Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Ćirić

Goran Ćirić

Demokratska stranka

Govori

Poštovana predsedavajuća, reklamiram član 27.

Prethodni predsedavajući sednicom nije primenio ovu drugu tačku iz Poslovnika, da se predsednik ili predsedavajući Narodne skupštine stara o primeni ovog Poslovnika.

Kolega poslanik, inače profesor, u danu kada govorimo o zakonima o obrazovanju, daje primere i svojim kolegama i koleginicama, daje primere svojim studentima, đacima u Srbiji.

Juče smo imali jedno predavanje i tolerantan i pravi pristup jednog profesora, profesora Mićunovića, koji je govorio upravo o temi, a ovde smo imali i demonstraciju različitog odnosa i primenu demokratije uživo. Predsedavajući je tolerisao sve što smo čuli od predstavnika poslanika iz pozicije, pozicione koalicije. S druge strane, način i odnos prema poslanicima iz opozicije je nešto što se nastavlja iz dana u dan, ali je to još vidljivije, ne onako kako smo viđali svih prethodnih godina, vidljivije je baš danas kada treba pokazati primer, primer drugačijeg ponašanja, a posebno u očekivanja od profesora koji treba da vaspitavaju generacije, u prozivkama, u nadimcima koje izgovara, pogrdnim nadimcima koje izgovara za svoje političke protivnike. Mislim da to nije način. Zaslužio je svakako opomenu.

Još jednom vas molim da i retroaktivno primenite neke mogućnosti predsedavajućeg iz ovog Poslovnika. Hvala.
Čuli smo od vas da će ključno obećanje biti kontinuitet sa svim prethodnim vladama. U proteklih pet godina, peta Vlada. Ako je kontinuitet prosečno trajanje Vlade godinu dana, to i nije neko veliko obećanje za velike domete ove Vlade.

Druga važna stvar koju treba uporediti je visina BDP sa kojom je krenula prva Vlada u ovom sastavu. Godine 2011. je iznosio, govorim u apsolutnim brojevima, 33 milijarde i 400 miliona evra. Godina 2016. je završena sa 34 milijarde i 100 miliona evra. Dakle, u tom petogodišnjem periodu kontinuiteta, evo, pet Vlada, a ukupan rast bruto društvenog proizvoda je iznosio 1,75%, što znači, u proseku, za tih pet godina, 0,35% rasta bruto-društvenog proizvoda.

Ja verujem da ne želite takav kontinuitet i ja ne bih voleo da imate takav kontinuitet rasta, jer to ne obećava ništa dobro za našu državu. Ako obećavate kontinuitet rasta javnog duga od 10 milijardi evra u petogodišnjem ciklusu, pada deviznih rezervi Narodne banke od jedne milijarde evra, to sigurno neće biti dobro za našu državu i ostvariće se upozorenja Fiskalnog saveta koji govori o bliskom bankrotstvu najvećih gradova u Srbiji, Kragujevca, Niša, Beograda, Novog Sada, što može da potopi javne finansije u Srbiji.
Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Brnabić, poštovane kandidatkinje i kandidati za ministre u Vladi Republike Srbije, koleginice i kolege, ova rasprava već u veliko traje i sa pažnjom sam slušao ekspoze mandatara za predsednicu Vlade Republike Srbije. Ponoviću ono što sam ovih dana govorio i u ime poslaničkog kluba DS i uopšte u ime DS i svoje lično ime.

Dakle, građanka Ana Brnabić će uvek imati zaštitu i moje lično i poslaničkog kluba DS kada se radi o njenim ličnim pravima, ličnim slobodama. Mislim da o tome treba više govoriti.

Malo se govorilo o samom ekspozeu, o upravo slobodama. Drago mi je da ste sada pomenuli to. Ali, nažalost, vidimo mnoge primere u kojima nije bilo dovoljno jasnog glasa, pa ni vašeg, ni prethodnog premijera, niti nadležnih ministara, ali ni vašeg glasa kada je bilo potrebno braniti slobode manjina u Srbiji. Mislim da je to izuzetno važno pitanje, važno pitanje ne samo zbog pojedinačnih i ličnih sloboda. Mislim da je to i razvojno pitanje, jer je to preduslov jednog ozbiljnog, zrelog dijaloga u društvu koje može da se gradi jedino na takav način.

Ako je retko pominjana reč upravo pitanje sloboda, pitanje prava, i u ekspozeu i u ovoj raspravi, onda je izuzetno retko pominjana reč dijalog, a ta spremnost na dijalog je nešto što može da gradi jedno civilizovano, demokratsko društvo. Za to se DS uvek zalagala.

Imamo i dokaze za to. Znači, vas ćemo braniti i od nekih poslanika koji će sutradan glasati za vas, a koji su pokazali više puta tu vrstu netrpeljivosti prema različitostima, ali ćemo i žestoko kritikovati ono sa čime se ne slažemo, posebno po pitanju referenci, politike i onoga što ste vi i sami nazvali kontinuitetom buduće Vlade u skladu sa prethodnom Vladom i proteklih pet godina, jer je ovo prilika, na neki način, da podvučemo crtu i pogledamo rezultate iz petogodišnjeg rada prethodnih pet vlada, dakle, četiri vlade, plus jedna rekonstruisana, pet vlada.

Dakle, i sama činjenica u pet godina pet vlada govori o tome da smo živeli jedan period duboke nestabilnosti, jer da budemo realni, i idealni ciklus demokratskih promena od četiri godine ne dozvoljava dovoljno prostora za kapitalne projekte i ozbiljnu realizaciju ozbiljnih projekata, jer svaki mandat svake vlade počinje sa godinu dana uspostavljanja modela. Onda je potrebno u idealnom smislu imati dve godine za realizaciju nekog ozbiljnog projekta i u poslednju godinu se uđe sa godinom demagogije u pripremi za sledeće izbore, a iz toga onda nema rezultata.

Šta se tek dešava sa ciklusima u kojima imate pet godina po godinu dana mandata, i sami znate kao ministri, jer je puno vas bilo ministara u prethodnom sazivu, koliko može sistemskog i velikog da se uradi u tom smislu.

Sada govorim o vašim uspesima i ličnim referencama, jer smo vas ovde sretali kao ministarku lokalne samouprave i državne uprave. I tada smo kritikovali Predlog zakona o lokalnoj samoupravi, koji je doneo osam milijardi manje budžetima na lokalnom nivou. Gradovi i opštine su dobili osam milijardi dinara manje, sa poslednjim promenama zakona. I sami znamo, pošto ovde dolazi puno poslanika i bivših gradonačelnika i bivših predsednika opština, među ministrima ima bivših gradonačelnika i ljudi sa iskustvom iz lokalnih samouprava, znaju sa kakvim se problemima ljudi na lokalu susreću, a posebno zbog toga što se baš tamo odvija taj realni život ljudi koji treba da reše svoje realne probleme.

Dakle, niste imali dovoljno autoriteta i neću reći da je presudna uloga u tome da su smanjeni transferi prema lokalnim samoupravama samo vaši kao ministarke državne uprave i lokalne samouprave, jer pre svega, za to nosi odgovornost predsednik Vlade kao čovek od najvećeg autoriteta, a to ste od sutra, verovatno, vi, jer će vas većina izglasati, pa je ovo i neka vrsta poziva da povedete više računa o budućnosti lokalnih samouprava u odnosu na ono što ste radili kao sama ministarka.

Zbog toga mi ne možemo da vas podržimo i damo vam poverenje. Nećemo glasati niti za vas kao mandatara, niti za vaš kabinet. Ali, možemo da vam damo naše mišljenje i pokušaj da popravimo to stanje.

Šta je uloga lokalnih samouprava? Uloga je da pune svoje budžete, jer se ljudi na lokalu organizuju zbog potrebe da rešavaju svoje potrebe, da poprave kvalitet života u svojim sredinama, da solidarno sakupe neki novac, da transparentno upravljaju tim budžetima, a da bi se obezbedila transparentnost, potrebno je imati demokratske uslove u izboru pravih ljudi i ljudi od poverenja na lokalu, a da bi se izabrali pravi ljudi, potrebno je dati dovoljno ličnih sloboda, dovoljno pravne sigurnosti, dovoljno medijskih sloboda. Nažalost, sve to nismo imali u ovom ciklusu.

Ono što je takođe upućeno na vašu adresu, ćutali ste, i ja vas pozivam da prekinete sa ćutanjem, i kada se radi o napadu na vas same, jer to nije pitanje samo vas, nego svih ljudi u Srbiji koji su ugroženi, a videli smo pre petnaestak dana upravo na pad obezbeđenja, stranačkog obezbeđenja ispred Skupštine, na dvadesetak metara od ovog zdanja u kome sada razgovaramo, na novinare, na fotoreportere, na ljude koji su izražavali različita mišljenja i videli kakva je spremnost da se čuje drugačije mišljenje i na kakav način se reaguje.

Reagovalo se na takav način i u prisustvu policije i u prisustvu kamera, u prisustvu javnosti, a možemo da zamislimo kako to izgleda kada smo u prethodnih pet godina imali lokalne izbore, gde je, naravno, meta uvek bila DS i kandidati DS, ali i ostali ljudi građani Srbije koji su mislili drugačije, koji su se susretali sa tim istim ljudima, sa tim istim džipovima, a da nije bilo reči protesta zbog takvog načina ophođenja prema tim ljudima koji su trebali upravo da obezbede i transparentnost i funkcionisanje lokalnih samouprava i njihove slobode na lokalnom nivou. Mi vam tu zameramo da niste uradili svoj deo posla, da niste imali dovoljno hrabrosti, da niste imali dovoljno autoriteta i pozivamo vas da u tom smislu promenite svoje ponašanje.

Na koji način se sve to kasnije odražava kroz život i kvalitet života u Srbiji? Dakle, evo, vidimo sada i Fiskalni savet potvrđuje tu priču svojim izveštajem o stanju budžeta u Kragujevcu, pre svega, da se grad, lokalna samouprava zadužila za čitav budžet. Dakle, duguje bankama jednogodišnji budžet Grada Kragujevca. Sam prof. Pavle Petrović najavljuje da je moguć i bankrot jednog takvog grada, važnog grada u Srbiji.

U sličnom stanju je Grad Niš. Nešto boljem, ali sa 50-60% izvršenja planiranih budžetskih sredstava. Govorim o takvom statusu. Nije daleko ni Beograd sa svojim dugom, nije daleko ni Novi Sad. Kada se sakupe ukupna dugovanja iznose oko milijardu evra, što ozbiljno ugrožava finansijsku stabilnost čitave Republike Srbije sa, podacima koje imamo, 300 miliona neplaćenih potraživanja od strane tih lokalnih samouprava.

To će nam u nekom trenutku doći ovde na dnevni red. Ponovo ćemo govoriti o tome, ali da bismo izbegli to mislim da je važno otvoriti debati, a ne tako što ćemo pucati jedni na druge i pokušavati da, kopajući po ličnim životima, diskreditujemo pojedince koji govore o nekim pojavama i o nečemu što bi mogli da rešavamo zajedno. Zbog toga nam je potreban dijalog i vi ste u ovom trenutku najodgovorniji za tu vrstu atmosfere koja je potrebna u ovom parlamentu u odnosu opozicije i pozicije.

Na koji način se sve to ogleda? Sada govorim o brojkama. Nismo govorili o realnom životu, ali onda imamo požar na smetlištu Vinča, jer nismo usmerili dovoljno snage u to da investiramo dovoljno novca u ono što su ključne stvari, rešavanje sanitarnih deponija na lokalnom nivou da bismo sačuvali zdravlje stanovništva, rešavanje kolektora za prečišćavanje otpadnih voda, jer Novi Sad, Beograd i Smederevo su jedini gradovi ostali na Dunavu koji nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Trujemo svoje vode, trujemo hranu, dolazi nam ta hrana preko pijace, a to jesu ključni izazovi.

Demokratska stranka je predlagala pre tri godine, od donošenja zakona o izmenama Zakona o ministarstvima, formiranje ministarstva za ekologiju, insistirali smo na tome, a vi ste tada rekli – ne, to je besmislen predlog. Juče ste prihvatili to i priznali posredno da ste napravili grešku i da smo mi kao država izgubili tri godine, a mogli smo da budemo efikasniji, jer to same lokalne samouprave ne mogu da urade. Mogu uz ministra za zaštitu životne sredine i mogu uz Ministarstvo za zaštitu životne sednice koje je potrebno, ali u sinhronizaciji sa lokalnim samoupravama koje moraju da izvlače svoje finansije, moraju da izvlače svoje komunalne sisteme da urade tako važne, ključne stvari za zdravlje stanovništva u Srbiji. Dakle, čista pijaća voda, tretman otpadnih voda i regionalne deponije. Valjda oko takvih stvari možemo da se složimo i možemo da uradimo nešto u Srbiji.

Komentarisali ste ovaj ekonomski deo, pošto govorimo sada o kontinuitetu Vlade i govorimo o nekom preseku stanja o kome je potrebno nešto reći u vezi sa makro-ekonomskim prilikama u Srbiji.

Pročitaću neke podatke. Znam da su brojke često dosadne, ali mislim da iz toga možemo da izvučemo neku analizu, a vi ste dotakli nešto što ću ja sada ovde pomenuti i interpretirali ste na svoj način.

Dakle, kada poredimo rast troškova i rashoda po osnovu otplata kamata za 2012. godinu sa budžetom za 2017. godinu, ja se pozivam na podatke koji su jedini nama prisutni, zbog toga što nema izvršenja budžeta, nemamo dakle izvršenje, ali govorimo samo o projekcijama, jer je to jedino moguće koristiti. Dakle, projekcije su takve da je i u 2012. godini iznos za otplatu kamata iznosio 582.495.000 hiljada evra. Da li je tako? Milijardu i 83 miliona za 2017. godinu. Dakle, 85,6% više kamata od 2012. do 2017. godine.

Sada mogu da očekujem pitanje, dakle, kamate su praktično proporcionalne odnosu javnog duga iz 2012. godine koji je iznosio 15 milijardi i javnog duga iz 2017. godini koji iznosi 25 milijardi. Dakle, presek stanja za ovih pet godina je 10 milijardi evra većeg javnog duga i oko jedne milijarde evra manje deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije. To je ona podvučena crta uz onaj podatak koji govori da je iznos kamata upravo proporcionalan tom povećanju od 10 milijardi. Možemo da radimo tu analizu i da se postavi pitanje da li su ti tzv. efekti „rol over“ aranžmana, dakle, izraza koji se najčešće upotrebljavao u Srbiji u poslednjih pet godina… Dakle, ispostavilo se da se apsolutno nije radilo o povoljnijem finansiranju postojećih obaveza, makar u tom poređenju sa proporcionalnim iznosom obaveza za kamate i apsolutnog povećanja javnog duga.

Da pomenem u tom smislu i podatak da su prateći troškovi i zaduživanja porasli za 100% u poređenju 2012. – 2017. godina. Vidim da ministar Vujović reaguje. To nisu velika sredstva, ali su uporediva u smislu angažovanja novih kredita, pa je moguće porediti u tom smislu.

Važni podaci iz kojih mogu značajni podaci da se izvuku su porezi na dodatu vrednost u zemlji za 2017. godinu i iznosi projekcijom budžeta 857 miliona evra, a manji je od onog iz 2012. godine koji je iznosio milijardu i 20 evra. Dakle, u proteklih pet godina efekata ovih vlada je porez na dodatu vrednost za 15% manji. To govori upravo o prometu roba i usluga i o onome o čemu se … da li ima većeg i boljeg indikatora za taj veliki dramatični rast od 2012. do 2017. godine.

Ono što je zanimljivo, porez na dodatu vrednost iz uvoza je u 2017. godini veći za 28,4% u odnosu na 2012. godinu, 28,4% više uvoza u odnosu na pre pet godina. Šta to znači? Da je sve manje proizvodnje domaće proizvodnje i plasmana tih proizvoda. Šta to znači za sve nas, za vas pogotovo, ali i za nas, naravno? To je da politika subvencija, jer smo videli da se negde oko 860 miliona evra godišnje subvencioniše privreda, da je potrebno da iz subvencija podstičemo upravo i supstituišemo ono što uvozimo u ovom trenutku.

Dakle, DS je imala neke predloge, meni je drago, i to ću pomenuti da smo mi pre tri godine u svom programa, stranačkom, imali uvođenje informatike kao obaveznog programa. Govorili ste o jednom od prioriteta u obrazovanju. Dobro je da ste to prihvatili implementirali. Dobro je da ideju naše politike, vezane za podsticaje u poljoprivredi, subvencije u poljoprivredi, iskoristite. Podsetiću vas da je 2012. godine ta Vlada na koju se toliko napada svaljuje imala 100 evra po hektaru subvencija i podsticala je proizvodnju poljoprivrede.

Mislim da je potrebno razmišljati upravo o tome na koji način možemo da supstituišemo svu ovu hranu koju uvozimo da bi naši poljoprivrednici imali prilike da budu konkurentni na ovom tržištu. Govorim vam upravo o ovom procentu, 28% većeg uvoza očigledno u odnosu na 2012. godinu. Dramatični su podaci, ali o tome treba razgovarati.

Još je puno podataka za analizu, imaćete ih i vi. Ostaviću deo vremena za dalju analizu, ali mislim da je važno govoriti i o onome što ste propustili da kažete, a mislim da sada imate prilike da kažete jasnije poruke, pre svega, o spoljnoj politici, o regionalnoj saradnji, šta su prioriteti u tom smislu, dijalog Beograd – Priština, način na koji ćete voditi taj dijalog. Mislim da je potrebno da to čujemo u Skupštini. Deo koji je u suštini najvažniji za naše građane, a ono o čemu retko slušamo, sećate se, ranije smo imali na RTS stalno izveštaje o potrošačkoj korpi, o pijačnom barometru, o životu, hranu, ljudima.

Vrlo retko čujemo, sada, podatak i poređenje iznosa prosečne potrošačke korpe i prosečne plate u Republici Srbiji. Pročitaću vam taj podatak i taj podatak treba da bude merilo uspeha ove Vlade, vašeg ličnog uspeha, a taj uspeh možete da postignete time što ćete otvoriti dijalog i što ćemo otvoreno razgovarati o svim temama.

Evo, te početne pozicije koju ste nasledili od prethodne Vlade, a to je da je prosečna potrošačka korpa u Republici Srbiji, u martu 2017. godine, iznosila 69.194,00 dinara, da je prosečno mesečna zarada, bez poreza i doprinosa, isplaćena u martu 2017. godine iznosila 47.814,00 dinara, što znači da prosečna neto zarada u Republici Srbiji je dovoljna za pokrivanje 70% troškova prosečne korpe. Hvala.
Upravo smo videli kako ne izgleda dijalog u Skupštini. Bez ikakvih argumenata, opet lični napad i to je, po ko zna koji put, dokazano u ovoj Skupštini. Sve ovo o čemu smo govorili, govorili smo argumentima, i voleo sam da sučelimo razmišljanja o brojevima i o idejama, i o načinu na koji ćemo izaći iz ove teme pametniji i sa boljim rešenjima za Srbiju i za građane Srbije.

Imali smo taj primer i u prethodnoj raspravi, u kome se vade i sveži dosijei iz Ministarstva odbrane pojedinih poslanika, čitaju poverljiva dokumenta, što je vrlo čudno, na ovo imate prava, ali još jednom kaže, to nije način za vođenje dijaloga u Skupštini, od koje očekujemo efekte, od koje očekujemo prave zakone koji će popraviti kvalitet života u Republici Srbiji.
Pošto sam dobio jednu ljubaznu molbu da doprinesem restrukturiranju javnih preduzeća u Srbiji, podsetiću ovu Skupštinu i sada ću reći u ova dva minuta, koliko imam vremena, da sam više puta govorio kada smo razgovarali o Zakonu o javnim preduzećima i predlagao, upravo, donošenje, za početak, zakona o obavljanju poslova od javnog interesa, prvo. Drugo, treba restrukturirati javne sisteme na taj način da se odvoje operacije od infrastrukture. Pod infrastrukturom podrazumevamo, naravno, deo pruga, telekomunikacionu infrastrukturu u oblasti telekomunikacija, podrazumevamo aerodrom, u poljoprivredi podrazumevamo poljoprivredno zemljište, a operacije nad tom infrastrukturom su ono što treba da podstakne tržište.

Dakle, protiv toga smo da kada se izdvoje infrastruktura, infrastruktura privatizuje tako da postaje većinsko vlasništvo stranog kapitala. Mislim da većinsko vlasništvo mora da ima domaći kapital do iznosa od 51%, ali je moguće raditi privatno-javno partnerstvo i u skladu sa zakonom, a da država, na takav način, upravljajući infrastrukturom podstiče konkurenciju, podstiče operacije, podstiče one koji žele da ulažu i u avio saobraćaj, koji žele da ulažu u železnički saobraćaj, u telekomunikacije i da na takav način država i Vlada imaju mehanizme podrške razvoju i kroz razvoj javnih preduzeća.

O tome sam više puta govorio i odlično je da sam dobio priliku da to sada kažem ovde i vama, jer nisam stigao da u ovom delu govorim o tom segmentu, ali vidim da je kolega imao vrlo visoko razumevanje i vrlo visoko poštovanje za moje iskustvo i dao mi tu priliku. Hvala.
Pošto vidim da nema reakcije predlagača na ovaj, sasvim logičan, predlog i zaista mislim da ćemo se svi složiti da je potrebno prihvatiti ovaj amandman, kao još jedan od argumenata i to da smo već govorili o tome da je koleginica Gordana Čomić pre tri godine podnela jedan amandman koji ste vi evo danas prihvatili, i uključili ga u svoj zakonski predlog, a to je formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine.

Samim tim što ste to prihvatili, prihvatili ste i to da ste pogrešili pre tri godine. Nemojte da ponavljate tu grešku i danas, prihvatite ovaj amandman, toliko je logično, sa definisanjem jedne važne nadležnosti za novo ministarstvo. Napravili ste tu grešku jer iz sopstvenih sujeta niste želeli da prihvatite amandman poslanice DS, ovog puta poslanici DS predlažem nešto što je sasvim logično i dovoljno argumenata smo za to čuli. Ukoliko to ne uspete, ne uspete da prevaziđete sopstvenu sujetu, zbog toga što to DS predlaže, mislim da dokazujete da je i ovaj zakon po treći put u ovom petogodišnjem ciklusu donet, tako što se ministarstva definišu na osnovu pojedinaca i pojedinačnih rešenja imena i prezimena u Vladi i budućih ministara.

Dakle, to sigurno nije sistemsko rešenje, mi pokušavamo da na ovakav način predložimo nešto što je sistemsko rešenje, nešto što će jasno definisati nadležnosti ministarstava, sutrašnjeg ministra, ali i svih narednih ministara koji moraju da brinu o budućnosti ove zemlje.
Meni je žao što nismo čuli ni jednu reč poslanika većine i predlagača koji bi dali odgovor na, evo, desetak pitanja.

Poslanica Aleksandra Jerkov je zajedno sa ostalim poslanicima poslaničkog kluba DS dala ovaj amandman sa ciljem da Direkciju za elektronsku upravu održimo u funkciji u okviru i u sastavu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Čuli smo od mandatarke da će ključni ciljevi biti podizanje nivoa elektronske uprave, investicije u IT sektoru i da će to biti veliki zamajac za podizanje BDP. Danas vidimo na koji način sistematski radimo upravo ka tom cilju. Mi taj cilj nećemo osporiti. Naravno da je neophodno i potrebno podržati sve talentovane mlade ljude koji imaju dovoljno potencija da razvijaju ovaj sektor u Srbiji, ali u Skupštini danas vidimo, a i juče vidimo, tri različiti interpretacije o tome šta je budućnost Direkcije za elektronsku upravu.

Ubeđen sam da je, pre svega, potrebno održati nivo integrativnosti u rešavanju potreba građana Srbije, na taj način što će se integrisati različite baze podataka u nadležnostima različitih ministarstava. Logično je da Direkcija ostaje u okviru Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, zato što je tu najrazgranatija infrastruktura svih gradova i opština, sa svim potencijalom - ljudskim, komunikacionim, telekomunikacionim i prostornim; da je potrebno integrisati baze podataka koje imaju Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo finansija; dati usluge, osnovne usluge, svim građanima Srbije na efikasan način, naravno, Ministarstvo zdravlja.

Mi sada ovde nemamo nikakav odgovor na to šta je budućnost ove direkcije, šta je budućnost čitavog ovog sektora, šta je budućnost ovako važnih funkcija potrebnih za građane Srbije.

Dakle, još jednom vas pozivamo da prihvatite ovaj amandman, iako ga je podnela DS, jer je to svakako dobro za građane Srbije.
Koleginica Jerkov je dala puno argumenata zbog čega je poslanički klub DS podneo ovaj amandman. Ponavljamo, Direkcija za elektronsku upravu je potrebno da ostane u nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Nismo dobili nijedan odgovor, nijedan argument u toku današnje rasprave. Jasno je i čuli smo i ključne argumente. Najvažniji su građani koji čekaju u redovima za zdravstvene knjižice, za lične karte, za vozačke dozvole i za mnoga druga dokumenta, ali su važne i druge stvari. Važna je optimizacija rada svih lokalnih samouprava, svih kapaciteta državne uprave. Jasno je da 175 opština i gradova vrlo često imaju nekompatibilne informacione sisteme i da je potrebno imati jedinstven pristup elektronske uprave koja će integrisati sve te sisteme.

Šta to znači? Efikasnije korišćenje, kompatibilnost svih sistema, znači i uštedu novca, znači mnogo brži odziv i mnogo brži rad čitavog tog sistema. Zbog toga mi predlažemo jedan ovakav amandman koji će biti koristan za funkcionisanje ovako važno istaknutih ciljeva koje je istakla i mandatarka za predsednicu Vlade, govoreći o tome da će IT, da će elektronska uprava biti jedan od njenih važnih prioriteta.

Zaista je poziv, ili dajte odgovor, mislim da imate priliku da sada na glasanju prihvatite ovaj amandman, da prihvatanjem toga amandmana, našeg amandmana sa svim ovim argumentima, prosto izađete iz ovih nemuštih odgovora koje smo čuli proteklih dana o tome gde će biti u budućnosti koordinacija ovako važnog posla u Srbiji. Prihvatite ovaj amandman, izađite iz ovog problema na elegantan način, bez obzira na to što je DS ponudila ovo rešenje. Mislim da je to važno za sve građane Srbije, važno je i za efikasnu upravu, i lokalnu samoupravu, i državnu upravu. Ponavljam, najvažnije je za sve građane Srbije.
Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, pred nama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, treći po redu u ovom petogodišnjem ciklusu i mi smo ovde, na neki način, u svođenju računa za petogodišnju odgovornosti vlasti vaše većine, vaše koalicije koja se nije menjala u ovom periodu, ali očigledno da su se menjali pristupi i da je ta potreba da se tri puta menja Zakon o ministarstvima ili lutanje, ili nedoslednost ili nedovoljno sistema u tom radu.

Nema potrebe da vi nas ubeđujete kako je potrebno uvesti ključne promene kroz ovaj zakon, a to je formiranje novih ministarstava, ministarstvo za zaštitu životne sredine i ministarstvo za evropske integracije. Nema potrebe zbog toga što je koleginica Gordana Čomić već govorila - pa pre tri godine u ovoj istoj Skupštini upravo vama je predložen amandman za formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine. Tada ste ga odbili, niste ga prihvatili. Evo, posle tri godine priznajete da ste napravili grešku i izlazite sa novim predlogom, potpuno istim koji smo kao DS i gospođa Gordana Čomić predlagali.

Dakle, to jeste potvrda, jer bih ja voleo da je ova vaša odluka izraz svesti o potrebi rešavanja ključnih stvari u kojima svi mi pojedinci i građani Srbije ne bi smeli da imamo različito mišljenje u svesti i potrebi rešavanja ekoloških problema u Srbiji, jer dišemo isti vazduh, pijemo istu vodu. Dakle, potrebno je naći tačku u kojoj možemo da razgovaramo na jedan civilizovan i pristojan način.

Zaštita životne sredine je odgovornost i očekujem odgovore u tom smislu - imali ste odgovornost, zašto to niste uradili? Mi ćemo odgovoriti – pa dobro, devedesete godine su godine prosperiteta u EU, najvećih evropskih fondova, kada su mogli biti iskorišćeni i kada su zemlje u tranziciji, pre svega centralne i istočne Evrope, koristile te fondove i rešavale ključne civilizacijske problem, propustili smo ih tada. Napravili smo propuste i 2000-ih godina. Pet godina nema ključnih iskoraka, a ja želim da govorim o tome na koji način svi mi možemo kao pojedinci da doprinesemo svesti o tome koliko je potrebno rešavati ovaj problem.

Dakle, imamo Vinču i neke kolege su pominjali - evo gori smetlište, kažu ne deponije, nego smetlište na Vični. Udišemo zajedno taj isti vazduh, svi zajedno imamo taj problem, imaju naša deca, i ne samo Beograd, nego i ostali gradovi koji nemaju rešene komunalne deponije. Dakle, možemo da se složimo oko toga da je to jedan od ključnih izazova – rešiti komunalne deponije, rešiti sisteme za prečišćavanje otpadnih voda. Jer, ako znamo da jedina tri grada na Dunavu u Evropi nemaju sisteme za prečišćavanje otpadnih voda, a to su Novi Sad, Beograd i Smederevo, to govori o tome kakav je naš odnos prema vodama, i ne samo prema vodama, nego i zemljištu koje te vode natapaju i onome što se nama kasnije vraća kroz hranu i probleme koje imamo u smislu održivosti čitave nacije i našeg zdravlja nacije.

Dakle, možemo da se složimo oko toga da to jesu teme o kojima treba ozbiljno razgovarati na način da svako od nas da dovoljno doprinosa da bismo to kroz jačanje i kapaciteta lokalnih samouprava, kroz rad ministarstva za zaštitu životne sredine i ministra koji će imati dovoljno snage i dovoljno podrške, ali pre svega kroz potrebno jačanje svesti da su to teme koje nisu samo pitanje zdravlja pojedinaca, nego i moguća razvojna šansa. Dakle, to je prosto moguće uraditi zbog toga što će ta sredstva obezbediti kontinuitet u realizaciji tako važnih kapitalnih projekata koji se ne rade za godinu dana, ne rade se za dve godine, ne rade se za četiri, nego prevazilaze ciklus, demokratski ciklus svake izabrane i lokalne i centralne vlasti.

Na ovakav način, evo imamo dokaze, pet godina je iza vaše vlasti za vaše odgovornosti, kada podvučemo crtu ne možete da se pohvalite rezultatima, onako kako ne mogu da se pohvale ni prethodne vlade, ali mislim da je izuzetno važno preskočiti te cikluse od godinu dana, dve godine, četiri godine i obezbediti kontinuitet u realizaciji projekata, oko čega ne bi smeli da se sporimo. Dakle, toliko na temu ekologije, važnosti za formiranje ministarstva za zaštitu životne sredine.

Koleginica Nataša Vučković je govorila o našim predlozima i razmišljanjima vezanim za ministarstvo za evropske integracije, a ja ću govoriti, pošto nemam puno vremena, govoriću nešto na temu druge važne oblasti koju nosi ovaj Predlog zakona o izmenama Zakona o ministarstvima, a to je prenos nadležnosti u kontroli javnih preduzeća sa Ministarstva privrede na… Dakle, ovde je nama dostavljen predlog da se u delokrugu Ministarstva privrede prenosi odgovornost na Ministarstvo rudarstva i energetike u kontroli javnih preduzeća, pre svega EPS-a i „Srbijagasa“. Tu govorimo o toj vrsti doslednosti u kojoj smo pre tri godine imali izmeštanje te odgovornosti iz Ministarstva finansija na Ministarstvo privrede. Sada sa Ministarstva privrede prelazimo na Ministarstvo za rudarstvo i energetiku i to se radi isključivo o EPS-u i o „Srbijagasu“.

Dakle, niko nije pomenuo argument koji se ovde vidi, a ja bih voleo da predlagač da nešto više detalja vezanih za tu našu odgovornost, posebno u procesu evropskih integracija, za razdvajanje kontrole različitih ministarstava nad operatorima koji se bave infrastrukturom. Dakle, ako govorimo o primeru EPS-a i primeru EMS-a ili „Srbijagasa“ i operatora koji radi distribuciju gasa, mislim da bismo očekivali jedan argumentovaniji odgovor upravo na to pitanje zbog čega se izdvajaju i isključivo odgovornosti za EPS i „Srbijagas“, zbog čega se ta vrsta odgovornosti ne prenosi i vezano za ostala javna preduzeća.

Još jedno važno pitanje je i prenos nadležnosti vezanih za propise za privatno javno partnerstvo, za koncesiju. Sa Ministarstva telekomunikacija, o tome nismo čuli ni reči, se prenosi na Ministarstvo privrede. Dakle, očigledno je da ova pojedinačna rešenja, nedosledna, u proteklih pet godina tri puta menjana sa različitim nadležnostima, očigledno se prilagođavaju potrebama političke koalicije koja pregovara o mogućnosti da da nadležnosti pojedinim ministrima u ovim pregovorima. Dakle, jasno je da je ovo…
Zahvaljujem.
Prekršili ste član 154. koji kaže da predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, može da uvrsti u dnevni red sednice Narodne skupštine u roku ne kraćem od 15 dana od dana njegovog podnošenja.

Vi ste u minut do deset… Mene je zaista sramota da moram o ovome da govorimo na ovakav način. U minut do deset ste zakazali sednicu Skupštine gde ste bili iznenađeni da su naši saradnici predali predloge zakona poslanika Demokratske stranke u 9.59 časova, dakle u zakonskom roku, zakoni pripremljeni i 15 dana pre ovog zasedanja Skupštine.

Zatim ste, nespremni da čujete predloge zakona i onoga što je potrebno čuti i mislim da su to sve važne stvari za sve građane Srbije, odložili ovu sednicu, i u pravu je gospodin Šarović da ste samo odložili sednicu, niste zakazali novu, nego ste istog dana sa istim dnevnim redom, sa istim tačkama dnevnog reda odložili vreme zasedanja ove sednice. Bez obzira na to, naši predlozi su validni jer su predati pre početka, dakle 15.30 časova, i mislim da je potrebno da stavite mogućnost svim poslanicima koji su ove predloge podneli.

Dakle, zaista na ovakav način urušavamo instituciju Skupštine Republike Srbije. Mislim da je neophodno da date tu priliku, ako to želite i ako mislite da će to doprineti dijalogu u ovoj Skupštini, da će doprineti kvalitetu svih zakonskih rešenja, dozvolite raspravu i dozvolite ono što smo predložili u skladu sa Poslovnikom, jer ovakav način vođenja sednice Skupštine je samo još jedan od argumenata za našu inicijativu koju smo podneli, a to je vaša smena sa mesta predsednice Skupštine Republike Srbije.
Poštovana predsednice parlamenta, poštovana gospodo ministri, koleginice i kolege, građani Srbije, i juče i danas imamo raspravu koja je, sigurno kvalitetnija u odnosu na proteklu sednicu, ali mislim da je to razlog zbog insistiranja i poslaničkog kluba Demokratske stranke i ostalih koleginica i kolega iz opozicije na otvaranju dijaloga. Mislim da je dobro da smo otvorili dijalog po svim ovim temama.

Podsetiću vas da smo po ovakvim i sličnim temama u odlučivanju o zaduživanju naše države od 200 miliona evra za potrebe i EPS-a i Železnice i „Srbijagasa“ imali prisustvo ministarke pravde, koja naravno nije mogla da da relevantne odgovore na mnoga pitanja koja smo postavljali. Mislim da je to jedna od ključnih tema ove rasprave. Važno je da ste danas ovde da bismo otvorili debatu i mislim da imamo preduslove da razgovaramo o važnim temama koje su važne ne samo za nas u ovoj sali, nego pre svega za građane Srbije.

Tema je pasivno zaduženje Republike Srbije, dakle garancije koje daje za kredite EPS-u i „Elektromreži Srbije“ u iznosu od 45 plus 15 miliona, dakle ukupno 60 miliona. Za nas nije sporna namena tog duga, zaista je opravdana. Opepeljivanje i povećanje nivoa efikasnosti u distribuciji električne energije je nešto što je svakako potrebno, ali je potrebno u potpunosti otvoriti sve informacije o detaljima i o načinu na koji se zadužujemo.

Prvi formalni nedostatak ovih zakona, koji su nam predloženi, je to da mi u materijalima, a i u uvodnim informacijama, nemamo potpune informacije o sporazumu o zajmu. Ovde se pominje Sporazum o zajmu između „Elektroprivrede Srbije“ i kreditora KfW. Spominje se i Sporazum „Elektromreže Srbije“ i KfW. Dati su samo delovi informacija o tome kakvi su uslovi zaduživanja i mislim da to nije dobro u stvaranju našeg međusobnog poverenja i pokušaja da nađemo neka rešenja za ovako važna pitanja.

Juče su neke koleginice i kolege pokazali koliko je to važno, pa EPS sa svojih ako se ne varam, oko dve milijarde evra godišnjeg obrta učestvuje sa više od 6% u BDP, a sa ovim informacijama koje imamo od 1% pada proizvodnje u prvom kvartalu, vidimo na koji način utiče i na ukupan rast BDP u Srbiji. To je pitanje koje je važno ne samo za EPS, ne samo za radnike EPS-a, izuzetno je važno. Niko ne osporava njihov trud, ali je naše pitanje na koji način i kojim efektima se koriste sredstva koja smo odobravali i pre godinu i po dana, o tome smo govorili.

Dvesta miliona evra smo kao Republička skupština odobrili zajam EPS-u za restrukturiranje. Uveliko se pričalo, prethodni direktor je uveliko pričao o restrukturiranju EPS-a, o korporativizaciji koja će rešiti mnoge probleme u samom EPS-u, ali smo nažalost videli efekte tog restrukturiranja i tih potrošenih 200 miliona evra. Šta su efekti? Pad proizvodnje u prvom kvartalu od skoro 20%, 18% kažu podaci. Ja se pozivam na neke podatke koji su dostupni javnosti. To je nešto što je tema za sve nas.

Jedno od pitanja za ministra energetike je – u kojoj je fazi taj proces restrukturiranja EPS-a, jer znamo da ne bi bilo puno razloga za garanciju i naš glas u Skupštini,ukoliko je EPS sproveo potpuno korporativizaciju, ukoliko se transformisao u akcionarsko društvo, ukoliko je upisao svoju imovinu, pa da svojom imovinom kao akcionarsko društvo može da garantuje za zaduženja i kredite, šta to znači? Da li kreditor i zajmodavac nema dovoljno poverenja u zajmoprimca, pa je potrebno da Republika Srbija učestvuje svojom garancijom?

Vi ste jednim delom rekli da je razlog za našu garanciju povoljniji način kreditiranja i mogu da prihvatim taj deo obrazloženja da imamo povoljnije uslove kreditiranja zbog čvrstih garancija države, ali mislim da je važno da svi mi govorimo o tome na koji način će i EPS i sva ostala javna preduzeća dostići taj nivo organizacije kroz proces korporativizacije sa upisom svoje imovine i ispravljanjem one greške koja je doneta 1995. godine usvajanjem Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije kojim je ukinuta imovina svim lokalnim samoupravama i državnim i javnim preduzećima.

Dakle, sada ispravljamo taj proces i potrebno je 25 godina da ga ispravimo. To jeste pitanje za sve nas – na koji način i koliko efikasno se koriste sva ova sredstva koja odobravamo da bi dobili efikasnija javna preduzeća?

O relevantnosti podataka, sa gospodinom ministrom finansija smo razgovarali o visini javnog duga. I dalje na sajtu Uprave za javni dug vidim zvanične podatke i mogu jedino o tim podacima da govorim. Vi ste pre par dana pomenuli da će za tri, četiri dana doći nove informacije, ja vam verujem na reč. govorili ste o novim podacima i novom nivou javnog duga, obzirom na promene kursa dolara i odnosa sa evrom, ali mislim da je važno da kao odgovorni ljudi, polazim prvo od sebe, nas poslanika, govorimo o istinitim informacijama i relevantnim informacijama.

Dakle, na taj način očekujem i od ministra energetike kada smo juče govorili o razlozima velikog pada proizvodnje u EPS, ne zbog toga da bismo vas napadali, da bismo napadali ljude u EPS, nego u pokušaju traženja rešenja, jer ja svoju diskusiju neću svesti samo na kritiku. Da, ima puno razloga za kritiku i taj gubitak očigledno pokazuje da se nije efikasno vodio taj sistem s obzirom na nivoe sredstava koji su uloženi u restrukturiranje.

Reći ću vam šta je po mom mišljenju duboki razlog, a neki od kolega su već govorili o tome. Mislim da smo u poslednjih pet godina razvili tu atmosferu da mi u javnim preduzećima nemamo sposobnih ljudi koji će voditi ta javna preduzeća s obzirom na najave i u ekspozeu premijera za privatizaciju Telekoma, privatizaciju EPS, Aerodroma i ostalih važnih javnih sistema, a posebno kada se radi o ključnoj infrastrukturi i onim preduzećima koja obavljaju poslove od opšteg interesa.

Mislim da je važno promeniti tu atmosferu. Ja sam bivšeg ministra Sertića u ovim klupama upozoravao da od nekih poslanika često čujemo defetističke poruke u ekonomskom smislu kada su najavljivali da će ovakav nastavak vođenja i upravljanja Telekomom i nužna privatizacija Telekoma biti upravo važna zbog toga što mi nismo sposobni da vodimo takve sisteme, da naši ljudi nisu sposobni da vode takve sisteme.

Mislim da je važno izaći iz te faze u kojoj govorimo samo i isključivo o restrukturiranju, reorganizaciji, racionalizaciji. Da, to je potrebno, ali treba usmeriti puno energije i puno snage i spremnosti i stručnosti na razvojne projekte. Mislim da je bitno da svi mi govorimo o razvoju i pre svega o novim kapacitetima i u proizvodnji električne energije i o načinu na koji ćemo prevazići ovaj problem koji imamo i koji je veliki problem, još jednom ponavljam, ne samo za EPS nego za čitavu državu Srbiju.

Zbog toga ću ovde dati predlog, pošto mislim da vi kao ministri ovde sedite i imate mogućnosti da razmotrite takve predloge. Mi smo već predlagali, važno je usvojiti u Skupštini zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interes. Važno je propisati pravila na koji način će i kompanije sticati licence i prava da se bave poslovima od opšteg interesa. Po nama je vrlo važno da razdvojimo infrastrukturu u svim javnim preduzećima od operacija, da EMS kao infrastruktura ključna, važna za državu Srbiju, ne može da bude privatizovana iznad 51% kada se radi o vlasništvu države u infrastrukturi. To isto važi i za pruge i to važi i za telekomunikacione resurse. Mislim da na takav način država može da upravlja opštim interesom, jer je opšti interes, složićemo se, da struja stigne do svakog najudaljenijeg sela u Republici Srbiji, a da se nad operacijama nad tom infrastrukturom razvija konkurencija i da na operacijama treba podsticati razvoj tržišta.

Šta su konkretna pitanja u vezi sa ova dva zakona o potvrđivanju i davanju garancija za podizanje kredita kod KfW i podrške ovim projektima o kojima smo govorili? Dakle, dobili smo informaciju da je provizija 0,75%, koja je gotovo identična kamatnoj stopi. Slažemo se, kamatna stopa je vrlo povoljna – 0,80%, a provizija je 0,75%. Pitanje je kome se plaća ta provizija? Pošto imamo u ovom delu da je ukupan taj iznos od 45 miliona plus 15 miliona, 60 miliona, dakle, taj iznos provizije od 0,75% u apsolutnim ciframa je 450.000 evra. Dakle, pitanje je kome se to plaća?

Drugo pitanje - struktura izvođenja radova i konsultantskih usluga? Mi to ne možemo da vidimo. Verujem da i moje kolege poslanike i poslanice interesuje ta struktura. Koliko će se od ovih 60 miliona uložiti u same radove za realizaciju ove svrhe oko koje možemo da se složimo, a koliki je deo i uloga konsultanata u ovom poslu? Mi to ne možemo da vidimo iz ovih dokumenata zbog toga što nam nije dostavljen sporazum o zajmu. Mislim da je važno da dobijemo te informacije ili danas od vas, gospodine ministre, ili da dobijemo materijale sa ugovorima koji su potpisani između KfW, EMS i EPS.

Takođe, mislim da je važno kada već o tome govorimo, pošto govorimo o važnosti poverenja i načinu pre svega prema javnosti, otvoriti sve informacije, jer onda možete da očekujete opravdane sumnje. Onda kada nema pravih informacija, kada se plasiraju selektivno, onda možete da očekujete i sumnje od te informacije. Pitanje je ko vrši te konsultantske usluge? Kada dobijemo odgovor o nivou konsultantskih usluga, o odnosu sa onim što je potrebno potrošiti za izvršenje radova, onda je to pitanje ko vrši konsultantske usluge i na koji način će se sprovesti taj postupak odabira konsultanata u tom delu?

Kada govorimo o Agenciji za osiguranje depozita, ova dopuna Zakona o osiguranju depozita na prvi pogled zaista ima smisla, jer sa negativnim kamatnim stopama jasno je da je potrebno pametnije plasirati i odgovornije plasirati ta sredstva i te depozite u očuvanju kvaliteta tih sredstava. Ali, postavlja se jedno pitanje u vezi sa plasiranjem sredstava u papire Ministarstva finansija i NBS, a zaista to ne bi trebalo da postane praksa iz više razloga. O nečemu ste i vi govorili, gospodine ministre, ali mislim da treba pamtiti i ne treba zaboraviti da dobar deo deviznih depozita Agencije potiče iz zajma IBRD, za koji već postoje državne garancije.

Šta to znači? Odgovorno plasiranje ovih sredstava, a vidimo da se radi o veoma značajnoj strukturi, devizna struktura je negde na nivou 80%, koliko sam ja video, je vrlo odgovoran posao i to jeste vrlo odgovorno pitanje na koji način će se očuvati taj kvalitet sredstava. Šta to znači za Republiku Srbiju, taj sam plasman tih 80% deviznih sredstava, u kojima dobrim delom učestvuju i krediti IBRD za koje smo mi već kao država dali garanciju? Da li je to novi rizik za državu Srbiju i novi rizik za povećanje javnog duga i novih obaveza u slučaju loših plasmana ovih sredstava? To su važna pitanja o kojima treba razgovarati. Još jednom pozivam sve vas da govoreći o svim ovim zakonima, koji deluju nedovoljno važno jer se, zaboga, zadužujemo samo 60 miliona u odnosu na 25 milijardi javnog duga, ili vi ćete reći 24, ali zvanični podatak govori upravo o tome da je to nekih skoro 25 milijardi ili 24 milijarde i 900 miliona.

Ministre, kada ste ovde, hoću da govorimo o podacima, jer smo u raspravi na prošlom zasedanju Skupštine imali interpretacije da ono zaduženje od 200 miliona evra za EPS predstavlja u stvari reprogramiranje nekog duga iz 2011. godine i to smo čuli ovde u raspravi. Onda smo čuli potvrdu da to zaista nije tako, jer to jednostavno stoji i u ovim dokumentima. Pominjem to da bismo govorili samo o relevantnim podacima i ono što nas zbunjuje, a zbunjuje i javnost Srbije. Pokazaću vam jedan primer, pošto često govorimo o ovom konkretnom podatku koji stoji na sajtu Uprave za javni dug, u kome se kaže da je javni dug Republike Srbije na dan 31. decembra 2016. godine 25 milijardi i 189 miliona, da je stanje duga uopšte države na dan 31. mart 2017. godine 24 milijarde i 900 miliona.

To je sve što stoji od podataka. Mi očekujemo ove ažurne i nove podatke. Mi sa ovim podacima možemo da baratamo. Ali kada vidite i dodatne informacije i kada ih produbite, kaže se da ovih 25 milijardi i 189 miliona 31. decembra iznose 73,5% učešća javnog duga u BDP-u, a da ove 24 milijarde i 900 miliona iznose 69,3%, ili kolika je bila informacija, 69,3% učešća javnog duga u BDP-u, najjednostavnijim matematičkim operacijama možete da dođete do sledećeg podatka – da u tom prvom kvartalu između 31. decembra i 31. marta je BDP po tome 31. marta, na koji se obračunavao relativni odnos javnog duga i BDP-a, iznosio 34 milijarde evra, a da je 31. marta iznosio 36 milijardi evra. Jednostavna je operacija. Znači, 36 milijardi u odnosu na 34 milijarde. To je dve milijarde više. Opet najjednostavnijom računicom to bi značilo da je BDP porastao za skoro 5,5%, jer dve milijarde u 34 ili 35 milijardi iznosi upravo toliko, a opet imamo konkretan podatak da je BDP u prvom kvartalu rastao za 1%.

E, o tome govorim. Govorim o podacima koji zbunjuju i nas, moguće da imate taj odgovor, ali mislim da zbunjuje i javnost Srbije, ali mislim da je važno govoriti o svim podacima na način na koji smo govorili juče, jer argument – pala je proizvodnja od 20% u EPS-u zbog toga što je bilo lošeg vremena u ovoj godini apsolutno pada, neprihvatljivo. Zbog toga što u regionu imate rast i u Hrvatskoj u proizvodnji struje u i BiH i u Crnoj Gori i u Makedoniji, a složićemo se da vremenske prilike nisu bile tako različite da bi te vremenske prilike uticale na to i bile jedini razlog za pad proizvodnje u Srbiji za 20%. Zbog toga želim da govorimo o verodostojnim informacijama, zbog toga želim da razgovaramo ozbiljno o svakoj temi, zbog toga želim da ne vređamo jedni druge pa da izađemo sa argumentima, nego da očekujemo od vas kao predstavnike izvršne vlasti prave odgovore. Ja i danas očekujem i mislim da ćemo u tom smislu i tom duhu nastaviti ovu debatu.
Poštovana predsednice, poštovani ministri, poštovane koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, lepo je da vidimo vaš iskorak prema bar nekom od šefova poslaničkih klubova gde unapred nudite repliku. Prošli put nisam uspeo da je dobijem, iako sam imenom pomenut, iako je bilo prilike da mi to date, ali razumem vaše simpatije i tu nemam daljih primedbi.

Mislim da je važno govoriti o ovoj temi iz više uglova. Kada govorimo o zaduživanju Republike Srbije, barem ovom pasivnom zaduživanju, izdavanju garancija za kredite koje će po potpisanim sporazumima o zajmu „Elektromreža Srbije“ i EPS potpisati sa KfW, otvaramo više važnih pitanja, a pre svega pitanje našeg javnog duga. Mislim da smo danas započeli na pravi način dijalog koji nismo imali svih ovih godinu dana, koliko traje saziv ovog parlamenta. Mislim da je važno da upravo otvorimo ta pitanja na jedan otvoren način i upoznamo javnost Srbije o stanju naše države. Kroz stanje EPS-a, kroz stanje „Elektromreže Srbije“, kroz stanje javnog duga, kroz stanje deviznih rezervi Narodne banke, kroz stanje Agencije za osiguranje depozita mi govorimo o budućnosti Republike Srbije.

Mislim da je, zbog toga, potrebno otvoriti debatu onog trenutka kada smo tu debatu na pravi načini otvorili s ministrom finansija i ministrom energetike, vi ste negde, predsednice, pokušali da je prekinete i zaustavite tamo gde nije bilo logike.

Dakle, ovde se radi o zaduženju od 60 miliona evra, 15 miliona evra garancije „Elektromreži Srbije“ i 45 miliona evra garancije „Elektroprivredi Srbije“. Iz ugla i pogleda na 25 milijardi evra javnog duga Srbije, to deluje kao zanemarljiva cifra, ali mislim da mi nemamo prava da na jedan dolar, jedan evro ili 100 hiljada evra gledamo na takav način, zbog toga što ovde u Skupštini moramo da insistiramo upravo na merljivosti efekata svakog donešenog zakona, a mi, nažalost, to nismo imali u proteklim godinama, makar ja to iskustvo imamo u ove četiri godine, koliko sam u ovim klupama.

Pominjali smo, pre godinu i po dana smo usvojili Zakon o potvrđivanju zajma za restrukturiranje EPS-a, za korporativizaciju od 200 miliona evra i kada postavljamo pitanje i ministru energetike, manje ministru finansija, koji nas je, na neki način, podržao u težnji da uspostavimo standarde koje imamo sa stranim kreditorima i institucijama koje insistiraju, upravo, na potpunoj informisanosti o modelu finansiranja, o analizi efekata za utrošena sredstva, onda to tražimo i od vas.

Mislim da kao poslanici treba da nađemo snage i tražimo od resornog ministarstva i javnih preduzeća, koji su korisnici zajmova, izveštaje o efektima odobrenih sredstava. Evo jednog konkretnog predloga, ako je već u ovom trenutku tema i EPS, biće i drugih javnih preduzeća, dajte nam izveštaj o efektima tog zajma od 200 miliona evra od pre godinu i po dana, efekte restrukturiranja i utrošenih sredstava i zbog toga smo otvorili tu temu. Da li su ti efekti ovih godinu i po dana dali ili doprineli ili sprečili, možda, još veće gubitke od ovih koji se sada prikazuju u javnosti u prvom kvartalu ove godine, pad proizvodnje od 14,5%, da budemo precizni, u EPS-u.

Šta to dalje znači? To znači da je to uticalo sa nekih 0,8% na ukupan BDP u Republici Srbiji, to onda otvara i naše pitanje, gospodine ministre Vujoviću, kada smo insistirali na predstavljanju plana Vlade o načinu na koji će se dostići zakonski limit od 45% učešća javnog duga u BDP, gde ćete vi tražiti argumente za to na koji način ćemo smanjivati taj dug i na koji način ćemo doći do tog nivoa duga, ako imamo ovakav pad u EPS-u, koji utiče na to da ukupno u Srbiji imamo 1% BDP u odnosu na plan i projekciju budžeta za 2017. godinu, koji je pravljen na 3-3,5%.

Zabrinuti smo zbog toga. To nije pitanje kritike, samo ministru energetike i ministru finansija, a pogotovu predsedniku Vlade, mislim da imamo prava da svi kao građani Srbije budemo i te kako zabrinuti zbog toga. Onda, kada ste, gospodine Antiću, reagovali na to da govorimo o konkretnim podacima i kada ste se upitali – odakle podaci o proizvodnji struje i rastu proizvodnje struje u regionu, kada sam vam dokazivao da nikako ne može biti objašnjenje, niti za poslanike, niti za građane Srbije, da je ovakav pad proizvodnje u EPS-u od 14,5%, u prvom kvartalu, posledica lošeg vremena. Da je posledica lošeg vremena to loše vreme je podjednako loše i u Bosni, podjednako loše i u Hrvatskoj, zemljama centralne Evrope.

Sada ću vam konkretno dati, pošto ste postavili tu dilemu, i te podatke, koliki je rast proizvodnje. U januaru je bilo hladno i širom centralne i istočne Evrope, ali u Češkoj proizvodnja struje je porasla za 6,3%, u Poljskoj 3,6%, u Hrvatskoj 3,3%, dovoljno su blizu da nema neke, složićemo se, velike klimatske razlike između Hrvatske i Srbije, u Bosni i Hercegovini 1,4%, u Srbiji minus 14,5%.

Znači, razlozi ne leže u vremenu i zbog toga ne treba tražiti tu vrstu opravdanja, jer mislim da, kao odgovorni ljudi, treba da govorimo o onome šta je realnost da bismo došli do realnih rešenja za ovaj veliki problem. Ovaj problem ne treba potcenjivati, daleko od toga. Svima nama, poći ću od sebe, kao jednom od 250 poslanika u ovoj Skupštini, a pogotovo svim ministrima i predsedniku Vlade, izvršnoj vlasti, je ne poklonjena imovina Republike Srbije, nego je data na upravljanje imovina EPS-a, imovina svih ostalih javnih preduzeća, ali tako da je vaš zadatak i zadatak svakog od nas da ta imovina, u vašem mandatu, bude očuvana i uvećana i tehnološki unapređena. Jednostavan je zadatak.

Reakcija na to da u tako velikom, značajnom sistemu, koji sa dve milijarde učestvuje u BDP, projektovan na 35-36 milijardi, sa značajnim procentom, koji je dovoljno veliki sa jednom ogromnom inercijom, jer ga je teško i uzdići, ali ga je teško zaustaviti kada krene sa padom, govoriti o tome da je to samo posledica lošeg vremena i šta sada mi tu da radimo, je nedovoljno odgovorno. Zato vas pozivam da o svakom od tih podataka razgovaramo na odgovoran način.

Mislim da smo tu zatvorili onu priliku koju smo imali na početku, u replici vam ništa drugo ne bih rekao, nego naveo upravo ove podatke za koje ste rekli da ih nemate i da ih niste pratili, a to je nivo proizvodnje u zemljama regiona i mogućnost da oni imaju porast proizvodnje upravo u ovom periodu kada smo mi pravili taj pad. Mi možemo da pretpostavimo da je to zbog nedovoljne organizacije, jer tada kada u januaru imamo otežane uslove, svi oni koji planiraju prave zalihe uglja, prave zalihe vode u akumulacijama, da bi se povećala proizvodnja i da bi se povećana potrošnja pokrila upravo time.

Dakle, to je to jedno od pitanja koje kasnije utiče i na uvozno-izvozne bilanse, jer smo zbog te manje proizvodnje morali da uvozimo i struju, što uveliko destabilizuje ekonomski sistem države. Zbog toga je važno da govorimo o svakom zakonu, o svakom evru, o 15 miliona, o 60 miliona evra, i o tim efektima.

Sledeća važna stvar je svakako izostavljanje teksta Sporazuma o zajmu, dakle pravo svih nas da imamo potpune informacije na osnovu kojih bismo odlučivali o potvrđivanju ovog zakona i glasanju za njega. Ponoviću i ova pitanja koja sam na početku ove rasprave rekao, a mislim da je bilo vremena da možda dobijemo odgovore na ta pitanja, pa ću podsetiti ministra finansija, jer je rekao da se slaže sa tim da bi Skupština trebalo i poslanici trebalo da dobiju te informacije koje nedostaju u obrazloženju ovih predloga zakona.

Da vas podsetim, 15 miliona evra garancije za „Elektromrežu Srbije“, 45 miliona evra za EPS, s tim da imamo definisane uslove, u kojima je kamata 0,80%. Slažemo se da je to povoljna kamata, slažemo se da su razlozi za podizanje i potvrđivanje ovih garancija i podizanje ovih kredita opravdani, ekološki razlozi otpepeljivanje, energetska efikasnost, znači povećanje efikasnosti u distribuciji električne energije kroz „Elektromrežu Srbije“, ali sa druge strane tražim odgovore na ova pitanja.

Dakle, 0,80% kamate, a provizija koja se jednokratno isplaćuje 0,75%. Ukupan iznos provizije je oko 450.000 evra, na ovih 60 miliona ukupne garancije. Dakle, pitanje je – kome ide ta provizija i šta su ti poslovi koji treba da se urade da bi se isplatila ova provizija od 450.000 evra?

Ono što je važnije je, svakako, i to koliko se od ukupne garancije plaćaju radovi, a koliko konsultantske usluge? Mi zaista nemamo taj ugovor koji su potpisali kao KfW i EPS i EMS, i nemamo strukturu, imamo samo apsolutne iznose za realizaciju projekata, i onda u jednom košu tog novca realizacija i konsultantske usluge.

Ne sumnjam da najvećim procentom to moraju da budu potrošene pare u realizaciji projekta, ali je potpuno jasno, legitimno i otvoreno pitanje, nadam se da ćemo se svi složiti u sali, da je potrebno dati te informacije, koliko tih para ide za konsultantske usluge i ko vrši te konsultantske usluge, kao i na koji način se bira ko bira konsultanta u tom poslu, šta su kriterijumi?

Ovo su sigurno važna pitanja za sve nas, a pogotovo za javnost Srbije, pa i za sam parlament. Jer, spremnost da na ovakav način razgovaramo, ta otvorenost, je preduslov u veće poverenje i našu dovoljnu snagu da govorimo o suštinskim stvarima, a ne o tome da se preganjamo oko toga da li neko dobija pravo na dva minuta replike, da bi postavio dodatno pitanje ili dao dodatni argument, ili ne. Onda nećemo doći do suštine. A verujem da je suština upravo to, da ste pre svega vi, predsednik Vlade i ministri u Vladi dobili u ovom trenutku najveću odgovornost da očuvate vrednost imovine Republike Srbije, da odgovorite na sva pitanja, šta su efekti ove odgovornosti za ovih pet godina.

Ako se pozivamo isključivo na javne podatke Agencije za javni dug, koja na svojem sajtu, to možete da vidite, kaže: „31. decembra 2016. godine imali smo dug od 25 milijardi i 189 miliona evra“, 31. marta je taj dug iznosio 24 milijarde i 900, znači skoro 25 milijardi evra, onda se postavlja to pitanje, ako je maja 2012. godine taj iznos duga bio 15 milijardi, danas 25, ostavljamo 10 milijardi evra javnog duga budućim generacijama iz ovog perioda 2012-2017. godina. Znam da je gospodin ministar odgovorio da je 2015. godine javni dug iznosio 22 milijarde, popeo se na 25, sad smo u trendu opadanja, radujemo se tome, ali je važno da o uzrocima i efektima tog zaduživanja govorimo, kao i o odgovornosti onih koji su zaduživali i na nedovoljno efikasan način očigledno realizovali ta sredstva. Negde je bilo opravdanja, negde nije bilo opravdanja, ali izaći iz te spirale, upravo iz te odgovornosti svih nas da ta sredstva efikasno budu iskorišćena za budućnost Republike Srbije i svih narednih generacija koje dolaze.

Danas se postavlja pitanje i možete opravdano da postavite pitanje, dobro, uglavnom kritikujete, šta biste uradili u ovom trenutku i šta je to što vi mislite da treba uraditi i u javnim sistemima, a možda i u Skupštini, da bismo bili efikasniji i uspešniji? Mislim da je izuzetno važno doneti, pre svega, zakon o obavljanju delatnosti od opšteg interesa, definisati šta je to opšti interes.

Govorili smo i energetskim strategijama razvoja Srbije, govorili smo o različitim strategijama, ali, mislim da je potrebno govoriti o načinu organizacije javnih sistema koje će biti ključni mehanizam za realizaciju tih strategija. Mogu one da budu sjajne, možemo mi da donesemo ovde odlične zakone, ali ako nemamo dovoljno kapaciteta i u javnim sistemima i u državnoj administraciji, ukoliko nemamo dovoljno znanja, ukoliko nemamo atmosfere koja će usmeriti to znanje ka rastu i ka razvoju, nećemo uraditi ozbiljne poslove.

Mislim da je tu, pre svega, vaša odgovornost, pre svega predsednika Vlade, jer smo vrlo često čuli da mi nemamo dovoljno kvalitetnih kadrova, recimo u „Telekomu“, u EPS-u, pa ga moramo privatizovati, doći će neki stranci koji će voditi naše sisteme, a ja mislim da je upravo važno dati poverenje tim ljudima, dati im mogućnost da pokažu koliko znaju, a ima i te kako vrednih i sposobnih ljudi u tim sistemima i usmeriti tu energiju na sopstveni razvoj i sopstveno samopouzdanje, samopouzdanje ljudi koji mogu da donesu i velike i važne projekte.

Ajmo sada da se pitamo da li smo kao generacija odgovorni za to i da li u ovom trenutku, sa ovim kapacitetima, možemo da pokrenemo projekte kakav je bio, recimo, „Đerdap 1“, projekte kakav je bila izgradnja pruge Beograd-Bar i one projekte koje su neki naši prethodnici ostavili ovoj zemlji i sada vama na upravljanje, održavanje. Niste vi isključivo krivi zbog toga, krive su mnoge prethodne generacije, ali smo odgovorni da o tome govorimo, tražimo i pokušamo da nađemo modele.

Kada govorimo o ova dva zakona vezano za Agenciju za osiguranju depozita, dobra je povoljna okolnost da možemo da zamenimo tzv. skupe kredite jeftinim kreditima, imamo promenu na tržištu kapitala i mislim da je to važno iskoristiti i smanjiti te obaveze i znam da su najčešće odgovori na pitanje o javnom dugu i porastu javnog duga sa 15 na 25 milijardi bila ta – mi smo se borili da zamenimo skupe kredite jeftinim, u tom slučaju bismo imali apsolutno smanjenje duga i ostali bismo na 15 milijardi, a smanjili samo kamate, ali mislim da je važno smanjiti te troškove.

Sa druge strane, imamo izazov plasmana deviznih sredstava iz Agencije za javni dug. Na prvi pogled, sasvim prihvatljiv predlog, ali, mislim da tu treba imati opreza. Mi bismo i mogli da podržimo ovaj vaš predlog, ali uz postavljanje pitanja, pre svega ministru Vujoviću – da plasiranje deviznih sredstava Agencije u papire Ministarstva finansija Srbije i Narodne banke Srbije ne bi trebalo da bude stalna praksa. Sa ovim izazovom o kome smo i na početku govorili, čini mi se da nisam dobio odgovor na pitanje ili ja nisam bio dovoljno pažljiv, da ne treba zaboraviti da dobar deo deviznih depozita Agenciji potiče iz zajma IBRD za koji postoje garancije države i šta to znači za rizike države ukoliko ne bude pravih i efikasnih plasmana same Agencije za osiguranje depozita?

Dakle, mi smo već nosilac, država Srbija je nosilac garancija tog kredita IBRD i izvora koji su popunili deo deviznih sredstava, a ja strukturu ne znam u ovom trenutku, ali deo nekih deviznih sredstava u samoj Agenciji, pa je pitanje koliki je onda rizik za sve nas u mogućem lošem plasmanu tih sredstava rukovodstva Agencije za osiguranje depozita?

Svi zakoni koji su predloženi ne nose prevelike rizike u tom smislu ukupnog iznosa od 60 miliona evra, ali otvaraju sva moguća pitanja, od stanja u javnim preduzećima, od stanja javnog duga, od efekata, a ono što ostaje na kraju kada se podvuče crta, a čini mi se da smo u tom periodu kada se podvlači petogodišnja crta, 10 milijardi evra većeg javnog duga, jedna milijarda evra manje deviznih rezervi u Narodnoj banci Srbije…
Reklamiram povredu člana 104. stav 2.

Dakle, čuli smo uvrede, zaista brutalne uvrede na dve poslaničke grupe, Dosta je bilo i DS. Mislim da stvarno nema potreba da vi kao predsedavajući dozvoljavate ovakvu atmosferu, jer smo potpuno izašli iz teme ove sednice i to zbog optužbi da ove dve poslaničke grupe na ovako širok i opšti način, predsednik poslaničke grupe SNS optužuje da zloupotrebljavamo smrti ljudi u političke svrhe.

Dakle, niko od vas to nije mogao da čuje ni od koga od nas u ovoj sali, niti van ove sale i toga ste i vi svesni, ali ste spremni da to iskažete u ovoj Skupštini, pred javnost Srbije. Mislim da ste odgovorni jer niste reagovali na takvu vrstu govora u Skupštini, jer ovako nasilje u Skupštini prema opozicionim poslanicima se vrlo lako prenosi i spolja i u javnost Srbije. Onda se svi čudimo zbog čega toliki nivo nasilja u Srbiji i zbog čega toliko patnji koje se vide na ulicama Srbije.

Svako od nas treba ličnim primerom i ličnim odnosom da pokazuje koliko smo tolerantni i spremni, a niko od nas ovde nije koristio slike, fotografije dece poslanika, pokazujući ih javnosti u ovoj sali i u nastupima na javnom servisu na takav način da je to i poziv javnosti da se prema njima odnose na način koji ovde vidimo, a to je na način nasilja. Od DS, poslaničkog kluba nikada nećete videti nasilje u ovom parlamentu i mi ćemo ga čuvati od toga i zbog toga vas pozivam da uvek reagujete na ovakav ton i ovakav način govora.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, poštovana predsednice parlamenta, podneli smo zahtev za Vašu smenu i, pre svega, izglasavanje i podršku da raspravljamo o načinu rada Skupštine u ovom sazivu, naravno, i u prethodnim sazivima.

Prošli put sam pročitao integralno obrazloženje, ali ću sada reći šta je suština.

Dakle, Vi ste ugrozili dostojanstvo rada ove Skupštine, ovog saziva Skupštine, time što ste funkciju Skupštine koja ima u podeli odgovornosti tri grane vlasti u Republici Srbiji za zadatak, kontrolu, a pre svega izvršne vlasti, dozvolili ste da u toku predizborne kampanje u izboru predsednika Republike Srbije, dinamikom rada upravlja pre svega Vlada Republike Srbije i njen predsednik Vlade, Aleksandar Vučić, a u to smo mogli da se uverimo i u direktnim prenosima i u javnim nastupima i na takav način ste ugrozili dostojanstvo republičke Skupštine.

Druga važna stvar je vaš odnos i obrazloženje zbog čega Skupština u toku kampanje ne treba da radi, jer ste poručili javnosti i građanima Srbije da je Skupština Republike Srbije izvor nestabilnosti. Mislim da ste na takav način povredili sve građane Republike Srbije koji su na neki način dali poverenje, da li 200 hiljada, 300, 500 hiljada, glasove i opozicionim poslanicima, ali i poslanicima pozicije.

Niste uspeli da se oslobodite svog ličnog odnosa prema narodnim poslanicima, jer jednu vrstu odnosa pokazujete sve vreme prema poslanicima pozicije a drugi odnos prema poslanicima opozicije. To ste dokazali na početku ovog saziva, kada je profesor Dragoljub Mićunović predsedavao konstituisanjem Skupštine Republike Srbije i kada je u jednoj normalnoj atmosferi i radu dao pauzu od dva dana, prvi ste skočili sa ovog mesta i zamerali mu, a svi smo svedoci toga, da je na takav način ugrozio stabilnost Srbije i da je time izazivao državni udar. Pazite, dva dana pauze i takve optužbe za tu vrstu njegove delatnosti – izazivanje državnog udara.

Posle toga Skupština nije radila 40 dana. U vreme predsedničke kampanje, Skupština nije radila pet meseci. I pored tog vašeg ličnog odnosa, pokazujete i sistemski odnos prema Skupštini, jer smo propustili da u ovom reformskom periodu donesemo veoma veliki broj zakona potrebnih za unapređenje… (Isključen mikrofon.)