Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika Goran Ćirić

Goran Ćirić

Demokratska stranka

Pitanje

Imam pitanje za ministra finansija gospodina Vujovića. Veliki broj poslanika u ovoj sali, ali i visokih funkcionera u Republici Srbiji je govorio o nasleđenom dugu za grad Beograd od 2014. godine. Po metodologiji Siniše Malog i Gorana Vesića, pominje se dug od 1,2 milijarde evra. U drugoj metodologiji Fiskalnog saveta je izveštaj koji smo dobili u republičkoj skupštini, profesori iz Fiskalnog saveta tvrde da je taj dug 400 miliona evra, dakle, tri puta manje od onoga o čemu su govorili Mali i Vesić.

Moje pitanje je za gospodina Vujovića, kao odgovornog ministra – koja je metodologija, po vama, važeća i tačna? Da li je to metodologija Malog i Vesića ili metodologija profesora Pavla Petrovića? Dakle, tri puta je veća cifra koja se predstavlja vrlo često i emisijama javnog servisa, ali i u ovoj Skupštini.

Drugo pitanje, to je pitanje o stanju javnih finansija i finansija gradova i lokalnih samouprava. Dobili smo izveštaj Fiskalnog saveta kojim nas je upozoravao da izuzetno loše stanje finansija u gradovima i opštinama u Srbiji može da ugrozi ukupnu fiskalnu i monetarnu stabilnost u Republici Srbiji i ugrozi privredni rast Srbije. Sada imamo primere da u prvih devet meseci neki od gradova imaju punjenje budžeta u procentualnom iznosu u odnosu na plan oko 50%, radi se o Kragujevcu i Nišu, da je realizacija budžeta u Novom Sadu oko 65%, slični procenti su i u ovim ostalim gradovima i opštinama.

Dakle, nas interesuje i želimo podatak od ministra Vujovića o tome da nam da izveštaj posle prvih devet meseci o punjenju budžeta gradova i opština, ali i o realizaciji tih istih budžeta, jer je to izuzetno važno u budućoj raspravi o budžetu Republike Srbije, jer nas čeka najvažniji zakonski dokument u ovoj godini, a to je usvajanje budžeta Republike Srbije. Bez ovih izveštaja sigurno ta rasprava neće biti dovoljno kompetentna.

Treće i najvažnije pitanje za građane Republike Srbije je pitanje ministru finansija – kada će vratiti oduzeta sredstva građanima Srbije koji su ostvarili svoje penziono pravo? Evo, na početku smo novembra, sutra je 1. novembar, protekle su tri godine otkako je ova Skupština usvojila Zakon o privremenom smanjenju plata i penzija. Rok privremenosti ovog zakona je bio tri godine, kasnije je taj rok ukinut i ovaj zakon je pretvoren u trajno rešenje. Mislimo da to nije održivo jer su time protivustavno oduzeta stečena prava građana Srbije koji su ostvarili to penziono pravo i godišnje je tu oduzeto oko 340 miliona evra, za tri godine ukupni iznos je oko milijardu evra.

Dakle, sada se vraćam na to pitanje ministru Vujoviću. Odluka da se smanje penzije svima koji primaju iznad 25.000 dovela je do toga da se smanji 10% za one od 25.000 dve i po hiljade dinara, za one od 30.000 za tri hiljade dinara. Znajući da je linija siromaštva u Srbiji za četvoročlanu porodicu 31.500 dinara, a da je minimalna potrošačka korpa 36.000 dinara, dakle, nedostaje oko 4.500 dinara do ostvarenja tih minimalnih potreba četvoročlane porodice u Srbiji. To su ključna pitanja. Nekome možda deluju mali ti iznosi, ali ti iznosi znače minimalne uslove za život mnogobrojnih porodica u Srbiji. Radi se o oko 8% ljudi u Srbiji ispod linije siromaštva, što znači da je to negde oko 560.000 ljudi u Srbiji. Dakle, radi se o izuzetno važnoj stvari.

U vezi sa tim pitanjem ministru Vujoviću, mi nismo toliko neodgovorni da licitiramo nivoom duga Republike Srbije. On u ovom trenutku, po zvaničnim podacima, iznosi 24 milijarde i 500 miliona evra. Ukoliko bi primenili, ako je vaš odgovor da je važeća metodologija Malog i Vesića, koliki bi onda iznosio dug Republike Srbije, jer njihova metodologija ne duplira, nego triplira nominalni i realni dug grada Beograda? To bi značilo da bi dug Republike Srbije iznosio tri puta…