Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Maja Videnović

Maja Videnović

Demokratska stranka

Govori

Poštovani potpredsedniče, koleginice i kolege, gospođo ministarka, pokušali smo pre nekoliko dana kada smo u načelu govorili o ovom zakonu, koliko nam je vreme dozvoljavalo, da se osvrnemo upravo na ovaj član.

Vreme koje nam je preostalo ću iskoristiti da na ozbiljan način pokušam da ustanovimo, ne zbog nas, ne zbog Demokratske stranke, opozicije, ne ni zbog vas, ministarka, nego zbog građana Srbije, zbog jednog ozbiljnog uznemirenja i zbog činjenice da smo mi podnevši amandman na član 40. Zakona, a čitav Zakon o zaštiti podataka o ličnosti je neprecizan, nerazumljiv, neprimenljiv i kontradiktoran, mi smo podneli ovaj amandman zbog potrebe da ako neka oblast ne sme u sebi da sadrži prostor za različita tumačenja, prostor za diskrecione ocene, prostor za zloupotrebe, to ne sme da postoji, ne sme da bude sadržano u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

Pravo na privatnost i pravo na zaštitu podataka o ličnosti nisu apsolutna ljudska prava. Naravno da u svakoj demokratskoj zemlji ona mogu biti ograničena i ona mogu biti suspendovana u vrlo jasnim i taksativno navedenim uslovima i upravo se o tome ovde radi. To su uslovi nacionalne bezbednosti, to su uslovi koji su u svim zemljama, koji su i, ako hoćete, u Evropskoj povelji o zaštiti ljudskih prava navedeni, da oni moraju isključivo biti precizirani zakonom.

Ono što je činjenica i zbog čega je naša intervencija koja je poslužila vama, odnosno predstavnicima, kolegama iz SNS, za obračun sa Poverenikom, to nije obračun sa Poverenikom, to je obračun, ako hoćete, sa predstavnicima građana, sa predstavnicima opozicije i sa preko 40 nevladinih organizacija koje su zajedno uputile svim narodnim poslanicima apel da se amandmanom na član 40. spreči neverovatan prostor za zloupotrebe. Niko ovde neće nikoga da optužuje da je ovo namera da se tako nešto čini, ali ako u nekom zakonu, a posebno u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, ne postoji potpuno taksativno sprečavanje svakog prostora za zloupotrebe, to je ovaj zakon.

Dakle, Ustav kaže da samo zakonom može da se uređuje oblast zaštite ljudskih prava, odnosno podataka o ličnosti, to znači obrada, prikupljanje, dostavljanje, ograničenje, samo i isključivo zakonom. Vlada Republike Srbije je, rekavši da ovaj zakon donosi u interesu građana, odlučila da u Predlogu zakona o zaštiti podataka o ličnosti izbaci reč: „zakon“, što ostavlja, pod jedan, neverovatan prostor za zloupotrebe, neverovatan prostor za diskreciono ovlašćenje, znate, nisu samo državni organi ti koji dolaze u susret sa podacima o ličnosti, to su i bezbednosne strukture, to je preko 300.000 subjekata danas u Republici Srbiji koji dolaze u dodir sa podacima svake građanke i građana.

Građani su danas svedoci da su posebno osetljivi podaci o ličnosti, kao što su medicinski podaci. Završavaju na naslovnim stranama pojedinih tabloida podaci, medicinski podaci, naše sugrađanke iz Kragujevca, ako se ne varam, koja se usudila da se pobuni protiv direktora nekakvog doma zdravlja. NJeni podaci iz zdravstvenog kartona su završili na naslovnoj strani tabloida.

Znate šta, kada Vlada kaže da iz ovog zakona reši da izbaci reč: „zakon“, ja apsolutno odgovorno sa ovog mesta tvrdim da se ovaj zakon ne donosi u cilju zaštite prava građana, nego se donosi u cilju zaštite interesa Bezbednosno-informativne agencije i drugih.

Podsetiću nas sve zajedno, pre tri nedelje je gospodin Parezanović, zvaničnik BIA, u svojstvu institucije i sa autoritetom institucije koju predstavlja, na nekakvom skupu, u prisustvu premijerke Republike Srbije optužio predstavnike medija, predstavnike nevladinih organizacija, predstavnike sindikata i predstavnike pojedinih opozicionih stranaka da oni predstavljaju najozbiljniju opasnost po nacionalnu bezbednost.

Kada neko sa autoritetom institucije tako nešto kaže, to je alarm i pokazna vežba i to je poruka za sve one da se svim tim ljudima, novinarima koji danas hrabro, uprkos svim pritiscima i svemu onome što doživljavaju, nažalost, od poslanika SNS u Skupštini, neko može tu da tumači, ako je neko iz BIA rekao da su predstavnici, da su novinari, da su predstavnici nevladinih organizacija, sindikati i opozicioni političari predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost. Pa, možete da zamislite šta će se dešavati sa njihovim podacima, šta će se dešavati, koliko oni neće biti zaštićeni i, ono što je najvažnije i što se dešava već sedam godina, koliko će takvi podaci biti zloupotrebljeni unutar stranačkih, odnosno u političkim borbama protiv političkih protivnika?

To je nešto što nije novost. To je nešto što se ne dešava prvi put. To je nešto što se dešava sedam godina, a sada Vlada Republike Srbije dolazi u parlament i legalizuje zloupotrebu ličnih podataka u političke svrhe, neko proglašava da su opasnost po nacionalnu bezbednost Srbije su novinari, nevladine organizacije, predstavnici sindikata i pojedini opozicioni političari, a Vlada u Predlogu zakona dolazi pred parlament i kaže da se iz Zakona o zaštiti podataka o ličnosti izbacuje reč „zakon“. Te smo i danas ostali uskraćeni za odgovore – čime su propisana ta ograničenja, koja su to tačno ograničenja, u kojim to tačno slučajevima i, ono što je najvažnije, kojim aktom i ko može da propiše ta ograničenja.

Ministarka je pokušala, kada smo razgovarali u načelu, da kaže da se ostavlja mogućnost da se donose drugi zakoni kojima će biti ograničena prava, a biće pravo ograničena samo ovim zakonom. Te vaše reči koje su, ja verujem, i posledica vaše dobre namere ne korenspodiraju sa onim što se nalazi u Predlogu ovog zakona.

Dakle, ovaj zakon ostavlja ogroman prostor za zloupotrebe, koji nije samo prostor za zloupotrebe, već i namera ove vlasti, jer smo svedoci već sedam godina šta se dešava. Ukoliko se ovako nešto ne nađe u Predlogu zakona, ukoliko vi ne usvojite ovaj amandman, biće potpuno jasno da su svi poslanici vladajuće koalicije stali iza toga da se ovaj zakon ne donosi u interesu građana, nego u interesu BIA.
Gospodine potpredsedniče, kao što sam rekla, umesto odgovora na jasna pitanja koja sam postavila a koja dozvoljavam da niste uspeli da čujete, vi ste pokušali ne samo da se obračunavate sa Poverenikom nego na vrlo uvredljiv način da se odnosite prema 40 nevladinih organizacija koje se bave oblastima zaštite ljudskih prava i da kažete, citiram – da Poverenik zamajava javnost i nevladine organizacije i da je njih zloupotrebio i da predstavnici nevladinih organizacija koje se godinama i decenijama bave zaštitom ljudskih prava i zaštitom podataka o ličnosti, prevarene od strane Poverenika i da su one tako prevarene uputile… evo, vi potvrđujete tako nešto.

Evo, ja ću sada u ime nevladinih organizacija zbog građana Srbije da je ministarka u Vladi Republike Srbije optužila Poverenika da je on prevario 40 predstavnika nevladinih organizacija koji su uputili amandman na član 40. koji ostavlja prostor za neverovatne zloupotrebe. U vremenu u koje mi je preostalo ja ću da kažem šta ste vi zapravo rekli.

Vi ste optužili Asocijaciju online medija, Autonomni ženski centar, Bečejsko udruženje mladih, Beogradski centar za bezbednosnu politiku, Beogradski centar za ljudska prava, BIRN Srbija, Biro za društvena istraživanja, Građanske inicijative, Građanski savez grada Kraljeva, Društvo sudija Srbije, Inicijativa mladih za ljudska prava, ISAK fond, Južne vesti, Komitet pravnika za ljudska prava, Libek, Link plus, Medija i reform centar Niš, Mreža za istraživanje kriminala korupcije – KRIK, Nacionalna koalicija za decentralizaciju, Nezavisno udruženje novinara Srbije, Odbor za ljudska prava Valjevo, Odbor za ljudska prava Negotin, Partneri za demokratske promene Srbija, Pravni skener, Praksis, Regionalna informativna agencija JUGpres, Slavko Đuruvija fondacija, Šer fondacija, Trag fondacija, Transparentno Srbija, Fondacija za otvoreno društvo Srbija, Fondacija centra za demokratiju, Centar za demokratiju razvoj juga Srbije, Centar za istraživanje transparentnosti i odgovornost CRTA, Centar za razvoj građanskog društva.

Gospodine predsedavajući, ja pretpostavljam, za razliku od građana da vi čujete ove napade i psovke koje dolaze na moj račun, zbog činjenice što ne pristajem da u Narodnoj skupštini kao predstavnica građana od ministarke u Vladi RS, koja optuživši Poverenika, optužuje 40 nevladinih organizacija koje su uputile svima vama, svima nama zajedno, predlog da se jako osetljiva oblast, a to je oblast zaštite podatka o ličnosti, normira na način koji ne omogućava nikakve zloupotrebe.

Umesto toga, umesto ponovnih napada od strane ministarke i na Poverenika i na sve predstavnike nevladinih organizacija, koji su svima nama uputili, mi nismo čuli ono što je najvažnija stvar.

Zašto je reč „zakon“ izbačena iz člana 40? Zašto se ti svi izuzeci, a ponovila sam i rekla sam vrlo jasno, da su podaci o ličnosti, ljudska prava koja nisu neprikosnovena, koja se mogu ograničiti samo i isključivo zakonom.

Vi se pozivate na nekakve uredbe EU. Jače od uredbi EU je Evropska povelja o zaštiti ljudskih prava, jača od nekakvih uredbi na koje se pozivate je Ustav Republike Srbije, koji kaže da je u isključivoj nadležnosti prikupljanje i obrada ljudskih prava može da se uredi zakonom.

Vi birate, da se umesto reči zakon, reč „zakon“ u ovom predlogu zakona briše, i da to može da ostavlja na diskrecionu procenu bez ikakvih pravila i ograničenja čime se definitivno svim građanima pruža jasna poruka da se ovaj zakon ne donosi u interesu zaštite prava građana, nego u interesu bezbednosnih i drugih struktura koje će bez ikakve kontrole, bez zakona, moći da upravljaju, da kontrolišu, da zloupotrebljavaju, da prenose, ko zna šta sve mogu bez obzira na zakon.
Gospodine potpredsedniče, gospođo ministarka, dr gospodine ministre, kada Vlada Republike Srbije po hitnom postupku dostavi u roku od tri dana, više od 20, odnosno 25 predloga izmena i dopuna zakona, a samo građanima vrlo kratko da kažem, da bi danas trebalo da govorimo o tome u kom je stepenu korupcije danas Srbija živi, o tome kakvo je stanje u pravosuđu i na koji način biramo sudije i zamenike tužioca, o besplatnoj pravnoj pomoći.

Vreme koje nas obavezuje da govorimo o suštini, a zbog toga što građani su pretrpani aferama i svime onim što dolazi iz Vlade, nisu ispratili ono što je suština i vreme koje mi predstoji me obavezuje da govorim o najopasnijoj stvari kojoj danas Vlada Republike Srbije u parlamentu pokušava, samo pokušava.

Nadam se da će biti dovoljno razuma da ovako nešto opasno, jer samo da vas podsetim sve zajedno, vlast je smenjiva i ja verujem da vi niste u ovom trenutku u mogućnosti da tako nešto percipirate i shvatite, ali svaka vlast je smenjiva. Ukoliko ovakav udar na državu i vladavinu prava uradite, posledice, nisam sigurna da možete da percipirate kako će biti.

Dakle, građanima, vrlo jasno, radi se o izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i činjenici da Ustav Republike Srbije kaže da se obrada podataka o ličnosti može isključivo samo precizirati vrlo detaljno precizirati zakonom. Vlada Republike Srbije, gospođo ministarka u potpuno neverovatnom obrazloženju, ministarka sada ću vas citirati, zato što verujte mi niko od nas nije u mogućnosti ovako nešto interpretira i ponovi. Dakle, Vlada bira da posebno osetljive podatke, a to su podaci o ličnosti koji moraju, ako neka oblast mora da bude taksativno navedena, ako neka oblast ne sme da ima prostor za zloupotrebu to je ova oblast, a gospođa ministarka dolazi i kaže – ostavlja mogućnost da donosite i druge zakone kojima će biti ograničena prava, ali prava će biti ograničena samo ovim zakonom. Nisam siguran da li ste vi svesni šta ste vi zapravo rekli.

A o čemu se ovde, dame i gospodi, kolege, građani, građanke radi? Radi se o tome gde pravno ograničenje koje se policiji, koje se obaveštajnim agencijama, koje se bezbednosnim agencijama, kojima se više hiljada subjekata, koji na bilo koji način imaju podatke o svakom od nas, podatke o svakom građaninu i građanki, se omogućava da oni ta prava koriste kako im padne na pamet, da im se omogućava da ograničavaju prava građana bez obzira, odnosno izbacuje se iz ovog zakona reč – zakon.

Šta to znači i zašto je izbačeno? S obzirom da ste pokušali da ponudite neko obrazloženje koje je kontradiktorno, besmisleno koje nije zasnovano na zakonu, ja vas pitam da nam onda odgovorite i sledeće. Ako izbacujete reč – zakonom, to znači da može po diskrecionoj odluci, na bilo koji način, ko tačno može da utvrdi na koji način će se ograničiti prava građana? U kojim slučajevima? Čime su propisana ta ograničenja? To su informacije koje ne nama nego građanima Srbije niste dali.

Znate, kada Vlada Srbije, kada odluči da iz zakona izbacuje reč - zakon, to vrlo jasno govori o potpunoj jasnoj nameri, a to je da se ovaj zakon donosi u interesu BIA, a ne u interesu građana. Mi smo pre tri nedelje imali neverovatan slučaj i ministre Stefanoviću ja se sada vama obraćam. Vi ste rekli zašto kolege poslanici nisu bili na Odboru za kontrolu službi bezbednosti, to je potpuno legitimno pitanje, ali se apsolutno ne radi o tome. Gospodin načelnik u BIA je u svojstvu autoriteta institucije koju predstavlja, pred premijerkom, on nije tako nešto rekao poslanicima na zatvorenoj sednici, on je građanima rekao da su pojedini predstavnici opozicionih stranaka, pojedini predstavnici medija, pojedini predstavnici nevladinih organizacija i sindikata najozbiljnije opasnost po bezbednost Republike Srbije.

Nakon naših ponovnih pitanja da vi građanima Srbije i nama koji njih predstavljamo, odgovorite na osnovu kojih podataka je tako nešto informisano i šta to zapravo znači? Vi, umesto odgovora, dolazite ovde sa izmenama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, gde se izbacuje reč – zakon. Ovo je zakon gde će prava građana biti apsolutno ugrožena i zloupotrebljena.

Mi smo danas svedoci činjenice da medicinski podaci, podaci o pacijentima i podaci koji posebno treba da budu zaštićeni, završavaju na naslovnim stranama, u tabloidima zato što je neko pokušao da se i na taj način obračunava sa nekakvom građankom koja se bunila zbog bilo čega. Ne radi se o tome. Mi danas imamo situaciju da neko sa institucijom autoriteti institucije optužuje, odnosno govori da je neko najveća opasnost po bezbednost. Šta građani Srbije mogu da očekuju kada se usvoji ovo, kada ovo stupi na snagu? NJima ste dužni odgovore. Ja, na sve zajedno apelujem, kolege poslanike…

Samo da završim rečenicu, ako je dozvoljeno.

… da se ovaj zakon, upozoravam vas sada, ja mislim da ni vi niste svesni posledica koje stoje pred svima nama, ne donosi se u interesu građana. Donosi se isključivo u interesu vlasti i bezbednosnih službi.
Hvala, gospodine potpredsedniče.

Po amandmanu, naravno, što bi kolege iz većine rekle, sa posebnim osvrtom na sledeću stvar.

Malopre smo od potpredsednice Vlade gospođe Mihajlović, koja osim činjenice da vodi i da je na čelu važnih ministarstava, zaista, i na čelu koordinacionog tela za ravnopravnost žena, čuli da ona ne razume šta je to uvredljivo, ja ne bih rekla uvredljivo, nego potpuno nedopustivo, potpuno diskriminatorski, potpuno uvredljivo, ako vi to ne razumete i ako vam argumenti koleginice Jerkov nisu dovoljni, mi ćemo nastaviti.

Znate šta, kada govorimo o ovim zakonima koji su trenutno na dnevnom redu, postoji veliki broj žena koje rade u oblastima građevinske industrije. To su inženjerke, to su inspektorke, to su projektantkinje, koje su doživele porugu od predsednika Republike Srbije koji obilazi početak izgradnje fabrike kod Kraljeva i koji investitoru, odnosno direktoru te buduće fabrike govori: „Gospodine Turčine, vi ste dovedeni ovde da posebno brinete o našim ženama“. Ja vas molim, „vi ste dovedeni ovde“, saslušajte me pažljivo, „da posebno vodite računa o našim ženama“. Ja ne znam šta vama nije jasno. Nema šta neko da bude doveden da vodi računa o ženama…(Isključen mikrofon.)
Potpredsedniče član 27. i 103.

Znate, vaš posao je da u trenutku kada predsednica Skupštine ne predsedava Skupštinom, vi predsedavate Skupštinom i starate se o poštovanju Poslovnika. Vaša obaveza je poštovanje Poslovnika da, kada zamenik šefa poslaničke grupe, ovlašćeni, moj kolega Balša Božović, ima pravo na repliku, vi ne licitirate i pitate ga da li želite po amandmanu, nismo mi na pijaci, niti se igramo u ovoj ozbiljnoj instituciji.

Vaša obaveza je da na besmislene optužbe Aleksandra Martinovića, koje su vrlo, kao i u četvrtak, kada smo bili svedoci ove divne sinhronizacije SRS i SNS, ne napadaju oni Balšu Božovića, predstavnika opozicije, zamenika šefa poslaničke grupe DS, napadaju čoveka koji danas hrabro staje u odbranu profesije, koji staje u odbranu 28.000 inženjera, koji su ustali i rekli da ne žele da ih ova Vlada ponižava, da ih tera iz zemlje.

Dakle, kada taj narodni poslanik, a ova čitava igrarija, tokom čitavog dana i prethodne nedelje, vi time što optužujete na najbesmislenije moguće načine Balšu Božovića, to nije vredno odgovora, ne njega, nego nikoga od nas, to se odbija od nas.

Sa druge strane, time što vam sinhronom napadu na Balšu Božovića ne napadate njega i opoziciju, napade u ovom trenutku 28.000 inženjera koji su ustali u odbranu svoje profesije i oni ne pristaju na to da ih ponižava Ministarstvo i SNS koja neće dozvoliti da postoji oblast ovog društva koje ona neće staviti pod sopstvenu kontrolu, time što vi dozvoljavate da vam šef poslaničke grupe SRS, SNS, ovo čak nije lapsus, koji meni u ovom trenutku dobacuje prizemno, time što vi dozvoljavate da on vama naređuje, kada ćete i kome da date reč, da ućutkujete na taj način opoziciju, ne ućutkujete ni nas, ni mog kolegu Balšu Božovića, ućutkujete građane u čije ime smo mi obavezni ovde da govorimo.

U ovom trenutku, ućutkujete inženjere koji su stali u odbranu sopstvene profesije i sopstvenog dostojanstva. Želim obrazloženje o ovome što sam iznela, a nakon toga ću reći da li da se glasa.
Gospodine Arsiću, ja ću koristiti pravo da koristim vreme u trajanju od tri do četiri minuta koliko ste davali svima.

Pozivam se na povredu člana 103. i 104.
Apsolutno, vratite mi vreme uz ovaj vaš prekid.

Dakle, gospodine Arsiću, čl. 103. i 104. Prvo, moram da kažem svima da je vrlo dirljiva ova sinhronizacija SRS i SNS, dirljivo je, ali na tako nešto se nećemo obazirati, jer je danas svima jasno nešto što govorimo ovih šest godina da ste promenili, sklonili ste nešto sa revera, stavili ste evropske znake, ali suštine vaše politike i sve ono što radite, zaista je dirljiva ova podrška radikala i novih radikala.

Na napade narodnih poslanika opozicije, a sada govorim u ime poslanika DS, apsolutno nećemo reagovati, ali vi gospodine Arsiću, apsolutno ne smete da dozvolite da od bilo koga, a posebno ne od poslanika SNS, SRS, naše porodice optužuje šef poslaničke grupe SNS govoreći da su lopuže i kriminalci, o nama, o meni, o Goranu Ćiriću, Balši Božoviću, bilo koji politički napad i tako nešto je potpuno nedopustivo i to je pod jedan.

Pod dva, naučite i nikada vam tako nešto nećemo prećutati, jer niste ni sudija, ni tužilac, ni vlasnik istina. Vi ste neko ko zloupotrebljava Poslovnik, ko blati i kriminalizuje ljude, ne samo narodne poslanike i njihove porodice, već svakog ko se usudi da govori i misli nešto protiv svake politike.

Vi, time što dozvoljavate ovako nešto, gospođa ministarka time što optužuje narodne poslanike koji se trude argumentima da odgovore, govori da su frustrirani, pokazuje svu nemoć uz ovu dirljivost koju ste pokazali u sinhronizaciji stavova SRS i SNS.

Čekam obrazloženje, a onda ću tražiti da se Skupština o tome izjasni.
Gospodine potpredsedniče, godinama već pokušavam da govorim o izmenama Zakona o elektronskim medijima i nekoliko puta sam prethodnih godina bila uverena da građani ne znaju da zapravo Regulatorno telo za elektronske medije zapravo postoji, međutim u liku i u delu i peru jedne od članica elektronskih medija, koja je izabrala da je baš predizborna tišina dobar povod i dobar trenutak da se oglasi da stane ogoljeno na stranu jedne stranke i jednog čoveka. Građanima se taj iluzija koju su imali da regulatorno zapravo ne postoji, postoji.

Ja ću sve nas zajedno, kolege, da podsetim da u Zakonu elektronskim medijima piše da je REM samostalna nezavisna regulatorna organizacija koja vrši javna ovlašćenja i s obzirom na činjenicu da već godinama svojim glasom ne želite da o tome razgovaramo ovde, ja vas molim da vi predložite izmene Zakona o REM i da ne stoji više ovo kako stoji, nego da stoji da je REM informativna služba Aleksandra Vučića.

Znate, kada nemate institucije, onda jednoj stranci i jednom čoveku padne na pamet da preuzima vlast, što je suprotno Ustavu jer jedna stranka, posebno jedan čovek ne može da sprovodi vlast. Kada nemate institucije i kada REM ćuti na huškanje, na kriminalizaciju, na zloupotrebu nacionalne frekvencije koje predstavlja javno dobro, iako smo u digitalizaciji, postoji jasni konkursi, jasni uslovi pod kojima svako bez obzira da li je u pitanju država ili u pitanju privatni vlasnik, mora da poštuje strogo propisane zakonske uslove. Ne postoji regulatorno telo koje bi trebalo da kontinuirano prati da li televizija sa nacionalnom frekvencijom poštuje te uslove ili ne ili televizija sa nacionalnom frekvencijom, posebno one koje su u privatnom vlasništvu postaju oružje u rukama jednog čoveka sa ubojitim otvorenim pismima, što je produžena ruka u borbi jednog čoveka i jedne stranke sa ne političkim protivnicima, nego svakim danas u Srbiji koji se usudi da misli, a ne daj bože da govori nešto što se ne dopada jednoj stranci, jednom čoveku.

Kada jedna televizija sa nacionalnom frekvencijom mesečno organizuje, snimi, plasira, montira spotove koji predstavljaju poziv na ubistvo jednog od lidera opozicije Olivera Ivanovića, kada REM ne reaguje, posledica toga je da na žalost taj čovek više nije sa nama. REM ne reaguje, ali zato Aleksandar Vučić preuzima ovlašćenja REM, pa mu padne na pamet da ima pravo da tumači da li je RTS ili Javni servis, trebalo da bude u prvom prilogu, a ne u drugom, pa da SNS i Aleksandru Vučiću pada na pamet da on preti Javnom servisu da će poslati stranačku vojsku u RTS da oni kontrolišu reglera, odnosno da li je njihov predstavnik bio ja odgovarajući način zastupljen.

Kada nemate institucije, imate vlast jednog čoveka i jedne stranke i to je potpuno jasno, ono o čemu govorimo, posebno poslanici DS već godinama.

Kada nema slobode medija, kada je ugrožena sloboda izražavanja i to nije tema zato što u poslednjim izveštajima Evropske komisije je to tema. To je tema zato što se krši pravo građana da budu blagovremeno … (Isključen mikrofon.)
Koleginice i kolege, ovog decembra će biti tri godine kako predlažem izmene Zakona o budžetskom sistemu, koji se prevashodno odnose na nešto što se zove, tzv. privremena, tzv. zabrana zapošljavanja.

Vrlo kratko. Ove tri godine sam pokušala da kroz deset oblasti za koje sam smatrala da su najveće žrtve i najveći talac ove pogubne, pogrešne, ne fer, diskriminatorske mere, koja je postala ideologija ove Vlade, da ni za koga u ovoj zemlji nema mesta, osim za članove i simpatizere SNS. Da vam ogolim li samo u nekoliko stvari.

Dakle, ovoj zemlji je potrebna pravda, vladavina prava, sistem i jake institucije, koje će građanima da poruče vrlo jednu jednostavnu stvar, a to je da postoji izvesnost, da postoji pravna sigurnost i da postoje ravnopravnost, jednakost svakoga od nas.

Kada vi kažete, kada država svojim budžetom, svojim merama fiskalne konsolidacije koja je postala najvažnija stvar za ovu zemlju, a pate građani, pate prava ne samo onih građana kojima je zabranjeno da prirodno rade, oni su pošteno izabrali da se školuju, stiču nekakva znanja i da se bave u onim oblastima koje su prirodno usmerene na državu. To su ljudi koji su se odlučili da ostanu u ovoj zemlji uprkos svemu. To su ljudi koji su odlučili da ostanu u ovoj zemlji da rade u oblasti nauke, kulture, pravosuđa, da rade u tužilaštvu, da rade u svim onim oblastima u kojima Vlada Republike Srbije kaže - za vas nema mesta; a ima mesta na primer za osuđenog ekstremnog desničara, Mišu Vacića.

To je Vlada koja kaže mladoj naučnici, mladoj balerini u Narodnom pozorištu, za koji važi zabrana zapošljavanja - za tebe nema mesta, ali ima mesta za stranačke funkcionere SNS.

To je Vlada koja kaže profesorima u Matematičkoj gimnaziji, kojima se svi ponosimo i dičimo, a nemamo na tako nešto pravo, jer je to uspeh njihov i uspeh njihovih roditelja i njihovih profesora, oni ne mogu da zaposle zbog zabrane zapošljavanja najbolje profesore koji bi tamo radili, nego tehnološki višak iz drugih škola. Za njih nema mesta, a ima mesta za Tomislava Nikolića, bivšeg predsednika Republike Srbije, koji sada ponovo vodi nekakvu kancelariju, koju niko živ ne ume ovde ni da izgovori, zašta je.

Ova Vlada uporno i sistematski, godinama ponižava i kažnjava svaku građanku i građanina koji nije član ili simpatizer SNS. Ova mera koja je pogubna i pogrešna i diskriminatorska, ne krši samo prava onih ljudi koji ne mogu da se zaposle zbog nje, nego prava svih ostalih građana, zbog toga što ne funkcionišu sistemi i zbog toga što njihova prava i njihova pravda zbog toga trpi.

Ući ćemo u decembar za dva meseca, pa ćemo ponovo razgovarati o budžetu i ja sam uverena da ćemo ponovo, nažalost posle šest godina, umesto izvinjenja građanima, umesto ispravke onoga što je napravljen haos u sistemima, imati produžetak takozvane privremene, takozvane zabrane zapošljavanja.
Ako mislite da nama smetaju ova prostačka dobacivanja koja sada doživljavamo, verujte da ste pogrešili sa kim govorite.

Gospodine Arsiću, ja ću sada da obrazložim predlog anketnog odbora i onda zahtevam, s obzirom na činjenicu da ste narodnim poslanicima i građanima Srbije rekli da elektronski sistem ne radi, ja onda tražim od vas da utvrdite, na isti način na koji ste malopre utvrdili da postoji kvorum, koliko je narodnih poslanica, odnosno narodnih poslanika glasalo za stavljanje na dnevni red anketnog odbora.

Ukoliko tako nešto ne učinite, već u ovom trenutku proradi elektronski sistem za glasanje, vi ćete potvrditi građanima Srbije i svima da ste bezočno, za promenu, ponovo ovog trenutka slagali. Ja obrazlažem i uverena sam da ćete podizanjem ruku i na isti način na koji smo ustanovili da ima kvoruma, znači prebrojavanjem svakog od vas, jer je utvrđeno da elektronski sistem ne radi. Ja vama verujem.

Dakle, elektronski sistem ne radi, spremite se, narodni poslanici, da budemo ovde do prekosutra, jer ćete za svaki predlog pojedinačno prozivkom glasati. To zahtevam, na to imam pravo, i to ste potvrdili da tako funkcioniše.

Dakle, evo ukratko da obrazložim, ovo je anketni odbor kojim tražim već godinu i po dana, od kada je predsednik Aleksandar Vučić izabran za predsednika Srbije. U danu inauguracije predsednika ispred Narodne skupštine Republike Srbije su novinarke i novinari fotoreporteri brutalno fizički napadnuti i sprečeni da rade svoj posao.

Nakon toga, ja sam tražila da se formira anketni odbor, potpuno je neobično da ova većina neće da glasa za tako nešto, zato što je tog dana, kada su fizički napadnuti novinarke i novinari fotoreporteri, poslata poruka da su novinari legitimna meta. I ne samo poruka, nego je poslata poruka kako će izgledati vlast Aleksandra Vučića, u ovom trenutku kao predsednika Republike Srbije, čega smo svedoci, nažalost, i svih ovih dana da se državnim neprijateljima, nekom ko ugrožava bezbednost Republike Srbije proglašava svako ko se usudi da slobodno misli.

Vidimo da se i danas novinarke i novinari proglašavaju državnim neprijateljima, i to ne od bilo koga, od narodnih poslanika SNS, od načelnika u BIA. Oni samo slede poruku koja je poslata u danu inauguracije predsednika, kada je nekažnjivo i kada je dozvoljeno fizički napadati novinare i novinarke, onda je, naravno, nekažnjivo i potpuno se podržava i skladu se politike SNS da se oni proglašavaju za državne neprijatelje.

Verujem da je ovo bila dovoljna argumentacija. Sada molim da prozivkom, na način na koji je ustanovljen malopre kvorum, utvrdimo koliko narodnih poslanika i poslanica podržava da se u Skupštini Srbije govori o tome i utvrdi činjenica o okolnostima koje su dovele do toga da se brutalno i fizički napadnuti novinari.

Kolege, računam na vašu podršku. Hvala.
Gospodine podpredsedniče, gospodine ministre, koleginice i kolege narodni poslanici, moram da se pridružim žaljenju zbog toga što je ministar zdravlja, gospodin Lončar, procenio da ovo nije tema na kojoj bi trebalo da razgovara i odgovara poslanicima na ono što postavljamo kao pitanja, što je procenio da u ovom trenutku ima važnija posla. No, činjenica da on trenutno nije u sali svakako ne oslobađa od naše obaveze, o kojoj govorimo ovde u ime građana, da skrenemo pažnju na nekoliko stvari.

Dakle, ono što je i moja koleginica Aleksandra Jerkov malopre rekla, mislim da je jedna od suštinski najvažnijih stvari o kojoj bi trebalo da vodimo računa, a to je kada govorimo o ovakvim temama, apsolutna je obaveza i odgovornost svakog od nas da vodimo računa o svakoj reči, o svakom zarezu, o tonu na koji govorimo, o načinu na koji govorimo i potpuno je nedopustivo da dolazi od bilo koga, a posebno od ministra zdravlja, nažalost, u ovom trenutku u Vladi Republike Srbije, da govori na način koji se čita, da su beskrupulozne, nedokazane optužbe na račun onih koji su organizovali, pomogli, učinili, omogućili da se spase i jedan jedini život.

Nisam sigurna da je ministar zdravlja svestan posledica svojih reči, i to nije nešto što je proizvoljno tumačenje. To je nešto što možemo da se podsetimo da je govorio ministar u svom uvodnom obrazlaganju juče, to su stvari koje mi čitamo iz stenograma.

Znate, kada ministar kaže, vi pošaljete SMS poruku jer vam neko traži da lečite dete, a vaš novac ne ide da se leči to dete i vi o tome niste obavešteni, nego ide na kockanje u nekakv investicioni fond. Monstruozne su optužbe koje su o ovako nečemu koje je izgovorio bilo ko, a posebno ministar zdravlja. Prvo, niko nikome ne traži, nego nesrećna sudbina bilo kog građanina Srbije je dovela do toga da traži od građana Srbije solidarnost i humanost da se nekome, bilo kome pomogne, niko ne traži, nego građani sami u tome učestvuju, a posebno da vi kažete da ne ide novac u pomoć lečenju deteta ili bilo koga, nego da neko troši na kockanje je potpuno nedopustivo.

Drugo, kada ministar kaže – OK, hajde da pokrenemo akciju i da od sutra nadležno Ministarstvo, i pozvaće premijerku Brnabić, da oni od sutra krenu da kontrolišu… To nije kampanja, to je posao institucija. Ukoliko postoji bilo kakva sumnja u poslovanje ili u zakonitost bilo koga, to je posao nadležnih institucija da kontinuirano tako nešto prate, a ne kampanja jednog ministra ili jedne Vlade, da se blati i kriminalizuje svako ko se na bilo koji način i iz bilo kog razloga ne dopadne jednoj stranci i jednom čoveku.

Kada govorimo o ovome, nije ovo napad samo na Sergeja Trifunovića, koji je pomogao, omogućio, učinio da se nečiji život spase. Ovo je kampanja protiv humanosti, protiv solidarnosti, kampanja protiv najboljeg u nama, a to je da pomažemo jedni drugima kad je najteže, iako nemamo sistem, nažalost, koji bi svi zajedno trebalo da stvaramo, koji neće praviti razliku, a koji će predstavljati izveznost i sigurnost za svakog kome pomoć bude potrebna.

Ovo nije kampanja samo protiv jednog čoveka i jedne fondacije koja je spasila i pomogla ljudima. Ovo je kampanja da se posumnja i da se kriminalizuje nešto što bi trebalo da nam bude sveto svima i najosnovniji prioritet, ne kao građanima, nego i kao narodnim poslanicima čija je to obaveza, a to je da budemo humani i solidarni. Dolazi iz Vlade Republike Srbije nešto što su nedopustive odluke. Niste vi ni sudija, ni tužilac, ni vlasnik istine, vi ste ministar koga obavezuje zakon i molim vas, molim vas kao građanka i kao narodna poslanica, da budemo svesni posledica sopstvenih reči. Hvala vam.
Gospodine Milićeviću, potpredsedniče, vi ste prekršili Poslovnik i ja vas sada pozivam da zajedno pročitamo član 109.

Dakle, ja smatram da je apsolutno bilo neophodno da narodnom poslaniku, Veroljubu Arsiću, izreknete opomenu iz razloga što je upotrebljavao psovke i uvredljive izraze… (Isključen mikrofon.)

(Maja Videnović: Ja vas molim da mi ne isključujete mikrofon.)
Hvala gospodine potpredsedniče, izmene Zakona o elektronskim medijima koje smo podneli pre gotovo godinu i po dana, je nešto o čemu poslanici prevashodno DS i opozicije ukazuju u prethodnih šest godina, a to je da medijskom prostoru imamo medijski haos i da jedan od glavnih krivaca za nepoštovanje zakona tzv. REM za koje sam potpuno sigurna da građani su Srbije u nekom trenutku mislili da zapravo ne postoji, da je nekakva reč na koju se pozivamo zbog njihovog nečinjena ali nam se onda to regulatorno telo koje nije reagovalo na govor mržnje, koje nije reagovalo na crtanje mete, koje nije reagovalo na diskriminaciju najgoru moguću, koje nije reagovalo na satanizam i kriminalizovanje političkih protivnika, javilo u liku i delu i peru jednog od članica REM u sred predizborne tišine. Tada su građani Srbije shvatili da to Regulatorno telo za elektronske medije zapravo postoji.

Znate, kada nemate institucije i kada jedna vlast, odnosno SNS kontinuirano pet godina radi na urušavanju institucija onda vlast preuzima jedna stranka, odnosno jedna čovek. Predsednike Srbije kome u nekom trenutku onda padne na pamet da ima pravo da javnost obaveštava da nije bilo u redu što je na javnom servisu u centralnom Dnevniku bio zastupljen u prilogu koji po njegovoj oceni nije trebalo da bude zastupljen. Predsednik Srbije koji govori da će poslati stranačku kontrolu u javni servis time što je nezadovoljan kako su funkcionisali regleri, da li je neko od njegovih stranačkih prvaka bio zastupljen na dobar način.

Kada nemate REM i kada REM ćuti, to je nešto što strašno nije ne znanje predsednice Vlade, gospođe Brnabić, nego brutalna zloupotreba. Nije nacionalna frekvencija nešto što ne mora da se poštuje, nacionalna frekvencija je javno dobro i potpuno je nebitno da li je korisnik nacionalne frekvencije državni vlasnik ili privatna televizija. Privatna televizija u ovom slučaju nije privatna televizija koja poštuje zakon, nego je privatna televizija koja je postala oružje u rukama jednog čoveka, a REM koji ćuti i koji ne reaguje na huškanje, na crtanje meta, na najbrutalnije mogući način postaje regulator namera i interesa jednog čoveka, a ne regulator javnog interesa.

Kada se tako nešto dešava onda je osnovna stvar da mi predložimo izmene i dopune Zakona o elektronskim medijima, koji će onemogućiti prostor za zloupotrebe, koji će predvideti apsolutno u članovima koje smo predložili, koji će predvideti apsolutno za tako nešto ne može da se dešava zato što kada nema demokratije, kada nema poštovanja zakona, kada nema slobode izražavanja, tada nema šanse da ovo postane demokratsko društvo.
Hvala potpredsedniče.

Da podsetim sve kolege narodne poslanike za koje sam potpuno sigurna da će svojim glasom za, za stavljanje na dnevni red, za formiranje ovog anketnog odbora pokazati spremnost da ovo ne bude zemlja u kojoj se desilo nešto što se desilo 31. maja 2017. godine. Podsetiću sve građane Srbije koji na žalost to jako dobro znaju, da je to dan kada je predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić imao svoju drugu inaguraciju. To je dan kada je u centru Beograda, kada je ispred Narodne skupštine Republike Srbije došlo do brutalnog napada na novinarke, novinare i foto-reportere koji su radili svoj posao, došli da izveštavaju o drugoj inaguraciji predsednika Aleksandra Vučića.

Predložila sam da se formira anketni odbor sa vrlo preciznim zadacima kako Poslovnik i nalaže, to je anketni odbor koji bi trebalo da utvrdi nekoliko veoma važnih stvari, a to je, da li je prilikom inaguracije ispred Narodne skupštine koja se održavala 31. maja 2017. godine bilo angažovano privatno obezbeđenje. Da li je, ukoliko jeste bilo angažovano privatno obezbeđenje, ko je angažovao to privatno obezbeđenje, po čijem nalogu su nepoznata lica fizički napadala novinarke, novinare i foto-reportere koji su radili svoj posao u danu inaguracije predsednika Aleksandra Vučića.

Takođe, zadatak ovog anketnog odbora je da utvrdi i zašto prisutni policajci u civili i u uniformi nisu reagovali na očigledno nasilje koje se dešavalo ispred Narodne skupštine Republike Srbije, koji je ceo svet i građani Srbije imali priliku da vide, ne zbog toga što je to loša poruka u svet, ta poštapalica koja se često koristi, već zbog toga što Srbija ne sme da bude zemlja koja građanima Srbije plasira poruku da je apsolutno dopušteno da se fizički napadaju ljudi koji rade svoj posao, gde je apsolutno dopušteno da se fizički napadaju novinarke, novinari i foto-reporteri koji rade svoj posao.

Ukoliko narodni poslanici i većina koja u ovom trenutku čini vlast, ne glasa za formiranje anketnog odbora, koji će utvrditi da li je zapravo bila u pitanju privatna paravojska, da li je bila u pitanju naredba koja je bila izdata pripadnicima unutrašnjih poslova, pripadnicima policije, da pod a) – organizuju tako nešto i pod b) – ne sprečavaju evidentno nasilje koje se održavalo, narodni poslanici će pružiti potpuno jasnu poruku da je ovo zemlja u kojoj ne važe zakoni, da je ovo zemlja u kojoj važi sila i da je apsolutno legitimna meta koju predstavljaju ljudi koji rade svoj posao, a to su novinarke, novinari i fotoreporteri.