GORDANA ČOMIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 1958. godine u Novom Sadu.

Po zanimanju je diplomirani fizičar. Radila je kao asistent na Fakultetu tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu (1984-1999). Nakon toga bila je zaposlena u JP SRC “Vojvodina” u Novom Sadu (1999-2004).

Bila je članica Gradskog odbora DS Novi Sad (1992), portparol Gradskog odbora i Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu. Predsednica Izbornog štaba Gradskog odbora DS Novi Sad (1996). Predsednica Pokrajinskog odbora DS za Vojvodinu (1998-2001). Potpredsednica Demokratske stranke (2001-2004).

Aktivistkinja ženskog pokreta i “Ženske političke mreže” od 2000. godine. Od 2006. je predsednica Foruma žena DS i članica Predsedništva DS. U skupštinskom sazivu od 2008. bila je potpredsednica Narodne skupštine i članica poslaničkih grupa prijateljstva sa Izraelom (predsednik), Indonezijom, Portugalijom, Sjedinjenim Američkim Državama i Suverenim Malteškim Redom. Narodna poslanica i potpredsednica Skupštine i u sazivima 2012-2014. i 2014-2016.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24.aprila 2016.godine ponovo je izabrana za narodnu poslanicu.

Udata, majka četvoro dece. Hobi joj je pecanje. Govori engleski, nemački i francuski jezik

Osnovne informacije

Statistika

  • 249
  • 1
  • 805
  • 4
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Питање грађанина

odgovoreno za 22 sata

Поштована потпредсједнице Народне скупштине Републике Србије, имам за вас неколико питања: 1. Када ће НСРС добити Генералног секретара? Када смо се изјашњавали н...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 22 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 24 dana i 12 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Zahvaljujem.

Amandman koji je u pretresu i koji traži da se definiše sve to što zakon treba da kaže o ratnim memorijalima, ali s posebnim osvrtom na borbu protiv korupcije, kakvu god propagandu da koristite, koga god da klevećete, šta god da slažete, neće pomoći da se ne vidi da je sramota.

(Aleksandar Martinović: Da, sve smo slagali. Jako ste pošteni.)

Narodni poslanik Martinović, dobacuje, uz neuspešan cinizam – jaoj, sve vas lažemo, jadni vi. Vi lažete takođe.

Propaganda kojom pokušavate da sakrijete kolika je sramota staviti u bilo koji član zakona o ratnim memorijalima tehniku za koju je inače legalno da je koristite kod drugih zakona, ja ne mislim da je legitimno, ali legalno jeste. Odsustvo elementarnog morala, elementarne časti, elementarne dostojnosti da se bavimo nekim zakonom u Skupštini, pokazujete sa amandmanima kao što je ovaj trenutno u pretresu, da se o ratnim memorijalima, definicijom, i brigom o njima bavimo s posebnim osvrtom na borbu protiv korupcije.

Ne postoji način da se do ikoga od vas dopre. Niti mislimo da je to cilj, da se urazumimo zajedno i da, ako vas nisu već babe naučile šta se ne radi, da onda bar ovde u dijalogu jednih sa drugima razumemo šta se ne radi. Dakle, samo vi radite svoj naopaki posao. Stavljajte amandmane da su ratni memorijali mesta za poseban osvrt na borbu protiv korupcije, za poseban osvrt na funkcionisanje pravosuđa, za poseban osvrt na brigu o deci, za poseban osvrt na poljoprivredu, itd, itd.

Svi oni trik amandmani za koje ponavljam, legalno je da ih koristimo u bilo kom drugom zakonu, ali stav koliko se nema mere i stav koliko se rugamo mrtvim ljudima Srbije je očit u ovim amandmanima, kojom god propagandom ga pokrivali, šta god pokušali da umesto onog što je crno na belo napisano u amandmanu podelimo u ovoj sali.

Da ne spominjem da je Vlada odbila, naravno, te amandmane, ne smatrajući ih, i ovaj i svaki drugi sličan, primerenim za zakon koji je u pojedinostima u pretresu. Igrokaz, propagandni, ružan, tužan, nedopustiv i Skupštine nedostojan igrokaz. Nema veze što se radi o mrtvim ljudima, da mi nastavimo ono čega se igramo u Skupštini.

Svakom ostaje zapisano u stenogramu šta je radio, svakom svoj obraz i svakom svoj amandman. Moja molba je – nemojte to da radite ceo dan. Nemam ja nade da ima ušiju u koje ja mogu zabosti ove elementarno pristojne i razumne reči, ali to me ne sprečava da svojim stavom, amandmanima koje smo podneli, branim da se sa nekim stvarima ne igra ruženja i klevetanja zato što vas verbalno nasilje i nasilje nad procedurom u Skupštini zabavlja. Ponešto ipak nije za ruganje. Hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Javila sam se i malopre da govorim o amandmanu koji je bio prethodno u raspravi i vašom omaškom nije mi omogućeno. Komentar je isti, dakle, i ovaj amandman kojim se dodaje da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, sa posebnim osvrtom na poljoprivredu je nedostojan rasprave u Skupštini, nedostojan žrtava i nedostojan teme kojom se zakon bavi.

U pokušaju da rutinski koristimo istu tehniku na prva dva člana zakona, amandmani 300, 400, 500, prevideli smo da ovaj zakon nije za takav igrokaz, odnosno jeste ako nemate ni pieteta, ni dostojanstva, ni časti, ni poštovanja prema onim koji su, kad-tad, ginuli za Srbiju. Hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Zahvaljujem.

Uz opasku da je ovo jedan od retkih amandmana koji može biti podnet, jer se radi o predlogu narodnog poslanika da se obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na očuvanje tradicije. To ima smisla, koliko god trebalo još objasniti šta znači očuvanje tradicije i ko je za šta zadužen.

No, ne javljam se samo zbog toga, nego da pitam predsedavajućeg da li ja mogu o amandmanima na Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom? Lepo pitam.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za informacijom od predsednice Vlade, Ane Brnabić, o planu rada, njenim aktivnostima i zaduženjima Vlade od 1. juna do 31. decembra 2018. godine, kada su u pitanju poslovi EU integracija.

Šta je i kada i kako pripremljeno za junski samit 2018. godine, decembarski samit 2018. godine i šta su obaveze koje ona i cela Vlada preuzima na sebe kada su evropske integracije u pitanju?

Možda vam ovaj zahtev za informacijom deluje jako opšte, ali kada bi malo više svi čitali o evropskim integracijama, on je uobičajen u parlamentima zemalja koje pristupaju EU i uobičajeno je da predsednik ili predsednica Vlade saopštava svoj plan rada, uključujući i susrete i teze koje su pripremljene za evropske sastanke kada je zemlja koja pristupa u pitanju, a Srbiji je to neophodno, koliko god je u zemljama velikog proširenja, zemljama proširenja od 2013, 20078. godine bilo potpuno uobičajeno.

Zašto je neophodno? Zato što se u javnosti tema evropskih reformi koristi za propagandu. Koristi se da se ili sklone sa teme dnevnog reda obaveze iz evropskih integracija ili se koristi za razvijanje netrpeljivosti prema evropskim integracijama. Možda je to sve legalno, ali nije legitimno, ako to rade članovi Vlade predsednice Ane Brnabić, pogotovo nije legitimno ako to rade političke stranke koje inače rutinski izgovaraju da podržavaju evropske integracije Srbije.

Suština i srž evropske integracije je da reči pretvaramo u dela reformama o kojima se dogovaramo. Zbog toga zahtevam informaciju od Ane Brnabić - o kojim će se to reformama, u kojim rokovima dogovoriti na svim sastancima na kojima, po poziciji, učestvuje kada je EU u pitanju od 1. juna do 31. decembra?

Kao komentar i argumentaciju za potrebu da mi se dostavi ovakva informacija, mogu samo da dam preporuku Vladi da jednu svoju sednicu sa aktuelnom temom posveti evropskim integracijama, njihovom toku, preprekama, okolnostima u kojima se obavljaju, planovima i odgovornosti zašto se rokovi probijaju, zašto prvi put u izveštajima o napretku Srbije imamo problem sa ljudskim kapacitetima. To znači da je Vlada razjurila stručnjake sa mesta na kojima se donose odluke i na kojima bi trebalo da sede ljudi koji razgovaraju sa partnerima u EU.

Vlada je jedino mesto, odnosno predsednica Ana Brnabić, koja može da nas obavesti i o toku normalizacije odnosa Beograda i Prištine. Pošto to nije deo evropskih integracija, nije u nadležnosti ministarke za evropske integracije, nije u nadležnosti komesara Johanesa Hana, nego je u sektoru spoljnih poslova za koje je Vlada takođe nadležna. Kao dodatni deo o ukupnim planovima i stavovima i poslovima koje će, nadam se, odgovorno obaviti do kraja 2018. godine, molim i da mi dostavi u skladu sa rukovanjem poverljivim podacima, ako je to potrebno za neke delove, i izveštaj o dosadašnjem toku preuzetih obaveza sa rokovima, a kada je u pitanju Poglavlje 35, odnosno 2018. godina za primenu preuzetih obaveza.

S nadom da ćemo se i predsednica Vlade i mi u Skupštini razumeti da je ovakav zahtev bilo kog poslanika rutinska stvar, kada su u pitanju evropske integracije, a da nije rutinska stvar da sa temama evropskih reformi, sa odlukama politike Srbije i sa stavovima koje inače delimo se igramo i predomišljamo, plasirajući propagandu o tome da možemo mi da odustanemo.

Ako predsednica Vlade hoće da odustane od evropskih integracija, onda takođe mora doći u ovu Skupštinu i to jasno kazati. Ako dobije većinu odustaće se, ali je dužna da kaže koja je cena. Ja to ne tražim od nje i ne verujem da će se desiti, ali izveštaj o radu do kraja 2018. godine tražim. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev za potpunom informacijom ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Sadržaj informacije čije dostavljanje zahtevam tiče se štrajka u „Kajzenu“, koji se dogodio nedavno i informacija koju zahtevam od ministra je da mi odgovori na pitanje - šta je iz delokruga svoje nadležnosti uradio ministar, odnosno nadležni u Ministarstvu i šta je u postupanju učinjeno tokom štrajka u „Kajzenu“?

Verujem da svi znamo šta se dogodilo za poslednjih nedelju dana. U „Kajzenu“ su radnice stupili u štrajk sa zahtevom za isplatu zaostalih zarada, prekovremenog rada i sa zahtevom za poboljšanje rada, uobičajeni sindikalni zahtev u svim normalnim državama. Ono što nije uobičajeno, i to treba da bude sadržaj informacije koju zahtevam od ministra, je reakcija poslodavca i izostanak reakcije bilo koga od nadležnih.

Dakle, poslodavac se javnosti obratio da je nedavni štrajk u našoj kompaniji, da je bio bez osnova, da nije bio organizovan u skladu sa zakonom, da štrajk nije bio najavljen, pri čemu informacija od radnica u štrajku je da on zabranjuje sindikalno organizovanje, što je takođe povreda Zakona o štrajku i nadležnost Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

U drugoj fazi ovog arogantnog, nezakonitog i nadasve štetnog po sve u Srbiji javljanja poslodavca „Kajzena“ je da im nije bila data mogućnost da odgovore na zahteve zaposlenih, da pokušaju da postignu dogovor, a da je obustava proizvodnje ugrozila ispunjenje obaveza našim internacionalnim klijentima i prouzrokovala veliku reputacionu i finansijsku štetu za „Kajzen“.

Moja poruka i ovaj deo mog zahteva za informacijom nije upućena ministru, upućena je poslodavcu, odnosno ljudima koji vode „Kajzen“. Vaša reputaciona šteta je sramota da držite žene 12 sati na radu, da im ne date sindikalno organizovanje i da ih tretirate kao roblje. To je poslovodstva reputaciona, finansijska i svaka druga sramota i šteta.

Moje pitanje je zašto je to uopšte moguće da se dešava u Srbiji? Odgovor na to pitanje je dosta lako naći. Znate, ta iluzija i neprekidno ponavljanje da mi treba da pravimo poslove, da kreiramo radna mesta, da posla nema, jedna od najstrašnijih i najtragičnijih zabluda po elementarna prava svakog čoveka, žene i muškarca koji žive u Srbiji. Posla ima, i robovi su imali posla. Žene imaju posla svaki dan, vasceli dan, od rana jutra do noći. Zarade su problem.

Da ljudi u Srbiji kažu poslodavcima, a u ime ljubavi, da će raditi džabe, svi bi imali posao. Ovakvo postupanje poslovodstva je, osim što je nezakonito po propisima koje je ova Skupština donela, ja mislim, dobar početak da se otvori dijalog odakle nam prava da uskraćujemo radnicima ono što je u tim propisima zapisano? Odakle vam prava da govorite – ćuti, za 22 ili 25 hiljada, jer može da bude i gore? Odakle vam prava da zabranjujete sindikalno organizovanje radnika i da u isto vreme isti ministar od koga zahtevam potpunu informaciju o postupanju u slučaju „Kajzen“ govori o tome da se mi menjamo po receptu evropskih integracija?

U toj Evropi, po kojoj na rečima govorite da se menjamo, u realnosti se ne dešava ništa osim ruganja evropskim integracijama. U toj Evropi radnici imaju prava na štrajk, sindikati su obavezni u dijalogu sa poslodavcem i Vladom i štrajkovi su uobičajena pojava u demokratskom društvu. Maltretiranje radnika i zabrana štrajka, kao i – evo ti 25.000 i to ti je puno, omalovažavanje, ponižavanje i sve ono što se očigledno dešava ne samo u „Kajzenu“ i ovo ruganje poslodavca koji je obećao 800 radnika, a zapošljava 350 se ne dešava u Evropi. Kad se desi, onda ministar kaže – ne može. Zahvaljujem.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 27.03.2018.

Zahvaljujem.

Zahtev, objašnjenje i pitanje. Zahtev predsednici Vlade Ani Brnabić i njenim saradnicima koji su doneli Odluku o subvenciji od devet i po miliona evra „Kontinentalu“ za subvencionisanje 200 programerskih pozicija. Zahtevam da mi se dostavi obrazloženje ekonomske održivosti i osnov da se nekome daje iz Nemačke devet i po miliona evra na tržištu IT u Srbiji gde nema nezaposlenih programera. Dakle, ne kvalifikujem, ne diskvalifikujem, zahtevam, i to je obaveza predsednice Vlade i njenih saradnika da mi pre potpisivanja ugovora dostave ekonomski osnov i obrazloženje.

Objašnjenje zahtevam od ministra finansija i guvernerke Narodne banke Jorgovanke Tabaković da mi objasne kakva je korist od Odluke o posebnoj listi lica kojima je dozvoljeno da otvaraju devizne račune u inostranstvu i o zabrani da to rade fizička lica. Dakle, da mi objasne kako smo to na dobitku da se formira čitava odluka o specijalnom broju lica koji imaju veze ili sa diplomatskim misijama ili sa hartijama od vrednosti ili sa kupoprodajnim ugovorima u inostranstvu, a zabranjujemo da to rade fizička lica uz istovremeno propagandu, ispravnu, ako postoji uopšte ispravna propaganda, u šta sumnjam, o E – poslovanju. Dakle, objasnite mi kakva je korist od toga što sva fizička lica ne mogu da otvaraju devizne račune u inostranstvu?

Pitanje postavljam nadležnom Tužilaštvu za organizovani kriminal, ministru unutrašnjih poslova Nebojši Stefanoviću i direktoru BIA Bratislavu Gašiću. Pitanje – koji je status istrage o ubistvu šest mladića u kafiću „Panda“ 14. decembra 1998. godine? Tog 14. decembra u kafić su upala dva maskirana naoružana muškarca i rafalom ubili šestoricu dečaka: Ivana Obradovića, Zorana Stanojevića, Svetislava Ristića, Dragana Trifovića i Vukosava Gvozdenovića, srednjoškolce, i studenta Ivana Radevića.

Nema podataka o krivcima za ovaj zločin. Ima propagande o zločinu. U zavisnosti od toga ko radi propagandu, ona ima različitu interpretaciju. Po jednima propaganda je služila za odmazdu srpskih snaga na teritoriji Kosova, po drugima propaganda je služila terorističkoj vojsci OVK da, kako se to kaže, napravi svoj slučaj pred javnošću, po trećima reč je o hladnokrvnoj zajedničkoj propagandi.

Status istrage je imao različite oblike tokom poslednjih 20 godina. Nikakvih podataka nismo imali 1998. i 1999. godine, osim interpretacija propagandi. Tih šest dečaka bi danas imalo između 35 i 40 godina. Ako smo nekome dužni, odustajanje od propagande i pronalaženje krivaca za ovo jezivo ubistvo, onda smo to dužni njima i njihovim roditeljima.

Drugi oblik istrage je bio kada je predsednik Srbije 2014. do 2016. godine rekao da ima saznanja, ali nema dokaze, i da se ta saznanja nikome neće dopasti u Srbiji. Razumem i potpuno da se ne može bez dokaza tvrditi koja su saznanja, ali ja sam narodna poslanica, Ustav obavezuje i mene i Tužilaštvo za organizovani kriminal i ministra unutrašnjih poslova i direktora BIA da meni dostave informacije o tome u kom statusu je ta istraga danas.

Ako nastavimo da zataškavamo slučaj ili da pokazujemo nesposobnost da rešimo to jezivo ubistvo od 14. decembra 1998. godine, ona ćemo ostati neosetljivi na svaku vrstu propagande, laži i klevete koje se proizvode o bilo kojoj strahoti koju doživljavamo kao ljudi, bez obzira da li živimo u Beogradu, u Prištini ili bilo gde na teritoriji bivše Jugoslavije.

Činjenica da je ovo jedno od strašnih zločina uz nestala lica o kojima nemamo već treću godinu nikakve informacije je obaveza istovremeno svih nas da te informacije dobijemo, da ovaj zločin od propagande očistimo, oljuštimo i da ljudima damo istinu. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 16.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Potpredsednik Narodne skupštine Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 120000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:43