Gospodine predsedavajući, mislim da nismo dobro počeli ovde. I sam ministar zna da je dva puta pomenuo DS u svom govoru, možete da proverite od njega. Vi mi ne dajete pravo na repliku.
Reklamiram član 104. u stavu 2. kaže da ukoliko je pomenuta poslanička grupa, šef poslaničke grupe ima pravo na repliku. Ja ne vidim razloga da ne date to pravo.
Neću sada zloupotrebljavati ovo reklamiranje Poslovnika. Dakle, prekršili ste član 104. stav 2. ne dajući pravo na repliku. Nije dobro da počinjemo na ovakav način raspravu, jer to očigledno diže tenziju i nema razloga da ne odgovorimo argumentima na argumente koje daje ministar ili bilo koji drugi ministar. Mislim da je važno da svima nama date ubuduće to pravo.
Mislim da imate prilike da priznate da ste pogrešili vodeći sednicu i ne dajući prekršili član 104. a ja još jednom kažem odustajem od replike zbog toga što ne želim da zloupotrebljavam reklamiranje Poslovnika da bih odgovarao ministru.

Pitanje za premijera Vučića.
Na konferenciji za štampu Vlade, povodom 100 dana Vlade, i u nekim medijskim nastupima se govorilo o vrlo dramatičnim stvarima. Premijer je u jednom trenutku optužio parlament i nasilje u parlamentu kao moguću najavu krvoprolića na ulicama u Srbiji.
Pitanje za premijera – ko je taj ko priprema takav monstruozan scenario? Zbog čega ovde u Skupštini nismo obavešteni o tome? Mislim da zaslužujemo da dobijemo podatke upravo o tome. Zbog čega se posle svih bezbednosnih izazova u Srbiji ne sastaje Odbor za bezbednost?
Na toj istoj konferenciji, povodom 100 dana Vlade, a Vlada, evo, u različitim oblicima suštinski je ista 1.600 dana, čujemo da je kapitulirala pred zakonom time što se javno izjavljuje da Vlada i institucije ove države nisu spremne da sprovode Zakon o sprečavanju bespravne gradnje u Novom Pazaru, a sećamo se i nasilja koje smo videli u Savamaloj i rušenja objekata bez zakonskog rešenja. Zajedničko ovom u Novom Pazaru i u Savamaloj je upravo to da se mimo zakona, ne poštujući zakon, ne primenjuje se Zakon o rušenju bespravnih objekata, a bez zakonske odluke i zakonskog rešenja, ruše objekti u Savamaloj.
Pitanje za predsednicu parlamenta Srbije. Ovde se u javnosti plasira teza da je u parlamentu prisutno nasilje. Da, nasilje pojedinca koji napadaju na ličnoj osnovi neke od poslanika, pre svega poslanike opozicije, a bili smo svedoci i optužbi za prof. Mićunovića na Konstitutivnoj sednici parlamenta kada je produžio rad Konstitutivne sednice za jedan dan. Videli smo kakve je scene doživljavao ovde za predsedavajućim stolom i bio optuživan da je zbog tog odlaganja na 24 sata izvršio državni udar. Dakle, koriste se takvi termini „državni udar“ u optužbi opozicije, koristi se „krvoproliće“, a svedoci smo da ovde, iz ovih klupa, čujemo samo poruke koje idu ka jednom civilizovanom dijalogu.
Pitanje za predsednicu parlamenta - zbog čega nije odgovorila na moj zahtev da zakaže Kolegijum šefova poslaničkih grupa? Ja sam to inicirao, uvidevši da ovde raste atmosfera koja nije korisna ni za ovaj parlament, nije korisna ni za državu, a često se ta atmosfera izliva i na ulice i vidimo svakodnevno koliko nasilja imamo na ulicama u Srbiji.
Još jednom poziv predsednici Skupštine, i moja inicijativa, a to je da zakažete Kolegijum još pre nastavka ove sednice, da bi šefovi poslaničkih klubova dogovorili način na koji ćemo dalje raditi, jer ono što se desilo na poslednjoj sednici i isključenje poslanika Balše Božovića je nedopustivo i mimo Poslovnika.
Dakle, potpredsednik Arsić je u pauzi, a to je dokazano i u stenogramima, dao prvu opomenu poslaniku Božoviću, a kasnije je, insistirajući na povredi Poslovnika, dobio još dve opomene od vas i automatski sa trećom opomenom, neopravdano dodeljenom, dobio isključenje sa sednice.
Ja vas pozivam još jednom da zakažete Kolegijum šefova poslaničkih grupa da bismo civilizovali sednice Skupštine i da bismo odgovorno nastupili u raspravama po ovako važnim zakonima i milim da je pre svega na vama ta najveća odgovornost, jer siguran sam da nasilje potiče upravo sa ulice, a ne u ovoj sali.

Poštovana predsednice, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, danas imamo predlog budućih članova i predsednika Komisije za hartije od vrednosti. Mislim da je ključna reč u ovoj Skupštini pre svega donošenje zakona, zakonitost u radu i ovog tela, ali i svih organa koje mi biramo. Da bi ti organi poštovani zakon, a podsetićemo se šta je posao Nezavisnog regulatora na tržištu kapitala, to je Komisija za hartije od vrednosti, to jeste poštovanje zakona, pre svega Zakona o tržištu kapitala koji je usvojen 2011. godine.
Ja sam član Odbora za budžet i finansije i prisustvovao sam intervjuu sa kandidatima koje su predlagale stranke, bilo je i nezavisnih. Tada je insistirao upravo na poštovanju uslova i zakona za izbor i predsednika Komisije i članova Komisije. Jedan od članova Zakona o tržištu kapitala kaže da je uslov za izbor predsednika Komisije za hartije od vrednosti, pa i članova rad sa hartijama u roku od pet godina, najmanje pet godina iskustva u radu sa hartijama od vrednosti.
Na žalost, predloženi predsednik Komisije evidentno nema takvog iskustva. To može da se vidi iz biografije i to smo videli kao članovi Odbora za finansije, a mislim da smo dobili ovde biografiju koja pokazuje da tog iskustva nema, sem u pohađanju nekih obuka, kurseva ili držanju obuka, ali po različitim temama za ljude koji su, recimo, u Republici Srpskoj radili u Komisiji za hartije od vrednosti. Mislim da to nije dovoljna referenca i da mi ovde treba da razmislimo da li ćemo prekršiti zakon birajući čoveka na mesto predsednika Komisije za hartije od vrednosti koji ne ispunjava zakonske uslove, a od koga ćemo kasnije očekivati da poštuje zakone i reguliše upravo ovo tržišta kapitala na način koji Republička skupština očekuje. Dakle, meni to zaista nije logično i zbog toga poslanički klub DS neće podržati ovakav predlog izbora.
Da ne bismo razmišljali o tome da li je to pitanje političke ostrašćenosti i naše nespremnosti da podržimo kandidata SNS, i sami članovi Odbora za finansije i budžet znaju da smo dvoje kandidata podržali. Bili su kandidati SNS, ali su pokazali i svoju stručnost i njihove biografije su pokazale da oni ispunjavaju te zakonske uslove i neki od njih su ovde i predloženi. Najvažnije mesto, mesto predsednika Komisije za hartije od vrednosti je mesto koje će nas kao poslanike kompromitovati jer ćemo dati podršku jednom nezakonitom predlogu jer čovek zaista ne ispunjava te uslove. Neću govoriti o imenima i prezimenima, niti ulaziti u njihove živote jer nisu ovde prisutni, ali je vrlo važno govoriti upravo na takav način.
Dakle, naše očekivanje je da u ovako važnim izborima ne dolazimo u situaciju kao Narodna skupština svesno zažmurimo na oba ili na jedno oko tim što, recimo, kršimo Zakon o budžetskom sistemu Republike Srbije i već pet godina ne donosimo uz usvajanje budžeta i predlog budžeta za narednu godinu, predlog mera za usklađivanje javnog duga i svođenje na onih zakonskih 45% limita u učešću u bruto društvenom proizvodu. Imali smo različite slučajeve, a evo sada i najave i Zakona o javnoj svojini i ponovnog produženja rokova za primenu tog zakona. Mislim da ovde možemo da dokažemo tu doslednost i zaista ispoštujemo zakon za ovako važnu temu.
Svi znamo da je razvoj tržišta hartija od vrednosti jedan od važnih preduslova za razvoj ekonomije i stabilnosti u Srbiji. To je jedno ozbiljno pitanje. Slažem se da neće zavisiti ekonomsko stanje i tržište kapitala u Srbiji isključivo od ovih pet imena, ali prvi preduslov je zaista poštovanje zakonitosti. Zbog toga što kasnije u očekivanju insistiranja na zakonitosti u radu same Komisije je i argument koji pokazuje da je za razvoj kapitala u Srbiji potrebno i poverenje. Dakle, to je druga ključna reč koji bih istakao, to je to pitanje poverenja u tržište kapitala jer i ovaj izveštaj Evropske komisije i napredak u poglavlju 9 govori upravo o pretežnoj orijentaciji tržišta kapitala u Srbiji, pre svega ka poslovnim bankama. Malo je tog odnosa prema osiguravajućim društvima, a posebno malo prema tržištu hartija od vrednosti.
Da ne bismo govorili samo uopšteno, već smo čuli i podatak u kome se kaže, pošto su optuživane i DS i sve prethodne vlade i sve prethodne vlasti, da je 2008. godine promet na slobodnom tržištu kapitala bio dve milijarde evra, da je 2015. godine iznosio 180 miliona evra. Dakle, evidentan je pad. Očigledno je da je to problem svih nas. Ali, potrebno je podizati to poverenje. Poverenje nećemo vratiti ako donosimo ovakvu odluku, da mimo zakona i nasuprot zakonu biramo predsednika Komisije za hartije od vrednosti koji ne ispunjava osnovne uslove, a to je ovo petogodišnje iskustvo u radu sa hartijama od vrednosti.
Dakle, mislim da je ovo prilika da predlagač odustane od ovog predloga za predsednika Komisije. Mislim da nećemo puno postići jer, još jednom ću pomenuti, poglavlje 9, izveštaj Evropske komisije i česte primedbe da su kapaciteti institucija u Srbiji nedovoljno razvijeni, mi na ovaj način ne ulažemo u budući razvoj kapaciteta Komisije za hartije od vrednosti jer je očigledno da sa ovakvim izborom nećemo imati napredak i u ovoj oblasti.
Jedan od predloga, pored poverenja, pored zakonitosti, je upravo i transparentnost u radu ove Komisije. Kolega Mijatović je govorio o tome i mislim da je to važna tema. To je pitanje izveštavanja nezavisnih regulatornih tela u plenumu ove Skupštine. Mi smo imali neke izveštaje koje smo dobijali na odborima, ali mislim da to nije dovoljno jer ionako nedovoljno upoznata javnost sa radom Komisije, pa nedovoljno upoznati i sami poslanici sa radom Komisije, tema koja nije dovoljno prisutna u javnosti je nešto što limitira uopšte tržište kapitala u Srbiji. Mislim da je iz tog razloga neophodno i bitno da izveštaj regulatornog tela kakvo je Komisija za hartije od vrednosti budu redovno na plenumu, gde će se izveštavati, ali na neki način i edukovati javnost i zainteresovani učesnici u tržištu, dakle, učesnici su oni koji žele da investiraju ili su učesnici oni preduzetnici koji imaju dobru poslovnu ideju i koji žele da prikupe kapital. U toj funkciji treba da bude, upravo u funkciji građana Srbije, aktivnost na ovom planu.
Mi na žalost imamo ne samo u ovoj oblasti propuste, dakle, poslednje izveštaje nezavisnih regulatornih tela smo imali u ovoj Skupštini 2013. godine sa izveštajem Ombudsmana, sa izveštajem Poverenika za javne informacije, Fiskalni savet. Mislim da nam je potrebno da što češće ovde dobijamo izveštaje nezavisnih regulatornih tela, da pogledamo istini u oči i suočimo se sa stanjem na tržištu kapitala u Srbiji koje je zaista zabrinjavajuće, a odgovornost svih nas je da te teme otvorimo, suočimo se sa realnim podacima. Dakle, još jednom, podatak 2008. godine - dve milijarde evra tržišta u Srbiji, 2015. godine – samo 180 miliona.

Poštovani predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, pri kraju smo rasprave i mislim da je većina poslanika govorila upravo o ključnim temama i ključnim kriterijumima za izbor i predsednika Komisije za hartije od vrednosti i budućih članova Komisije za hartije od vrednosti.
Veliki broj poslanika je dao opravdane primedbe na ispunjenost uslova i Zakon o tržištu kapitala koji je usvojen 2011. godine koji predviđa da se mogu birati i predsednik Komisije za hartije od vrednosti i članovi Komisije za hartije od vrednosti pod uslovom da imaju, pre svega, pet godina radnog iskustva u radu sa hartijama od vrednosti. Naravno, tu su i drugi uslovi, visoka stručna sprema, državljanstvo, ali mislim da je to ključna odgovornost i Odbora za budžet i finansije koji je predlagao te ljude, ali i njihova lična odgovornost jer su potpisivali izjave da ispunjavaju te uslove.
To govori i o njihovoj moralnoj odgovornosti i spremnosti da potpišu jednu takvu izjavu i prezentuju i Odboru i republičkoj Skupštini i čitavoj javnosti Srbije.
Zaključili smo da je rad u Komisiji za hartije od vrednosti izuzetno značajan, pre svega, kada se govori o ekonomskom statusu Srbije, njenoj stabilnosti i naravno ekonomskom statusu svakog pojedinačnog građanina u Srbiji. Mislim, da sa tog aspekta treba i razmišljati o eventualnoj podršci ovako predloženih kandidata. Ja sam i na početku rekao da će poslanička grupa DS glasati protiv, posebno predloženog predsednika za Komisiju za hartije od vrednosti i da sam i lično podržao dva kandidata koji nisu predlog DS.
Još jednom ću reći, jer smo iz uvodnog izlaganja čuli da je DS imala jedan predlog, da je kandidat povukao svoj predlog, i to je tačno, opet, jasno, znajući da je teško očekivati da jedan takav kandidat može da prođe, a posebno sa predznakom DS, ili „žuti“, kako neki vrlo često pominju DS na jedan neprimeren način.
Bez obzira na to, mi nemamo tu vrstu otpora za kandidate koji ispunjavaju te uslove, i još jednom sam rekao, za dva kandidata sam glasao i još tada i na Odboru, a tu su i prisutni ljudi koji su prisustvovali ovom Odboru, rekao da je moguće da bih jednog od njih i podržao na mestu predsednika Komisije za hartije od vrednosti, jer očigledno ima iskustva u radu i sa jedne i sa druge strane tržišta, i u brokerskoj kući, da je radio i u Komisiji i da to iskustvo može da primeni na jedan mnogo kompleksniji i značajniji način.
Dakle, prva ključna reč - zakonitost. Mislim da smo dužni da kao zakonodavni organ poštujemo zakonitost i stroge uslove koje smo usvojili upravo u ovoj Skupštini. Ako mi sami ne poštujemo svoje odluke, kako ćemo očekivati da na takav način izabrani predstavnici u nezavisnim regulatornim institucijama štite tržište, štite učesnike na tržištu kapitala? Dakle, na koji način ćemo mi obezbediti tu pravednu utakmicu i na koji način ćemo kasnije nositi odgovornost za stanje na tržištu kapitala u Srbiji?
Nažalost, ukoliko to ne uradimo, a ja pozivam ovde većinu da odustanu od ovog predloga, i izađu sa predlogom kandidata koji su na ovoj listi, ali nisu predloženi za mesto predsednika, da izađemo iz ovog i ovakvog problema. Malo verujem da je to mogući ishod, zaista, ali mislim da ćemo onda uzeti vrlo visoku odgovornost za ono što će se i u budućnosti dešavati na tržištu kapitala.
Još jednom kažem, i to smo čuli i od ovlašćene predstavnice, a to je da je i u ovoj raspravi bilo uvredljivih tonova - šta ste vi radili u vašem periodu od 2000, od 2005, 2008. godine, ali smo čuli podatke - 2002. godine oko milijardu i 700 miliona evra prometa, 2008. godine oko dve milijarde, 2015. godine 180 miliona evra prometa na tržištu kapitala u Srbiji. To su valjda dovoljno jasni podaci o dramatičnom stanju, o ozbiljnom stanju na tržištu kapitala u Republici Srbiji.
Ja ne želim sada da optužujem bilo koga, ali mislim da je važno i da bi bilo lekovito za sve nas, pa i za javnost Srbije, da razjasnimo neke stvari, i najčešće pominjane procese privatizacije, a evo, čuli smo ih i u ovoj raspravi i sa jedne i sa druge strane. Luka Beograd, znate kada je počela privatizacija Luke Beograd, 1998. godine, po Zakonu o transformaciji društvenog kapitala. Ko je bio ministar tada za privatizaciju? Jorgovanka Tabaković, da li je tako?
Dakle, 1998. godine, transformacija kapitala Luke Beograd, 59% akcija malih akcionara, 10% PIO Fonda, ostalo akcijskog fonda, i to je početak privatizacionog procesa u Luci Beograd, o kojoj se najčešće govori kao o pljačkaškoj privatizaciji upirući se prstom u DS. Dakle, 1998. godine DS nije učestvovala u toj vladi i sami smo rekli ko je ovde učestvovao. Ima ovde bivših ministara iz te vlade, i to je proces koji je urađen u tom trenutku.
Godine 2005. nastavak te priče i najčešće optužbe, opet Vlada koju je vodio Vojislav Koštunica, DSS, G-17, uz manjinsku podršku SPS, kada je utvrđeno da su otkupljene akcije malih akcionara, znači, tih 59% akcija i predmet tog istraživanja i optužbi i čitavog postupka je upravo usmeren na ta dva perioda.
Ponoviću još jednom, najčešće se optužuje DS za tu privatizaciju, koja je započeta 1998. godine, i da je realizovan otkup malih akcionara 2005. godine. Ni u jednom periodu DS nije bila ni blizu vlasti. „C–Market“, takođe 2005. godina, i to jeste period u kome je najčešće pominjanih 24 privatizacija, i iz izveštaja Evropske komisije, spornih privatizacija koje se ovde pominju, ali se uvek vezuju za period DS.
Dakle, ovo sam pomenuo upravo zbog toga, da našu odgovornost u ovom trenutku nosimo pre svega u toj budućoj odluci da li ćemo glasati za predsednika Komisije bez dovoljno iskustva, bez očigledno prethodnog znanja i snage da gradi snažnu instituciju koja će se odupreti mogućim pritiscima, ali i svim izazovima koje svi mi zajedno ovde imamo na budućem tržištu kapitala i trenutnom stanju u ekonomiji Srbije.
Još jednom kažem, videli smo izveštaj. Nažalost, nismo imali prilike da čujemo prezentaciju tog izveštaja o napretku u Poglavlju 9, što se tiče finansija, i bankarskom i tržištu osiguranja i tržištu hartija od vrednosti, da se konstatuje da je upravo Komisija za hartije od vrednosti nedovoljnog kapaciteta i institucionalnog, da je potrebno pojačati te kapacitete i da se radi na tome i to ću pomenuti, ali očigledno je da to nisu dovoljni kapaciteti, a posebno neće biti dovoljni ukoliko izaberemo čoveka koji nema skoro nikakvog iskustva u radu sa hartijama od vrednosti, a posebno ne ispunjava zakonske uslove u tom smislu.
Jedan od kolega je pomenuo poverenje. Poverenje je potrebno i ovde u ovoj skupštinskoj sali kada prihvatamo argumente jedne, druge, treće poslaničke grupe, pojedinaca, poslanika. Mislim da je potrebno naučiti da slušamo jedni druge i da spustimo možda za oktavu niže taj naš ton, jer se čini mi se u tišini argumenti bolje razumeju i mislim da bismo tu mogli da donesemo mnogo pametnije odluke nego što ih donosimo sada.
Za podsticaj tržišta kapitala treba razmišljati o svakom građaninu Srbije, jer su to potencijalni učesnici na tom tržištu kapitala, još jednom kažem, potencijalni investitori i kao fizička lica i kao pravna ili kao država i potencijalni preduzetnici koji imaju dobru ideju za svoj biznis i koji bi želeli da prikupe kapital upravo na tom tržištu kapitala. I ne samo i prevashodno razmišljajući o kreditima poslovnih banaka, nego tako što će dobrom idejom privući potencijalne investitore i na jeftin i pravi način doprineti tom svom projektu.

Dakle, poverenje je ključna stvar. Ali, ono što je neophodno, pored poštovanja zakonitosti, pored poverenja, ono što je neophodno, nema pravog razvoja tržišta kapitala bez… (Isključen mikrofon.)

Bio sam strpljiv da čekam dva ili tri sata, posle pet ili šest prilika za repliku i pominjanje DS i predsednika DS …

Ja stvarno mislim da svi ovde razgovaramo o izuzetno važnoj temi i ova atmosfera je toliko neozbiljna da jedna ovakva institucija i javnost Srbije ne zaslužuje ovakvu atmosferu.
Ne samo vi, nego i prethodni predsedavajući ne dajući prilike da odgovore na njihovo poslaničko pravo, a to su i replika i reklamiranje Poslovnika, pravite atmosferu koja nije potrebna. Mislim da bismo mnogo zrelije o svemu ovome razgovarali.
Ja ću dati doprinos i pokušaću da u ovih minut i po kažem nešto što će podsetiti sve nas. Pre četiri i po godine, dolazeći na mesto ministra odbrane, sadašnji premijer Aleksandar Vučić je izjavio pred svima nama da je Vojska Srbije najuređeniji sistem koji je nasledio u tom trenutku, koji je nasledila Vlada Republike Srbije. Nasledio je taj sistem upravo od ministra Šutanovca koji je pominjan više puta i ne razumem zbog čega ovoliko nervoze. Mislim da bi bilo dobro da se svi ponosimo upravo tim kontinuitetom i uspešnim sistemom kakav je Vojska Srbije.
Ko u ovom trenutku govori istinu? Da li je u tom trenutku gospodin Aleksandar Vučić, kao ministar odbrane, govorio istinu, hvaleći Vojsku Srbije i tadašnjeg njegovog prethodnika ministra Šutanovca ili to govore sadašnji poslanici koji kritikuju to stanje u Vojsci Srbije?
Šta je dalje nešto o čemu je očigledno vidljivo ovde bilo iz nastupa drugih poslanika? To je taj pokušaj da, kada nema više argumenata, se ulazi u privatan život i najčešće pominjan Dragan Šutanovac. To smo videli u prethodne četiri godine. Kao predsednik DS je optuživan za mnoge stvari. Pre dva dana je dobio oslobađajuću presudu. Nema više tih razloga za takvu vrstu optužbe. Hajde sada da nađemo nešto drugo.

Pošto ste vi gospođo predsednice, pomenuli šta bi trebalo da bude osnova ove replike, ja ću vam reći. Pomenuta je DS i to dva ili tri puta i ja sam ovlašćeni predsednik DS, a nisam se prepoznao u tom bivšem režimu, pošto je bivši režim i prethodna Vlada i ona pre nje, tri Vlade su prošle od Vlade DS.
Dakle, pošto je pomenuta DS, želim da ponovim nešto što smo pomenuli i u načelnoj raspravi i na početku ove Skupštine i ovog zasedanja, a to je da je potrebno govoriti o činjenicama. Ovde smo čuli veliki broj, pominjan je i direktor „Srbijagasa“, pominjani su i koridori i neki ministri koji su se bavili tim poslovima, a najmanje je bilo reči ili opšte nije bilo reči o pomenutim zakonima.
Mislim da je važno prihvatiti nešto što je činjenica. U maju mesecu 2012. godine, javni dug je iznosio 14,8 milijardi i ovo je papir koji to dokazuje, jer to možete da skinete sa sajta Uprave za javni dug. To je iznosilo 48% učešća javnog duga u BDP i tačno je da je u tom trenutku premašena zakonska cifra od 45% učešća javnog duga u BDP.
Danas, javni dug iznosi 24,2 milijarde, što znači da sa ovim novim zaduženjima možemo da dođemo do blizu 25, što znači da smo za ove četiri godine duplirali dug. Ne duplirali, sa 15 milijardi došli na skoro 25, deset milijardi zaduženja i ove, i prethodne i one pre Vlade, koju čini upravo ova vladajuća koalicija.
To su činjenice, uz činjenicu da je to sada 72% učešća javnog duga u BDP.

Po starom lošem običaju, kada nema argumenata, onda se kreće u lične uvrede, ali ja ću govoriti jezikom argumenata.
Dakle, da, u maju mesecu 2012. godine, 48% učešća javnog duga, premašeno 45% i, o tome smo govorili, bila je zakonska obaveza Vlade, koje god, da na prvom sledećem predstavljanju budžeta i predlaganju budžeta Narodnoj skupštini RS, a to je bio decembar mesec 2012. godine, pred 2013. godinu, predstavi predlog mera za smanjenje javnog duga i učešće javnog duga iznad 45%. To nismo imali u protekle četiri godine.
Pošto je pominjana i Pošta Srbije, mislim da je važno i to reći, i to najbolje znaju upošljeni u Pošti Srbije, a to je da je projekat o kome se razmišljalo, izgradnja glavnih poštanskih centara, ne samo u Beogradu, nego Nišu, Novom Sadu, je nešto što je otvorilo mogućnosti za razvoj i nalaženje mogućnosti razvoja jedne industrije, poštanske industrije, koju mnogi smatraju zastarelom time što se smanjuje broj pisama u tokovima, zbog elektronske modernizacije i načina za razvoj i gavermenta, elektronske trgovine i razvoja logističkih servisa, je pristupljeno tom projektu i taj projekat je, na sreću svih pošta, ali siguran sam i građana Srbije, završen i realizovan.
Nikakvih namera niti je bilo za prodaju, niti je to moguće uraditi, jer u Pošti Srbije imamo organe kakav su Nadzorni odbor i Izvršni odbor, direktora koji odlučuje o poslovnim projektima, tako da niti jedan pojedinac ne može da upravlja imovinom koja je državna. Dakle, imamo aktuelan Zakon o sredstvima o svojini Republike Srbije, imamo aktuelne zakone o imovini i to prosto nije moguće otuđiti. Istine radi, ovo sam morao da kažem.

Poštovana predsednice, reklamiram član 109. Poslovnik o radu, koji definiše, na koji način se izriče opomena narodnom poslaniku. Evo, pročitaću taj član, da se opomene izriče poslaniku koji je prišao govornici bez dozvole predsedniku Narodne skupštine, koji govore pre nego što je zatražio i dobio reč, koji pored upozorenja predsednika Narodne skupštine ne govori o pitanju koje nije na dnevnom redu, ako prekida govornika u izlaganju ili dobacuje, odnosno ometa govornika koji se neposredno obraća drugom narodnom poslaniku ako upotrebljava psovke i uvredljive izraze, ako iznosi činjenice i ocene koje se odnose na privatni život drugih lica.
Ovo su sve odredbe koje su inicirale potrebnu narodnog poslanika Saše Radulovića da zatraži povredu Poslovnika, jer je prethodni govornik dao direktnu kvalifikaciju i optužio ga da je najveći kriminalac i lažovčina. Ako to nisu uvredljive reči koje treba sankcionisati po ovom Poslovniku, zaista ne znam šta je potrebno čuti u ovoj Skupštini da bi se sankcionisao takav način i takav govor.
Mislim da je za zrelu raspravu o ovako važnim temama, potrebno obezbediti dovoljno toleranciju u ovoj Skupštini, dovoljno prihvatljivu atmosferu o kojima može da se razgovara na način argumenata, a ne na način ličnih uvreda.
Dakle, Saša Radulović, kao poslanik je bio isprovociran takvom vrstom optužbi, vi to niste sankcionisali, a onda ste u vrlo kratkom roku za 10 sekundi dali tri opomene. Mislim, da to nije bio adekvatan odnos, makar ne ni malo jednak odnos prethodnom govorniku, poslaniku iz pozicije iz vladajuće stranke i sa druge strane, jednom od šefova poslaničkih grupa opozicije.

Hvala.
Na početku ove rasprave, u ime Poslaničkog kluba DS, sam rekao da ćemo podržati, pošto se večeras, čini mi se, najviše pričalo o formiranju fonda za zapadni Balkan, da ćemo podržati ovaj sporazum iz više razloga. Navodio sam i te razloge, važna regionalna saradnja i ne bih to ponavljao, ali mislim da je sugestija vama, koji ovde branite taj Predlog sporazuma, i većini, koja je branila taj Predlog sporazuma, da više pažnje obratite i slušate one ljude koji misle i drugačije.
Zbog čega to kažem? Ključni argumenti večeras su bili pozivanje na CEFTA i optužbe prema tadašnjoj Vladi premijera Koštunice, da je u to vreme potpisana CEFTA devet zemalja slobodne trgovine i tada UNMIKA u ime Kosova.
Pre neki dan je premijer, predsednik Vlade priznao javno da je bio strahovito protiv potpisivanja CEFTA, i svi smo to čuli i bili ovde u ovoj sali, i priznao da je pogrešio. To je odličan korak, to je odličan korak koji treba i ministre da ohrabri u tome da priznaju nekada da i neistomišljenici iznose dobre predloge.
Evo, posle 2006. godine, prošlo je 10 godina, premijer priznaje da je izuzetno bilo dobro potpisati CEFTA, iako je tada bio protiv toga, iako su verovatno tada i većina poslanika tadašnje SRS bila protiv toga, ali da to daje izuzetne efekte u ekonomskom smislu i da je to korisno za Republiku Srbiju, to smo jasno čuli.
Kamo sreće da je bilo ranijeg prepoznavanja potrebe i o tome da Srbija treba drugačije da reaguje i vodi politiku posle rušenja Berlinskog zida. I to priznanje smo čuli, da se nije na vreme razumelo šta znači rušenje Berlinskog zida.
Mislim da su to važne poruke za sve nas, da takvu vrstu dijaloga imamo po svim temama, ne samo spoljnopolitičkim, nego i ekonomskim.
Mi sada ovde slušamo, i zaista imamo problem, argumentacije u kojoj se objašnjava da dug iz 2012. godine, javni dug Republike Srbije, koji je iznosio 14,8 milijardi ili, hajde da kažemo, 15 milijardi evra je nešto što je jednako ili možda veće od 25 milijardi ili 24,2 milijarde u ovom trenutku.
I vi ste se, gospodine ministre, pozivali na period od kada vi nosite tu odgovornost. Razumem vašu odgovornost i zaista mislim da dobro radite svoj posao. Evo, to ću vam reći sada ovako javno, mislim da dobro radite taj posao, ali vi branite onaj period u kome niste bili u toj Vladi, a mi govorimo samo o toj potrebi da se prihvati da ova aktuelna većina nosi najveću odgovornost za zaduživanje Srbije od maja 2012. godine, posle tih izbora, do danas, a to je 10 milijardi evra više i, upravo onako kako je i premijer govorio, zaduženja budućih generacija u Republici Srbiji. To je ono što je potrebno razumeti i mislim da na takav način, otvoreno razgovarajući, možemo da doprinesemo boljim rešenjima u našoj Skupštini.

Očigledno da danas imamo izuzetno važne teme i čini se da ova atmosfera i ima za cilj da nas odvuče od tako važnih tema koje su dovoljno izazovne za našu državu, od novih zaduživanja, pa preko potpisivanja Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan.
Međutim, zaista meni nije jasno zbog čega, gospodine ministre inostranih poslova, u prvom minutu pominjete DS, kao alibi za ono što predlažete i nama je u klupama bilo vrlo teško da razjasnimo da li ste vi zabranili ovaj predlog formiranja Fonda za zapadni Balkan ili ste bili protiv njega. Govorimo ovde i pitamo se upravo o doslednosti. Ja ću reći u ime DS da je vlada DS u kojoj ste bili i vi pokrenula pregovore sa Prištinom, i to sada predstavlja osnovu za formiranje regionalne i evropske politike i prethodnih vlada, ali i ove sadašnje Vlade u kojoj i danas sedite.
Mislim da bi bilo važno da nam jasno i iskreno kažete da li ste za ili protiv ovoga što sada predstavljate u Skupštini? Mislim da je takođe vrlo važno, radi istine, reći nešto što ste u pokušaju da pomognete ministru Vujoviću iskazali o javnom dugu. Tačno je da tražite preseke godina javnog duga Republike Srbije od 2007, 2008. ili 2004. do danas, ali je tačno i to da je posle Vlade u kojoj je bila vaša stranka do 2000. godine javni dug bio, a dobro se sećate, 15 milijardi evra i predstavljao 167% u odnosu na BDP i te loše vlade DS su radile i kasnije vlade, upravo na …

…smanjivanju tog javnog duga, pa smo došli do 2012. godine kada je taj javni dug bio na nivou 14,8 ili oko 15 milijardi.

Meni je žao da ministar Dačić nije ovde u sali i nije korektno pominjati ga dok nije ovde u sali, ali ja ću govoriti samo o načinu i pristupu koji vidimo u poslednje četiri, pa skoro pet godina.
U prvom minutu obrazlaganja tačke za koju je bio zadužen, a to je Fond za zapadni Balkan, pozivao se na DS i na stav DS u vezi sa pitanjem pokretanja dijaloga sa Prištinom. Ja tu želim da govorim o doslednosti, pošto se ovde pozivamo na doslednost, pa i ministar Vujović u finansijskom smislu, a naravno, i ministar inostranih poslova, tu su njegove kolege i mislim da je važno da to pomenem.
Demokratska stranka je bila u Vladi, i to i sada potvrđujem, koja je pokrenula pregovore sa Prištinom. Deo te Vlade je bio i ministar inostranih poslova i SPS, a naravno, to je bila i osnova, pokretanje ovog dijaloga je bila i osnova za postavljanje i aktuelne Vlade i prethodne dve vlade, dakle, ove aktuelne koalicije, za postavljanje regionalne politike i ukupno evropske politike.
Ja ću u startu u ovoj raspravi reći da će Demokratska stranka podržati Fond za zapadni Balkan, i to iz više razloga. Mislimo da imamo dobar primer višegradskog procesa i otvaranja procesa koji je važan za saradnju za podizanje nivoa poverenja i za komunikaciju među ljudima. Svakako podržavamo ovaj proces i zbog podizanja nivoa regionalne saradnje, a nažalost svedoci smo da upravo ovih dana vidimo da su ti odnosi u regionu na vrlo niskom nivou, skoro na istorijskom minimumu kada se govori, a najčešće se uzima ta granica od 2000. godine pa na ovamo.
Podržaćemo svakako inicijativu iz ovog procesa za formiranje kancelarije mladih, jer sam siguran da je to zdrava investicija u budućnost i buduće odnose sa mnogo više poverenja i mnogo više spremnosti za saradnju na prostoru zapadnog Balkana i čitave jugoistočne Evrope.
Treća stvar koju ću pomenuti iz ove tačke, koja je nama predložena na jedan dosta neprincipijelan način, jer su raznorodne teme, ali ono što je zajedničko jeste moj poziv na preuzimanje odgovornosti. Na to pitanje da kada ministar obrazlaže ovu tačku kaže jasno i glasno – ja stojim iza ove odluke, ja sam taj koji je potpisao Briselski sporazum, ja sam taj koji je učestvovao u pregovorima, mene je poslao premijer, predsednik Vlade Aleksandar Vučić koji je potpisao ovaj dokument, ja sam ovlašćen i stojim apsolutno iza ovoga što vama argumentuje. Mi to danas nismo čuli na takav način, jer se opet po starom običaju pozivao na Demokratsku stranku, na neke prethodne režime, a ja još jednom kažem da mi stojimo iza prethodnih pristupa u vezi sa regionalnom politikom i saradnjom. Nešto što takođe podržavamo jesu zajednički infrastrukturni projekti koji se planiraju i koji treba da budu podržani na ovaj način.
Toliko o ovoj temi, jer mislim da je bilo više prostora za razgovor o ovome, jer je izuzetno važna tema, ali ne bi bilo korektno, jer ministar nije tu, nema šanse da odgovori, ali sam ovo rekao zbog njegovih saradnika i zbog svih koleginica i kolega koji su se stalno pozivali na nešto što je radila prethodna vlast.
Druga važna tema su svakako novi ugovori o zajmovima Republike Srbije. Tu bih ministru Vujoviću rekao – zbog čega ovakav nivo nepoverenja, koji bi mogao da bude manji i gde bismo mogli da gradimo jedan civilizovaniji dijalog i o ovim finansijskim temama, da nije bilo stalnog pristupa, vi u prošloj Vladi ste zadužili zemlju ovoliko, vi ste onoliko? Često smo slušali lažne argumente i loše podatke i sa jedne, i sa druge, i sa treće strane ili desete strane, koliko je god tih strana bilo.
Mislim da je važno da ovde govorimo o istinitim podacima, ali da svako od nas stane čvrsto iza tih podataka, jer nama je istina potrebna, kako u ovoj prvoj temi, tako i u temi o zaduženjima.
Jedna od teza koja je stalno bila prisutna – evo, mi smo se zaduživali i ministar je na prošloj sednici Skupštine rekao, potvrdio da smo se zadužili skoro 9,5 milijardi evra, bilo je 10 milijardi, pao je taj dug na 24,2 i danas je to rekao, ali je jasno to, treba reći, recite i vi sami. U maju mesecu 2012. godine, kada je ova koalicija pobedila na republičkim izborima i kada se krenulo u proces formiranja Vlade, taj javni dug je bio 14,8 milijardi evra.
Često čujemo podatke koji govore o nivou duga na kraju 2012. godine, ali sećamo se, već u septembru je tadašnji ministar, Mlađan Dinkić, došao sa odličnom vesti da smo se zadužili za dve milijarde, to je bio septembar mesec, i da država neće biti u bankrotstvu. Tada smo pitali – čekajte, ko nekoj državi koja je pred bankrotom na takav način lako daje zajam od dve milijarde evra? To nije logično. Jednostavno i zdravom logikom ćemo se složiti oko toga.
Mislim da je važno da bismo prestali sa licitiranjem da zaista kažemo šta su podaci. Da, 14,8 milijardi u trenutku kada su završeni izbori u maju mesecu 2012. godine. Posle četiri godine imamo 10 milijardi evra javnog duga više do ovih 24,2 milijarde, 9,5 u ovom trenutku. Dobro je da se taj dug smanjuje od 24,8 na 24,2.
Šta će se desiti sa ovim novim zaduženjem? Pričamo, i to su tačke dnevnog reda o više zajmova, naravno, najzanimljiviji je ovaj najveći od milijardu dolara ili 3,6 milijardi dirhama i o tome se danas najviše govorilo.
Ovde je bilo teza i tvrdnji da to zaduženje neće podići javni dug. Stvarno je teško razumeti da neće podići javni dug, jer ako se zadužite milijardu evra, to neće podići javni dug pod uslovom da vratite milijardu evra nekog drugog kredita, a da ste smanjili kamatu i da ste na tome dobili. U redu, prihvatam da će biti povoljnija kamata, ali opet treba pošteno reći kakvi su uslovi bili pozajmice i uslovi kamata u trenutku kada su se zaduživale prethodne vlade, koliki je bio euribor, koliki je bio libor i kakve su uslovi tada bili na tržištu. Znamo i sami, nekada ste u banci mogli za deviznu štednju da dobijete i 7 i 8%, a sada vam banka ne nudi ništa. Da li je tako? Svako fizičko lice koje je imalo nešto para ili je razmišljalo na takav način, da zaštiti svoju valutu, je moglo da zna da se nekada dobijalo 8%, a da se sada dobija 1%. To je takođe tema o kojoj treba govoriti.
Dakle, nesporno je da je javni dug Republike Srbije u ovom trenutku skoro 10 milijardi veći nego 2012. godine. To je jedna važna tema i predlog vama, gospodine ministre, jer mislim da je to izuzetno važna tema o kojoj, čini mi se, nismo govorili u ova dva saziva, koliko sam u Skupštini, a to je da imamo Zakon o budžetskom sistemu, da li je tako, koji definiše fiskalna pravila. Jedno fiskalno pravilo jedan posto deficita, drugo 45% javnog duga i učešće javnog duga u bruto društvenom proizvodu. Dakle, mi smo sve vreme, od 2012. godine, a trenutak preskakanja tog procenta javnog duga je bio u onoj prethodnoj Vladi, u Vladi u kojoj je bila Demokratska stranka. Ja to želim da kažem. Godine 2012. u maju mesecu je bilo 14,8 milijardi. To je u jednom trenutku predstavljalo 48% javnog duga u odnosu na bruto društveni proizvod, i to može da se proveri, i to su realni podaci. To je sve proverljivo i možete da vidite na zvaničnim sajtovima institucija koje te podatke publikuju. Posle toga imamo rast do tih 74%. Sada smo srećom pali na 70%.
Šta kaže dalje Zakon o budžetskom sistemu? Zakon o budžetskom sistemu kaže da je Vlada dužna da Narodnoj skupštini i poslanicima Republike Srbije, uz donošenje budžeta za narednu godinu, da predlog mera o saniranju javnog duga, ukoliko je on premašio 45% bruto društvenog proizvoda.
Mi smo ovde usvojili, ova većina, sa različitim premijerima, prvo Ivicom Dačićem, kasnije u dve vlade Aleksandrom Vučićem i različitim ministrima finansija, jer to nije isključivo samo vaša odgovornost, već čitave Vlade. Četiri godine kršimo zakon i mi u Narodnoj skupštini nijednom nismo pomenuli to kršenje zakona. Dakle, imamo zakon u kome ne smemo da prekoračimo javni dug za 45% bruto društvenog proizvoda i sve vreme mi podrazumevamo da je to sasvim normalno i da imamo ovakav dug kakav imamo. Dakle, zakon je naložio izvršnoj vlasti, Vladi, da uz donošenje budžeta da predlog mera Narodnoj skupštini o načinu na koji će sanirati i spustiti javni dug.
Dakle, ovo je predlog i ja razumem, gospodine ministre, tačno je, reći će se, pa prethodna Vlada je podigla. Da, podigla je na 48%, ali i prilika za donošenje novog budžeta za 2013. godinu, bio je tamo novembar, decembar mesec, i donošenje tih mera, pa ta prethodna Vlada nije imala prilike.
Sada je prilika jer smo pred donošenjem budžeta za 2017. godinu da Narodna skupština dobije jasne mere i predlog mera i analize o tome da je država Srbija u ovoj oblasti.
U vezi sa ovim zajmom ja bih vama postavio neka pitanja. Govorili smo o tome da je izuzetno povoljna kamatna stopa 2,25% možemo da se složimo oko toga, ali bih vas pitao kolika je kamata u aranžmanu sa MMF i onim što imamo kao otvorenu mogućnost za vučenje sredstava i kakvo je poređenje sa tom kreditnom linijom koju imamo sa MMF?
Drugo pitanje su garancije za ovaj kredit, jer ovde u tački 4) se kaže da Republika Srbija garantuje svojom imovinom i mislim da je takođe važno da u tom smislu pogledamo, ne znam tačno koju tačku, ali tamo gde se definiše na koji način bi se u eventualnim sporovima vršila arbitraža gde je jedan član arbitraže naš, jedan član je Abu Dabija i treći član je iz Arapske lige. Sumnjam da u takvom sastavu mi možemo uopšte da računamo sa pozitivnim ishodom bilo kog spora koji bi se moguće otvorio u realizaciji ovog ugovora.
Mislim da je važno da nam prezentujete i da dobijemo više podataka o tome na koji način ćemo zaštiti imovinu Republike Srbije kojom garantujemo, a mislim da tu nije dovoljno precizirano da li ćemo mi garantovati nekim hektarima poljoprivrednog zemljišta, da li ćemo garantovati nekim akcijama javnih preduzeća ili čime god? Mislim da je važno da ova Skupština dobije tu informaciju pre nego što odlučujemo o ratifikaciji ovog sporazuma.
Ono što smo dobili na Odboru za finansije i trezor kada gospodin ministar i njegovi saradnici nisu mogli da prisustvuju, kao odgovor iz Sektora za javni dug na temu kako je moguće da sve vreme slušamo, to smo često čuli i u ovoj sali o budžetskom suficitu, o uspehu budžeta, o velikim prilivima u budžet i o mnogo racionalnijem vođenju budžeta, a da sada imamo pred sobom tačku dnevnog reda koja kaže – povlačimo milijardu dolara za podršku budžetu Republike Srbije?
Dobili smo odgovor koleginice koji ste vi poslali, koja nije bila ovlašćena. Negde je rekla da je moguće da je to uticaj lokalnih budžeta, budžeta gradova koji su u ogromnim gubicima, u ogromnom deficitu. Verovatno je i ona gledala onu scenu premijera i gradonačelnika Niša kada smo čuli u parku da je budžet grada Niša u deficitu od 50 miliona evra. Koliki su deficiti ostalih gradova? Da li je možda razlog stanja budžeta u lokalnim samoupravama koji se često ne puni ni sa 50% ili 60% od planiranih sredstava, nešto što u konsolidovanom izveštaju povećavaju ovaj deficit o kome ste gospodine ministre govorili?
Mislim da su to neke od važnih tema. Puno je ovde predloženih zakona o usvajanju novih zajmova, ali voleo bih da čujem odgovore na ova pitanja. Hvala.

Pitanje garancija, gospodine ministre i mislim da je bilo važno reći, jasnije, da li ćemo dobiti taj predlog mera uz ovaj budžet i donošenje budžeta za 2017. godinu i zbog kršenja zakona u vezi sa prekoračenjem javnog duga, od 45%, dakle sada smo na 70%. Mislim da ova Narodna skupština i po zakonu ima prava da dobije taj predlog.
Ali, ovo oko imovine, mislim da možda ja pogrešno čitam ovaj član i mislim da je važno da svi to čujemo da se ovde kaže, u vezi sa garancijom - u skladu sa ovim ugovorom o zajmu, pričamo o Abu Dabiju, zajmoprimac se odriče svih privilegija i imuniteta nad državnom imovinom, nad državnom imovinom i gotovinom, tu se verovatno podrazumeva budžet, ali šta se podrazumeva pod ovim - državnom imovinom, i suviše je široko, u istoj zemlji, zajmoprimcu i ili u inostranstvu, dakle, i u zemlji i u inostranstvu imovina je i gotovine, što će biti jasno propisano, podržano i potvrđeno u pravnom mišljenju iz gore navedenog stava 2. Vi ste rekli da je to isključivo budžet, ali ovde se pominje i državna imovina.