Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Ćirić

Goran Ćirić

Demokratska stranka

Govori

Povređen je član 107. Drugi stav kaže da na sednici Narodne skupštine nije dozvoljeno neposredno obraćanje narodnog poslanika drugom narodnom poslaniku, korišćenje uvredljivih izraza, kao i iznošenje činjenica i ocena koje se odnose na privatni život drugih lica. Mislim da smo svedoci, evo kod prethodnog poslanika i u uvodu ove sednice čujemo različite stvari.

Danas je tema Kjota sporazum, borba protiv zagađenja čitave planete, a ja mislim da velikim delom ovde ova institucija Skupštine i pojedini poslanici, imamo primer prethodnog poslanika, zagađuju verbalno život u Srbiji na način na koji utiču na to što se dešava i na ulicama u Srbiji. Imamo posledicu da je on danas govorio i optužio, kao bivši profesor koji vaspitava decu u Srbiji, jednog od predsedničkih kandidata za to da je počinio ubistvo svog najboljeg druga.

Danas već imamo posledicu takvog ponašanja u Skupštini i zbog toga se mi zalažemo za odgovornost svake izgovorene reči, jer danas taj isti čovek dobija pisma pretnje smrću, onako kako svako u Srbiji može da ih dobije, a svedoci smo kroz istoriju da su mnogima crtane mete i da je ovo jedan način koji ne doprinosi ničem dobrom u Srbiji. Zbog toga se DS i zalagala za osnaženje institucije republičke Skupštine, za osnaženje predsednice i onog ko predsedava Skupštinom, jer morate da reagujete na ovakve stvari.

Mislim da se sve ovo prenosi na ulicu kad tad i mislim da je neophodno uvesti red u ovu Skupštinu. Zbog toga smo i podneli predlog za smenu predsednice Narodne skupštine, jer je dozvoljavala sve vreme ovog mandata ovakvo ponašanje.
Ja ću vam na početku reći da svakako nije prijatno kada prisustvujete porodičnoj svađi, jer ja nisam insistirao na Poslovniku niti sam želeo da ga reklamiram. Vaš kolega je reklamirao Poslovnik i praktično vas optužio da ste prekršili taj Poslovnik.

Dakle, gospodin Šešelj je govorio 20 minuta van teme dnevnog reda i vi ste pokazali potpuno drugačiji odnos prema jednom poslaniku, dakle, gospodinu Šešelju u odnosu na gospodina Obradovića koji je posle toga govorio na isti način i složili su se oko mnogih tema i to je jasno iskazao i gospodin Obradović, ali prema njemu ste bili mnogo manje tolerantni čak ste i komentarisali ono o čemu je on govorio.
Dobro, ali reći ću vam da će poslanički klub DS glasati za predlog poslaničkog kluba Dosta je bilo, ali je vrlo važno kada govorimo o samom parlamentu, kada govorimo o krađi mandata o kojima je govorio i šef poslaničkog kluba SNS i šef poslaničkog kluba SRS o šef poslaničkog kluba Dveri, mislim da je jasno da treba dati i odgovor.
Šta je ono što je zajedničko pre svega SRS i SNS? Jesmo li čuli da nije bilo krađe mandata do strane SNS. Dakle, od 2012. godine…
Poslanici, odbornici DS su u Mionici, u Odžacima, Vlasotincima….
Da li su obesmišljavali pre toga?
Od mene trpite?
Ja govorim jedan minut, a druge ste slušali 40 minuta.
Nikome od njih reč niste rekli.
(Goran Aleksić: Zašto niste Šešelja prekinuli, imate različite aršine.)
Ja ovde govorim jedan minut, vi ste slušali 40 minuta ostale, i vi trpite mobing od mene?
Vratite mi vreme.
Predsednice parlamenta, meni je zaista vrlo čudno kako to različite aršine pokazujete prema šefu poslaničke grupe SRS, SNS i Dveri u odnosu na mene koji sam govorio jedan minut, i od toga pola vremena potrošio na to da kažem da ću podržati ono što predlaže poslanički klub Dveri oko njihovog sastava odbora i njihovog prava da svoje kandidate predlože u tim odborima.

Ali, ono što je zabrinjavajuće za sve nas i ono što ste vi dozvolili gospodinu Šešelju da kaže, to je pitanje metoda, uvođenja metoda pritisaka i na poslanike i na odbornike. Pa, on je rekao, nisam ja rekao da je vrbovan od strane SNS jedna od odbornika u Žitorađi, a da su ga oni vratili time što su poslali četničku trojku…
Evo, i završiću onda.
To jeste model koji se sada modernizovao i koji se od 2012. godine nastavio i bio usmeren ka odbornicima DS koju su bili šikanirani i gde se na silu menjala struktura lokalnih vlasti u mnogim odborima.
Mislim da je važno da zajedno radimo na tome da nema te vrste nasilja i tih različitih aršina, da budete jednaki prema svim ne samo šefovima poslaničkih grupa, nego i prema svim poslanicima. Ja evo kažem, nikada od mene niste mogli da čujete ni jednu uvredljivu reč, niti ćete je čuti, ali ću govoriti o nekim principima koje zajedno ovde moramo da vodimo, vi prvi, kao predsedavajući, ali i svi mi poslanici, a to je da nikada neću ulaziti u privatne živote pojedinaca, da se nikada neću baviti njihovom decom, da nikada neću govoriti o njihovoj porodičnoj situaciji i optuživati ih za bilo šta što rade na ovakav način, sem jedne korektne političke borbe i političkog sučeljavanja mišljenja.
Mislim da je zbog toga vaša odgovornost prema svima nama da održite takvu atmosferu u Skupštini. Ja vas pozivam da imate dovoljno strpljenja za tako nešto, a znam da boli kada vaš kolega iz poslaničkog kluba, koji sada ulazi, reklamira Poslovnik i kaže vam ovo isto što sam vam ja rekao, da ste prekršili Poslovnik time što ste dozvolili i šefu poslaničkog kluba SRS i SNS da izađu van teme ove tačke dnevnog reda. Hvala.
Poslanici DS su podneli, takođe, amandman na ovaj član. Jasno je i moji prethodnici su govorili o suštini ovog zakona. Suština ovog predloga zakona je pomeriti rok i jednostavno odložiti nešto što je bilo najavljeno kao važna reforma u našem društvu. Oko toga možemo da se složimo da treba uraditi važne korake, posebno u javnom sektoru, a ovde se govori o ljudima koji daju svoj veliki doprinos našoj državi.
Ono što je suština i ono što je vidljivo iz predloga ovog zakona jeste da ta privremenost pokazuje i otvara jedno pitanje – da li je Vlada uopšte bila spremna za taj korak, pošto je mogla da predvidi da će biti potreban određen period za izvršenje? Ona je nama dala taj predlog. Mi smo poverovali u te rokove, u tu spremnost i ovde je većina izglasala taj zakon. sada se pojavljuje sa predlogom – eto, nismo uspeli da uradimo za ovaj period koji smo vam obećavali, dajte nam novi period od godinu dana.
Šta to može da znači? Može da znači da nema realno političke spremnosti i političkog kapaciteta da se prihvati ono što se obećava, a to su reforme u društvu, mada ima apsolutnu većinu. Zaista mislim da u tom smislu prebrojavanja glasova Vlada može da izglasa svaki zakon. Dakle, političkog kapaciteta ima. Šta onda može da bude sleće? To je pitanje kapaciteta institucija koje treba da sprovedu ovako predložene zakona, a onda smo i sa vama, gospođo ministarka, razgovarali o tome na koji način se i kod nekih drugih zakonskih projekata susrećete sa problemima i u lokalnim samoupravama, a onda je pitanje – da li se susrećemo sa tim istim izazovima i u samim ministarstvima, i u samim institucijama koje treba da sprovode ove zakone? Ko je opet odgovoran za to, za kapacitete institucija koje se lagano urušavaju i koje očigledno pokazuju nedovoljan nivo efikasnosti u svemu ovome? Dakle, i jedan i drugi problem je ogroman problem za sve nas i za čitavu našu državu.
Ono što karakteriše privremenost svakog rešenja je početak i kraj tog rešenja. Očigledno je da, zaista mogu da čitam iz seta ovih predloga zakona, se sve ovo donosi u svrhu priprema za izbore, predstojeće izbore, ne samo predsednički, nego verovatno i parlamentarne, i da se izbegavaju, uslovno rečeno, teški potezi, potezi koji će suštinski reformisati državu i koji će u nekom trenutku pogoditi jedan dobar deo ljudi, a to u izbornoj godini nije poželjno.
Onda se pitamo – gde vodimo državu na taj način što imamo tri godine uzastopno praktično parlamentarne izbore i da iz godine u godinu donosimo rešenja koja odlažu neka suštinska rešenja, što znači da tih rešenja nema i pitanje je onda šta ćemo i narednih godina, ako obećavamo da ćemo za dve godine uraditi ovo ili ono, a onda nema tih suštinskih rešenja?
Imamo te primere privremenih rešenja. To je privremeno smanjenje plata i penzija. Isto to privremeno rešenje za penzionere, za uposlene u javnom sektoru, a onda donosimo ovakav predlog zakona o tome da videvši da to više nije privremeno rešenje, nego prerasta u trajno, ponovo proglašavamo nekim privremenim rešenjem i najavu same reforme platnih razreda u javnom sektoru. Tu smo pomenuli i oblast bezbednosti, pomenuli smo Vojsku i neke druge sektore i to je ono što zaista zabrinjava sve nas.
Mislim da ono često pominjano, i malopre smo čuli, oblast zdravstva i oblast obrazovanja, da jednostavno imamo veliki problem diskontinuiteta u nalaženju i davanju prilika onim najtalentovanijim posebno u oblasti zdravstva, gde je potrebno desetak godina da dobijemo specijaliste koji će održati sistem zdravstva i održati zdravlje ove nacije, a naravno i obrazovanja, o kome smo najčešće ovde govorili.
Očekujem odgovor od vas ovlašćenih ministara. Nije bilo do sada odgovora na sve primedbe koje su i moje kolege poslanici dali. Mislim da je važno da čujemo vaše mišljenje o tome – da li zaista postoji suštinska spremnost u ulazak u reformske procese ili smo stalno na tom stanovištu da odlažemo te procese iz godinu u godinu, a imali smo prilike da to vidimo u poslednje skoro tri, četiri godine?
Poštovana predsednice parlamenta, dakle, vi ste očigledno u dvostrukoj ulozi. Malopre mi niste dali pravo na repliku kada je poslanik SPS jasno, pred svima nama ovde, pomenuo DS i govorio u vezi ovog amandmana koji smo dali. Ovde se radi o odlaganju rokova i uređenja platnih razreda za ljude koji rade u bezbednosti, u Ministarstvu unutrašnjih poslova, u Vojsci i, naravno, govorili stalno o neizbežnim temama, dvehiljadita godina, kao prekretnica. Kao da smo imali državu koja je perfektno funkcionisala do 2000. godine, u kojoj je sve bilo rešeno, pa i ova oblast bezbednosti, Vojske, a onda se 2000. godine uništila ta sjajna država, došli su neki ljudi koji su je uništili.
Reći ću vam par podataka koji govore upravo suprotno. Ovde sede neki ministri koji su bili na ovoj drugoj strani, posle 2000. godine. Bruto društveni proizvod 2000. godine, koji je nasledila tadašnja Vlada, iznosio je oko 7,5 milijardi evra. Sedam i po milijardi evra, a danas iznosi 34 milijarde evra.
Dakle, ukupan javni dug u BDP je učestvovao sa 202%. Da li je to ta sjajna situacija i ta sjajna privreda u kojoj su svi ovi ljudi i u Vojsci i u policiji i u drugoj oblasti, o kojima se ovde radi u amandmanu, bili u tako sjajnom statusu?
Kada koristite ovo pravo iz klupe, i kada govorite o tome i ako mi uđemo sa vama u duel na ovaj način, gledajući se ravno u oči, onda promenite svoju ulogu, naravno popnete se gore, ne dozvoljavate nama, ako uđemo u sukob mišljenja ili duel, sukob mišljenja, na jedan pristojan način, da onda dođete na mesto predsedavajućeg i ne dozvoljavate pravo poslanicima opozicije na ono što im pripada po Poslovniku, a to je replika, jer je bilo jasno svima nama u sali, sem vama, a mislim da bi trebali da zadržite korektan odnos prema svakom poslaniku u ovoj sali.
Poštovana predsednice parlamenta, poštovane gospođe i gospodo ministri, koleginice i kolege, evo, opet imamo saziv za 24 sata, sa 27. tačaka dnevnog reda. Jasno je da vreme ovlašćenih predstavnika od 20 minuta dozvoljava 40 sekundi po svakom zakonu. Dakle, nije moguće razgovarati o svakom zakonu niti govoriti o detaljima, što nama pokazuje da zaista nije bilo spremnosti da zajedno radimo na, eventualnom, poboljšanju predloženih zakonskih predloga.
Siguran sam da se i mnogi od vas slažu sa tim da to nije dobar pristup i da ste u ovim u klupama onako kako mi sedimo ovde, verovatno ne biste bili zadovoljni da na takav način dobijete priliku da analizirate sve ove zakone i date doprinos u ovoj raspravi. Ali, to nije prvi put i ja ću ovde stati o primedbama na proceduralne stvari, ali mislim da nisu samo proceduralne stvari, nego zaista suštinske. To je pitanje poštovanja parlamenta i želje da zajedno donosimo neka rešenja koja će popraviti moguće stvari.
Zato ću govoriti o grupama zakona ne ulazeći u njih pojedinačno, i možda ću dva zakona detaljnije obrazložiti, zavisi od vremena.
Jedna grupa zakona se odnosi na odlaganje primene zakona i ja ću pročitati o kojim se zakonima radi, pre svega odlaganje rokova primene. Oko rokova smo se ovde zajedno dogovorili i Vlada je nama svojim predlogom zakona predložila te rokove. Mi smo poverovali u dovoljnu efikasnost da će oni biti realizovani i većina je izglasala te zakone prihvatajući upravo te predloge. Sada dobijamo nazad četiri ili pet zakona u kojima se traži odlaganje primene tih zakona.
Pre tri godine smo raspravljali o Zakonu o javnoj svojini, jednom od suštinskih zakona iz seta zakona koji moraju da urade svojinske odnose u Republici Srbiji. Tada smo govorili, ako nije bilo spremnosti i niti kapaciteta, pre svega lokalnih samouprava, javnih preduzeća, AP, da do kraja primene usvojene zakone, podsetiću vas, negde 20. septembra 2011. godine je usvojen Zakon o javnoj svojini, sa rokom od tri godine, tri godine primene, kasnije smo posle tri godine, 2014. godine usvajali produženje tog roka, i evo sada smo ponovo na poziciji da usvajamo novo produženje roka istog zakona.
Šta nam to govori u suštini? Na Odboru za budžet i finansije smo o tome razgovarali i sa gospođom ministarkom Brnabić, a to je da li je Vlada odgovorna za neefikasnost lokalnih samouprava koje ne uspevaju sprovedu ono što je neophodno da bismo onda primenili na pravi način i zakone koje smo, evo, i juče većina usvojila neke od zakona, kao npr. Zakon o privatnom-javnom partnerstvu, koncesijama, o komunalnim sistemima, a kako ćemo ući u privatna-javna partnerstva u komunalnim sistemima na nivou lokalnih samouprava, ili dati te sisteme na koncesiju, ako ne znamo šta je kapital i šta je vlasništvo tih istih lokalnih samouprava i javnih preduzeća. Sada, raspravljamo o tome da odložimo dalje, za godinu dana rok za primenu ovog zakona.
Podsetiću vas, i o tome smo razgovarali 2012. godine, ova većina je pobedila na izborima, dobila priliku da vodi Republiku Srbiju. Tada je bilo čuveno upodobljavanje lokalnih samouprava i koalicija sa centralnim nivoom vlasti, uz obrazloženje da će to biti mnogo efikasnije, da će to biti sinhronizovani rad i lokalnih samouprava i Vlade Republike Srbije. To se uradilo u mnogim lokalnim samoupravama, negde zaista na legitiman način sa velikom podrškom, ali negde te podrške nije bilo, nego je bilo formirano i drugih koalicija i ljudi koji su dobili podršku sa lokala, ali su oni na silu promenili i taj deo koalicije na lokalom nivou.
Govorim sada o toj odgovornosti. Pa, da odgovornost je ove većine za tih od 2012. godine, a evo sad ulazimo u 2017. godinu, četiri i po godine mogućnosti da se primene ovi zakoni. A ta odgovornost je i na ovoj Vladi, odgovornost je i na ljudima koji vode lokalne samouprave, na koalicijama i pre svega političkim koalicijama koje na taj način rade.
Šta još nama govori? Da li smo spremni da nastavimo proces reformi u Republici Srbiji kada imamo odlaganje Zakona o javnoj svojini koji dotiče lokalne samouprave tamo gde se odvija realni život i tamo gde treba obezbediti sve komunalne potrebe ljudi, čistu pijaću vodu i snabdevanje toplotnom energijom i tretman čvrstog otpada i mnoge druge stvari i predškolske ustanove i škole, a da nismo napravili za ove četiri i po godine ka mogućnosti da podstaknemo lokalni ekonomski razvoj i mnogo pouzdanije izvore prihoda za lokalne samouprave, što je bila tendencija donošenja ovih zakona.
Mi sada ovde sedimo, raspravljamo o mnogim zakonima koji mogu da budu dobri, odlični ili manje dobri, ili loši, ali šta nam vredi ako, evo, četiri i po godine nema realizacije jednog ovakvog zakona? Na šta se svodi? Urediti na pravi način te registre, znam da su nekompatibilni u mnogim opštinama i gradovima, da ih treba centralizovati, ali su tehnologija i informacione komunikacije toliko napredovale da je to za četiri i po godine bilo moguće uraditi. Dakle, to je jedna od oblasti.
Druga oblast je, evo, primena Zakona o izmenama i dopunama Zakona o sistemu plata za poslove u javnom sektoru, druga je Zakon o javnim medijskim servisima, Predlog zakona o izmeni Zakona o privremenom uređenju načina naplate takse za javni medijski servis, zatim, Predlog zakona o uređenju sudova. Imamo različite oblasti, pravosuđe, nedovoljno efikasno, i pitanje, da li ovde, pošto resorna ministarka nije prisutna, da li ovde ispunjavamo agendu koja je potrebna zbog otvaranja Poglavlja 23. i da li ovo odlaganje utiče i na naš put, efikasni put ka integracijama u EU? Za to smo se ovde u većini složili.
Mnoge reforme, mnogi zakoni se očigledno odlažu i očigledna je jedna stvar. Ja mislim da svima nama je jasno. Sa setom ovih zakona mi smo sigurni, dakle, poslanički klub DS, da je ovo set predizbornih zakona i da ćemo imati ne samo predsedničke, nego i parlamentarne izbore naredne godine, jer svi teški reformski potezi koje je trebalo povući od prvog 1. januara 2017. godine se odlažu za 1. januar 2018. godine, ili za sredinu godine, baš upravo posle najavljenog termina predsedničkih i parlamentarnih izbora, jer nije popularno sada prekršiti obećanje predsednika Vlade koji je rekao da će ukinuti pretplatu na RTS od 500 dinara, a sada vraćati tu taksu, pa ćemo produžiti neko hibridno rešenje koje u ovom trenutku imamo i napraviti održivi način i sistem finansiranja javnog servisa, da odlažemo i reforme oko javne svojine, oko javnih preduzeća i ja mislim da je svima nama jasno.
Ali, ta privremenost u suštini ima dve tačke koje definišu privremenost. To je početak pripreme i primene i kraj te privremenosti, termin kada se ona završava. Šta imamo kao primer? Da imamo stalno odlaganje onog termina kada ona prestaje. Znači više nije privremeno. Stvarno ulazimo u neka rešenja koja nisu privremena, jer očigledno ovo sada postaju trajna rešenja. Matematički gledano, imamo početak i imamo poluupravu koja nema taj kraj i koja ide u nedogled u vremenskom smislu. To isto važi i za zakon o smanjivanju plata, o privremenom smanjivanju plata i penzija. Nema privremenog smanjivanja plata i penzija, kao i kod ovih zakona gde potvrđujemo da sve veći broj zakona dobija predlog i rešenje dopunu i izmene zakona – produžava se rok.
To neće doprineti nikakvoj efikasnosti. I sami ste svesni i razgovarali smo o tome. Stalno produženje rokova, evo, recimo, gradonačelnicima, predsednicima opština, gradskim i opštinskim većnicima je poruka – dobro, nema nikakvih posledica, može da se produži. To imamo kao poruku u ova dva ciklusa produženja za tri godine, pa evo sada još za godinu dana. Toliko o ovom setu zakona.
Druga karakteristika svih ovih zakona koji su predloženi je novo zaduženje, novi zajmovi, podizanje nivoa javnog duga. Ja ću poći od, ministar Vujović nije tu, ali državni sekretar je tu i nadam se da ću dobiti odgovor, da smo svi u javnosti čuli juče zvanični podatak da je javni dug za novembar mesec 24,71 milijarda evra, što iznosi 72,4% BDP. Nikada se, i o tome smo razgovarali kod usvajanja budžeta, nikad ili vrlo retko čujemo apsolutne iznose BDP Republike Srbije. Lako je izvesti koliki je BDP iz ova dva podatka, znači, 34 milijarde evra ili 34,1 milijarda za 2016. godinu.
Zbog čega govorim o ovome? Ako imamo projekciju od 3% rasta za 2017. godinu, to je oko jedna milijarda, neka bude 1,1, manje je od toga, znači da u narednoj godini, u 2017. godini očekujemo onda iz ovih podataka 35,1 milijardu BDP u Republici Srbiji.
Mi smo ovde glasali za budžet za 2017. godinu sa projekcijom od četiri hiljade i 400 milijardi dinara i stalno se govorilo o toj cifri, kada pretvorite to u evre, to je 35,7 milijardi po aktuelnom kursu, znači, negde između 35,7 milijardi i 35,1 milijardi, postoji samo 0,6 nečega, a to je 0,6 milijardi, a to je 600 miliona evra. Onda se postavlja pitanje koliko su onda realne projekcije budžeta i svega onoga o čemu smo odlučivali pre par nedelja.
Dug „Petrohemije“ od 105 miliona evra, koji se pretvara u javni dug, povećava upravo ovaj dug od 24,7 na 24,8. Zaduženja, i opet serija predizbornih predloga zakona, zaduženja oko izgradnje puteva. Lepo je graditi puteve, ali smo predlagali i razgovarali o odgovornosti svih nas. Dajte nam predlog mera na koji način ćemo upravljati javnim dugom, jer je zakonska obaveza Vlade po Zakonu o budžetskom sistemu da kod svakog usvajanja budžeta predloži i set mera oko saniranja visine javnog duga, onoga što je iznad 45% učešća u BDP.
Mi sada bez tih konkretnih predloga i bez te analize donosimo nove zakone u kojima se zadužujemo za nekih verovatno, u stvari podižemo javni dug za nekih verovatno oko 500 miliona evra.
Dakle, mislim da je potreban viši nivo odgovornosti. Možda ćete vi imati odgovore na ova pitanja, ali da bismo dobili prave odgovore, mislim da je bilo potrebno i više vremena i više razgovora o svakom od ovih zakona.
Ono što je zanimljivo i što je veliki deo javnosti u Srbiji, posebno mladi ljudi su zaboravili, je nešto što nas podseća na devedesete godine. Pošto ovde imamo negde granicu – od dvehiljadite su došle neke demokrate, neki ljudi koji su upropastili do tada tako sjajno uređenu državu. Stalno se emituje ta vrsta poruke u ovoj Skupštini. Mi imamo set zakona u kojima sada saniramo i pretvaramo u javni dug samo deo obaveza za staru deviznu štednju. Zaboravili smo na taj termin. Imate staru deviznu štednju i imate novu deviznu štednju. Ono što je stara devizna štednja više nije vaše. Zamislite državu u kojoj radite čitav vek, štedite, verujete u svoju državu, verujete u svoj bankarski sistem, položite svoju štednju, i onda vam ta ista država sutradan, kad se probudite ujutru, kaže – e, to što ste imali, to više nije na raspolaganju, to je stara devizna štednja i ne možete da podignete i raspolažete svojim novcem.
Govorim o tome, jer evo posledica koje nas uvode u stalne rasprave te vrste. Jasno je, ovo treba rešiti i ovo je počela da rešava Vlada predsednika Vlade Zorana Đinđića 2002. godine, kada je donesen Zakon o vraćanju stare devizne štednje u periodu do 2016. godine. Ja nisam čuo ni od koga od vas ili se nadam da ću ovde čuti reči – bravo za ovaj potez, jer ste ispravili jednu veliku nepravdu koja je užasna po čitavu Srbiju, a posebno po građane koji su izgubili svoj novac, koji nisu mogli da dođu do svog novca, ali i velikim delom izgubljeno je poverenje čitave poslovne zajednice.
To su užasne posledice. Sada ih lečimo. Treba ih izlečiti, treba nastaviti, ali je procenjeno oko 200 miliona evra plus nekih 80 miliona evra stranim državljanima koji su ostali bez svoje devizne štednje u ekspoziturama banaka koje su imale sedište u Republici Srbiji.
Mislim da iz ovih zakona možemo da vidimo i važno je podsetiti se zbog čega imamo problema sa našim budžetom i sa realizacijom tog budžeta. Kada je upropašten taj PIO fond? Kada smo ušli u te probleme i šta su nam je donelo upravo takvo vođenje države i 4,2 milijarde devizne štednje koja se pretvara u javni dug od 1992. do 2002. godine, sa posledicama koje se leče, evo do danas, do kraja 2016. godine sa ovom sednicom i gde ispravljamo sve te stvari koje se najčešće pripisuju onima koji su do 2000. godine preuzeli odgovornost za ovu državu?
Zato mislim da je mnogo važno da ovde, ne tražeći stalno alibi, ova Vlada i ova skupštinska većina preuzmu odgovornost i jasno kažu – da, neefikasni su nam sistemi koji ne mogu da primene zakone koje smo ovde usvajali. Imamo nedovoljno kapaciteta, a ja vam tvrdim da je najvećim delom razlog tih nedovoljnih kapaciteta upravo prekrajanje najčešće volje onih koji su, pre svega, 2012. godine glasali na tim lokalnim izborima. Neka vrsta kontinuiteta u svim institucijama mora da se obezbedi, neka vrsta kontinuiteta, pre svega u institucijama. Ne govorim o političkom kontinuitetu, govorim o snazi institucija koje će imati dovoljno mogućnosti, dovoljno intelektualne snage da realizuju ove zakone.
Još jednom kažem, možemo sjajne zakone da donosimo, ali očigledno je i pokazuje se da imamo hroničan pad, zabrinjavajući pad kapaciteta institucija na svakom nivou. Mislim da na takav način treba razgovarati u traženju rešenje. Još jednom kažem, obeležje ove sednice je 27 zakona za 24 sata koje treba obraditi, set zakona koji govori odlažemo primenu zakona koje smo ovde usvojili sa poverenjem predlagača, a to je Vlada Republike Srbije, da će ispuniti te rokove, a mi digli ruke za te zakone i očigledna nespremnost i nedovoljni kapaciteti da se to realizuje i, treće, podizanje javnog duga i dalje. Od 2012. godine javni dug iz maja meseca 15 milijardi evra raste. Evo ponovo se vraća. Pao je u nekom trenutku pa narastao do 25 milijardi, pa u nekom trenutku na 24,2. Sada sa zvaničnim podatkom je na 24,71, a sa ovim novim zakonima, koji će se izglasati verovatno u toku ove nedelje, imamo rast javnog duga koji će ponovo premašiti 25 milijardi dinara.
Kada govorimo o budućnosti naše dece, o tome na koji način odlučujemo u ovoj skupštinskoj sali, brinući o tome da li trošimo budućnost naše dece ili ne, da li smo odgovorni za ove poteze, mislim da je važno reći upravo tu poruku. Imate prava, ja vam to kažem, imate prava da u jednom trenutku kažete – da, mi smo odgovorni. Nisu odgovorne one tamo prethodne vlasti ili kažite – e, ona prethodna vlast, 1992. godine, je ukinula staru deviznu štednju i onemogućila ljude da primaju ono što su zarađivali godinama, a znate i sami ko je tada činio koaliciju i činio vlast u Srbiji.