GORAN ĆIRIĆ

Demokratska stranka

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke. Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Rođen je 25. jula 1960. godine u Nišu. Osnovnu i srednju školu je završio u Nišu, i diplomirao 1984. na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Prvo radno iskustvo sticao je od 1985. do 1991. godine u preduzeću "EI Honeywell", na poslovima inženjera tehničke podrške, na implementaciji projekata informacionih tehnologija u najvećim kompanijama bivše Jugoslavije.

Od 1991. do 1997. bio je na čelu tima u kompaniji koja se bavila projektovanjem integrisanih informacionih sistema zasnovanih na Oracle tehnologiji.

Član Demokratske stranke od 1992. godine.
Aktivno učestvovao u svim opozicionim aktivnostima devedesetih.
Član Glavnog odbora DS od 1996. do danas. Predsednik Gradskog odbora DS od 1997. do 2001. Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2000. do 2004. Potpredsednik Demokratske stranke od 2012. do 2014. godine.

Od 1997. do 2000. godine je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Niša.
Od 2000. do 2004. gradonačelnik Niša.
U to vreme inicirao je i vodio projekte međunarodne saradnje, ekonomskog razvoja, investicija u infrastrukturu i razvoj u Nišu, Srbiji i regionu.

U dva mandata bio je i predsedavajući u predsedništvima Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, radio je na implementaciji reforme programa lokalne samouprave, za koji je podršku od 60 miliona dolara pružila Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID.

Inicijator je projekta "Evrobalkan - Evroregija", kojem se priključilo više od 60 opština i gradova u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji i koji je od Saveta Evrope 2002. godine ocenjen kao jedan od tri najvažnija u toj oblasti. Cilj ovog projekta je uspostavljanje kulturnih, obrazovnih, poslovnih veza, kao i saradnja na projektima zaštite čovekove okoline i u nevladinom sektoru.

Od 2001. do 2004. aktivni je učesnik Glokal foruma u Rimu, koji propagira angažovanje lokalnih vlasti u rešavanju globalnih problema.

Od novembra 2007. do septembra 2012. godine bio je generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija". Svetski poštanski savez je 2012. dodelio Pošti Srbije Zlatni sertifikat za kvalitet.

Predsednik je Upravnog odbora Fondacije dr Zoran Đinđić od 2011.

Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. juna 2014. godine izabran je za predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka od oktobra 2016. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen je Sonjom, tata Krune i Marije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 194
  • 7
  • 744
  • 11
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 6 meseci i 24 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 8 meseci i 26 dana i 10 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Skupstinski odbori

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 5 dana

Poštovani gospodine Ćiriću, Zašto poslanici DS-a ne prisustvuju redovno Odboru za finansije i Odboru za prostorno planiranje, pa tako DS nema svoje predstavnike na sednicama pomenutih odbora? Srdačan pozdrav,

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane poslanice, poštovani poslanici, prvo pitanje upućujem predsednici Vlade. Trećeg aprila sam postavio pitanje potpredsednici Vlade, ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi sa prenosom vlasništva nad aerodromom Niš i povodom izjave gradonačelnika koji je tada rekao da Nišu nedostaje 10 milijardi dinara da bi ostvario svoje planove i buduće investicije na aerodromu Niš i da zbog toga treba prihvatiti inicijativu Vlade o prenosu vlasništva aerodroma Niš na Republiku Srbiju.

Tim povodom sam postavio pitanje – zbog čega nije aktivirana bankarska garancija od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova i obaveze koje je Niš preuzeo prema Vojsci Srbije za prenos 10% izgrađenih kvadrata u ukupnom iznosu od 300 hiljada kvadrata i dobio odgovor koji je zaista zanimljiv. Mislim da je važno pročitati ga i zbog čega grad Niš treba da obavi tu transakciju koju nalaže Vlada Republike Srbije.

Evo zvaničnog odgovora u dve rečenice potpredsednice Vlade. Po molbi grada, Republika Srbija je sa gradom zaključila aneks jedan o produžetku roka za ispunjenje obaveza grada prema Republici Srbiji ili Ministarstvu odbrane. Dakle, nema nikakvog odgovora o tome zbog čega nije aktivirana garancija za dobro izvršenje radova, pa ponavljam to pitanje – zbog čega grad Niš ne aktivira garanciju od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova čime bi mogao da ispuni svoje obaveze prema Vojsci Srbije?

Drugi deo odgovora koji sam dobio do potpredsednice Vlade je – poklanjanja nema jer grad nije formalno ni postao vlasnik aerodroma, s obzirom na to da nije ispunio ugovorom predviđene obaveze, a sve ukazuje da je teško da će to moći u skorijoj budućnosti.

Dakle, ovo je zvanični odgovor sa pečatom i potpisom potpredsednice Vlade Republike Srbije i mislim da njoj nema više potrebe postavljati pitanja u vezi sa tim. Zbog toga pitam predsednicu Vlade – da li je verodostojan ovaj odgovor koji sam dobio kao narodni poslanik ili podaci o nepokretnosti, koje možemo da vidimo i na sajtu katastra u Nišu gde se javno vidi, opština Crveni krst, aerodrom, vlasništvo nad aerodromom, zemljišta, pod zgradom i drugim objektom, vlasnik javne svojine grad Niš. Dakle, javna svojina, celokupno prava jedan kroz jedan i to je dokument koji se može dobiti na sajtu, zahvaljujući razvoju elektronske uprave u Srbiji. Datum kada je upisana ova imovina je 14.12.2012. godine. Dakle, još pre šest godina Niš je vlasnik aerodroma Niš.

Još jedno pitanje – da li je moguće da potpredsednica Vlade ovo ne zna i da li je moguće da uputi ovakav zvanični odgovor? Treće pitanje koje se vodi jednostavnom logikom – zbog čega onda predsednice Vlade donosite ovakav zaključak koji nalažete gradu Nišu i Skupštini grada Niša i odbornicima da donesu odluku o prenosu vlasništva, ako grad nije vlasnik aerodroma Niš?

Pošto smo na pitanjima od lokalnog značaja, drugo pitanje je – zbog čega stranačko-privatni interes proizvodi nasilje u Paraćinu? Mi smo i na prošloj sednici uputili pitanje sa jasnim i konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji podstiču nasilje u Paraćinu i pokušavaju da na poslednjoj sednici Skupštine grada Paraćina spreče održavanje te skupštine i donošenje važnih odluka za sve građane Paraćina? Dakle, ne samo prema Skupštini, kao instituciji, nego i nasilje prema Saši Paunoviću, kao gradonačelniku Paraćina.

Treće pitanje, za predsednicu Skupštine, Maju Gojković – zbog čega nije dala odgovor na pitanje kada ćemo dobiti snimke bezbednosnih kamera u ovoj sali, gde bismo utvrdili ko je to ko je pretio i pisanom porukom izrekao pretnje prema našoj koleginici Aleksandri Jerkov? Taj dopis i taj zahtev smo uputili predsednici Skupštine i mislim da je važno da dobijemo i da je u interesu svih nas koji sedimo u ovoj sali da vidimo i utvrdimo ko je taj ko je pretio Aleksandri Jerkov ispisujući nepristojne poruke u njenoj beležnici.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Najviše vremena u ovoj raspravi očigledno koristimo za napad na jednog od bivših ministara i to sigurno neće pomoći poboljšanju ovih zakona koji su danas na ovoj sednici Skupštine. To je stari običaj koga sam se nagledao i naslušao, a to je, evo očigledno sadašnji ministar ili neki ljudi koji dođu na čelo najodgovornijih institucija u zemlji, probaju da zasluže poštovanje, autoritet, odgovornost, time što će napadati i blatiti one prethodnike.

Tako se ne stiče, gospodine ministre, autoritet prvog čoveka ovako važne institucije, ovako važnog ministarstva, time što ćete napadati i time što će vaši istomišljenici napadati bivšeg ministra. Za svaku jaku instituciju je potrebno da ima kontinuitet i da naslednici naslede i ono što je bilo dobro iz prethodnog perioda, a da poprave ono što je bilo loše.

Očigledno je da smo se naslušali, ali zaista, laži koje mogu mnogi od vas ovde da potvrde, a to je jedna od mnogih.

Bivši ministar Šutanovac je topio tenkove u Smederevskoj železari i to se ovde smatra istinom. To jednostavno tehnološki nije moguće i sami znate, ugljenički ili legirani čelici da li mogu da se pretopljavaju sa postojećom tehnologijom u Železari Smederevo. To je jedna od laži koja nije potrebna ni ministru, ni Vojsci, niti ovoj instituciji.

Mislim da je najbolje da pođete i najiskrenije, od samog sebe, od svoje iskrenosti i odnosu prema ovoj uniformi, svom ličnom odnosu i ja želim da pođem od toga, jer sam rezervni oficir i nosim ovu uniformu sa ponosom i bio sam učesnik rata 1999. godine u raketnim jedinicama. Ovde pred vama mogu da izađem jasno sa tim šta ja radim za ovu instituciju i šta ću raditi ubuduće i kao bivši predsednik gradskog odbora DS u Nišu, te 1999. godine sam nosio tu uniformu u Podujevu u raketnim jedinicama.

Šta ste vi učinili? Mislim da je to ono čime treba da svedočite i stičete svoj autoritet pred ovim generalima, pred čitavom Vojskom Srbije, a ne na takav način što ćete napadati bivše ministre i što ćemo slušati očigledne laži o mnogima o njima.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Koristim vreme poslaničke grupe, pošto zahteva više vremena na odgovor na ovo pitanje i na ove neistine, zaista.
Prvo, bio sam gradonačelnik Niša od 2000. do 2004. godine i ponosan sam da sam učestvovao zajedno sa pripadnicima vojske i onim hrabrim ljudima koji su dominirali i izvukli 30 najekskluzivnijih projektila, od 300 do 1000 kilograma eksploziva sa uranijumskim punjenjem na dva kilometra od centra Grada Niša. Da, ponosan sam zbog toga što smo obnovili niški aerodrom, što smo uspostavili tu infrastrukturu, koja je važna i za vojsku i za Grad Niš i za civilne letove i, naravno, za sve ljude koji žive u jugoistočnoj Srbiji, u čitavoj Srbiji.
Da, bio sam gradonačelnik i ponosan sam na to, a to pitanje da li je neko imao prava da uđe i da li je bilo saradnje sa tada Trećom armijom, to možete da pitate tadašnjeg načelnika Treće armijske oblasti, generala Markovića. Možete da pitate i mnoge druge oficire sa kojima smo imali saradnju i sa tadašnjim vladikom niškim, sadašnjim Patrijarhom i te kako je bila saradnje i te kako je bilo spremnosti da radimo na tome.
O politici i onome što pričate 1990. godine, da, kao pripadnik Demokratske stranke sam se uvek zalagao za saradnju na regionu i pokušaju da se nađe rešenje za tu bivšu državu koja je zaluživala, pre svega njeni građani, mirno rešenje i traganje za tim rešenjem, a ne načinom da se uđe u građanske ratove i da na kraju neuspešnom politikom dođemo u situaciju da ratujemo sa čitavim svetom i onda kada se to desilo, naravno da sam ušao u borbu i da sam branio i svoju decu i decu svih nas i da sam bio spreman da dam i život, a to jeste upravo poruka ovih ljudi koji sede ovde u prvim redovima i koje naravno poštujem, jer je to ta čast i to je taj pristup u kome kažete – da, ja sam spreman i ja želim nešto lično da uradim za svoju državu i za Vojsku Srbije.
Sada vas pitam, gospodine ministre, šta ste to vi uradili 1999. godine? Gde ste vi bili? Neću ja govoriti o vašim porukama koje smo slušali zbog čega niste bili tada pripadnik i rezervnog sastava, zbog čega niste rizikovali svoj život, zbog čega niste u tom trenutku bili pripadnik Vojske i zbog čega niste branili državu, nezavisno od politike koju su zastupali od 1990. do 1999. godine.
Još jednom kažem, želim da svedočim svojim životom, svojim postupcima i mislim da je to najpoštenije od svakoga od nas ovde u ovim klupama, pa to očekujem i od vas, a pogotovo od vas, od ministra koji vodi ovako važan resor. Želim lični primer i voleo bih da ga vidim u vama, zbog čega te 1999. godine niste bili u ovoj uniformi. Dali dva ili tri ili četiri objašnjenja koja nisu baš bila kompatibilna. To je pristup koji očekuju i narodni poslanici, a verujem i najveći deo vojnika, pripadnika Vojske Srbije.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane poslanice, poštovani poslanici, prvo pitanje upućujem predsednici Vlade. Trećeg aprila sam postavio pitanje potpredsednici Vlade, ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi sa prenosom vlasništva nad aerodromom Niš i povodom izjave gradonačelnika koji je tada rekao da Nišu nedostaje 10 milijardi dinara da bi ostvario svoje planove i buduće investicije na aerodromu Niš i da zbog toga treba prihvatiti inicijativu Vlade o prenosu vlasništva aerodroma Niš na Republiku Srbiju.

Tim povodom sam postavio pitanje – zbog čega nije aktivirana bankarska garancija od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova i obaveze koje je Niš preuzeo prema Vojsci Srbije za prenos 10% izgrađenih kvadrata u ukupnom iznosu od 300 hiljada kvadrata i dobio odgovor koji je zaista zanimljiv. Mislim da je važno pročitati ga i zbog čega grad Niš treba da obavi tu transakciju koju nalaže Vlada Republike Srbije.

Evo zvaničnog odgovora u dve rečenice potpredsednice Vlade. Po molbi grada, Republika Srbija je sa gradom zaključila aneks jedan o produžetku roka za ispunjenje obaveza grada prema Republici Srbiji ili Ministarstvu odbrane. Dakle, nema nikakvog odgovora o tome zbog čega nije aktivirana garancija za dobro izvršenje radova, pa ponavljam to pitanje – zbog čega grad Niš ne aktivira garanciju od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova čime bi mogao da ispuni svoje obaveze prema Vojsci Srbije?

Drugi deo odgovora koji sam dobio do potpredsednice Vlade je – poklanjanja nema jer grad nije formalno ni postao vlasnik aerodroma, s obzirom na to da nije ispunio ugovorom predviđene obaveze, a sve ukazuje da je teško da će to moći u skorijoj budućnosti.

Dakle, ovo je zvanični odgovor sa pečatom i potpisom potpredsednice Vlade Republike Srbije i mislim da njoj nema više potrebe postavljati pitanja u vezi sa tim. Zbog toga pitam predsednicu Vlade – da li je verodostojan ovaj odgovor koji sam dobio kao narodni poslanik ili podaci o nepokretnosti, koje možemo da vidimo i na sajtu katastra u Nišu gde se javno vidi, opština Crveni krst, aerodrom, vlasništvo nad aerodromom, zemljišta, pod zgradom i drugim objektom, vlasnik javne svojine grad Niš. Dakle, javna svojina, celokupno prava jedan kroz jedan i to je dokument koji se može dobiti na sajtu, zahvaljujući razvoju elektronske uprave u Srbiji. Datum kada je upisana ova imovina je 14.12.2012. godine. Dakle, još pre šest godina Niš je vlasnik aerodroma Niš.

Još jedno pitanje – da li je moguće da potpredsednica Vlade ovo ne zna i da li je moguće da uputi ovakav zvanični odgovor? Treće pitanje koje se vodi jednostavnom logikom – zbog čega onda predsednice Vlade donosite ovakav zaključak koji nalažete gradu Nišu i Skupštini grada Niša i odbornicima da donesu odluku o prenosu vlasništva, ako grad nije vlasnik aerodroma Niš?

Pošto smo na pitanjima od lokalnog značaja, drugo pitanje je – zbog čega stranačko-privatni interes proizvodi nasilje u Paraćinu? Mi smo i na prošloj sednici uputili pitanje sa jasnim i konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji podstiču nasilje u Paraćinu i pokušavaju da na poslednjoj sednici Skupštine grada Paraćina spreče održavanje te skupštine i donošenje važnih odluka za sve građane Paraćina? Dakle, ne samo prema Skupštini, kao instituciji, nego i nasilje prema Saši Paunoviću, kao gradonačelniku Paraćina.

Treće pitanje, za predsednicu Skupštine, Maju Gojković – zbog čega nije dala odgovor na pitanje kada ćemo dobiti snimke bezbednosnih kamera u ovoj sali, gde bismo utvrdili ko je to ko je pretio i pisanom porukom izrekao pretnje prema našoj koleginici Aleksandri Jerkov? Taj dopis i taj zahtev smo uputili predsednici Skupštine i mislim da je važno da dobijemo i da je u interesu svih nas koji sedimo u ovoj sali da vidimo i utvrdimo ko je taj ko je pretio Aleksandri Jerkov ispisujući nepristojne poruke u njenoj beležnici.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Pitanje za predsednicu Vlade.

Zbog čega javnosti Srbije nije prezentovan ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“? Mi vidimo u javnosti prisutno negodovanje, pre svega građana Niša, u vezi sa zahtevom i preporukom Vlade za prenos vlasništva aerodroma „Konstantin Veliki“, na državu Srbiju.

Pitanje je, mi smo u ovoj sali 2011. godine usvojili Zakon o javnoj svojini. Taj zakon je trebalo da ispravi pristup u kome treba limitirati lokalne samouprave u podsticaju lokalnog ekonomskog razvoja, a Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije je usvojen 1997. godine, da bi se tada opozicione lokalne samouprave sprečile u upravljanju imovinom. Tu nepravdu smo ispravili 2011. godine usvajajući taj zakon, sa rokom da se taj zakon primeni za tri godine. Dakle, tri godine su i lokalne samouprave i javna preduzeća imala priliku da upišu tu imovinu. Tri puta odlažemo primenu tog zakona, prvo 2014, a zatim i 2017. godina, a što je apsurdno oni koji su ažurno uradili taj posao, a to je grad Niš, upisana je imovina i vlasništvo i zemljištem nad aerodromom „Konstantin Veliki“.

Sada dolazimo u situaciju, i to je pitanje našoj predsednici Vlade, da li je to nagrada za one koji su bili ažurni, za one koji su radili svoj posao, da sada ponovo treba nacionalizovati, uslovno rečeno, tu imovinu i vratiti to vlasništvo aerodroma Niš, jednog od retkih uspešnih javnih preduzeća u Nišu, ponovo državu. I šta će garantovati svim građanima Srbije, a pogotovo građanima Niša da će se upravljanje tim aerodromom biti efikasno.

Još jedno pitanje vezano za sumnje koje su prisutne upravo zbog toga što nemamo prezentovan sam ugovor o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“. Da li je razlog za ovaj prenos imovine i preporuke Vlade i taj da je uslov koncesionara bio smanjenje frekvencije i saobraćaja i broja putnika na aerodroma u Nišu. To se može jednostavno otkloniti. Iznesite javnosti Srbije taj ugovor i mislim da je važno dati odgovore na ta pitanja, a ta pitanja su sledeća. Šta je bio motiv za potpisivanje ovog koncesionog ugovora?

Mi smo iz javnosti saznali da je naknada državi u iznosu od nekih 417 miliona evra, to će biti korist budžeta i korist malih akcionara, oko 84 miliona evra, ukupno oko 500 miliona. Možemo iz javnih dokumenata da vidimo da je u ovom trenutku dobit Aerodroma „Nikola Tesla“ godišnja 30 miliona evra. Za 25 godina, koliki je rok koncesionog ugovora, to bi bilo oko 750 miliona evra, čak da nema rasta broja putnika i prihoda. Dakle, 750 miliona potencijalnih prihoda za 25 godina, u odnosu na 500 miliona. Tačno je da se predviđa investicija od milijardu evra u aerodrom, ali se i tu postavlja pitanje i to je pitanje za predsednicu Vlade – da li su uspostavljene garancije i da li je tražena bankarska garancija za izvršenje tih investicija od milijardu i šta će garantovati da će se te investicije i izvršiti?

Drugo pitanje – ko će posle završetka koncesionog roka ostati vlasnik onoga što je investirano za tih milijardu evra na zemljištu Aerodroma „Nikola Tesla“? To su sve pitanja koja su važna za građane Srbije i mislim da i ova Skupština i mi poslanici zaslužujemo odgovore na ta pitanja.

Da se vratimo na aerodrom Niš, mi smo imali zaista teško razumljive odgovore gradonačelnika koji je rekao da grad Niš nije sposoban da servisira dug koji je preuzeo u odnosu na Vojsku Srbije. Pitam ministarku Mihajlović koja je danas u Nišu i dobro je da je u Nišu, ali neće biti dobro da se vrati iz Niša sa ovim posledičnim stanjem, mislim da je potrebno redefinisati ovaj zahtev Vlade, a to je zbog čega nije aktivirana bankarska garancija od 10 miliona evra za potpisan ugovor i aneksiran 2014. godine, koji upravo tretira tu obavezu grada Niša prema Vojsci Srbije za izgradnju 300 kvadrata stanova, a od toga bi 10% pripalo Vojsci Srbije.

Mislim da je to upravo prostor i iznos koji može da kompenzuje i obezbedi ono što je po navodima gradonačelnika bio glavni razlog da treba vratiti, pokloniti aerodrom Niš Vladi Srbije.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Imam pitanje za ministra finansija gospodina Vujovića. Veliki broj poslanika u ovoj sali, ali i visokih funkcionera u Republici Srbiji je govorio o nasleđenom dugu za grad Beograd od 2014. godine. Po metodologiji Siniše Malog i Gorana Vesića, pominje se dug od 1,2 milijarde evra. U drugoj metodologiji Fiskalnog saveta je izveštaj koji smo dobili u republičkoj skupštini, profesori iz Fiskalnog saveta tvrde da je taj dug 400 miliona evra, dakle, tri puta manje od onoga o čemu su govorili Mali i Vesić.

Moje pitanje je za gospodina Vujovića, kao odgovornog ministra – koja je metodologija, po vama, važeća i tačna? Da li je to metodologija Malog i Vesića ili metodologija profesora Pavla Petrovića? Dakle, tri puta je veća cifra koja se predstavlja vrlo često i emisijama javnog servisa, ali i u ovoj Skupštini.

Drugo pitanje, to je pitanje o stanju javnih finansija i finansija gradova i lokalnih samouprava. Dobili smo izveštaj Fiskalnog saveta kojim nas je upozoravao da izuzetno loše stanje finansija u gradovima i opštinama u Srbiji može da ugrozi ukupnu fiskalnu i monetarnu stabilnost u Republici Srbiji i ugrozi privredni rast Srbije. Sada imamo primere da u prvih devet meseci neki od gradova imaju punjenje budžeta u procentualnom iznosu u odnosu na plan oko 50%, radi se o Kragujevcu i Nišu, da je realizacija budžeta u Novom Sadu oko 65%, slični procenti su i u ovim ostalim gradovima i opštinama.

Dakle, nas interesuje i želimo podatak od ministra Vujovića o tome da nam da izveštaj posle prvih devet meseci o punjenju budžeta gradova i opština, ali i o realizaciji tih istih budžeta, jer je to izuzetno važno u budućoj raspravi o budžetu Republike Srbije, jer nas čeka najvažniji zakonski dokument u ovoj godini, a to je usvajanje budžeta Republike Srbije. Bez ovih izveštaja sigurno ta rasprava neće biti dovoljno kompetentna.

Treće i najvažnije pitanje za građane Republike Srbije je pitanje ministru finansija – kada će vratiti oduzeta sredstva građanima Srbije koji su ostvarili svoje penziono pravo? Evo, na početku smo novembra, sutra je 1. novembar, protekle su tri godine otkako je ova Skupština usvojila Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija. Rok privremenosti ovog zakona je bio tri godine, kasnije je taj rok ukinut i ovaj zakon je pretvoren u trajno rešenje. Mislimo da to nije održivo jer su time protivustavno oduzeta stečena prava građana Srbije koji su ostvarili to penziono pravo i godišnje je tu oduzeto oko 340 miliona evra, za tri godine ukupni iznos je oko milijardu evra.

Dakle, sada se vraćam na to pitanje ministru Vujoviću. Odluka da se smanje penzije svima koji primaju iznad 25.000 dovela je do toga da se smanji 10% za one od 25.000 dve i po hiljade dinara, za one od 30.000 za tri hiljade dinara. Znajući da je linija siromaštva u Srbiji za četvoročlanu porodicu 31.500 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, dakle, nedostaje oko 4.500 dinara do ostvarenja tih minimalnih potreba četvoročlane porodice u Srbiji. To su ključna pitanja. Nekome možda deluju mali ti iznosi, ali ti iznosi znače minimalne uslove za život mnogobrojnih porodica u Srbiji. Radi se o oko 8% ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, što znači da je to negde oko 560.000 ljudi u Srbiji. Dakle, radi se o izuzetno važnoj stvari.

U vezi sa tim pitanjem ministru Vujoviću, mi nismo toliko neodgovorni da licitiramo nivoom duga Republike Srbije. On u ovom trenutku, po zvaničnim podacima, iznosi 24 milijarde i 500 miliona evra. Ukoliko bi primenili, ako je vaš odgovor da je važeća metodologija Malog i Vesića, koliki bi onda iznosio dug Republike Srbije, jer njihova metodologija ne duplira, nego triplira nominalni i realni dug grada Beograda? To bi značilo da bi dug Republike Srbije iznosio tri puta…

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 150096.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:37