NATAŠA VUČKOVIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 11. januara 1967. godine u Zagrebu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990, a advokat je od 1994. godine. Diplomu specijaliste za evropsko pravo stekla ja na Evropskom univerzitetu u Nansiju 2006. godine.

Od 1990. do 1994. politički je aktivna u Demokratskoj stranci. Bila je sekretar za međunarodnu saradnju DS 1991−1994 i sekretar Predsedništva Stranke. Jedan je od osnivača Demokratskog centra 1996. godine, a od ujedinjenja Demokratske stranke i Demokratskog centra, u Demokratskoj stranci je bila članica Izvršnog odbora. Na Skupštini Stranke 2006. godine izabrana je za članicu Glavnog odbora. Članica je Opštinskog odbora Savski venac. Septembra 2011. na sednici Predsedništva DS izabrana je za članicu Predsedništva Demokratske stranke.

Od 1994. izuzetno je aktivna u civilnom društvu kada sa grupom prijatelja osniva Fond Centar za demokratiju – nevladinu organizaciju za razvoj civilnog društva. Od osnivanja Fonda obavlja funkciju generalnog sekretara.

U periodu od 2001. do 2003. bila je savetnica za međunarodnu saradnju u kabinetu Predsednika Skupštine SRJ/Srbije i Crne Gore. Na lokalnim izborima 2004. izabrana je za odbornicu Skupštine Grada Beograda. Bila je poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije u sazivu od 14.2.2007. Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. ponovo je izabrana za poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope održanoj 23. januara 2012. izabrana je za potpredsednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Članica je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.

U skupštinskom sazivu od 2008. kao skupštinska poslanica bila je zamenica člana u Odboru za ustavna pitanja, Odboru za odbranu i bezbednost, Odboru za prosvetu. Narodna poslanica i u sazivu 2012-2014, 2014-2016, a na to mesto je izabrana i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Živi u Beogradu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 2
  • 458
  • 4
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 27 dana i 23 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 29 dana i 18 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 5 meseci i 14 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Hvala, predsednice.

Predložila sam da se izvrše izmene i dopune Zakona o porezu na imovinu koji je donet 2013. godine.

Dakle, od strane jedne od vaših prvih vlada 2013. godine, ogromno je povećan porez na imovinu. Mi smo i tada u skupštinskoj raspravi govorili o tome da je vaš tadašnji predlog zakona išao za tim da se čak i do 700% povećava porez na imovinu. Posle su neki naši amandmani srećom usvojeni, te je onda povećanje poreza samo između 200 i 300% urađeno. Sada je Skupština grada Beograda glasala, takođe, za povećanje poreza na imovinu.

Zašto mi ovaj zakon ovde predlažemo, ja posebno?

Pre svega, ogromno je poresko opterećenje građana Srbije. Mi svaki dan u medijima slušamo i od predstavnika ove Vlade da je veliki uspeh ove Vlade u tome što je sprovedena fiskalna konsolidacija. Molim vas lepo, nikakva fiskalna konsolidacija nije sprovedena, osim po džepu i na teret građana Srbije. Kada pogledate šta ste sve uradili u pogledu povećanja poreskog opterećenja građana, od 2012. godine od kada ste na vlasti, pored toga što je povećana stopa PDV, povećali ste porez na imovinu, povećan je porez na dobit preduzeća, akcize, itd.

Dakle, čitava ta fiskalna konsolidacija pored smanjenja penzija i plata, zapravo se zasniva na tome što ste građanima duboko, duboko, stavili ruku u njihov džep, i to je sav uspeh ove Vlade. To je rezultiralo time da je ogromno osiromašenje građana širom Srbije, a ovim porezom na imovinu, koji ste ovako 2013. godine zaista mučki povećali, prema tom zakonu najviše su opterećeni, pre svega građani, vlasnici nepokretnosti u velikim gradovima, i to pre svega u Beogradu, ali i u Novom Sadu, Nišu, i u drugim centrima gradova u Srbiji.

Šta je time urađeno? Time smo mi dodatno građanima povećali njihovo poresko opterećenje, time smo onemogućili da uživaju u pravima koja su im Ustavom garantovana. Dakle, takav porez na imovinu je i neustavan, i nepravedan, i on je neproporcionalan.

Mi smo mnogo puta predlagali više amandmana na taj predlog zakona. Ovaj moj predlog ide za tim da se, pre svega, zadrži progresivnost poreza na imovinu, ali tako da se oni koji čine najveći broj vlasnika nepokretnosti u ovoj zemlji, a to je najveći broj građana širom Srbije, da se upravo njima najviše i smanji poresko opterećenje.

Ovaj zakon ima još jednu veliku nepravednost, a to je što je njime ukinuto ono što smo uspeli da uvedemo u zakon, čini mi se 2010. ili 2011. godine, kada je on poslednji put menjan, a to je da se na okućnice ne plaća porez na imovinu. To je bio predlog inače poslanika Konstantinovića, i moj tada još, ovim zakonom koji ste vi doneli 2013. godine…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Poštovana predsednice, ovaj predlog zakona ima za cilj da se precizira nekoliko odredbi Zakona o pravu na suđenje u razumnom roku koji je donet 2015. godine. Mi smo tada na taj zakon predlagali dosta amandmana.

Zašto je ovaj zakon važan? Ovde u ovoj našoj zemlji svi građani koji imaju potrebu da zaštite neka svoja prava u sudskom postupku, znaju koliko će ih to koštati i vremena i novca. Dakle, došlo je do strašno velikog povećanja kako sudskih taksi, tako sa druge strane ne uspevamo da kroz sve ove reforme pravosuđa postignemo da sudski postupak, dakle da postupak u kome građani ostvaruju neka svoja prava, traje kraće.

U okviru dostupnosti, pravo na dostupnosti pravde, pravo na suđenje u razumnom roku je jedno od suštinskih elemenata. Šta se ovim zakonom, koji predlažem, zapravo uvodi? Jedna ravnopravnost građana, odnosno svih onih koji vode ili imaju sudski postupak u toku, a to je da u slučaju da im se ne obezbedi pravo na suđenje u razumnom roku, da se izuzme predsednik suda ukoliko je on taj koji odlučuje u osnovnom postupku. To ovim zakonom nije predviđeno, koji ste vi doneli 2015. godine i mi zbog toga ovo predlažemo.

Ovo je za sve građane Srbije posebno važno, ali bih htela da ukažem na jednu kategoriju gde je trajanje postupka izuzetno nepravedno i gde dovodi u pitanje njihovu egzistenciju, život njihovih porodica, a to je pitanje radnih sporova naročito.

Imamo priliku stalno da čitamo u medijima koliko dugo traju radni sporovi. Znači, to su ljudi koji su ostali bez radnog mesta, bez posla i koji nekada svoja radna prava ostvaruju u postupcima koji traju i nekoliko godina. Šta posle od tog prava ostane, čak i kad ga pred sudom ostvare, imali smo, takođe, priliku da čitamo. Ovo je jedna vrlo mala izmena, ali izmena koja bi značila mnogo za građane Srbije i za mogućnost da ostvaruju svoje pravo pred sudom na najbolji mogući način.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 01.11.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ono što je najveća primedba na ovaj zakon, ali posebno i na ovaj član, jeste što se nikakva obaveza ozbiljna ne predviđa za poslodavce. Ono što je za nas najveća briga, jeste šta će se desiti sa decom koja završe dualno obrazovanje, a za koje poslodavac nema nikakvu obavezu da ih zaposli u svojoj firmi, nego jednostavno kada se završi ciklus školovanja on može da pokrene novi ciklus sa novom grupom đaka i da tako stalno obnavlja na neki način jeftinu radnu snagu mladu, a da on nikakvo obrazovanje nema za druga radna mesta, za druge oblasti industrije i za mogućnost da nađe posao kod nekog modernog poslodavca.

Problem je što je naša privreda pri tom vrlo zaostala i tehnološki. Mi kada govorimo o modelu dualnog obrazovanja iz Nemačke i Švajcarske, mi zaboravljamo, gubimo iz vida razliku između ekonomije, između privrede između tih zemalja i nas. Tamo je privreda digitalizovana i kada vi đake pošaljete na dualno obrazovanje kod nekog poslodavca, on će dobiti i moderno digitalizovano obrazovanje, dakle obrazovanje za digitalizovanu ekonomiju. Ovde kod nas to nije slučaj u najvećem broju slučajeva. Dakle, za šta ćemo mi tu decu obrazovati? Ako još pri tom nema ni obaveze poslodavca da ga zaposli, šta će biti ishod ovog dualnog obrazovanja?

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 82000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Savski venac Opština Mesečno 4000.00 RSD 04.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:48