DRAGOLJUB MIĆUNOVIĆ

Demokratska stranka

Rođen je 1930. u Toplici na jugu Srbije.

Kao osamnaestogodišnji gimnazijalac uhapšen je i bez optužnice i suđenja proveo je 20 meseci u zatvoru i logoru na Golom otoku.

Po izlasku iz logora položio je maturu u Prokuplju i upisao studije filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1954. godine. Odbranio je doktorsku tezu iz oblasti logike društvenih istraživanja na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Političku karijeru je počeo na Filozofskom fakultetu kada je, 1968. godine, bio jedan od vođa studentskog pokreta i igrao jednu od ključnih uloga tokom demonstracija kao predsednik Akcionog odbora. Zbog toga je bio uhapšen, oduzet mu je pasoš i zabranjeno mu je da predaje na univerzitetu i objavljuje radove u Jugoslaviji.

Inicirao je 1989. sa grupom disidenata osnivanje Demokratske stranke − prve opozicione stranke u Srbiji. Na Osnivačkoj skupštini 1990. je izabran za predsednika Demokratske stranke, a reizabran je 1992. Podneo je ostavku na ovu funkciju 1994. Te godine je formirao nevladinu organizaciju Fond “Centar za demokratiju”.

Godine 1996. osniva novu političku partiju – Demokratski centar, i biva izabran za njenog predsednika. Početkom 1999. inicira formiranje koalicije DAN koju su činile stranke Demokratski centar, Demokratska alternativa i Nova demokratija. U septembru 1999. je pozvao sve opozicione stranke u Srbiji na ujedinjenje organizujući “Okrugli sto opozicionih stranaka u Srbiji” koji je rezultirao stvaranjem koalicije DOS.

Na prvim višestranačkim izborima u Srbiji izabran je za poslanika Skupštine Srbije. Kao republički poslanik, izabran je za delegata u Veću Republika Savezne skupštine bivše Jugoslavije od 1991. do 1992. Na saveznim izborima 1992. je izabran za saveznog poslanika na listi Demokratske stranke. Kao član opozicione koalicije “Zajedno”, ponovo je izabran za saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine 1996. Na saveznim izborima 2000. godine, kao jedan od lidera koalicije DOS, još jednom je izabran za saveznog poslanika u Veću građana Savezne skupštine. Nakon pobede Demokratske opozicije Srbije, u oktobru 2000. izabran je za Predsednika Veća građana Savezne skupštine. Kada je formirana Državna zajednica Srbija i Crna Gora, u martu 2003. godine, izabran je za Predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore.

Na parlamentarnim izborima, decembra 2003. izabran je za narodnog poslanika u Skupštini Republike Srbije, a početkom 2004. u Skupštinu SCG. Do juna 2006. bio je poslanik u Skupštini SCG i Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije 2007−2008. godine. Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, tada je bio šef Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, član poslaničkih grupa prijateljstva sa Austrijom i Nemačkom i predsednik poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom.

Predsednik je Političkog saveta Demokratske stranke, kao i član Predsedništva i Glavnog odbora DS. Na XIV Skupštini DS održanoj 18. decembra 2010. ponovo je izabran za predsednika Političkog saveta Demokratske stranke.

Prvi je dobitnik Nagrade za toleranciju koju dodeljuju Ministarstvo za ljudska prava, OEBS i B92. Za svoj doprinos uključenju SR Jugoslavije u Savet Evrope dobija nagradu Evropskog pokreta u Srbiji. Od Ministarstva spoljnih poslova Slovačke dobija 2001. nagradu za svoj aktivan doprinos u radu Zajednice za demokratske promene u Jugoslaviji koja je tokom 1999. godine okupljala predstavnike političkih stranaka, civilnog društva i predstavnike međunarodnih organizacija.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Govori nemački i engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 1
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 10 meseci i 14 dana i 16 sati

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Imam dva pitanja upućena Vladi i resornom ministru nauke i obrazovanja, ali ne znam kako da im uputim, u koju banju da im pošaljem pismo, jer ovo što mi sad ovde radimo je dosta neobično, razgovaramo sa Vladom, a ne znamo gde se Vlada u ovom trenutku nalazi, ali preći ću na pitanja.
Već skoro dve godine naučna javnost Srbije je uznemirena, jer nisu rešena osnovna pitanja finansiranja nauke, zbog čega imamo osetan pad naučnih rezultata, niti imamo registre istraživača, koje sve naučnike, niti imamo ikakav oblik budućeg finansiranja. Uvođenje projektnog sistema je pokazalo da to možda važi za neke nevladine organizacije koji dobiju donaciju, pa onda ima nekakav projekat, ali nemoguće je zamisliti stvaranje naučnog podmlatka isključivo na osnovu projekata.
Kada odličan student završi studije i zaposli se u nekom institutu, on mora tri, četiri godine najmanje da sprema doktorat. Nije uključen ni u čiji projekat. Šta upravo to znači? To znači potpuno uništavanje tog projekta. Protestuju mnoge naučne institucije od akademije do zajednice instituta, apsolutno bez ikakvog rezultata.
Prethodni ministar Verbić je usvojio neke projekte, raspisao je bio konkurs, onda je Vlada na opšte zaprepašćenje poništila odluke svog ministra i onda se stvar vratila na početak. Ovih dana imamo veliku uznemirenost u naučnoj zajednici. Ono što nas zabrinjava, ja znam da društvo u nečemu napreduje, u nečemu nazaduje tj. uči sa svakim društvom, ja znam da mi napredujemo u oporezivanju građana i imamo tu poresku disciplinu uvedenu, pominje se i suficit i to je lepo, ali isto tako imamo i nazadovanje u nauci i nazadovanje u obrazovanju. Oporezivanje je ključ i za godinu, da se neke stvari završe, isplate, ali ovo nazadovanje u nauci i obrazovanju ostavlja strateški duboke tragove.
Mnoge zemlje su se upravo izvukle iz zaostalosti, razvijajući nauku i obrazovanje. Tu je primer Finske, Irske i nekih drugih zemalja. Mi nismo bogata zemlja da se možemo razbacivati nekakvim resursima, pa će to da nam pokrije sve. Imamo resurse, mlade ljude koji treba da se bave naukom i da prate ono što se u svetu događa.
Drugo pitanje tiče se obrazovanje. Bio sam ponosan na jednu tekovinu, gde se poštuje Ustav i to sam jedva izborio uprkos otporu mnogih lobija stranih izdavača koji su pokušali da to miniraju. Pozvao sam se na član 71. Ustava koji kaže – svako ima pravo na obrazovanje. Stav 2. – osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno. Ako je nešto obavezno, i to po Ustavu obavezno, to znači da onaj ko krši obavezu podložan je sankcijama. Svaki roditelj koji ne šalje dete u školu biva kažnjen. To piše u Ustavu, a država svoju obavezu, da bar taj udžbenik iz koga će dete da uči, učini besplatnim, što čini 90% zemalja razvijenih danas u svetu. Na to smo se oglušili, jer postoje mnogi lobiji, kreću se milijarde u tom obrtu, izmišljaju se razni udžbenici, skupi udžbenici, itd.
Govorimo o natalitetu. Šta da radi čovek sa troje dece koja treba da idu u školu? On mora da uzme kredit na jesen da bi kupio udžbenike toj deci, a uštedeo bi pare da je to besplatno. Razbacujemo na razne stvari, na mnoge finansijske resurse, ali ovde gde je najvažnije da svakom detetu obezbedimo udžbenik, koji mu Ustav garantuje, to je bilo usvojeno. Naši bivši koalicioni partneri, socijalisti, su se u tome slagali, i to smo, Bog zna kako, uspeli da propagiramo. Na kraju, ispostavilo se da od toga nema niša. To je prvo kršenje Ustava. Pokrenuću naravno i ustavni spor oko toga.
Još jednom da upozorim da o osnovnim stvarima, kao što su nauka i obrazovanje, ne vodimo računa. Tu smo sproveli jednu ideologiju nazadovanja i niko ne može poreći činjenicu da su naša nauka i naše obrazovanje ispod onoga što je bilo pre možda 30 godina. Hvala.

Prva (konstitutivna) sednica, 06.06.2016.

Poštovane dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 180 poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine na Prvoj sednici Narodne skupštine postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 197 narodnih poslanika.
Nastavljamo rad o Drugoj tački dnevnog reda – Izbor predsednika Narodne skupštine.
Izvolite, po Poslovniku.

Prva (konstitutivna) sednica, 06.06.2016.

Ima reč gospodin Šešelj.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 99000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:29