Vidim da je jedno veliko i značajno raspoloženje u klupama preko puta. Očigledno je da ima puno razloga zbog svih ovih uspeha, ali je vrlo važno da na pominjanje mladog kolege i pitanje, pošto ovde sede i stomatolozi i daju odgovor na jednostavno pitanje, pošto ste se pitali čemu služi četkica za zube. One služe za pranje zuba.
Mislim da je i važan odgovor na ovo što stalno pominjete i ovo što su stalne prozivke prema svima iz DS, a posebno prema predsedniku stranke. Onako kako su bile prema prethodnom i kako ste mu posvetili nekih 150 naslovnih strana sa napadima, a da onog trenutka kada više nije predsednik više nije najveći kriminalac u Srbiji, sada prozivate gospodina Pajtića. Tako ćete prozivati i svakog sledećeg predsednika DS.
Mislim da je važno da jednom kažete, posle tri i po godine, pošto imate svu vlast u ovoj državi, pošto najavljujete hapšenja, pošto imate sve mehanizme vlasti, mislim da je važno da se bavite institucijama, da jačate te institucije i da bez ovakvih prozivanja, bez bilo kakvih argumenata radite svoj posao, jer očigledno je da su odgovori jedino krivične tužbe na ovakve nezasnovane optužbe koje slušamo iz dana u dan. To pokazuje o vašoj odgovornosti i vašoj spremnosti da investirate u institucije. Mislim da je taj pristup upravo ono što najviše blokira Srbiju i sve one kreativne ljude koji su spremni da urade nešto za ovu zemlju.

Čuli smo sijaset optužbi od kolega, posebno na jedan predlog oko koga se očigledno slažemo da je dobar, a jedini argument protiv ovog predloga gospodina Balše Božovića je – zašto to ranije niste predložili, zašto to ranije niste uradili? Nije ni imao prilike da bude u izvršnoj vlasti i mislim da to ne može da bude argument da ne prihvatimo dobre predloge i mislim da imate priliku da to primenite i ostvarite.
Što se tiče primedbi, i preksinoć i sinoć, pominjanog bivšeg ministra finansija gospodina Đelića, ja ću vam ponoviti to. Očigledno je da predsednik Vlade Aleksandar Vučić ima ogromno poverenje u čoveka koji je radio u važnoj kompaniji, evropskoj, koji je bio delom odgovoran za budući proces privatizacije ili najavljeni proces privatizacije „Telekoma“. Nije niko drugi od vas ovde prisutnih u sali dobio tu vrstu poverenja. Dobio je bio čovek koji je pokazao sopstveno znanje i sopstvene reference. Kada ga budete sledeći put napadali, konsultujte predsednika Vlade i pitajte ga zbog čega prilika i „Lazardu“, zbog čega prilika i gospodinu Đeliću da učestvuju u jednom važnom procesu, očigledno procesu koji je bio vrlo važan za čitavu Republiku Srbiju, vrlo važan za ovu Vladu, vrlo važan za samog premijera koji je često govorio o tom procesu i usaglasite sa njim to pitanje poverenja, nepoverenja, razloga za napade na neke ljude koji su očigledno nekim svojim znanjem dobili tu vrstu i poverenja većeg, nego što ga vi imate od sopstvenog predsednika Vlade.

Gospođo predsedavajuća, mislim da je svima ovde u sali jasno i javnosti u Srbiji da onog trenutka kada je gospođa Jerkov uhvatila kolegu u tolikoj količini nepoznavanja najosnovnijih stvari i u lapsusima koji deluju neprijatno za sve nas, ne navijam za to, niti se naslađujem. Malo mi je neprijatno zbog svega toga.
Pozivam i vas da usmerimo ovu raspravu i izađemo iz ovog ciklusa da bismo omogućili i ministru i njegovim saradnicima da razgovaramo o temi i o amandmanima. Čeka nas izuzetno duga i teška noć, očigledno je veliki broj amandmana pred nama i još jednom, evo izvinjenje ministru za ono što čujemo iz klupa preko puta nas.

Reklamiram član 103.

Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ili predsedavajućeg, ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika, učinjenoj na sednici Narodne skupštine koja je u toku i to neposredno po učinjenoj povredi.

Gospodin Marko Đurišić je na vreme reklamirao povredu Poslovnika.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ne može on kao njegov advokat.)

Gospodin Bečić je predsedavao, dakle vi niste bili prisutni u sali, predsedavao je ovom sednicom, i prekršio Poslovnik jer nije dao uredno prijavljenom poslaniku Đurišiću da ukaže na povredu Poslovnika. Ovo nije prvi put da se ponavlja ta povreda Poslovnika.

(Aleksandar Martinović, s mesta: Ti nisi advokat.)

U toku čitavog dana imamo visok nivo nervoze, očigledno sa te strane.

( Aleksandar Martinović, s mesta: Šta ste vi radili?)

Evo i sada to čujemo.

Nikome od nas nije potrebno da se podiže ovakva tenzija.

Ja pozivam upravo i vas da svom potpredsedniku ukažete na način na koji vodi Skupštinu, jer je nepotrebno dato tri opomene poslaniku koji je u skladu sa Poslovnikom tražio svoje pravo.
Poslanici opozicije su potpisali i očigledno da ovo večerašnje ponašanje potpredsednika Bečića, pokazuje da smo bili u pravu kada smo tražili njegovu smenu, jer ovo nije prvi put da na ovakav način emituje odnos prema poslanicima opozicije, gde se potpuno različito ponaša prema nama u odnosu na poslanike pozicije.

Replika, pomenuta je DS.

Nemam namere da vičem na način na koji je to radio prethodni govornik, jer nisu argumenti jači ukoliko se povisi glas. Mislim da će ministar razumeti, pošto razume dobro jezik brojki.
Odbija se ovaj amandman i obrazloženje Vlade je da se odbija zbog toga što je Vlada bila primorana, i to smo u raspravi čuli, da zbog neekonomskih uslova i usled dispariteta cena gasa nadoknadi te dugove Srbijagasa iz period od 2008. do 2013. godine. Ali, hajde sada da pogledamo to poslovanje Srbijagasa baš u tom periodu, koji je tako strašan. Da se razumemo, sa istim direktorom koji je ostao od 2008. godine do danas i vi ga podržavate u tome.
Dakle, kada je 2010. godine gubitak Srbijagasa bio 42 miliona evra, te strašne godine dispariteta, neekonomskih uslova, da je 2012. godine taj gubitak porastao na oko 35 milijardi dinara, što je u protiv vrednost oko 200, skoro 300 miliona evra, da je u 2014. godini, to svi možemo da proverimo, u ovim idealnim uslovima gubitak Srbijagasa 400 miliona evra. Evo, argumenata za te strašne godine od 2008. do 2011. godine. To je jedna stvar.
U raspravi smo razgovarali i gospodin ministar nas je pozvao na to kako bismo to rešili, zašto se pozivamo na to i da li treba platiti taj dug. Naravno da treba platiti taj dug, ali ne na ovaj način usvajajući zakon selektivno, jer je to izuzetno opasno po državu.

Dakle, rekao sam da je izuzetno opasno da ovde donosimo sistemske zakone kojima uvećavamo dug Republike Srbije, koji je za protekle tri i po godine povećan sa 15 milijardi evra na 25 milijardi, tj. skoro za 10 milijardi, a evo novih 200 miliona. Mislim da je opasno i zbog drugih rizika, gospodine ministre. Mislim da je opasno jer selektivno rešavamo međusobne odnose dva sistema, sistema Srbijagasa i NIS-a, gde ćemo doći u opasnost da drugi poverioci otvore to pitanje zbog čega to nismo rešavali na ovakav način i prema njima.
Prema izjavama direktora Srbijagasa, od 26. marta 2015. godine, potraživanja Srbijagasa su 1,4 milijardi evra, a da su dugovanja, po njegovim rečima, 1,1, milijardu evra. Znači, potraživanja su veća za 300 miliona evra od dugovanja. Mislim da bi naše odlučivanje bilo mnogo bolje da smo od vas dobili uz ovaj Predlog zakona i spisak dužnika i svih poverilaca, da bi svima nama bilo jasnije zbog čega taj selektivni pristup i zbog samo namirivanje duga prema NIS-u. Sada možemo da govorimo i o toj neefikasnosti i dugovanjima i mogućim socijalnim potresima ukoliko se taj dug ne bi izmirio, pa NIS ne bi isporučivao svoj proizvod prema toplanama i prema lokalnim javnim komunalnim sistemima.
Ko je doveo te javne komunalne sisteme na lokalu na ovakav nivo? Svi u gubicima, lokalni budžeti se ispunjavaju sa 60% od planiranog nivoa i imamo velike proteste građana koji ne dobijaju kvalitetno grejanje. Tri, četiri garniture koje su vodile Toplanu u Nišu imaju stalno pred vratima na hiljade građana koji protestuju. Verovatno će tog nezadovoljstva biti još više, ali nažalost mislim da je ovde opasno i pogubno da na ovakav način selektivno pokrivamo potraživanja samo jednog sistema, pored mnogih koji očigledno potražuju još 1,1 milijardu evra.
Sa druge strane, uvodimo jednu nepravdu, oko čega smo se i složili, gde ste rekli da nijedna zakon ne može biti u potpunosti pravedan. Ali, ovo zaista jeste velika nepravda, da ljudi koji ne koriste gas ni na koji način, ni direktno, ni posredno, preko toplana koje nisu uradile konverziju u njihovim gradovima i opštinama, iz svog džepa kao poreski obveznici ove države plaćaju onima koji imaju tu privilegiju, da se greju na gas ili koriste ga kao energent, imaju dotiranje iz budžeta.

Replika.

Hvala.
Čuli smo u ovih desetak minuta optužbe usmerene ka desetinama ljudi i stalnom potrebom da se pod pritiskom argumenata, koji se čuo iz poslaničkih klupa opozicije, skrene uvek pažnja ka ličnom, sa najgorim uvredama i sa najgorim optužbama koje nemaju nikakvu zasnovanost u istini.
Ja probam da vratim sve nas i gospodina ministra odgovorima na ove prozivke, a to je da imamo jednostavne podatke i brojke su jasne. Godine 2010, u tom strašnom periodu „Srbijagasa“, gubitak „Srbijagasa“ 42 miliona evra. Godine 2014, u ovom sjajnom periodu, gubitak „Srbijagasa“ 400 miliona evra. Deset puta više. Deset puta više. Pozivanje na to da ispravljamo te stare dugove i taj period koji je bio strašan po „Srbijagas“… Pominjanje direktora, nije ovde pitanje direktora. Ja želim da predlažim i ministar je prihvatio predloge i složio se sa tim da nije bilo dovoljno kapaciteta, očigledno, u ovoj Vladi, u institucijama da se učini sveobuhvatni pristup ovom problemu, a mislim da je to važno.
Ja pozivam ministra da povuče ovaj zakon, jer novih 200 miliona evra, bez toga da imamo uvida u sve one dužnike i sve poverioce „Srbijagasa“, gde imamo jasnu informaciju da je 1,4 milijardi potraživanja „Srbijagasa“, 300 miliona više od dugova, nešto što daje prosto razrešenje ovog problema. Zašto stavljati ruku u budžet, zašto ne iskoristiti sve kapacitete samog „Srbijagasa“? Tu razliku u potraživanjima i dugovanjima i učiniti sve da se ovaj dug vrati.

Pomenuli ste DS i dobar je ovaj poziv na to da se okrenemo rešenju, i sve vreme nudimo rešenje. Mislim da je jasno onima koji žele to da čuju.
A to što se tiče nasleđivanja, pa i DS je nasledila 2000-te godina haos u državi, nismo se pozivali danas na to što je nasleđeno, a ja sam ilustrovao šta je nasleđeno 2012. godine i sa kolikim gubitkom je tada „Srbijagas“ radio. Godine 2010. 40 miliona evra gubitka „Srbijagasa“, 2014. godine 400 miliona evra, deset puta veći gubitak. To su brojke koje govore o tome, o načinu vođenja tog sistema u različitim uslovima.
Ali, ono što je naša ponuda, gospodine ministre, zaista mislim da nije ni malo teško, da dobijemo spisak svih dužnika, ko god bio, da li je bila pomenuta Azotara i ko god bio u njoj i kad god bio, da dobijemo potpunu argumentaciju spiska svih najvećih dužnika, jer je logično, valjda je logično da 1,4 milijarde evra potraživanja „Srbijagasa“ i 1,1 milijarda evra dugova gde spada i ovih 200 miliona evra ka NIS-u, bude isplaćeno sa pokušajem ili menadžmentom koji će voditi taj sistem tako što će uspeti da naplati ta potraživanja. Trista miliona veća potraživanja od dugovanja. Mi samo govorimo o tome.
Da li smo mi iscrpeli sve mehanizme da efikasno naplatimo sva potraživanja ili ne? Da li je potrebno da sada dodatno zadužujemo Republiku Srbiju sa novih 200 miliona evra? Da li je to dobro? Vi klimate glavom, a mi mislimo da je potrebno nama dati mnogo više argumenata, jer zaista deset milijardi evra za ove tri i po godine je ogroman novac, a javni dug za narednu godinu plus ovih 200 miliona evra je nešto što … (Isključen mikrofon)

Sada smo u raspravi po amandmanu na poslednji član ovog zakona i čuli smo puno argumenata, ali oni argumenti protiv amandmana koji je podnela poslanička grupa DS i stranke iz opozicije se teško mogu opovrgnuti, jer postoji očigledno i jasno da pozivanje na neefikasnost sistema iz perioda 2008. do 2011. godine, sa jednim jedinim argumentom i sa jednim podatkom, a to je gubitak „Srbijagas“ 2010. godine 42 miliona evra, gubitak „Srbijagas“ 2014. godine 400 miliona evra, deset puta veći i to niko ne može da opovrgne.
Druga stvar, pošto se stalno pominje da se sada ispravljaju velike greške iz prethodnog doba, prethodnih režima, prethodnih ministara, treba razgovarati i o podacima, poslednje tri i po godine kada govorimo o javnom dugu, jer je tema ovog zakona i dalje povećavanje javnog duga sa selektivnim usvajanjem zakona i selektivnim odnosom prema pojedinim poveriocima Javnog preduzeća „Srbijagas“.
Rekli smo da je to opasan presedan i oko toga smo se složili i slažem se sa gospodinom ministrom da je potreban sveobuhvatan pristup u svemu tome, brži proces korporativizacije, definisanje imovine i načina na koji će se rešiti, upravo i nagomilana potraživanja od 1,4 milijarde evra i rešiti nagomilani dugovi od 1,1 milijarde evra.
Ono što su posledice za građane Srbije, to jeste sve ono što brine naš poslanike i treba da brine sve građane Srbije. Brine sigurno i ministra, siguran sam u to. To je rast javnog duga. Dakle, 2012. godine kad ste došli na vlast kao spasioci, kada ste rekli, država je pred bankrotom, 15 milijardi je bio javni dug kada ste došli 2012. godine, posle tri i po godine i rekli da je država pred bankrotom i zamislite, već u septembru, tadašnji ministar finansija, kaže – spasio sam državu od bankrotstva, dobio sam kredit od dve milijarde.
A, ko to dobija kredit ako je pred bankrotom? Dakle, dobijete odmah dve milijarde i vi to znate i sigurno ćete se složiti. Iz tih prvih koraka i poteza i prvih optužbi, došli smo posle tri i po godine do 25 milijardi evra, plus ovih 200 miliona i uz analizu koja pokazuje da smo samo na neprofesionalnoj reakciji za tog ministra, a taj ministar nije kriv, ali prethodnog ministra, Lazara Krstića, koga je ministar toliko hvalio, kao čudo, zadužili državu za milijardu evra samo na kursnim razlikama i na tome što nije bilo reakcije u konverziji javnog duga iz dolara u evre.
Dakle, to su činjenice i niko o tome ne govori. To je efekat koji smo imali u ove tri i po godine i zbog toga smo zabrinuti i zbog toga ne kažemo da je sve bilo idealno do 2012. godine, ali to su činjenice, brojke, jednostavne brojke koje pokazuju status i „Srbijagasa“ od 2010. godine do 2014. godine i status u Republici Srbiji, a posebno javnog duga od 2012. do 2015. godine.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministri sa saradnicima, mislim da je trebalo da date ministru i jednom i drugom i trećem pravo da …

Naravno, želim da pričam.