GORAN ĆIRIĆ

Demokratska stranka

Predsednik Izvršnog odbora Demokratske stranke. Poslanik Demokratske stranke u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Rođen je 25. jula 1960. godine u Nišu. Osnovnu i srednju školu je završio u Nišu, i diplomirao 1984. na Elektronskom fakultetu u Nišu.

Prvo radno iskustvo sticao je od 1985. do 1991. godine u preduzeću "EI Honeywell", na poslovima inženjera tehničke podrške, na implementaciji projekata informacionih tehnologija u najvećim kompanijama bivše Jugoslavije.

Od 1991. do 1997. bio je na čelu tima u kompaniji koja se bavila projektovanjem integrisanih informacionih sistema zasnovanih na Oracle tehnologiji.

Član Demokratske stranke od 1992. godine.
Aktivno učestvovao u svim opozicionim aktivnostima devedesetih.
Član Glavnog odbora DS od 1996. do danas. Predsednik Gradskog odbora DS od 1997. do 2001. Poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije od 2000. do 2004. Potpredsednik Demokratske stranke od 2012. do 2014. godine.

Od 1997. do 2000. godine je bio član Izvršnog odbora Skupštine grada Niša.
Od 2000. do 2004. gradonačelnik Niša.
U to vreme inicirao je i vodio projekte međunarodne saradnje, ekonomskog razvoja, investicija u infrastrukturu i razvoj u Nišu, Srbiji i regionu.

U dva mandata bio je i predsedavajući u predsedništvima Stalne konferencije gradova i opština Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, radio je na implementaciji reforme programa lokalne samouprave, za koji je podršku od 60 miliona dolara pružila Američka agencija za međunarodni razvoj - USAID.

Inicijator je projekta "Evrobalkan - Evroregija", kojem se priključilo više od 60 opština i gradova u Srbiji, Bugarskoj i Makedoniji i koji je od Saveta Evrope 2002. godine ocenjen kao jedan od tri najvažnija u toj oblasti. Cilj ovog projekta je uspostavljanje kulturnih, obrazovnih, poslovnih veza, kao i saradnja na projektima zaštite čovekove okoline i u nevladinom sektoru.

Od 2001. do 2004. aktivni je učesnik Glokal foruma u Rimu, koji propagira angažovanje lokalnih vlasti u rešavanju globalnih problema.

Od novembra 2007. do septembra 2012. godine bio je generalni direktor Javnog preduzeća PTT saobraćaja "Srbija". Svetski poštanski savez je 2012. dodelio Pošti Srbije Zlatni sertifikat za kvalitet.

Predsednik je Upravnog odbora Fondacije dr Zoran Đinđić od 2011.

Na parlamentarnim izborima 16. marta 2014. godine izabran je za poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Na sednici Glavnog odbora DS održanoj 29. juna 2014. godine izabran je za predsednika Izvršnog odbora Demokratske stranke.

Predsednik poslaničke grupe Demokratska stranka od oktobra 2016. godine.

Govori engleski i ruski jezik.

Oženjen je Sonjom, tata Krune i Marije.

Osnovne informacije

Statistika

  • 199
  • 7
  • 744
  • 11
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 22 dana i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 23 dana i 22 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Skupstinski odbori

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 2 dana

Poštovani gospodine Ćiriću, Zašto poslanici DS-a ne prisustvuju redovno Odboru za finansije i Odboru za prostorno planiranje, pa tako DS nema svoje predstavnike na sednicama pomenutih odbora? Srdačan pozdrav,

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 01.06.2018.

Poštovana predsednice, poštovana guvernerko, poštovani ministre, koleginice i kolege, celog dana traje rasprava i mislim da smo čuli puno toga i od narodnih poslanica i poslanika o svim ovim zakonima, predlozima zakona, čuli smo i od predstavnika koji obrazlažu ove zakone. Ja ću pokušati da sistematizujem par stvari, najmanje tri teme koje su meni bile zanimljive, slušajući čitavu ovu raspravu. Tu mogu da se složim i počeću od toga da se složim sa jednom od sugestija guvernerke koja je jednom od poslanika rekla da je začuđujuće kojom lakoćom koristi lažne podatke ili neistinite podatke ili se možda iza toga krije nedovoljno znanje.

Mislim da je bilo potrebno da možda upozorite ministra kada je govorio o javnom dugu na taj način, a siguran sam da ste to primetili i mislim da je bilo bitno da i ja vas, gospodine ministre, podsetim, kada ste govorili o javnom dugu u 2012. godine, rekli 14 milijardi. Prvo, smanjili ste taj javni dug, bio je veći. Dakle, štitite taj prethodni režim na taj način tako što ste govorili. Mislim da je taj javni dug u trenutku preuzimanja odgovornosti ove većine bio u julu mesecu oko 15 milijardi ili nešto više i nije iznosio onako kako ste rekli 70% učešća u BDP, nego je u tom trenutku iznosio nešto iznad 45, možda 48, 49. Govorite o kraju 2012. godine, a ja govorim o julu mesecu u trenutku preuzimanja, jer je nova Vlada i tadašnji ministar podigao kredit od dve milijarde u septembru mesecu i ne može da se pripisuje odgovornost za taj dug.

Govorim samo o podacima, o tome da se slažem sa vama da je potrebno koristiti precizne podatke. Evo kako ste izveli vaš zaključak: 14 milijardi u julu mesecu, što nije tačno, bilo je 15 milijardi, a rekli ste da je to iznosilo 70% učešća u BDP, pa ste iz toga izveli da je te 2012. godine BDP u Srbiji iznosio 20 milijardi. To je bio vaš zaključak. Možete da zamislite kako je nama kada čujemo takve podatke. Apsolutno ne zasnovani na činjenicama. Dakle, činjenice su mnogo drugačije, činjenice su da je to bilo 15 milijardi, samo da zaključimo to, činjenicu su da je u tom trenutku, jula meseca, taj procenat učešća javnog duga u BDP prevazišao ono zakonsko ograničenje od 45% i bio negde na nivou 48% i kada izračunate, onda je BDP u toj godini iznosio oko 32 milijarde evra. Dakle, to je prilog u razgovoru o činjenicama.

Kada smo već kod ove teme, a nisam želeo o njoj da govorim, nego ste me vi motivisali. Želeo bih da kažem par stvari o zaduženjima od Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj i ja moram da kažem da su ovo teme koje je potrebno podržati i realizovati. Dakle, drugi programski zajam za razvoj politike u oblasti javnih rashoda javnih preduzeća. Svakako, transformacija javnih preduzeća je neophodna i potrebna. Nažalost, ona kasni. Preduslovi za transformaciju javnih preduzeća su bili i primena zakona o javnoj svojini. Nažalost, tri puta odlažemo primenu Zakona o javnoj svojini sa upisom imovine javnih preduzeća i ubrzanjem potrebnog procesa korporativizacije svih javnih preduzeća.

Ovde smo u drugoj fazi tog zajma. Dakle, 182 miliona evra je iznosio potpisani zajam 20. januara 2017. godine. Ovo je sada iznos zajma od 160 miliona evra. Drugi zajam je 40 miliona evra, ukupno 200 miliona, dakle, za transformaciju državnog bankarskog sektora i treći zajam u podršci finansiranja razvoja zdravstva Srbije je 25 miliona evra, dakle, negde oko 225 miliona evra duga.

Neću sporiti potrebe za boljim zdravstvom u Srbiji, neću sporiti potrebe za modernizacijom javnih preduzeća, za koorporativizacijom, i to da učinimo da budu što efikasnija. Naravno, potreban je, ubeđen sam u to, potrebna je Srbiji jaka državna banka, ili više njih. Potrebno je imati jake igrače u bankarskom sektoru koji mogu da, na neki način, budu podrška i politici Vlade, bilo koje, ove, sutra, ili prethodne vlade, koja može svoje razvojne programe da, na neki način podstiče, i u saradnji sa državnom bankom.

Dakle, ali ono što je potrebno i ono što od vas zahtevam, onako kako smo o tome razgovarali sa ministrom Vujovićem, to je evaluacija projekata, i mislim da je važno izveštavanje ove Skupštine o načinu na koji se koriste ova sredstva, i na koji su način utrošena ova sredstva.

Jer, ono što sretnemo na ovom inicijalnom papiru, kada izglasamo podršku zajmu, mi više nemamo apsolutno nikakvih informacija u Skupštini, na koji način je završen projekata za koji smo glasali. Mi smo imali obećanje ministra Vujović, bivšeg ministra finansija da ćemo to izmeniti u Skupštini i da ćemo imati prilike da dobijamo izveštaje, i puno toga smo slušali kod svakog usvajanja budžeta, a bilo ih je šest u ovoj skupštinskoj većini, ovoj koaliciji, međutim ni u jednoj od tih faza nismo dobili tu vrstu izveštaja za tako obećane stvari.

Zato vas podsećam na to da, evo, jedna od komponenti u realizaciji projekta razvoja zdravstva u Srbiji, je ta komponenta 4, koja finansijski nije najizraženija, ali mislim da je izuzetno bitna, i možda najbitnija za nas ovde u Skupštini, a to je praćenje evaluacije i upravljanje projektom za koji se izdvaja 1,5 milion evra. Evo, to je poziv i za ministra, poziv i za predsednicu Skupštine da probamo da izmenimo tu praksu u Skupštini, i da dobijamo izveštaje o tome za šta smo glasali u ovoj Skupštini.

Kada već pominjem ministra finansija bivšeg, a to važi i za sadašnjeg, mislim da je i ovo o čemu sam malopre govorio, mislim da je pre svega pitanje odgovornosti, odgovornosti kada ste na javnoj funkciji, odgovornost za izgovorenu reč i nas poslanika ovde u ovim klupama, odgovornosti guvernerke, i mislim da je potrebno razgovarati na jedan otvoren način. Siguran sam da nije ni vama drago da ste na čelu Narodne banke u trenutku kada nas je FATF stavio na crnu listu, i mislim da, ali ja govorim i ministru finansija i o nečemu što svakako znamo, a to je, Međuvladina organizacija za borbu protiv pranja novca i finansiranja terorizma, Srbiju stavilo na crnu listu. Dakle, ne optužujem nikoga, ali govorim o sumnji na to da Srbija sa svojim institucijama nema najefikasniji način borbe protiv mogućeg finansiranja ovakvih delatnosti.

Zbog toga želim da otvorim ovu temu i da govorim o tome da je mesto za razgovor u Skupštini i to na koji način donositi zakone koji će sprečavati tu vrstu i takvu vrstu transakcija, koja sigurno nije korisna za građane Srbije, nije korisna ni za koga od nas. Ali, siguran dam da delom, predlozi ovih zakona koji nose i pozitivna rešenja, treba da doprinesu tome da sprečimo mogućnosti i pranja novca, a to se najčešće pominjalo kroz nova sistemska rešenja, koja treba da onemoguće takvu vrstu aktivnosti. Nikome od nas nije drago da budemo na toj listi. Verujem da ćemo u ovoj Skupštini donositi zakone koji će ojačati finansijske institucije, pre svega, u državi, institucije koje se bave i sprečavanja te vrste kriminala.

Ovde govorimo zbog čega sam bio motivisan da govorim i o tome, želim da čuje to i od vas, jer smo ovde govorili i o potrebi razvoja modernih i elektronskih sredstava, i elektronskih alata u razvoju elektronske uprave, koji u suštini, otvara te mogućnosti.

Ukoliko mi nemamo dovoljno kapaciteta, institucionalnog kapaciteta da se na pravi način borimo sa sve većim izazovima tog sajber kriminala, posebno u delu elektronskih finansija, jer je sigurno da nam je u tom smislu potrebna jedna široka saradnja i sa institucijama u Evropi i svetu.

Mislim da ste nekim delom pominjali i to, jer kada ste govorili o kartičnim transakcijama i kada se govorili o 97%, ako se dobro sećam, procenata kartičnih transakcija na domaćem tržištu, jel tako, a da od tih 97, 83 ide i procesuira se spolja, pretpostavljam da u nekom delu želite da vratite i da onako, kako ste govorili i na Odboru za finansije, stavite neku vrstu kontrole nad tim procesom.

Zbog toga želim da razgovaram i o ovoj široj slici koja je vrlo bitna i želim da čujem od vas taj stavim, jer vidim da ste počeli jednu živu diskusiju o tome otkud sada ta priča o FATF-u, otkud ta priča o tim rizicima. Želim da o tome razgovaramo na način koji može da doprinese tim rešenjima.

Zbog toga je potrebno otvoriti onu temu. Siguran sam da ste i vi, kada ste govorili o ponosu na ovaj zakon o kome sam sada govorio, pominjali i taj član 9. Tu ste sigurno imali najviše pritisaka i najviše razgovora upravo na tu temu, a to je obaveza banaka i stranih procesora kartičnih transakcija koji bi po ovoj interpretaciji trebalo da registruju svoja privredna društva i u Srbiji, što po njihovoj argumentaciji negde demotiviše ili njima sužava tržište ili sužava konkurenciju. To je naravno ono što smo sreli i kroz javne rasprave i ono što ste i vi dobili sigurno kao sugestije, a mislim da je važno da na ovakav način razgovaramo i čujemo upravo te argumente.

Dakle, gde je granica između te vrste opasnosti i tog velikog procenta obrade kartičnih transakcija van zemlje i gde je sa druge strane, taj problem zatvaranja tržišta, kako oni kažu, taj problem skraćivanja ili limitiranja konkurencije i šta će to značiti i u tehnološkom smislu? I sami znate, a i siguran sam da bez obzira na rast našeg IT sektora u Srbiji da svakako nismo u ravni najrazvijenijih zemalja u toj oblasti i da naše zatvaranje u tom smislu ne bi bilo korisno i da ne doprinelo bezbednosti tih elektronskih komunikacija i elektronskih transakcija, jer mislim da je potrebno naći pravu meru u tom delu motivacije i stimulacije domaćeg tržišta, a sa druge strane, sačuvati taj protok informacija, protok tehnologije i način da očuvamo bezbednost, a pre svega govorim tu o interesu naših građana, jer je potrebno sačuvati maksimalnu bezbednost.

Ovi zakoni koje ćete usvojiti sigurno neće biti konačni za ne znam koliko godina, ovo je oblast koja se menja tako dinamično i tako brzo, sigurno ih treba inovirati i mislim da zbog toga treba razgovarati upravo o tim izazovima.

Ovde sam govorio o delu odgovornosti, a evo, reći ću nešto i o zakonu i Predlogu zakona o izmeni Zakona o NBS. Dakle, jasno je da se proširuju nadzorne funkcije NBS, da se dobije i nadležnost za kontrolu deviznih i menjačkih poslova.

Dakle, nove nadležnosti NBS i kada govorimo o novim nadležnostima, uvek treba sigurno govoriti i o odgovornosti. Ja sam više puta govorio i to dobro zante, jedan od predloga naših amandmana poslaničkog kluba DS je bio da se briše u tom zakonu o NBS član 86b.

Pročitaću ga zbog drugih poslanika, vi sigurno znate šta to znači, a prevedeno na ovaj aktuelni zakon, da ne biste rekli da to nije na dnevnom redu, evo u članu 23. ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o NBS se kaže da se član 86. menja i onda se proširuje funkcija. Oni koji bi praktično bili pod kapom i zaštitom tog člana.

Mi smo predložili da se taj član briše, a evo iz kojih razloga. Pročitaću vam taj član 86b i mislim da je važno to reći. Za početak, prvi član zakona stav 2. o NBS kaže – za obaveze NBS jemči Republika Srbija. Dakle, prenesno, svi građani Srbije. Nažalost, ovim članom 86b smo praktično predvideli odricanje od odgovornosti organa upravljanja NBS, čime zaista nije došlo do logičnog odnosa između odgovornosti i poverenih prava Narodnoj banci i organima Narodne banke.

Ne govorim sada to zbog vas aktuelnih ljudi u Narodnoj banci, govorim i o budućim rešenjima za Narodnu banku i vi ste govorili o toj potrebi, ali želim da pitam kolenice i kolege, a i vas – da li vam zaista deluje logično ovo rešenje?

Članom 86. je predviđeno da NBS, guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS, osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj veri. Za štetu iz stava 1. ovog člana, zaposleni iz tog stava ne mogu odgovarati ni nakon prestanka radnog odnosa u NBS, odnosno prestanka vršenja funkcije. Narodna banka Srbije snosiće troškove zastupanja lica iz stava 1. ovog člana u sudskim i upravnim postupcima pokrenutim u vezi sa poslovima iz tog stava.

Narodna banka Srbije snosiće troškove iz stava 3. ovog člana i licima kojima je prestao radni odnos u NBS. Dakle, to rešenje koje, čini mi se postoji samo u ovom Zakonu o NBS, u drugim institucijama u Srbiji, govorim o Srbiji, nema takvih rešenja. Dakle, da, čekam odgovor i naravno sa zadovoljstvom ću čuti odgovore.

S obzirom na, zaista velika poverena prava, pre svega, ključne stvari su postizanje i održavanje stabilnosti cena, zatim upravljanje deviznim rezervama Republike Srbije o kojima ste vi govorili. Hajdemo sada i to, kad smo kod deviznih rezervi Srbije, da opet govorimo i probaću da govorim o konkretnim podacima. Vi ste govorili o neto deviznim rezervama i bruto iznosu, a ja ću vam reći podatke koje imam, vi ih sigurno napamet znate. Recimo, pred ulazak u 2012. kraj 2011. godine, su devizne rezerve iznosile 12,058 milijardi evra. Ispravite me ako nije tačno, ali najnoviji podatak koji sam našao za devizne rezerve, kraj maja 2018. godine, devet milijardi i 490 miliona evra. Govorim o bruto iznosu. Dakle, govorim o bruto iznosu, znam da će vaš odgovor biti kakva je struktura neto i bruto, ali mislim da je važno reći i to šta su ti podaci.

Još jedno pitanje koje je takođe važno i mislim da smo ga imali na usvajanju, opet se vraćam na usvajanje budžeta Republike Srbije, a to je pitanje za vas – da li je u poslednje tri ili četiri godine, uplaćen neki deo dobiti Narodne banke u budžet Republike Srbije? Znam da je pre pet godina uplaćeno tri milijarde dinara, da posle toga to nismo imali u planu budžeta, bar ga ja nisam video i voleo bih da to nije tačno, ali ćete vi sigurno dati pravi odgovor o tome koliko je u poslednjih tri ili pet godina uplaćeno para budžetu Republike Srbije iz dela dobiti Narodne banke Republike Srbije? Hvala.

Petnaesta posebna sednica , 29.05.2018.

Evo i sada čujemo od koleginice optužbu da je 2014. godine Vlada Srbije, Republika Srbija, bila pred bankrotstvom i za to optužuje DS.

Godine 2014. je ta Vlada nasledila prethodnu Vladu, a vi ste bili većinski koalicioni partneri u toj Vladi od 2012. do 2014. godine. To je i ministar Vujović više puta izjavljivao da je 2014. godine Ministarstvo finansija zatekao pred bankrotstvom. To smo čuli i od predsednice Vlade u par navrata u ovim izlaganjima i zaista je teško prihvatiti da sa ovakvom lakoćom optužite DS za 2014. godinu.

Nasledili ste javni dug od 15 milijardi evra 2012. godine u julu mesecu. I tada ste optuživali da je država pred bankrotstvom zahvaljujući DS, a zamislite, kažete da je sada u zdravoj ekonomskoj situaciji sa dugom od 24 milijarde.

Dakle, država je 2012. godine bila pred bankrotstvom sa 15 milijardi evra javnog duga, a sada po vašim rečima smo u sjajnoj ekonomskoj situaciji sa 24 milijarde evra. Dakle, devet milijardi evra većim javnim dugom.

Dakle, to zaista nema nikakve logike, ali je vrlo važno i ovo o čemu smo govorili više puta, ta kontradiktornost u metodologiji obračuna javnog duga. Ključni argument na kom insistirate i predlog da izaberemo Sinišu Malog za ministra finansija je da je konsolidovao dug Beograda i stalne izjave 1,2 milijarde evra javnog duga, a to je opovrgao bivši ministar finansija, koji je podržao Fiskalni savet i potvrdio njihove nalaze da je taj dug iznosio 380 miliona evra.

Petnaesta posebna sednica , 29.05.2018.

Poštovana predsednice Vlade, poštovane koleginice i kolege, ova današnja sednica je trebalo da bude neka vrsta primopredaje dvojice ministara, bivšeg gospodina Vujovića i budućeg, jer će ga većina izglasati. Mislim da je trebalo da čujemo izveštaj i bivšeg ministra onako kako je trebalo da čujemo plan budućeg ministra. Dakle, dvojica ministara koji imaju različite pristupe pre svega u, i o tome smo malo govorili, metodologiji obračuna od javnog duga. Nisam dobio odgovor na prošlo pitanje, poštovana predsednice Vlade - na koji način objašnjavate upravo taj različit pristup?

Dosadašnji ministar, vaš saradnik, o čijim rezultatima govorite, možemo da govorimo i o tome, je potvrdio na jedno pitanje i na Odboru za finansije i ovde je sedeo baš na tom mestu gde sada vi sedite, da li podržava metodologiju obračuna duga grada Beograda obračun Malog i Vesića ili ono što je predstavio Fiskalni savet na koji ste se pozivali i za koji ste rekli da jedna kredibilna institucija, a sa čim se apsolutno slažem, koji je rekao da dug Beograda nije 1,2 milijarde evra, onako kako ste vi govorili. U obrazloženju, jedan od ključnih argumenata za izbor Malog za ministra finansija, jer je sanirao taj dug sa 1,2 milijarde na polovinu, što znači da grad Beograd sada duguje 600 miliona, je li tako, 600 miliona evra?

Sada je pitanje, ako vama bivši ministar koga je ova većina izglasala, potvrđuje nalaze Fiskalnog saveta da je dug grada Beograda iznosio 380 miliona evra, šta to onda znači? Da li se onda taj dug grada Beograda povećava ili smanjuje? To je jedno zaista ozbiljno pitanje i mislim da zaslužujemo odgovor na to pitanje.

Druga stvar koja se evo čuje u ovih šest godina, jer šest godina smo ovde u Skupštini i ovo je u ovoj godini naredno usvajanje budžeta decembra meseca ove godine za 2019. godinu, nijedna od tih vlada nije poštovala, i to je prilika i za vas i za novog ministra, nije poštovala zakon o budžetskom sistemu u kojem bi kod usvajanja budžeta Skupštini predstavila plan dostizanja zakonskog nivoa učešća javnog duga u BDP u procentu od 45% koliko naš zakon nalaže. To je zakonska obaveza.

Šest godina mi to nemamo i ja sam pet puta davao te sugestije i ministru Vujoviću i prethodnim ministrima, ali se taj zakon nije poštovao. Dakle, ovo je poziv i vama i budućem ministru da izađete sa jasnim planom, jer vidim da se hvalimo nivoom Mastrihta i dolaskom na 60% učešća javnog duga u BDP. Međutim, mi živimo i radimo i moramo da poštujemo zakone Republike Srbije koje je usvojila ova Skupština, a to je 45%. Želim da o tome govorim.

Inače, kada govorimo, mislim da ministar Vujović zaslužuje i neku vrstu analize za svoj rad, sam se žalio na to da je nasledio Ministarstvo finansija u trenutku, 2014. godine, kada smo bili na korak od bankrotstva. Kada govorimo o tom koraku do bankrotstva, a koji ste vi pominjali, još jednom, 2012. godine, tadašnja Vlada i ova koalicija, ova većina, su nasledile javni dug od 15 milijardi evra u julu mesecu 2012. godine. Kraj godine se završio sa 17 ili 17,5 milijardi evra. Do 2014. godine je enormno rastao i dostizao nekih 70-ak procenata učešća javnog duga u BDP. Mislim da je zaista čudno i mislim da treba dati jednostavan odgovor na pitanje.

Kažete da ste nasledili državu pred bankrotstvom za ukupnim javnim dugom od 15 milijardi evra, a da je sada država finansijski stabilna sa ukupnim javnim dugom od 24 milijarde evra. Kako je to moguće? Hajde objasnite jednostavno. Kada govorimo o rezultatima, treba reći i to da je upravo taj mandat gospodina Vujovića, vaše Vlade i prethodnih vlada obeležilo, pre svega, smanjenje penzija, što je uticalo na smanjenje deficita budžeta Republike Srbije, smanjenje transfera prema lokalnim samoupravama, takođe, i znamo kakvo je stanje finansija u lokalnim samoupravama i iz Izveštaja Fiskalnog saveta, koji govori o tome da su nam neki…

(Predsedavajući: Kolega Ćiriću, privedite kraju.)

… od gradova pred bankrotstvom. Mislim da je to takođe zadatak novog ministra finansija i vaš da razmišljate o načinu na koji će se popraviti stanje finansija lokalnih samouprava, ali i vratiti na… (Isključen mikrofon.)

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Poštovane poslanice, poštovani poslanici, prvo pitanje upućujem predsednici Vlade. Trećeg aprila sam postavio pitanje potpredsednici Vlade, ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u vezi sa prenosom vlasništva nad aerodromom Niš i povodom izjave gradonačelnika koji je tada rekao da Nišu nedostaje 10 milijardi dinara da bi ostvario svoje planove i buduće investicije na aerodromu Niš i da zbog toga treba prihvatiti inicijativu Vlade o prenosu vlasništva aerodroma Niš na Republiku Srbiju.

Tim povodom sam postavio pitanje – zbog čega nije aktivirana bankarska garancija od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova i obaveze koje je Niš preuzeo prema Vojsci Srbije za prenos 10% izgrađenih kvadrata u ukupnom iznosu od 300 hiljada kvadrata i dobio odgovor koji je zaista zanimljiv. Mislim da je važno pročitati ga i zbog čega grad Niš treba da obavi tu transakciju koju nalaže Vlada Republike Srbije.

Evo zvaničnog odgovora u dve rečenice potpredsednice Vlade. Po molbi grada, Republika Srbija je sa gradom zaključila aneks jedan o produžetku roka za ispunjenje obaveza grada prema Republici Srbiji ili Ministarstvu odbrane. Dakle, nema nikakvog odgovora o tome zbog čega nije aktivirana garancija za dobro izvršenje radova, pa ponavljam to pitanje – zbog čega grad Niš ne aktivira garanciju od 10 miliona evra za dobro izvršenje radova čime bi mogao da ispuni svoje obaveze prema Vojsci Srbije?

Drugi deo odgovora koji sam dobio do potpredsednice Vlade je – poklanjanja nema jer grad nije formalno ni postao vlasnik aerodroma, s obzirom na to da nije ispunio ugovorom predviđene obaveze, a sve ukazuje da je teško da će to moći u skorijoj budućnosti.

Dakle, ovo je zvanični odgovor sa pečatom i potpisom potpredsednice Vlade Republike Srbije i mislim da njoj nema više potrebe postavljati pitanja u vezi sa tim. Zbog toga pitam predsednicu Vlade – da li je verodostojan ovaj odgovor koji sam dobio kao narodni poslanik ili podaci o nepokretnosti, koje možemo da vidimo i na sajtu katastra u Nišu gde se javno vidi, opština Crveni krst, aerodrom, vlasništvo nad aerodromom, zemljišta, pod zgradom i drugim objektom, vlasnik javne svojine grad Niš. Dakle, javna svojina, celokupno prava jedan kroz jedan i to je dokument koji se može dobiti na sajtu, zahvaljujući razvoju elektronske uprave u Srbiji. Datum kada je upisana ova imovina je 14.12.2012. godine. Dakle, još pre šest godina Niš je vlasnik aerodroma Niš.

Još jedno pitanje – da li je moguće da potpredsednica Vlade ovo ne zna i da li je moguće da uputi ovakav zvanični odgovor? Treće pitanje koje se vodi jednostavnom logikom – zbog čega onda predsednice Vlade donosite ovakav zaključak koji nalažete gradu Nišu i Skupštini grada Niša i odbornicima da donesu odluku o prenosu vlasništva, ako grad nije vlasnik aerodroma Niš?

Pošto smo na pitanjima od lokalnog značaja, drugo pitanje je – zbog čega stranačko-privatni interes proizvodi nasilje u Paraćinu? Mi smo i na prošloj sednici uputili pitanje sa jasnim i konkretnim imenima i prezimenima ljudi koji podstiču nasilje u Paraćinu i pokušavaju da na poslednjoj sednici Skupštine grada Paraćina spreče održavanje te skupštine i donošenje važnih odluka za sve građane Paraćina? Dakle, ne samo prema Skupštini, kao instituciji, nego i nasilje prema Saši Paunoviću, kao gradonačelniku Paraćina.

Treće pitanje, za predsednicu Skupštine, Maju Gojković – zbog čega nije dala odgovor na pitanje kada ćemo dobiti snimke bezbednosnih kamera u ovoj sali, gde bismo utvrdili ko je to ko je pretio i pisanom porukom izrekao pretnje prema našoj koleginici Aleksandri Jerkov? Taj dopis i taj zahtev smo uputili predsednici Skupštine i mislim da je važno da dobijemo i da je u interesu svih nas koji sedimo u ovoj sali da vidimo i utvrdimo ko je taj ko je pretio Aleksandri Jerkov ispisujući nepristojne poruke u njenoj beležnici.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.04.2018.

Pitanje za predsednicu Vlade.

Zbog čega javnosti Srbije nije prezentovan ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“? Mi vidimo u javnosti prisutno negodovanje, pre svega građana Niša, u vezi sa zahtevom i preporukom Vlade za prenos vlasništva aerodroma „Konstantin Veliki“, na državu Srbiju.

Pitanje je, mi smo u ovoj sali 2011. godine usvojili Zakon o javnoj svojini. Taj zakon je trebalo da ispravi pristup u kome treba limitirati lokalne samouprave u podsticaju lokalnog ekonomskog razvoja, a Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije je usvojen 1997. godine, da bi se tada opozicione lokalne samouprave sprečile u upravljanju imovinom. Tu nepravdu smo ispravili 2011. godine usvajajući taj zakon, sa rokom da se taj zakon primeni za tri godine. Dakle, tri godine su i lokalne samouprave i javna preduzeća imala priliku da upišu tu imovinu. Tri puta odlažemo primenu tog zakona, prvo 2014, a zatim i 2017. godina, a što je apsurdno oni koji su ažurno uradili taj posao, a to je grad Niš, upisana je imovina i vlasništvo i zemljištem nad aerodromom „Konstantin Veliki“.

Sada dolazimo u situaciju, i to je pitanje našoj predsednici Vlade, da li je to nagrada za one koji su bili ažurni, za one koji su radili svoj posao, da sada ponovo treba nacionalizovati, uslovno rečeno, tu imovinu i vratiti to vlasništvo aerodroma Niš, jednog od retkih uspešnih javnih preduzeća u Nišu, ponovo državu. I šta će garantovati svim građanima Srbije, a pogotovo građanima Niša da će se upravljanje tim aerodromom biti efikasno.

Još jedno pitanje vezano za sumnje koje su prisutne upravo zbog toga što nemamo prezentovan sam ugovor o koncesiji Aerodroma „Nikola Tesla“. Da li je razlog za ovaj prenos imovine i preporuke Vlade i taj da je uslov koncesionara bio smanjenje frekvencije i saobraćaja i broja putnika na aerodroma u Nišu. To se može jednostavno otkloniti. Iznesite javnosti Srbije taj ugovor i mislim da je važno dati odgovore na ta pitanja, a ta pitanja su sledeća. Šta je bio motiv za potpisivanje ovog koncesionog ugovora?

Mi smo iz javnosti saznali da je naknada državi u iznosu od nekih 417 miliona evra, to će biti korist budžeta i korist malih akcionara, oko 84 miliona evra, ukupno oko 500 miliona. Možemo iz javnih dokumenata da vidimo da je u ovom trenutku dobit Aerodroma „Nikola Tesla“ godišnja 30 miliona evra. Za 25 godina, koliki je rok koncesionog ugovora, to bi bilo oko 750 miliona evra, čak da nema rasta broja putnika i prihoda. Dakle, 750 miliona potencijalnih prihoda za 25 godina, u odnosu na 500 miliona. Tačno je da se predviđa investicija od milijardu evra u aerodrom, ali se i tu postavlja pitanje i to je pitanje za predsednicu Vlade – da li su uspostavljene garancije i da li je tražena bankarska garancija za izvršenje tih investicija od milijardu i šta će garantovati da će se te investicije i izvršiti?

Drugo pitanje – ko će posle završetka koncesionog roka ostati vlasnik onoga što je investirano za tih milijardu evra na zemljištu Aerodroma „Nikola Tesla“? To su sve pitanja koja su važna za građane Srbije i mislim da i ova Skupština i mi poslanici zaslužujemo odgovore na ta pitanja.

Da se vratimo na aerodrom Niš, mi smo imali zaista teško razumljive odgovore gradonačelnika koji je rekao da grad Niš nije sposoban da servisira dug koji je preuzeo u odnosu na Vojsku Srbije. Pitam ministarku Mihajlović koja je danas u Nišu i dobro je da je u Nišu, ali neće biti dobro da se vrati iz Niša sa ovim posledičnim stanjem, mislim da je potrebno redefinisati ovaj zahtev Vlade, a to je zbog čega nije aktivirana bankarska garancija od 10 miliona evra za potpisan ugovor i aneksiran 2014. godine, koji upravo tretira tu obavezu grada Niša prema Vojsci Srbije za izgradnju 300 kvadrata stanova, a od toga bi 10% pripalo Vojsci Srbije.

Mislim da je to upravo prostor i iznos koji može da kompenzuje i obezbedi ono što je po navodima gradonačelnika bio glavni razlog da treba vratiti, pokloniti aerodrom Niš Vladi Srbije.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Imam pitanje za ministra finansija gospodina Vujovića. Veliki broj poslanika u ovoj sali, ali i visokih funkcionera u Republici Srbiji je govorio o nasleđenom dugu za grad Beograd od 2014. godine. Po metodologiji Siniše Malog i Gorana Vesića, pominje se dug od 1,2 milijarde evra. U drugoj metodologiji Fiskalnog saveta je izveštaj koji smo dobili u republičkoj skupštini, profesori iz Fiskalnog saveta tvrde da je taj dug 400 miliona evra, dakle, tri puta manje od onoga o čemu su govorili Mali i Vesić.

Moje pitanje je za gospodina Vujovića, kao odgovornog ministra – koja je metodologija, po vama, važeća i tačna? Da li je to metodologija Malog i Vesića ili metodologija profesora Pavla Petrovića? Dakle, tri puta je veća cifra koja se predstavlja vrlo često i emisijama javnog servisa, ali i u ovoj Skupštini.

Drugo pitanje, to je pitanje o stanju javnih finansija i finansija gradova i lokalnih samouprava. Dobili smo izveštaj Fiskalnog saveta kojim nas je upozoravao da izuzetno loše stanje finansija u gradovima i opštinama u Srbiji može da ugrozi ukupnu fiskalnu i monetarnu stabilnost u Republici Srbiji i ugrozi privredni rast Srbije. Sada imamo primere da u prvih devet meseci neki od gradova imaju punjenje budžeta u procentualnom iznosu u odnosu na plan oko 50%, radi se o Kragujevcu i Nišu, da je realizacija budžeta u Novom Sadu oko 65%, slični procenti su i u ovim ostalim gradovima i opštinama.

Dakle, nas interesuje i želimo podatak od ministra Vujovića o tome da nam da izveštaj posle prvih devet meseci o punjenju budžeta gradova i opština, ali i o realizaciji tih istih budžeta, jer je to izuzetno važno u budućoj raspravi o budžetu Republike Srbije, jer nas čeka najvažniji zakonski dokument u ovoj godini, a to je usvajanje budžeta Republike Srbije. Bez ovih izveštaja sigurno ta rasprava neće biti dovoljno kompetentna.

Treće i najvažnije pitanje za građane Republike Srbije je pitanje ministru finansija – kada će vratiti oduzeta sredstva građanima Srbije koji su ostvarili svoje penziono pravo? Evo, na početku smo novembra, sutra je 1. novembar, protekle su tri godine otkako je ova Skupština usvojila Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija. Rok privremenosti ovog zakona je bio tri godine, kasnije je taj rok ukinut i ovaj zakon je pretvoren u trajno rešenje. Mislimo da to nije održivo jer su time protivustavno oduzeta stečena prava građana Srbije koji su ostvarili to penziono pravo i godišnje je tu oduzeto oko 340 miliona evra, za tri godine ukupni iznos je oko milijardu evra.

Dakle, sada se vraćam na to pitanje ministru Vujoviću. Odluka da se smanje penzije svima koji primaju iznad 25.000 dovela je do toga da se smanji 10% za one od 25.000 dve i po hiljade dinara, za one od 30.000 za tri hiljade dinara. Znajući da je linija siromaštva u Srbiji za četvoročlanu porodicu 31.500 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, dakle, nedostaje oko 4.500 dinara do ostvarenja tih minimalnih potreba četvoročlane porodice u Srbiji. To su ključna pitanja. Nekome možda deluju mali ti iznosi, ali ti iznosi znače minimalne uslove za život mnogobrojnih porodica u Srbiji. Radi se o oko 8% ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, što znači da je to negde oko 560.000 ljudi u Srbiji. Dakle, radi se o izuzetno važnoj stvari.

U vezi sa tim pitanjem ministru Vujoviću, mi nismo toliko neodgovorni da licitiramo nivoom duga Republike Srbije. On u ovom trenutku, po zvaničnim podacima, iznosi 24 milijarde i 500 miliona evra. Ukoliko bi primenili, ako je vaš odgovor da je važeća metodologija Malog i Vesića, koliki bi onda iznosio dug Republike Srbije, jer njihova metodologija ne duplira, nego triplira nominalni i realni dug grada Beograda? To bi značilo da bi dug Republike Srbije iznosio tri puta…

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik JP "Pošta Srbije" Beograd Republika Mesečno 150096.00 RSD 01.10.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:37