MAJA VIDENOVIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 30. aprila 1979. godine u Beogradu.

Osnovnu školu i gimnaziju završila je u Beogradu, gde je i diplomirala na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Učestvovala je u opozicionom radu još kao gimnazijalka, kada je organizovala srednjoškolske proteste 1996/97. godine.

Od 2001. godine član je Opštinskog odbora Novi Beograd, čiji je u dva mandata i potpredsednik. Od 2007. do 2011. bila je potpredsednik Gradskog odbora DS Beograd. Od 2004. do 2008. godine bila je odbornik u SO Novi Beograd i odbornik u Skupštini grada Beograda. Na izborima decembra 2003. i januara 2007. godine, bila je kandidat za narodnog poslanika, a narodni poslanik u Skupštini Republike Srbije bila je u mandatu 2008−2012. i 2012−2014. godine.

Na XVIII Skupštini Demokratske stranke održanoj 31. maja 2014. godine izabrana je za potpredsednicu Demokratske stranke.

Bila je šefica Informativne službe i urednica Internet prezentacije Demokratske stranke.

Na parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine izabrana je za poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zamenica predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova.

Završila je više specijalizovanih kurseva, treninga i seminara, posebno iz oblasti odnosa sa javnošću, političkog marketinga, strategije i organizacije političkih kampanja.

Živi na Novom Beogradu.

Govori engleski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 453
  • 4
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 10 meseci i 14 dana i 16 sati

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Hvala, gospođo predsednice.
Dakle, Zakon o sistemu plata u javnom sektoru bi trebalo da bude jedan od zakona kojim se uvodi red i kojim se uvodi pravedan sistem velikog broja zaposlenih koji rade na sličnim poslovima. Međutim, ovaj zakon, odnosno izmene i dopune koje su u paketu sa svim ostalim zakonima, pre od intencije uvođenja reda i uvođenja pravednog sistema, mogu da se zovu zakoni o tome koji govore da mi ili, pod jedan, ne umemo da planiramo, odnosno ova Vlada ne ume da planira, ili umemo da planiramo, ali ne umemo da realizujemo ono što smo planirali, ili možda gore od toga umemo ali ne želimo, ne postoji politička želja.
Na kraju godine, i ove godine, i ovo je samo jedan od zakona, kao i Zakon o javnim medijskim servisima, kao i pre dve nedelje kada smo govorili o budžetu i pratećim zakonima, gde je ponovo produžavana zabrana zapošljavanja, zaposlenih i tada sam govorila, a podsetiću vas na ovo, samo zbog toga što je ministar finansija u replici rekao nešto što je potpuno različito u odnosu na ovo na šta na je ministarka danas upoznala. Apelujući da se ne produžava zabrana zapošljavanja do kraja 2017. godine, čime se onemogućava svim onim mladim ljudima koji su negde studirali i vredno radili, usmereni da rade negde u javnoj upravi, čime im se poručuje, takvim stanjem im se poručuje odu iz zemlje, da upisuju kurseve nemačkog jezika, ako su lekari, Vlada im poručuje da za njih nema mesta.
Obrazloženje Vlade, taj neverovatni cinizam je bio – da, zabranićemo zabranu zapošljavanja za još godinu dana zbog toga što je to doprinelo fiskalnoj konsolidaciji. Te je ta poruka da je fiskalna konsolidacija, ta nepravedna štednja koju plaćaju, znači za vašu nesposobnost plaćaju najbolji i najmlađi. Mislim da je strašno cinično, replicirajući meni, ministar Vujović, razumejući navode o kojima sam govorila, je rekao da ministarstvo nadležno, a to je vaše ministarstvo, poštovana ministarka, sa detaljnim analizama kasni, da one postoje samo za nekoliko ministarstava. Ako se ne varam vi ste rekli da postoje za sva ministarstva, pa vas molim za pojašnjenje i da je to jedan od razloga zašto je potrebno da se produži zabrana zapošljavanja čime se onemogućava svim onim mladim ljudima da nađu svoje zaposlenje. S jedne strane, a sa druge strane se na desetinama pozicija u budžetu predviđaju ugovori o delu koji su jedna od načina na koji je moguće da se sprovede partijsko zapošljavanje.
Pitam vas, da li postoje detaljne analize za svaki sektor i za svako ministarstvo, kao što ste vi rekli ili ne postoje, kao što je rekao ministar finansija? Ne samo da ne postoje, već zbog objektivnog kašnjenja vašeg ministarstva će i zbog toga da trpe građani.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Ovo je drugi amandman koji smo podneli na ovaj kratak Predlog izmena i dopuna zakona.
Danas smo imali priliku da razgovarajući o zakonu o izmena Zakona o javnim medijskim servisima, govorimo o svemu, samo ne o onome što je suština. Mi imamo duboko nerazumevanje oko toga šta bi javni servis trebalo da predstavlja.
Šta je javni servis, koja je njegova uloga i koja je uloga svih nas? Koja je uloga izvršne ili bilo koje vlasti u odnosu na javni servis?
Mnogo opasnije od toga što mislim da imamo potpuno nerazumevanje u odnosu na to šta je to javni servis, koliko bi trebalo da ga čuvamo, pomažemo, radimo sve da on bude nezavistan je namera, tendencija koju smo danas imali prilike da čujemo od kolega narodnih poslanika SNS, primarno, koja se ogleda u nekoliko opasnih teza, koje su mnogo opasnije od pukog nerazumevanja.
Prvo smo imali danas legitimne političke ideje, da apsolutno ne bi trebalo da parlament bira članove REM-a, nego što ih lepo ne postavlja Vlada. To je tendencija koja se naslanja na sve ono kako se ponaša izvršna vlast. Moram da vas obavestim, kolega koji je to rekao, nije trenutno tu, ali način na koji mi biramo članove REM-a je bukvalno da ih Vlada, kroz protočni bojler.
Ono urušavanje institucija, urušavanje procedura koje se ogledaju u načinu na koji smo birali članove REM-a je upravo to. to je upravo partijsko postavljanje od podobnih ljudi iz Vlade Republike Srbije.
Druga, neverovatna teza je bila pobedite gospodo na izborima pa onda imajte javni servis kakav vam odgovara je opasna teza koja takođe svoju potvrdu ima i u ovom Predlogu zakona.
Danas smo imali žalopojke o tome koliko je premijer ili nije bio ili jeste u određenim prilazima na centralnom dnevniku RTS, od pet godina nekakav dnevnik da nije u onoj sekundi po osećaju SNS, kada bi trebalo da ima. Danas smo razgovarali o svemu samo ne o suštini. Suština je da dve i po godine nakon usvajanja ovog zakona imamo konstantu jednu politiku prolongiranja koja ima za posledicu nekoliko stvari.
Odredbe Zakona o javnim medijskim servisima se već gotovo treću godinu ne primenjuje. Onda smo imali izjavu premijera koji je rekao njegovo predizborno obećanje da će ukinuti pretplati.
Zbog toga smo doneli, ministre, moram da vas podsetim, vi tada niste bili ministar, ali nasleđujete stanje za koje ste odgovorni i ono što projektujete kada govorite o medijskoj strategiji morate da imate u vidu sve ono što se desilo od tada, onda smo imali Zakon o privremenom uređivanju načina naplate takse, koji je praktično legis specialis, jer je potpuno suprotan od Zakona o javnim medijskim servisima. Imamo tu tendenciju da se kontinuirana kontrola Vlade nad Javnim servisom nastavlja. Pa imamo neverovatno licemerne izjave o tome da kažemo – da, smanjili smo taksu na 150 dinara, a ostalo plaća Vlade. Ne plaća Vlada, to takođe plaćaju građani Srbije. Ovo vam govori neko ko je bio redovni platiša pretplate za RTS. Ja mislim da je to dobar model i mislim da je naš zajednički interes, ne naš, nego svake građanke i svakog građanina, da imamo kvalitetan javni nezavisni servis. Ne samo zbog potrebe objektivnog i pravovremenog informativnog programa, nego to je jedini prostor gde možemo da čujemo nešto više, nešto od obrazovnog sadržaja, nešto od kulturnog sadržaja. To je interes svake građanke i građanina i to je, ako hoćete, interes demokratskog društva, da ima slobodan i nezavisan javni servis.
Na kraju, moram da se osvrnem na zaista prilično sramno i licemerno obrazloženje zbog toga da vi nećete da prebacujete na građane i, eto, Vlada će da donese odluku o tome koji će biti iznos taksi, iako je to apsolutno kršenje Zakona o javnim medijskim servisima, zato što je 150 dinara optimalno i imajući u vidu ekonomsku situaciju građana, a to radite u istom trenutku kada im smanjujete plate, penzije i povećavate poreze.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Hvala vam, gospodine predsedniče.
Poštujući vreme i poštujući važnost zakona koji su nažalost objedinjeni, ja ću govoriti nekoliko minuta o Zakonu o stanovanju. Moram na početku da kažem da smatram da je odnos…
Gledaju nas ceo dan ministarka, verujem da i vi znate, građani. Uznemireni su. Imaju različite informacije i važno je ono što dolazi iz ovog Doma. Nažalost, tokom čitavog dana, diskusija je sve samo ne o onome šta građanke i građane Srbije najviše muči. Obraćamo se, pričamo o svemu, samo ne o onome kako će ovaj zakon koji uređuje svakodnevni život građana, koji se bukvalno tiče i zadire u njihova prava i obaveze… Svaki zakon je posvećen životu ljudi, ali Zakon o stanovanju koji uređuje način na koji mi koristimo naše zajedničke prostorije i naše privatne stanove, odnos države prema tome je nešto što zabrinjava svakog građanina.
Nažalost, ove diskusije koje su posvećene 90% premijeru Srbije ne prepoznaju i rugaju se zabrinutosti građana koji nas slušaju i očekuju od nas rešenja.
Podneli smo veliki broj amandmana. Nisu svi „briše se“, neki su veoma konkretni, iako ne smatram da su amandmani „briše se“ nerelevantni, oni su i više od stava.
Na kraju moram da kažem, na početku, odnos Vlade prema Skupštini, prema narodnim poslanicima opozicije nije samo odnos prema poslanicima opozicije. Kada mi imamo dva dana da spremimo osam važnih zakona, to je odnos prema građanima Srbije, jer mi ovde zastupamo njih. Mi smo dužni da pregledamo sve zakone, da pripremimo amandmane i da zastupamo njihov glas, tako da to nije odnos prema opoziciji, mnogo gore, to je odnos ove vladajuće stranke i koalicije prema građanima Srbije.
Dakle, ovaj zakon utiče na svakodnevni život građana. Način na koji govorimo o njemu je loš. Namera, gospođo ministarka, da se uvede red u Zakon o stanovanju, uopšte u ovu oblast, je dobra. Ja nemam nikakve sumnje da su vaše namere dobre, međutim, u trenutku kada svoje namere pretočite u ovakav predlog rešenja prestaju da budu relevantne.
Rešenja koja su predložena u ovom zakonu su loša. Ona duboko ugrožavaju nekoliko stvari. Prenormiran, danas smo čuli taj argument. Apsolutno jeste. Ovim zakonom praktično uvodimo nekoliko novih organa. Prenormiranost, rast neke obaveze koje su već normirane u nekim zakonima. Restriktivno vam je. Važnije od toga, njegov duh je potkazivački, da prijavimo komšiju u čijem stanu živi zakupac, da prijavimo Poreskoj upravi.
Mi danas imamo u 2016. godini u Srbiji kandidata za članstvo u EU poresku upravu koja ima kampanju – prijavi komšiju, prijavi podstanara, zovi na ovaj broj telefona, pošalji mejl na ovaj mejl ili prijavi da u nekom stanu na trećem spratu živi neko lice koje nije prijavljeno.
Dakle, zadire se u privatnost građana, o tome ću nešto više da govorim, udara se na nepovredivost stana i ponovo se čini nepravda tzv. zaštićenim stanarima, koji su ovakvim rešenjima sve, samo ne zaštićeni.
Član 153. iako je on amandmanski povučen i 152. i 154, mene ne sprečava da o njemu kažem nekoliko reči, zato što je to ponovljena namera da uradite nešto što i pre nekoliko godina predsednik odbio da potpiše zakon koji je ovde usvojila ova većina, Zakon o prodaji državne nepokretnosti, vi ste tu nameru da se povlašćenom krugu lica koji žive u luksuznim vilama, oni te vile otkupe, a 20 godina bez kamate vaše obrazloženje vrlo je interesantno zašto to povlačite. Nadam se da će se zbog onoga što ste rekli u obrazloženju, a to je da se porodicama poginulih policajaca i vojnika nađe rešenje vrlo brzo u podzakonskim aktima ili u predlogu nekog drugog zakona.
Građanima se umesto sigurnosti ovim Zakonom o stanovanju, uteruje strah, umesto odgovornosti, njima se uteruju nove procedure, novi troškovi, novi organi, nove komplikacije sa birokratijom. Prostori za zloupotrebu u ovom zakonu, i naši amandmani se odnose uglavnom, odnosno 90% oko toga su neverovatno veliki, molim vas da ih detaljno pogledate. Mi praktično uvođenjem profesionalnih upravnika i prinudnih upravnika, kada lokalna samouprava jednoj zgradi uvodi u prinudnu upravu, praktično uvodimo novi politički organ koji negde ispod mesne zajednice, pa mesna zajednica, pa opština, građani danas imaju problem sa ostvarivanjem prava. Vi ste, koleginici Čomić, koja vas je nekoliko puta danas, kao ovlašćena predstavnica pitala koliko ima registrovanih skupština stanara, nismo uspeli da dobijemo taj odgovor. Kako mislite da će se danas stanari organizovati, kako mislite da će oni danas uspeti između sebe da se dogovore da neko od njih, komšija, koje poznaju prihvati se obaveza koje ovim Predlogom zakona, uvodimo neverovatno više obaveza nego što su oni imali u prethodnim zakonima?
Samo nekoliko, vlasnik posebno, vezano za prikupljanje podataka, obrazloženje koje je stiglo i mišljenje na naše amandmane je, sve samo ne zadovoljavajuće, poverenik za zaštitu podataka o ličnosti nam je na to skrenuo pažnju, ne samo da je upravnik dužan da prikuplja evidenciju o tome ko živi u kom stanu, nego vi u ovom Predlogu zakona obavezujete i vlasnika stana da kada zaključi ugovor o zakupu sa stanarom koji je kod njega da on to mora da da i upravniku. Šta će upravniku ti podaci? Za šta ih on koristi? Kome ih daje na uvid? Kada budu polagali te kurseve, dobijali licencu Privredne komore, da li oni znaju šta smeju, odnosno ne smeju da rade sa tim podacima? Gde ovde piše da oni nikako neće te podatke podneti poreskoj upravi? Šta garantuje, ne meni, ne nama, nego građanima da ti podaci, uključujući sa jedinstvenim matičnim brojem građana, neće završiti kod poreske uprave do drugih?
Kada govorimo o – smanji porez, povećaće se kirije, o tome sam govorila da će ljudi jedni druge prijavljivati gde stanuju stanari, sporno je praviti od upravnika zgrada nekakve poreznike amatere i njima nametati obavezu da oni prikupljaju takve podatke. Kada govorimo o nepovredivosti stana, u prethodnom nacrtu koji je bio krajem prošle godine, vidim da ste izmenili, ublažili te odredbe, ali su one danas po mom dubokom uverenju, potpuno protivustavne. Nepovredivost stana je ustavna kategorija a vi u članu 14. govorite da vlasnik posebnog dela, vi obavezujete svaku građanku i građanina, da je on dužan da pusti u svoj stan, zbog nekakvog mišljenja nekakvog građevinskog inspektora, samo isključivo po odluci suda. Ne po odluci i mišljenju građevinskog inspektora, može se ući u stan. To, moram da kažem nekoliko stvari oko toga, gradski menadžer koji se u pauzama kada se brine o fontani koja će pevati u centru Beograda, on Beograđanima kaže da će oni biti obavezni da puste nekoga u svoj stan, između ostalog da će brigu o fasadama, liftovima, krovovima sada postati i obaveza lokalne samouprave i da će oni imati pravo da nametnu tu obavezu skupštini stanara, odnosno upravniku iz sledećih razloga: ukoliko fasada na zgradi nije bezbedna, ukoliko su delovi skloni padu, ili je jednostavno ružna. Molim vas, pogledala sam detaljno zakon, ovo ne stoji u zakonu, pa vas molim samo da kažete da li gradski menadžer Goran Vesić ne govori istinu, ili je ovo zaista mogućnost da lokalna samouprava zbog toga što neko proceni da je fasada jednostavno ružna, citiram menadžera, sprovede takvu obavezu.
Dakle, kada opština propiše da je određena zgrada dužna da sprovede nekakve radove tu informaciju dobije samo upravnik. Upravnik ima obavezu, vrlo netransparentnu, da prikupi nekakve tri ponude i da izvrši radove na toj zgradi. Nakon toga, on daje račune svim stanarima koji nisu upoznati o tome, koji nisu odlučivali o toj odluci. Ukoliko oni nemaju da plate tada, njima će se ili blokirati računi ili će im se praktično staviti hipoteka i nemogućnost raspolaganja stanom u kome žive, koja će biti zadužena za iznos koji je neki upravnik i neka lokalna samouprava procenila oko toga.
Nekoliko reči, poštujući vreme da ostavim kolegama, o zaštićenim stanarima. Razumem i nije vaša odgovornost, da se odmah razumemo, ovo je nešto što je nasleđen problem svih vlada, višedecenijski. Jedna nepravda koja je učinjena stanarima koji, ne želim više ni da ih zovem zaštićeni stanari, zato što zbog predloga ovog zakona oni su sve samo ne zaštićeni, cinično je da ih tako zovemo, oni jedini nisu imali pravo kada su sve građanke i građani imali pravo 1992. godine da otkupe stanove koji su im dodeljeni. Nisu oni birali da žive u tim stanovima. Ova rešenja, nažalost, ih dovode u još nepravedniji položaj, em što im se povećava kirija, ostavlja im se neizvesnost da li će dobiti kvadraturu kakvu zaslužuju, otvara se jedna nova nepravda. Molim vas da pogledate amandmane koji su vrlo detaljni, koji su u saradnji sa više od 10.000 ljudi, prevashodno Beograđana, koji imaju ovaj problem, detalji su vrlo konstruktivni i predlažu se određena rešenja da ih ponovite.
Na kraju, umesto da pojednostavimo građanima život i da kažemo Vlada Srbije vam nudi, narodnim poslanicima na razmatranje zakon koji će da nam olakša život, koji će da nam olakša svakodnevne probleme, kada govorimo o stanovanju, mi nudimo građanima nešto što im komplikuje život, nešto što uvodi dodatnu birokratiju, dodatne troškove i veliki prostor za zloupotrebe.

Imovinska karta

(Beograd, 04.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 69936.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno, paušal 27320.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:45