DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ

Demokratska stranka

Rođen je 1930. u Toplici na jugu Srbije.

Kao osamnaestogodišnji gimnazijalac uhapšen je i bez optužnice i suđenja proveo je 20 meseci u zatvoru i logoru na Golom otoku.

Po izlasku iz logora položio je maturu u Prokuplju i upisao studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1954. godine. Odbranio je doktorsku tezu iz oblasti logike društvenih istraživanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Političku karijeru je počeo na Filozofskom fakultetu kada je, 1968. godine, bio jedan od vođa studentskog pokreta i igrao jednu od ključnih uloga tokom demonstracija kao predsednik Akcionog odbora. Zbog toga je bio uhapšen, oduzet mu je pasoš i zabranjeno mu je da predaje na univerzitetu i objavljuje radove u Jugoslaviji.

Inicirao je 1989. sa grupom disidenata osnivanje Demokratske stranke − prve opozicione stranke u Srbiji. Na Osnivačkoj skupštini 1990. je izabran za predsednika Demokratske stranke, a reizabran je 1992. Podneo je ostavku na ovu funkciju 1994. Te godine je formirao nevladinu organizaciju Fond “Centar za demokratiju”.

Godine 1996. osniva novu političku partiju – Demokratski centar, i biva izabran za njenog predsednika. Početkom 1999. inicira formiranje koalicije DAN koju su činile stranke Demokratski centar, Demokratska alternativa i Nova demokratija. U septembru 1999. je pozvao sve opozicione stranke u Srbiji na ujedinjenje organizujući “Okrugli sto opozicionih stranaka u Srbiji” koji je rezultirao stvaranjem koalicije DOS.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji izabran je za poslanika Skupštine Srbije. Kao republički poslanik, izabran je za delegata u Veću Republika Savezne skupštine bivše Jugoslavije od 1991. do 1992. Na saveznim izborima 1992. je izabran za saveznog poslanika na listi Demokratske stranke. Kao član opozicione koalicije “Zajedno”, ponovo je izabran za saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine 1996. Na saveznim izborima 2000. godine, kao jedan od lidera koalicije DOS, još jednom je izabran za saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine. Nakon pobede Demokratske opozicije Srbije, u oktobru 2000. izabran je za Predsednika Veća građana Savezne skupštine. Kada je formirana Državna zajednica Srbija i Crna Gora, u martu 2003. godine, izabran je za Predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.

Na parlamentarnim izborima, decembra 2003. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije, a početkom 2004. u Skupštinu SCG. Do juna 2006. bio je poslanik u Skupštini SCG i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije 2007−2008. godine. Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tada je bio šef Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, član poslaničkih grupa prijateljstva sa Austrijom i Nemačkom i predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom.

Predsednik je Političkog saveta Demokratske stranke, kao i član Predsedništva i Glavnog odbora DS. Na XIV Skupštini DS održanoj 18. decembra 2010. ponovo je izabran za predsednika Političkog saveta Demokratske stranke.

Prvi je dobitnik Nagrade za toleranciju koju dodeljuju Ministarstvo za ljudska prava, OEBS i B92. Za svoj doprinos uključenju SR Jugoslavije u Savet Evrope dobija nagradu Evropskog pokreta u Srbiji. Od Ministarstva spoljnih poslova Slovačke dobija 2001. nagradu za svoj aktivan doprinos u radu Zajednice za demokratske promene u Jugoslaviji koja je tokom 1999. godine okupljala predstavnike političkih stranaka, civilnog društva i predstavnike međunarodnih organizacija.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori nemački i engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 1
  • 4
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 15 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 20.09.2017.

Gospodo narodni poslanici, ovo je sigurno najvažnija tema sa kojom se svako društvo susreće, jer ona govori ne samo o sadašnjosti, ona govori o budućnosti. Zbog toga ona nije uvek prikladna mnogima koji žele da reše nešto danas, daj nam danas pa videćemo šta će biti kasnije.

Istovremeno, ona je krajnje odgovorna, ona ne rešava samo naše pitanje, ona rešava pitanje budućnosti i imamo ogromnu odgovornost prema hiljadama i hiljada đaka šta će se u njihovom životu događati. Ne postoji ni jedan odgovorniji zakon od ovoga.

Naravno, ne bih hteo da citiram filozofe, ali pisac „Društvenog ugovora“ napisao je pre 250 godina – polazim od ljudi kakvi jesu, a zakona kakvi bi mogli da budu. O tome kakvi smo ljudi, ne bih hteo da govorim, ali o društvu nešto mogu da kažem. I da društvo nije mnogo bolje od onoga kakvo nam je školstvo i obrnuto, školstvo nam je onako kakvo nam je društvo.

Zahvalan sam ministru što nam je opisao to stanje u školstvu. Korupciju, zloupotrebu, pritiske roditelja, pad nivoa, neodgovornost, sve su to činjenice. Sada se postavlja pitanje – kako ćemo to da uskladimo, ajde da se našalim, sa onom Kusturicinom, reći ću ipak, u filmu „Sećaš li se Doli Bel“, konferensije kaže – svakim danom napredujemo u svakom pogledu. To je taj optimizam, ali društvo je bilo drugačije. Sklon sam da kažem da mi često nazadujemo i to se dešava i drugim narodima, naravno. Rekao bih da se čak i američkom narodu sada dešava i njegovoj demokratiji da nazaduje, a da ne govorim o nekom sitnijem.

Međutim, kad sam bio već spreman skoro da poverujem, pošto me u to uverava televizija svake večeri, dođe mi do ruke jedan tekst, koji ću dati kasnije ministru, pod naslovom „Ciljevi i domašaji reforme školstva“, naša stvarnost, časopis tada vodeći 1959. godine. Nadam se da će ministar tu naći mnogo inspiracije i videti da je u nečemu on napredniji od onoga što se danas predlaže.

Ovde imamo jedan krupan problem. Suočeni smo sa velikim i ubrzanim promenama. Ne možemo više školu zasnovati na gomilanju činjenica, erudicija je mrtva. Pritisnete dugme i naći ćete na internetu, na „guglu“ sve što vam treba, ali naći ćete ga mnogo površnije i sa obiljem takvim da je to skoro neupotrebljivo.

Rezultat toga, što informacija zamenjuje erudiciju, vi imate više informacija, ali manje pravog dubinskog znanja, ali takva je tehnologija, tako će to ići. Ide brzina iza toga, menjaju se činjenice. U jednoj sjajnoj knjizi jednog Eriksona ne švedskog, nego norveškog, tiranija brzine se to zove, kaže - sada nose u koferu bibliografije, ovi autori koji ne prepisuju doktorate, oni nose u koferu, jer pritisne, je li, internet i izađe mu tamo nekoliko hiljada jedinica, ako je navodno to dao. To više niko ne čita. Nema tog ludog profesora koji će sada sesti pa to sve čitati.

Dakle, suočeni smo sa tim, odavno u Evropi postoji jedan veliki problem i ona se prilagodila ovom modernom tipu obrazovanja u kome postaje važno razumevanje i funkcionalnost. Zato na času bilo kog, u ovoj zapadnoj zemlji, vi ćete videti raspravu o đacima, neki problem se rešava, nema onoga ko zna, pa hajde sada vrhovi su ti i ti, gradovi su ti i ti i kao veoma je važno, ta erudicija njemu više ne znači ništa. Ali, nema ni onog kritičkog duha. Dakle, škola je jedna autoritarna organizacija zasnovana na hijerarhiji, postoji jedna knjiga Ivana Ilića koja se zvala „Dole škole“, jer je smatrao da škola uči građane pokornosti, pa zbog toga nisu dobri građani, a nema dobre države bez dobrih građana. Kako ćemo da napravimo građane? Tu dolazimo do naše teme, šta je cilj obrazovanja? Da li je cilj obrazovanja samo da imamo nekoga i da kažemo – on je pogodan, to traži privreda danas, je li da on to pritiska tamo zeleno umesto crveno itd, što nam obrazovanje obećava ili je cilj obrazovanja čovek, njegovo napredovanje. Jak mora biti osnovni cilj našeg obrazovanja i on mora da se vežba da zna da može da prelazi, jer je brzina promena ogromna sa jedne tehnologije na drugu, da se prilagođava, a i da ima nekog znanja da to može. Ono što se zvalo policentrično ili, šta ja znam, politehničko obrazovanje koje su mnogi pedagozi još u 19. veku propovedali. Da li mi to imamo danas u današnjoj školi ili nemamo? Ona je siromašna, podložna svim onim pritiscima politizacije koje postoje. Mi smo jedno društvo velikih političkih ratovanja, beskrajnih i to jeste problem da se stigne do onoga što se zove opšte dobro. Vrlo često govorimo – Vlada, pa Vlada je država, a država je vlasnik. Ma, nije, ona mora da bude samo čuvar opšteg dobra, a ne vlasnik. To je ključno pitanje danas šta mi hoćemo sa tim mladim generacijama.

Ono što meni smeta u ovom zakonu, on se zove Zakon o obrazovanju i vaspitanju. O vaspitanju ima jako malo, skoro nimalo, a to je ključno pitanje. Obrazovanje se menja, usavršava, ali vaspitanje ostaje kao trajna obeležja karakterna nekog čoveka. Da li mi vaspitavamo đake da budu građani? Šta se dešava? Kakvo je to školsko nasilje koje je bilo nepoznato. Šta se dešava sa idealima koje oni imaju? Koje su to vrednosti koje trebaju da im se stvore i na koji način i kojim primerom.

Ne zaboravimo, možemo mi doneti zakon kakav hoćemo, mogu im roditelji i profesori pričati šta god hoće, oni najveći deo vremena gledaju u televiziju, a kakvu televiziju gledaju, šta se tu produkuje kao vrednost. Samo nasilje, ubistva, sebičnost, kriminal, pornografija itd. To vaspitava generacije. Uzalud je ovo što mi pričamo da treba biti plemenit, dobar, to se teško događa.

Imao sam priliku ili ne, svejedno, da budem i profesor gimnazije i profesor učiteljske škole i profesor na univerzitetu i ovde i napolju i da budem istovremeno i naučni radnik i da budem poslanik, šezdeset i nešto godina radnog staža, nešto sam naučio, imam nekog iskustva, ali ono što iz svega toga mogu da izvedem je sledeće, da je potreban uporan rad i stvarno osećanje da možemo učiniti nešto za opšte dobro, i da umemo da budemo tolerantni, da diskutujemo bez uvreda, bez želje da onog drugog uništimo.

Druga stvar koja mi smeta u ovom zakonu jeste izvesna autoritarnost. Biće ministar, direktor, suzićemo vlast. To je tendencija našeg društva uopšte koja ide od vrha. Mi danas imamo vladu jednog čoveka, nemojmo se zavaravati da je to nešto drugo. Šta je problem koji mi danas imamo? Što je taj model udaljen od demokratije, jer kada Herodot definiše demokratiju, on kaže u negativnoj definiciji, ona je suprotna vladavini jednog čoveka.

Zašto ovaj zakon smatram da nije demokratski? Demokratija se danas podrazumeva, pošto je posrednička demokratija u mnogo čemu izigrala građanina, on više nema, iza njegovih leđa se sve odigrava, ali on želi da bude prisutan, da u nečemu odlučuje. Vi ste videli radost građana kada mogu da odbrane neki vrtić, kao što ovi sada hoće da odbrane školu i tako dalje. Tu je on kao građanin, kao subjekt države, jer se on smatra s pravom, ravnopravan, jednak i zbog toga je on u jednoj zajednici, ali na ovaj način će biti teže.

Dolazim do jedne teme zbog čega sam ja predložio jedan amandman, jedan zakon, to je pitanje besplatnih udžbenika. Čuo sam obrazloženje – pa, nema besplatnog. Ima besplatnog. To ne znači da onaj treba i da jede u školi, mada ima škola gde se i to događa, ali ako stavite u Ustav – evo, osnovno obrazovanje. Dakle, obavezno i kažnjavate, kao što sada pretite ovim roditeljima koji đake ne šalju u školu da će biti kažnjeni, a pri tom dozvolite da udžbenici idu na tržište sa velikim tiražima, ogromnim, to su milioni i naravno sa cenama koje su iznad mogućnosti da plaćaju, a vi znate koliko iznosi prosečna plata, nisu u stanju da školuju.

Šta je posledica toga? Posledica je da mnogi tu decu i ne šalju u škole, a uz to ovde se ne pominje dovoljno, postoje nivoi siromaštva kada se deca, da ne pominjem samo romsku populaciju, i ne prijavljuju prilikom rođenja. Imali smo jednu raspravu na kojoj se pokazalo da preko 20% Romske dece koja se rodi nikad nije registrovano u matičnim knjigama rođenih, naravno, onda ih i ne zovu u školu. NJegov problem nastaje kada treba da se zaposli a nema krštenicu. I, toga ima u našem društvu. To je zločin prema deci. Dakle, nema veće vrednosti, važnijeg resursa nego što je čovek, a što je mlađi to je njegov resurs veći. Ako mi ne zahvatimo iz dubine naroda, odakle smo svi izašli, sve što možemo kvalitetno da služi opštem dobru, kao dobri građani koji ne misle samo o sebi nego i o svojoj državi da bude bolja, lepša, slavnija, uglednija, mi smo na pogrešnom putu.

Zato smatram da udžbenici moraju da budu besplatni. Pokrenuću tužbu Ustavnom sudu, jer član 71. to decidirano kaže. Drugo, praksa svih zemalja koje sam konsultovao je da se udžbenici ili drže u školi, pa ih đaci iz svojih polica uzimaju i trajno im služe, ili dobijaju ceo papir. U Francuskoj, recimo, dobijaju i jedno i drugo, i da nose kući, a i da imaju jedan koji stoji u školi. Dakle, to se zove besplatno obrazovanje.

Meni je prihvatljiv i predlog koji se ovde čuo o obaveznom srednjem obrazovanju. U mnogim zemljama je već odavno 10 godina obaveznog obrazovanja, a u mnogim zemljama je to sada stiglo i do obaveznog srednjeg obrazovanja. Mi nismo ni bogata zemlja, niti imamo tako slavnu demokratsku tradiciji da se sa njom možemo pohvaliti, da će sve biti sjajno i dobro, da ćemo svi raditi za opšte dobro, ali zato moramo da imamo zakone koji će makar toliko biti u skladu sa realnošću i ozbiljno ih se pridržavati. Još je Svetozar Marković napomenuo svojevremeno - lako je napraviti zakone, nema te varvarije u Srbiji koju možete da pretvorite u zakon, obučete je za čas, ali da li se poštuju ti zakoni? Onda dolazimo do ove druge tačke - ima li kontrole i kakva to kontrola da bude? Dakle, da li se može kontrolisati šta se događa u školama i kuda obrazovanje kao takvo ide?

Mi nismo, izvinite, gospodine ministre, do kraja konsultovali savremenu pedagošku i psihološku nauku, ono što se danas kao moderno shvata. Svi su u nekom preuređenju, svi su na neki način zbunjeni tom brzom tehnološkom promenom koja se dešava. Sada imate posledicu da deca ne znaju npr. tablicu množenja. Što bi on to znao kad on pritisne telefon mobilni, svako ga ima u džepu, i on mu to kaže. Dakle, postoje i ogromne negativne posledice. On ne ume da napiše pismo. Imam posla sa saradnicima, nekim mladim, ne znaju da vam napišu obično pismo. Dakle, imaćemo deklaraciju o spasavanju srpskog naroda itd, sve je to lepo, ali naučimo ga prvo da piše. Da li svi znaju da pišu ćirilicu ili da uopšte pišu? Ide SNS, ok, kul itd, i time se stvar završava.

Dakle, ako vodimo računa o opštem dobru, verujte da nema veće brige, bolje i odgovornije, nego brige o obrazovanju, o deci, bez ikakve politizacije. Mi smo to upropastili. Moram i to da vas podsetim, šta je sve ovde u Skupštini, ne ovoj, nego malo ranijoj, donošeno, ali srpskoj. Moralno politička podobnost. Pet zakona o školstvu, da isteraju nas osam nesretnika 1968. godine. To su glasali poslanici, glasali su za to. Dakle, ta politizacija koja je svojevremeno dok je bila jedna partija nanela ogromnu štetu, jer je lišila uticaja veliki deo kvalitetnih ljudi, ona se nastavila posle sa ovim partijskim radom. Ali, pošto znam da će se odmah skočiti da ima tu DS itd, da bi uskratio replike kasnije, da kažem da je samo jedan član DS bio ministar prosvete, a to je LJuba Davidović, pre 100 godina. Kasnije su bili, evo da uzmemo poslednje godine, Žarko Obradović, pa se vraćamo nazad do Lončara itd. Dakle nema, zahvaljujući feudalizaciji koalicija, u kojoj svaka partija uzme jedan resor i onda je ona tu gazda. Demokrate su pravile ogromne greške i to sam govorio na svakom sastanku, jer je to bilo skandalozno što su to prepuštali koalicionim partnerima. To nije lukrativno, da upotrebim taj izraz, pa pustimo to, neka se prosvetom bakće ko god drugi hoće. U tome leži odgovornost i DS za sadašnje stanje, ali u personalnom smislu, u odlučivanju, odlučivali su naravno i drugi.

Pozivam na jednu opštu raspravu. Ja sam napravio nekoliko amandmana i očekujem da rasprava bude tolerantna. Moram priznati da je nelagodno dobacivanje koje se pretvara u jednu primitivnu svađu, u kojoj nemam oduševljenje da učestvujem. Nadam se da će ministar razmisliti o ovom, da ne ide na Ustavni sud, jer smo ovo već imali. Nekada su socijalisti dok su bili socijalisti, SPS je glasao za to, ministar Obradović me je hvalio svuda što sam pokrenuo inicijativu za besplatne udžbenike, ali promenila se koalicija i zaboravili su to obećanje i tu svoju orijentaciju. Ova Vlada ima toliko socijaldemokratskih ili socijalističkih članova, da mene čudi da ona vodi takvu jednu neoliberalnu politiku neprekidno, a ima ovde predstavnike i JUL-a i SPS-a i socijaldemokrata LJajićevih itd. Sve je to neki bivši režim koji je imao jednu socijaldemokratsku orijentaciju. Nadam se da će oni u Vladi kao kolektivnom telu uspeti da se izbore za elementarne pravednosti, jer ono što je najgore što nam se može desiti, to je da hiljade i hiljade talentovane dece zbog siromaštva ostane izvan domašaja svojih mogućnosti. Hvala lepo.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Imam dva pitanja upućena Vladi i resornom ministru nauke i obrazovanja, ali ne znam kako da im uputim, u koju banju da im pošaljem pismo, jer ovo što mi sad ovde radimo je dosta neobično, razgovaramo sa Vladom, a ne znamo gde se Vlada u ovom trenutku nalazi, ali preći ću na pitanja.
Već skoro dve godine naučna javnost Srbije je uznemirena, jer nisu rešena osnovna pitanja finansiranja nauke, zbog čega imamo osetan pad naučnih rezultata, niti imamo registre istraživača, koje sve naučnike, niti imamo ikakav oblik budućeg finansiranja. Uvođenje projektnog sistema je pokazalo da to možda važi za neke nevladine organizacije koji dobiju donaciju, pa onda ima nekakav projekat, ali nemoguće je zamisliti stvaranje naučnog podmlatka isključivo na osnovu projekata.
Kada odličan student završi studije i zaposli se u nekom institutu, on mora tri, četiri godine najmanje da sprema doktorat. Nije uključen ni u čiji projekat. Šta upravo to znači? To znači potpuno uništavanje tog projekta. Protestuju mnoge naučne institucije od akademije do zajednice instituta, apsolutno bez ikakvog rezultata.
Prethodni ministar Verbić je usvojio neke projekte, raspisao je bio konkurs, onda je Vlada na opšte zaprepašćenje poništila odluke svog ministra i onda se stvar vratila na početak. Ovih dana imamo veliku uznemirenost u naučnoj zajednici. Ono što nas zabrinjava, ja znam da društvo u nečemu napreduje, u nečemu nazaduje tj. uči sa svakim društvom, ja znam da mi napredujemo u oporezivanju građana i imamo tu poresku disciplinu uvedenu, pominje se i suficit i to je lepo, ali isto tako imamo i nazadovanje u nauci i nazadovanje u obrazovanju. Oporezivanje je ključ i za godinu, da se neke stvari završe, isplate, ali ovo nazadovanje u nauci i obrazovanju ostavlja strateški duboke tragove.
Mnoge zemlje su se upravo izvukle iz zaostalosti, razvijajući nauku i obrazovanje. Tu je primer Finske, Irske i nekih drugih zemalja. Mi nismo bogata zemlja da se možemo razbacivati nekakvim resursima, pa će to da nam pokrije sve. Imamo resurse, mlade ljude koji treba da se bave naukom i da prate ono što se u svetu događa.
Drugo pitanje tiče se obrazovanje. Bio sam ponosan na jednu tekovinu, gde se poštuje Ustav i to sam jedva izborio uprkos otporu mnogih lobija stranih izdavača koji su pokušali da to miniraju. Pozvao sam se na član 71. Ustava koji kaže – svako ima pravo na obrazovanje. Stav 2. – osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Ako je nešto obavezno, i to po Ustavu obavezno, to znači da onaj ko krši obavezu podložan je sankcijama. Svaki roditelj koji ne šalje dete u školu biva kažnjen. To piše u Ustavu, a država svoju obavezu, da bar taj udžbenik iz koga će dete da uči, učini besplatnim, što čini 90% zemalja razvijenih danas u svetu. Na to smo se oglušili, jer postoje mnogi lobiji, kreću se milijarde u tom obrtu, izmišljaju se razni udžbenici, skupi udžbenici, itd.
Govorimo o natalitetu. Šta da radi čovek sa troje dece koja treba da idu u školu? On mora da uzme kredit na jesen da bi kupio udžbenike toj deci, a uštedeo bi pare da je to besplatno. Razbacujemo na razne stvari, na mnoge finansijske resurse, ali ovde gde je najvažnije da svakom detetu obezbedimo udžbenik, koji mu Ustav garantuje, to je bilo usvojeno. Naši bivši koalicioni partneri, socijalisti, su se u tome slagali, i to smo, Bog zna kako, uspeli da propagiramo. Na kraju, ispostavilo se da od toga nema niša. To je prvo kršenje Ustava. Pokrenuću naravno i ustavni spor oko toga.
Još jednom da upozorim da o osnovnim stvarima, kao što su nauka i obrazovanje, ne vodimo računa. Tu smo sproveli jednu ideologiju nazadovanja i niko ne može poreći činjenicu da su naša nauka i naše obrazovanje ispod onoga što je bilo pre možda 30 godina. Hvala.

Prva (konstitutivna) sednica, 06.06.2016.

Poštovane dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 180 poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine na Prvoj sednici Narodne skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 197 narodnih poslanika.
Nastavljamo rad o Drugoj tački dnevnog reda – Izbor predsednika Narodne skupštine.
Izvolite, po Poslovniku.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:29