Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Ćirić

Goran Ćirić

Demokratska stranka

Govori

Poštovani predsedavajući, poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege, polazeći od problema koji svi vidimo u Srbiji, dakle, kao i u svetu, rastuće razlike između najbogatijih i najsiromašnijih i rastuće siromaštvo u Srbiji nas je navelo da kao DS, a i ja predstavim predloge zakona koji bi ublažili te razlike, sigurno ne bi rešili do kraja sve probleme, jer to nije moguće, ali ublažili te probleme. Iz tog razloga smo dali i ovaj Predlog zakona o izmeni Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Dakle, ideja je da oni poslodavci koji bolje plaćaju svoje radnike budu stimulisani time što će njihov porez na dobit biti manji.

Mi u ovom trenutku u Srbiji imamo porez na dobit na nivou 15% linearno. Naš je cilj da taj nivo poreza ostaje za sve one poslodavce koji isplaćuju zaradu u rasponu između 80% i 120% prosečne zarade u statističkom regionu gde taj sistem posluje. Mislim da to u jednom delu može da stimuliše poslodavce da smanjuju svoje apetite, ali da budu izdašniji prema svojim radnicima i time povećaju njihovu motivaciju, a sigurno i njihovu produktivnost.

Ovaj predlog zakona podrazumeva i destimulativni nivo poreza na dobit, koji bi se povećao na 30% za sve one koji isplaćuju ispod 80% zarade za ljude koji rade u njegovoj firmi, i stimulacija za sve one koji isplaćuju preko 150% zarade svojim radnicima, time što će biti svesni da im najviše doprinose profitu, a da će dobiti onda i nižu stimulativnu stopu poreza na dobit od 10%.

Dakle, pošli smo od toga da na ovaj način uspostavljamo veće poverenje i veću odgovornost poslodavaca prema svojim zaposlenima, ali i smanjujemo, siguran sam, taj jaz. Jer, statistika u Srbiji kaže i potpuno je jasna - kada pođemo od podataka o kojima malo govorimo ovde, a potrebno je da češće govorimo, da je prosečna plata u Srbiji 47.000, da je potrošačka korpa oko 69.000 do 70.000, da je minimalna potrošačka korpa 36.000, i da veliki broj građana živi ispod linije siromaštva. Još jednom da kažem samo, granica linije siromaštva za četvoročlanu porodicu u Srbiji je 31.500. To je četiri i po hiljade manje od minimalne potrošačke korpe. Ovaj predlog je pokušaj da probamo da tražimo zajedno rešenje i da debatujemo ovde u Skupštini o tim rešenjima koja…
Dakle, i ovo je jedan od zakona koji ima za cilj upravo borbu protiv siromaštva, jer u ovom trenutku ispod linije siromaštva je oko 8% upošljenih i građana Srbije. Dakle, 8% je negde oko 500.000 građana Srbije i mislim da oni zaslužuju razgovor u ovom parlamentu i pokušaj da tražimo rešenja za njihov trenutni status.

Suština predloga je da i prihod od kapitala ili dividendi bude deo obaveza poreza na dohodak građana. Detaljnije ću vam objasniti šta je cilj ovog zakona, a to je uključivanje prihoda od dividendi u prihode podložne obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana i stvaranje uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda na osnovu poreza na dohodak fizičkih lica. Namera je da se smanje socijalne razlike, ali i da se smanje tenzije u društvu, jer jasno je da je to proces koji se svakako ubrzava, da bogati postaju bogatiji, a da siromašniji postaju sve siromašniji.

Šta bi to značilo? Ovako bi se prihod od dividendi oporezovao u tri nivoa. Prvo kao dobit pravnog lica od 15% u ovom trenutku, a ja sam predložio u ovom prethodnom predlogu zakona da imamo tri nivoa dobiti za stimulaciju pravih poslodavaca i onih koji stimulišu zarade svojih upošljenih, a da kao dividende pri isplati imaju opterećenja još 15%, što bi u konačnom značilo da bi kumulativni efekat ovakvog oporezivanja bio od 35% do 39% u odnosu na dosadašnjih 28%.

Mislim da je to pre svega odnos prema prinosu na kapital i prinosu na rad. S jedne strane nećemo imati napretka i poštovanja rada i nekih veština radnika koji ulažu svoj rad ukoliko je taj prinos na kapital uvek veći, a očigledno je da su stimulisaniji vlasnici kapitala kroz nivo poreza na dobit njihovih korporacija ili privrede koju vode.

Dakle, ideja je upravo ta da smanjimo te razlike i ja vas pozivam da o tome makar razgovaramo. Ukoliko u ovakvom obliku ne prihvatate ovo rešenje, mislim da je potrebno razgovarati o ovom setu zakona koje smo predložili i mislim da od toga ne treba bežati, jer siromaštvo u Srbiji neće nestati ukoliko mi zabijamo glavu u pesak.
I ovo je pokušaj da se ovakvim zakonima doprinese pre svega pravednijoj socijalnoj raspodeli, ali i pravednijoj regionalnoj raspodeli. Mislim da je ovo tema koja treba da ide u susret i budućem, nadam se, usvajanju zakona o poreklu imovine. Ovde smo predložili da se u članu 58. ovog zakona dodaje stav 2. koji glasi – podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u Poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima koji bi, u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, Katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carine, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu. Dakle, osnovna je ideja da se izvrši efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima.

Ja sam i prošli put, predlažući ovu izmenu zakona, govorio o našem iskustvu u parlamentu. Dakle, nije logično da mi kao poslanici, ili mnogi poslanici koji sede od 1990. godine do, recimo, 2010. godine u ovim klupama, znamo kolike su plate poslanika, znamo kolike su plate bile devedesetih godina, kolike su bile 1993. godine, u iznosu od pet maraka tadašnjih u protivvrednosti, ili deset maraka, pa su rasle, evo sada, do nekih oko 700 evra u protivvrednosti. Znači, u proseku za ovih 20 godina ta plata poslanika nije iznosila više od 500 evra prosečno.

Narodni poslanik koji je sedeo u ovim klupama 20 godina, znači 240 meseci sa prosečnom platom od 500 evra je mogao da zaradi 120 hiljada evra, ukupno za 20 godina. Dakle, da nije ništa trošio, da nije ništa trošio ne bi mogao da ima i stanove, ne bi mogao da ima automobile, ne bi mogao da ima vikendice ili mnoge druge stvari koje građani Srbije ne mogu sebi da priušte.

Dakle, otvoren je poziv da se proveri, upravo i ukrsti, imovina, postojeća imovina svih poslanika koji u klupama sede od 1990. godine do danas, da se vidi kakve su njihove poreske prijave i koliko su poreza platili ovoj državi i da li se one mogu ukrstiti sa imovinom koju su prijavili ovoj državi.

Dakle, tu će se najjednostavnije videti gde su izvori tih prihoda i da li su ti isti, ne samo poslanici, nego i članovi Vlade i svi drugi ljudi na javnim funkcijama bili pošteni prema svojoj državi i iskreni prema građanima Srbije.
Na početku sam rekao, dakle, cilj i predlaganje ovih zakona je pre svega, pravednija socijalna raspodela u Srbiji i pravdenija regionalna raspodela.

Ovde smo bili svedoci i sigurno imamo izveštaj i Fiskalnog saveta koji govori o stanju finansija u lokalnim samoupravama, tamo gde se odvija realan i konkretan život. Kada govorimo o stanju, pre svega najvećih gradova Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, čuli smo od ljudi iz Fiskalnog saveta da su neki od tih gradova u neodrživom finansijskom stanju, da su neki pred bankrotom i da velikim delom mogu da ugroze ukupnu stabilnost finansija čitave Republike Srbije.

Čuli smo i od mnogih poslanika koji su danas obrazlagali svoje predloge da je za donošenje zakona u proteklih pet godina, da nam je donošenje tih zakona donelo oko osam do devet milijardi manje prihoda u lokalnim samoupravama, u odnosu na ono što su imali 2012. godine.

Naš je cilj da učinimo pravednijom tu raspodelu. Kada pogledate ovu mapu zarada koje u stvari oslikavaju status pojedinih delova Srbije, pojedinih oblasti, vidite da samo četiri oblasti u Srbiji imaju prosečnu platu iznad prosečne plate u čitavoj Republici Srbiji. Ovim tamnoplavim su obeleženi beogradska oblast, Južnobanatska, Južnobačka oblast i Borska oblast. Svi ostali od Zapadnobačke oblasti, Sremske, Pirotske, Pčinjske, Jablaničke, Topličke, Raške, su ispod proseka u primanjima u Republici Srbiji. To govori o toj neravnomernoj raspodeli u Republici Srbiji.

Na koji način možemo makar delom da ispravimo tu grešku? Ovaj predlog zakona, u stvari govori o tome na koji način može da se doprinos svih građana kroz učešće u finansiranju javnih službi, javnih preduzeća na nivou Republike Srbije podeli u proporcionalnom odnosu, u odnosu na broj stanovnika, za pojedine gradove. Mi smo predložili da se porez od zarada ne vezuje samo za teritoriju u kojima građani žive, jer su tu prednosti najveći urbani centri, nego da se taj prihod iz zarada, iz vojske, policije, zdravstva, elektrodistribucije i velikih javnih sistema deli u proporcionalnom odnosu za sve lokalne samouprave u odnosu na to koliki broj građana imaju. Time bismo, jer smo izračunali, doprineli sa oko 300 miliona evra na godišnjem nivou, u podeli bi to značilo 43 evra po stanovniku, a to znači za grad ili opštinu od 10 hiljada stanovnika 430 hiljada evra, što bi pomoglo izgradnji školskih fiskulturnih sala, obdaništa, popravljanju zdravstvenih centara i onih koji su najbitniji za lokalnu samoupravu.
Ovo je jedan od najjednostavnijih predloga zakona i voleo bih da o tome zaista razgovaramo u Skupštini. Toliko je logično da ne mogu da verujem da ne možemo da prihvatimo tu zajedničku odgovornost da smo glasali za takav zakon i da nismo prihvatili amandman koji smo predložili u trenutku kada se usvajao Zakon o NBS.

Ovaj predlog podrazumeva da se iz tog zakona obriše član 86b, a evo i pročitaću vam ga – guverner, viceguverneri, direktor Uprave za nadzor i drugi zaposleni u NBS ne odgovaraju za štetu koja nastane u obavljanju poslova NBS osim ako se dokaže da nisu postupali u dobroj meri.

Dakle, to su jedini ljudi u Srbiji koji su izuzeti od odgovornosti, od ove vrste odgovornosti za vođenje bilo kog sistema u Srbiji. Ovo je jedan od najvažnijih sistema koji kontroliše rad poslovnih banaka, koji kontroliše rad osiguranja i zamislite da smo ih mi abolirali od bilo kakve odgovornosti jer dokazati da je neko napravio eventualnu štetu za poslovanje ovog sistema, a time i za čitavu državu treba dokazati da je to radio u lošoj veri. Na koji način bilo koji sud može da dokazuje dobru ili lošu veru.

Jednostavno je, treba usvojiti ovaj zakon jer ja mogu da govorim upravo o posledicama ovakvog donošenja zakona i onoga što smo mi ovde u Skupštini podržali. Evo, svedoci smo da se ovih dana piše o BIA koja je prisutan u Komercijalnoj banci. To je jedna od dve banke u kojoj Republika Srbija ima svoj kapital, dakle, pored banke Poštanska štedionica i Komercijalna banka. Siguran sam da svako od nas želi da štiti interes i vrednost kapitala Republike Srbije u tim bankama.

Šta onda znači istraživanje BIA koje je posle nekoliko godina ispitivanja, evo nagoveštava da je tu bilo velikih problema, da je bilo pronevera. To treba naravno dokazati, ali ja samo govorim o onome što vidim u tim izveštajima medijskim. Kakva je odgovornost Narodne banke nad nadzorom za poslovanje tih banaka koje imaju i državni kapital u svojoj strukturi kapitala. Dakle, naša je odgovornost da štitimo vrednost kapitala Republike Srbije, a nećemo ga štititi ako imamo oslobođene ljude od bilo kakve odgovornosti u jednom tako važnom sistemu. To nije naravno jedini primer. Slušali smo i o slučaju Takovo osiguranje. Mislim da je puno takvih primera.
Ovaj predlog za razrešenje Maje Gojković sa funkcije predsednika Narodne skupštine smo podneli 13. aprila 2017. godine, potpisalo ga je 33 poslanika opozicije i iz odgovornosti prema njima ja ću kao njihov predstavnik pročitati deo ovog obrazloženja.

Suspenzijom rada Narodne skupštine za vreme predsedničke kampanje Maja Gojković je grubo narušila dostojanstvo, umanjila značaj Narodne skupštine i grubo prekršila Ustav Republike Srbije. Narodna skupština je najviše predstavničko telo i nosilaca ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Predsednica Narodne skupštine je prekršila čl. 2, 3. i 4, kojima se, između ostalog, propisuje da suverenost potiče od građana, koji je vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika, kao i da nijedan državni organ, politička organizacija, grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana i da je vladavina prava osnovna pretpostavka Ustava i počiva na neotuđivim ljudskim pravima i da se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.

Dakle, Maja Gojković je dozvolila izvršnoj vlasti, u tom trenutku predsedniku Vlade Republike Srbije Aleksandru Vučiću, da diktira dinamiku rada preko sredstava javnog informisanja, zakazuje i otkazuje sednice, određuje pauze u njenom radu i time je podredila Narodnu skupštinu volji jednog čoveka.

Takođe, ono što je izuzetno važno, predsednica Narodne skupštine je povredila i član 104. i 106. Ustava, član 19. Zakona o Narodnoj skupštini, kao i član 27. Poslovnika Narodne skupštine, kojima se definiše nadležnost predsednika Narodne skupštine, čime je dovela do blokade rada Narodne skupštine za vreme i posle izborne kampanje za izbor predsednika republike. Ocenom da Skupština za vreme kampanje neće raditi zarad stabilnosti, Maja Gojković je potvrdila da Skupštinu smatra izvorom nestabilnosti. Dakle, ja ne mogu da se složim da je Skupština Republike Srbije, predstavnika građana u ovom domu, nešto što je izvor nestabilnosti.

Iz dana u dan, iz zasedanja u zasedanje, pa i danas, mi se uveravamo upravo u različit odnos i pristup, pre svega poslanicima opozicije, u odnosu na poslanike pozicije. Evo, današnji primer zasedanja upravo govori o tome. Opozicija predlaže više od 100 predloga zakona. Nije bilo potrebe i nervoze i sa vaše i sa ove strane da smo za ovih pet godina usvojili makar desetinu predloga opozicije, tako logičnih zakona… (Isključen mikrofon.)
Imam pitanje za ministra finansija gospodina Vujovića. Veliki broj poslanika u ovoj sali, ali i visokih funkcionera u Republici Srbiji je govorio o nasleđenom dugu za grad Beograd od 2014. godine. Po metodologiji Siniše Malog i Gorana Vesića, pominje se dug od 1,2 milijarde evra. U drugoj metodologiji Fiskalnog saveta je izveštaj koji smo dobili u republičkoj skupštini, profesori iz Fiskalnog saveta tvrde da je taj dug 400 miliona evra, dakle, tri puta manje od onoga o čemu su govorili Mali i Vesić.

Moje pitanje je za gospodina Vujovića, kao odgovornog ministra – koja je metodologija, po vama, važeća i tačna? Da li je to metodologija Malog i Vesića ili metodologija profesora Pavla Petrovića? Dakle, tri puta je veća cifra koja se predstavlja vrlo često i emisijama javnog servisa, ali i u ovoj Skupštini.

Drugo pitanje, to je pitanje o stanju javnih finansija i finansija gradova i lokalnih samouprava. Dobili smo izveštaj Fiskalnog saveta kojim nas je upozoravao da izuzetno loše stanje finansija u gradovima i opštinama u Srbiji može da ugrozi ukupnu fiskalnu i monetarnu stabilnost u Republici Srbiji i ugrozi privredni rast Srbije. Sada imamo primere da u prvih devet meseci neki od gradova imaju punjenje budžeta u procentualnom iznosu u odnosu na plan oko 50%, radi se o Kragujevcu i Nišu, da je realizacija budžeta u Novom Sadu oko 65%, slični procenti su i u ovim ostalim gradovima i opštinama.

Dakle, nas interesuje i želimo podatak od ministra Vujovića o tome da nam da izveštaj posle prvih devet meseci o punjenju budžeta gradova i opština, ali i o realizaciji tih istih budžeta, jer je to izuzetno važno u budućoj raspravi o budžetu Republike Srbije, jer nas čeka najvažniji zakonski dokument u ovoj godini, a to je usvajanje budžeta Republike Srbije. Bez ovih izveštaja sigurno ta rasprava neće biti dovoljno kompetentna.

Treće i najvažnije pitanje za građane Republike Srbije je pitanje ministru finansija – kada će vratiti oduzeta sredstva građanima Srbije koji su ostvarili svoje penziono pravo? Evo, na početku smo novembra, sutra je 1. novembar, protekle su tri godine otkako je ova Skupština usvojila Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija. Rok privremenosti ovog zakona je bio tri godine, kasnije je taj rok ukinut i ovaj zakon je pretvoren u trajno rešenje. Mislimo da to nije održivo jer su time protivustavno oduzeta stečena prava građana Srbije koji su ostvarili to penziono pravo i godišnje je tu oduzeto oko 340 miliona evra, za tri godine ukupni iznos je oko milijardu evra.

Dakle, sada se vraćam na to pitanje ministru Vujoviću. Odluka da se smanje penzije svima koji primaju iznad 25.000 dovela je do toga da se smanji 10% za one od 25.000 dve i po hiljade dinara, za one od 30.000 za tri hiljade dinara. Znajući da je linija siromaštva u Srbiji za četvoročlanu porodicu 31.500 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, dakle, nedostaje oko 4.500 dinara do ostvarenja tih minimalnih potreba četvoročlane porodice u Srbiji. To su ključna pitanja. Nekome možda deluju mali ti iznosi, ali ti iznosi znače minimalne uslove za život mnogobrojnih porodica u Srbiji. Radi se o oko 8% ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, što znači da je to negde oko 560.000 ljudi u Srbiji. Dakle, radi se o izuzetno važnoj stvari.

U vezi sa tim pitanjem ministru Vujoviću, mi nismo toliko neodgovorni da licitiramo nivoom duga Republike Srbije. On u ovom trenutku, po zvaničnim podacima, iznosi 24 milijarde i 500 miliona evra. Ukoliko bi primenili, ako je vaš odgovor da je važeća metodologija Malog i Vesića, koliki bi onda iznosio dug Republike Srbije, jer njihova metodologija ne duplira, nego triplira nominalni i realni dug grada Beograda? To bi značilo da bi dug Republike Srbije iznosio tri puta…
Po ko zna koji put pomenuta je DS i po ko zna koji put se krši član koji govori da ne treba dozvoliti da se govori o privatnom životu ljudi u ovoj sali onako kako mi ne govorimo o vašim životima.

Ali, pored ocena predsednika koje ste čitali ovde, mislim da je važno pročitati i ocene bivšeg predsednika SNS i bivšeg predsednik države, onako kako treba govoriti i o doktoratima o kojima smo govorili i ministara koji sede u ovim klupama i obrazlažu mnoge zakone. Ali, ono što je važnije, važniji je odnos prema đacima, važniji je odnos prema deci kojoj treba obezbediti besplatne udžbenike i o tome DS govori, o tome govori gospodin Balša Božović, o tome je govorio i profesor Mićunović u predlozima koje ste odbijali, a to je da donesemo zakon da obezbedimo besplatne udžbenike za svako dete u Srbiji.

Prošli put sam vam dokazao i ovde sedi sa nama bivši ministar prosvete, gospodin Žarko Obradović, koji je dao izjavu svojevremeno 2011. godine, u kojoj kaže da u Srbiji već dve godine imamo obezbeđene besplatne udžbenike za đake u Srbiji. Dakle, to možete da proverite kod svog koalicionog partnera i mislim da je to činjenica koju ne možemo da zaboravimo i nećemo je zaboraviti. Dakle, moguće je u Srbiji obezbediti besplatne udžbenike za svu decu i mislim da je to važnije pitanje od svih ovih koji se najčešće pominju i mislim da je važno da čujemo. Evo, sada pozivam i gospodina Žarka Obradovića kao bivšeg ministra da kaže da li je bilo besplatnih udžbenika u tom periodu njegovog ministrovanja ili nije bilo tada kada je SPS bio u koaliciji i u Vladi sa DS.
Na osnovu člana 88. izražavam sumnju da imamo kvorum jer ovde predlažemo zakone, a narodni poslanici pokušavaju da u ova tri minuta smeste svoje ideje i predlože zakone. Mislim da bi bilo korektno prema svima njima da utvrdimo broj poslanika prisutnih u sali jer mislim da u ovom trenutku imamo problem sa kvorumom da bismo bez sumnje utvrdili da li se glasa za ili protiv ovih predloga.
Prošli put mi niste dozvolili da govorim o ovom predlogu zakona u traženju među ovim dokumentima, ali reći ću šta je zajedničko za set zakona koji sam podneo, radeći sa kolegama iz poslaničkog kluba DS na poreskim zakonima, pre svega, sa motivom da učinimo pravednijom socijalnu raspodelu u Srbiji, a takođe i regionalnu raspodelu.

Kada govorim o ovom Predlog zakona, hoćete porez na dohodak građana ili porez na dobit pravnih lica? Dakle, predložili smo da se menja član 39, gde se kaže da stopa poreza na dobit pravnih lica je varijabilna i iznosi 10% do 30%, a u korelaciji sa prosečnom neto zaradom po zaposlenom prama statističkim teritorijalnim jedinicama i regionima.

Ideja je sledeća, da neodgovorni vlasnici kapitala koji svoje radnike drže na minimalnim zaradama motivišemo time što neće imati fiksnu stopu plaćanja poreza na neto dobit, već da oni koji zadrže 80% do 150% prosečne zarade u svojim firmama zadrže i taj fiksni, u ovom trenutku 15% obaveza neto dobiti. Oni koji su ispod 80%, dakle oni koji plaćaju ispod 80% prosečne zarade bi plaćali porez po našem predlogu 30%, jer bi time bili motivisani da podignu cenu rada, da zarade zaposlenih bude više, u skladu sa prosekom na statističkom regionu u kome te firme funkcionišu. Treći nivo je stimulacija svih onih koji znaju šta znači zadovoljan radnik, koji znaju da se bore za svog radnika i znaju da ga motivišu, a oni koji isplaćuju iznad 150% od prosečne zarade u statističkom regionu i mislim da je to višestruko značajno.

Značajno je zbog pravednije socijalne raspodele, značajno je jer se insistira na motivaciji radnika i siguran sam da na takav način dobijamo i efikasniju privredu, ali i veću akumulaciju ljudi koji žive od sopstvenog rada. Na taj način ćemo povećati i potrošnju, što će svakako stimulisati u sledećem krugu i proizvodnju i mislim da je ovo zakon koji, još jednom ponavljam, predlog ovog zakona je ovde na dnevnom redu zbog toga što želimo da učinimo socijalnu raspodelu i u horizontalnom i u vertikalnom smislu mnogo pravednijom u Srbiji.
Motiv za predlaganje ovog zakona je takođe pravednija socijalna raspodela u Srbiji i pravednija regionalna raspodela u Srbiji. Predlog je da se zarade iz čl. 13. do 15b. Zakona o porezu na dohodak građana od kapitala iz člana 61. stav 1. tačka 2. ovog zakona uključi u obračun.

Razlog za donošenje ovog zakona je pre svega uključivanje prihoda od dividendi u prihode predložene u obračunu godišnjeg poreza na dohodak građana i stvaranje uslova za povećanje priliva i naplate javnih prihoda po osnovu poreza na dohodak fizičkih lica. Dakle, namera je da se ublaži socijalna nejednakost kod građana i da se fiskalni obuhvat izvrši uz težnju za vertikalnom i horizontalnom pravednošću i oporezivanjem.

Mislim da je važno da ove teme budu deo rasprave u ovoj sali u našem plenarnom zasedanju, jer mislim da je izuzetno važno da pogledamo podatke koji znače za javni život u Srbiji. Prosečna plata u avgustu mesecu je iznosila 47 hiljada dinara, a tzv. nova potrošačka korpa je iznosila 69 do 70 hiljada dinara, a minimalna potrošačka korpa 36 hiljada dinara.

Imamo izuzetno zabrinjavajući podatak da je oko 8% stanovništva ispod granice siromaštva. Dakle, granica siromaštva, linija siromaštva je potrošnja ispod 11.500 dinara mesečno, a za porodicu sa dva odrasla člana i decom ispod 14 godina je taj iznos 31.500. To je granica i linija siromaštva.

Da vas podsetim podatak – 36 hiljada minimalna potrošačka korpa je nešto što prevazilazi 4,5 hiljade dinara onu granicu linije siromaštva, dakle, 8% u Srbiji je ispod granice linije siromaštva, to je oko 500 hiljada ljudi. Dakle, ovde govorimo o 500 hiljada ljudi i onima koji su na samoj granici, a to je vrlo značajan broj.

Predlog je da se obuhvati priliv od kapitala, jer, jednostavnom analizom, kada u ovom danu počinjemo razgovor o dualnom obrazovanju, treba videti na koji način se odnosimo prema radu. Mislim da ugrožavamo budućnost mladih usvajanjem zakona o dualnom obrazovanju, time što pokazujemo koliko uopšte cenimo rad. Ovi predlozi zakona su upravo na tu temu – više ceniti rad ljudi koji rade i oporezivati one neodgovorne vlasnike kapitala koji na pravi način ne motivišu svoje uposlene.
Još jednom, motiv je isti. Govorio sam o socijalnom statusu najvećeg broja građana u Republici Srbiji i ovo je set zakona koji predlažemo i koji sigurno, čak i da budu usvojeni, čak i da raspravljamo o njima, neće rešiti sve probleme građana. Ali, važno je da budemo spremni da govorimo o tome. Mislim da je važno da otvorimo debatu i da prihvatimo ono što je realnost u Srbiji.

Ovim Predlogom zakona smo predložili da su lica dužna da dostavljaju podatke iz stava 2. ovog člana dva puta u toku godine, 15. januara i 30. juna, i da u članu 58. podzakonskim aktom se formira poseban organizacioni deo u poreskoj upravi, sa posebno obučenim kadrovima, koji bi u saradnji sa ostalim državnim organima, MUP-om, katastrom, Narodnom bankom Srbije, Upravom carina, Centralnim registrom hartija od vrednosti, APR-om, Upravom za trezor, Upravom za sprečavanje pranja novca, vršio obradu podnetih prijava kao proveru obveznika koji nisu podneli prijavu. Dakle, cilj je i osnovna ideja izvršiti efikasnije upoređivanje imovine fizičkih lica sa njihovim prijavljenim prihodima. Ovo bi išlo na putu ka harmonizaciji poreskih zakona sa budućim Zakonom o poreklu imovine.

Evo primera. Mi smo poslanici u republičkoj Skupštini i imamo primer mnogih naših kolega, i bivših i sadašnjih, koji sede u republičkoj Skupštini, recimo, od 1990. godine. Znamo da je prosečna plata poslanika od 1990. godine do danas bila negde oko 500 evra na mesečnom nivou, a u periodima značajno i manja. Godine 1993. plata je iznosila pet do deset evra, znamo i sami, u godinama hiper inflacije. Godine 2000, u septembru mesecu, prosečna plata u Srbiji je bila 30 evra. Kada se podsetimo, čak je možda i precenjena ta prosečna vrednost plate od 500 evra. To znači da bi na godišnjem nivou neto prihod poslanika bio 500 puta na 12 meseci – 6000 evra.

Dakle, ukoliko bi poslanik sedeo od 1990. godine do 2015. godine, za 25 godina, puta 6000 evra, njegov prihod bi iznosio 150.000 evra. Da ništa ne jede, da ne troši za struju, komunalije, da ne troši ništa za porodicu, dakle, njemu ne bi ostalo ni desetak hiljada evra bilo kakve uštede, a kamoli da dosegne iznos od 205.000 evra koji je potreban za kupovinu značajnih nekretnina ili mnogo veću imovinu koju neki ljudi imaju.

Dakle, predlog ovog zakona je upravo to, da se ukrsti imovina sa plaćenim porezima i prijavljenim prihodima iz čitavog aktivnog poslovnog života.
Poštovana predsednice, u skladu sa članom 88, ja izražavam sumnju da imamo kvorum i voleo bih da proverimo kvorum.
Ovo je još jedan Predlog zakona koji smo predložili sa ciljem, dakle poslanički klub Demokratske stranke i ja, predložili sa ciljem ravnopravnije socijalne raspodele i ravnopravnije regionalne raspodele. Dakle, mi smo ovde kao Skupština, u proteklih pet godina donosili zakone koji su sistemski smanjivali prihode lokalnih samouprava.

Videli smo kroz zvanične izveštaje Fiskalnog saveta da su budžeti lokalnih samouprava u izuzetno teškom stanju, čak su oni dramatično upozorili da su neki radovi i pred bankrotstvom. Što može ugroziti i fiskalnu stabilnost i finansijsku stabilnost čitave Republike Srbije. Iz tog razloga, ali i iz drugih razloga smo predložili zakon, koji kaže da se članom 1. predloga zakona vrše izmene u članu 35. važećeg zakona tako da jedinici lokalne samouprave pripadaju porezi, ne samo na njenoj teritoriji i već van njene teritorije i to između ostalih poreza i porez na dohod građana i to na prihode od 74% od poreza od zarade, koji se plaća prema prebivalištu za posao osim za zaposlene u javnom sektoru, uključujući opštu državu i javna preduzeća, kao 100% udela u porezu na zarade koje plaćaju zaposleni u javnom sektoru, uključujući opštu državu i javna preduzeća proporcionalnog i jednakog udela u populaciji lokalne samouprave u ukupnoj populaciji Republike Srbije po poslednjem popisu.

Šta ovo znači? Dakle, mi znamo da su podaci da u Srbiji u ovom trenutku, u javnom sektoru, javnoj upravi i javnim preduzećima radi oko 700.000 zaposlenih. Da u Srbiji postoji 36 javnih preduzeća i da porezi pripadaju, uglavnom, najvećim centrima gradovima, u kojima ti ljudi rade.

To je jedan od izvora nepravedne preraspodele u regionalnom smislu. Naš predlog ide na tu stranu, jer sledimo logiku da ljudi u javnom sektoru, koji rade u bezbednosti, vojsci, policiji, u elektroprivredi, oni koji rade u obrazovanju u zdravstvu podjednako doprinose svim ljudima u Srbiji. Da li živeli u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Novom Sadu ili manjim mestima, pa da shodno tome porezi pripadaju proporcijalno svim građanima Srbije. Na taj način bi se obezbedilo 300 miliona evra, podeljeno sa sedam miliona ljudi, u proseku 43 evra po stanovniku, što bi značilo da za jedno malo mesto od 10-ak hiljada stanovnika, to znači 430.000 evra dodatnih prihoda, a za ta sredstva mogu da se reše značajni problemi.
Reklamiram povredu Poslovnika član 27. - predsednik Narodne skupštine predstavlja Narodnu skupštinu, drugi stav - predsednik Narodne skupštine stara se o primeni ovog Poslovnika.

Vi ste morali da reagujete na ovo što smo čuli od prethodnog govornika koji je reklamirao Poslovnik, a dozvolili ste da komentariše privatni život drugih poslanika i time prekršili i druge članove Poslovnika, jer mislim da ste i danas bili tolerantniji i pokazali svoj drugačiji odnos prema poslanicima opozicije i poslanicima pozicije, posebno šefu poslaničke grupe koji je malopre reklamirao Poslovnik, govorio o svemu drugom, sem onoga što se tiče Poslovnika.

Gospodin Balša Božović je obrazlagao svoj predlog zakona. Vi ste morali da dozvolite da glasamo o tom predlogu zakona. Na ovaj način ste uticali na odluku Skupštine, jer ste u međuvremenu dali pravo za reklamaciju Poslovnika, umesto da po obrazlaganju njegovog predloga zakona pristupimo tom glasanju i utvrdimo da li se prihvata taj predlog zakona. Dakle, vi ste i sami svesni da ste prekršili Poslovnik ovog puta, i to nije prvi put.