NATAŠA VUČKOVIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 11. januara 1967. godine u Zagrebu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990, a advokat je od 1994. godine. Diplomu specijaliste za evropsko pravo stekla ja na Evropskom univerzitetu u Nansiju 2006. godine.

Od 1990. do 1994. politički je aktivna u Demokratskoj stranci. Bila je sekretar za međunarodnu saradnju DS 1991−1994 i sekretar Predsedništva Stranke. Jedan je od osnivača Demokratskog centra 1996. godine, a od ujedinjenja Demokratske stranke i Demokratskog centra, u Demokratskoj stranci je bila članica Izvršnog odbora. Na Skupštini Stranke 2006. godine izabrana je za članicu Glavnog odbora. Članica je Opštinskog odbora Savski venac. Septembra 2011. na sednici Predsedništva DS izabrana je za članicu Predsedništva Demokratske stranke.

Od 1994. izuzetno je aktivna u civilnom društvu kada sa grupom prijatelja osniva Fond Centar za demokratiju – nevladinu organizaciju za razvoj civilnog društva. Od osnivanja Fonda obavlja funkciju generalnog sekretara.

U periodu od 2001. do 2003. bila je savetnica za međunarodnu saradnju u kabinetu Predsednika Skupštine SRJ/Srbije i Crne Gore. Na lokalnim izborima 2004. izabrana je za odbornicu Skupštine Grada Beograda. Bila je poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije u sazivu od 14.2.2007. Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. ponovo je izabrana za poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope održanoj 23. januara 2012. izabrana je za potpredsednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Članica je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.

U skupštinskom sazivu od 2008. kao skupštinska poslanica bila je zamenica člana u Odboru za ustavna pitanja, Odboru za odbranu i bezbednost, Odboru za prosvetu. Narodna poslanica i u sazivu 2012-2014, 2014-2016, a na to mesto je izabrana i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Živi u Beogradu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 445
  • 4
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 18 dana

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Pošto imam jako malo vremena, jer su sve moje kolege iz poslaničke grupe želele o ovoj važnoj temi da govore, želim samo da tri, četiri teze ponovim iz dosadašnjih naših nastupa.

Pre svega, celokupan način na koji većina upravlja ovom debatom u ovoj Skupštini danas govori u prilog tome da većina, odnosno ova vlast ne trpi da ima kontrolu. Dakle, odnos prema nezavisnim institucijama uopšte upravo to pokazuje i prema Agenciji za borbu protiv korupcije i prema REM-u i, na kraju krajeva, sada prema načinu na koji biramo Zaštitnika građana.

Mi smo imali drugog kandidata. Rukovodili smo se time da je za to potrebna osoba koja je posvećena ljudskim pravima, koja je u stanju da neguje jednu kulturu ljudskih prava, koja ima na kraju krajeva i neki kontinuitet u radu ove institucije. Mi smatramo da je to izuzetno važno, jer je to mlada institucija. Mi smatramo da je to izuzetno važna, jer je to mlada institucija. Znači, postoji nekih 10 godina i Saša Janković nije sam Zaštitnik građana. Tu moramo da pravimo tu razliku. On je doprineo da se ta institucija napravi kao nezavisna, da ima procedure, da ima svoju kulturu, da ima način na koji radi, i to je nešto što treba da cenimo. Veliki je izazov za Pašalića, koji će očigledno biti izabran, da li će to umeti na taj način da nastavi.

Saša Janković kada je bio Zaštitnik građana, podsećam na Zakon o elektronskim komunikacijama kada je DS bila na vlasti, bili smo u velikom sukobu povodom tog zakona, tada je rekao da je zakon protivan Ustavu i zakonu zato unutrašnji poslovi imaju mogućnost da imaju uvid u neke podatke građana. Mi smo tada bili sa njim u velikom sukobu. Na isti način je delovao kada je bila Savamala, na isti način je bilo kad je bila BIA itd. To su zadaci Zaštitnika građana. Ja pred Pašalićem samo postavljam pitanje – hoće li biti kadar, voljan da u takvim situacijama štiti interes građana, jer mi biramo Zaštitnika građana, da imaju građani u njega poverenje, a ne većina i vlast? To je suština ove naše rasprave danas.

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Naravno, svaka većina ima pravo i mogućnost ustavnu i zakonsku da odredi kako će izgledati vlada koju treba da formira i to svi znamo. Ono što je naš zadatak kao opozicije, to je da taj predlog, tu zamisao kritikujemo iz ugla koliko će to koštati građane Srbije, iz ugla kako će raditi ta Vlada i da li će moći da efikasno sprovodi u ovom trenutku pretpostavljene ciljeve.

Govoriću uglavnom o ideji i predlogu da se formira ministarstvo za evropske integracije. Mnogi su rekli da je to dobar predlog. Zaista, kada pogledamo iz perspektive sadašnjeg stanja, kada imamo ministarku bez portfelja koja je zadužena za evropske integracije, onda formiranje ministarstva za evropske integracije deluje kao dobar korak. Međutim, ako hoćemo da pogledamo zaista, a i da pođemo od obrazloženja koje ovaj Predlog zakona nudi, da je to zbog složenosti poslova koji su pred Vladom, a i s obzirom na značaj koji želimo da damo evropskim integracijama, mnogo bi bilo bolje, po mom mišljenju, da se ova Vlada odluči za to da jednom potpredsedniku stavi u nadležnost, u kapacitet da bude taj koordinator procesa evropskih integracija i pregovora sa Evropskom unijom. Zašto to mislim? Iz prostog razloga što je zadatak ovako navedenog ministra za evropske integracije da koordinira čitavim procesom, a mi svi znamo da jedan ministar ne može zapravo da koordinira radom drugih ministara. Zbog toga bi bilo mnogo efikasnije i mnogo bi dalo bolje rezultate kada bi to bio potpredsednik Vlade.

U ovako dosadašnjem stanju kako je to bilo do sada, u dosadašnjem rešenju, to je možda davalo rezultate, s obzirom da premijer jeste bio predsednik partije i predstavnik političke većine koja je tu Vladu formirala, mislim na Aleksandra Vučića, te i on kao glavni pregovarač, jer ne zaboravimo, glavni pregovarač je zapravo predsednik Vlade, ima ogromnu ulogu u tom procesu evropskih integracija. Vi se sada spremate da predložite za predsednika Vlade osobu koja nema tu političku težinu. Na kraju krajeva, sam Aleksandar Vučić je rekao da se ona neće baviti politikom, nego više ekonomskim pitanjima. Znači, njen uticaj politički na ove procese evropskih integracija neće biti značajan.

Zašto ja ovo govorim? Upravo zbog toga što većina govori o tome da su zadaci prioritetni evropske integracije i pregovori sa Evropskom unijom. Meni se čini da bi takav cilj i takav prioritet mnogo više bio iskazan ukoliko bi potpredsedniku Vlade, nekom od potpredsednika, bio stavljen u nadležnost ovaj posao.

Drugi razlog je vrlo važan i volela bih da o njemu dobro razmislimo. Kada potpredsednik Vlade koordinira procesom evropskih integracija, on se oslanja i oslanjao se u sistemu Vlade kakvu smo mi imali do trenutka kada smo dobili status kandidata, na stručni tim, na stručnu strukturu koja postoji pri Kancelariji za pridruživanje Evropskoj uniji i uvek smo usvajali one argumente koji idu za tim da je proces evropskih integracija pre svega politički, ali jako mnogo i stručni proces koji zahteva visoku kompetenciju i kapacitet upravo uprave.

Ono čega se ja bojim kada imamo sada pred sobom predlog za formiranje ministarstva za evropske integracije, da ćemo ići više ka politizaciji tog procesa, dakle, da ćemo negde ići više ka devastaciji stručnih struktura koje su napravljene do sada, a koje su jako važne između ostalog i zbog toga što one treba taj proces i čitavu tu strukturu da učine održivom. Nemojmo zaboraviti, proces evropskih integracija prevazilazi mandat jedne, druge, treće vlade i trajaće, na našu žalost, duže nego što smo možda inicijalno mislili, ali prevazići će i mandat ove Vlade. Prema tome, vrlo je važno da stalno imamo, ukoliko nam je stvarno zaista stalo do rezultata u tom procesu, jednu održivu strukturu koja taj proces drži.

Mi smo ovde danas mnogo govorili o tome da li je ideja Evrope pobedila. Rekla bih da nije, jer ta ideja podrazumeva i zato je to važno, važno je i zbog toga kako formiramo ovu Vladu, odnosno kako će ona izgledati po svojoj strukturi. Nije pobedila jer taj deo Evrope znači, između ostalog, da mi razumemo šta je uloga većine i šta je uloga opozicije i da to primenjujemo, a mi to ne primenjujemo i vi ne primenjujete kao većina, jer da primenjujete, onda ne biste uvek kada opozicija nešto kritikuje poslali poruku – pripremite se za zatvor. To onemogućava dijalog koji je potreban i u procesu evropskih integracija.

Dozvolite mi da kažem na kraju sledeće. Ta ideja znači razumevanje institucija, razumevanje nadležnosti institucija i vladavine prava. Zbog toga nije dobro što relativizujete slučaj Savamale i uvek ga predstavljate isključivo kao rušenje nekih baraka koje nisu podignute u skladu sa zakonom i za koje nije bila dozvola. Glavno pitanje Savamale nije to. Glavno pitanje Savamale je – zbog čega je i ko je poslao policiji poruku da ne dejstvuje kada su je građani pozvali? Za građane je to najvažnije pitanje i za politiku evropskih integracija to je najvažnije pitanje i o tome postavljaju pitanje svi izveštaji i u Evropi i na kraju nezavisni izveštaj civilnog društva u Srbiji.

Na kraju, dozvolite mi još nešto da kažem. Predsednik Vučić je pozvao opoziciju na razgovore i o Kosovu i o ustavnim pitanjima. Moje je ubeđenje da mi o svim državnim pitanjima treba da razgovaramo kao većina i kao manjina, to rade u svim razvijenim demokratskim zemljama. Sastaje se i predsednik Amerike sa predstavnicima većine, sa predstavnicima manjine, ali u jednoj atmosferi gde se dijalog vrednuje kao dijalog ravnopravnih, bez obzira na trenutnu političku moć. Većina je ta koja kreira atmosferu za dijalog. Svi znamo da su mediji toliko kontrolisani, da izlučuju ogromnu količinu nasilja i mržnje između ostalog i prema opoziciji. Ukoliko u takvoj atmosferi treba o bilo čemu da razgovaramo, da li zaista mislite da za to postoji realna mogućnost da ti razgovori ka nečemu vode?

Zbog toga apelujem, kada govorim i o ministarstvu za evropske integracije i o strukturi ove Vlade, a govorićemo, naravno, o Vladi mnogo više kada dobijemo njen predlog, da negde razmatramo zajedno u kom pravcu zaista želimo da ova Srbija ide, da li želimo da ide ka višku nasilja, ka višku nedostatka dijaloga, da li zaista želimo da ovu zemlju negde na neki evropski put postavimo i da je u tom pravcu vodimo.

Moje ubeđenje da nikakve evropske integracije i nikakvi pregovori zapravo neće uroditi plodom ukoliko sve kapacitete ovog društva ne angažujemo na tom pravcu, a demokratski orjentisana Srbija je sigurno jedan važan faktor bez koga taj put neće biti uspešno pređen i mislim da je važno da o tome svi vodimo računa. Hvala na pažnji.

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Vi mene kolega očigledno niste razumeli. Nisam rekla da je nama stalo do iskrenog odnosa sa Aleksandrom Vučićem, nama je stalo do toga da imamo uređenu državu, uređeni parlament i da zajedno vodimo ovu zemlju ka Evropi svakoj svoje uloge. Vi trenutno iz većine, mi iz opozicije, a vi stvarate kao većina sa svim kanalima uticaj koji u ovoj zemlji imate kroz medije, kroz institucije, stvarate atmosferu u kojoj drugome, dakle, opoziciji, ali i svim drugim akterima u društvu šaljete poruku da li razgovor sa vama vredi, da li ima smisla. E, kada pitate šta smo uradili na izborima i da li smo čestitali? Prvo, mi smo ovde vrlo kulturno, institucionalno došli na polaganje zakletve koja je zvanična inauguracija predsednika Republike. To je prva stvara.

Druga stvar, mi smo takođe u izborima rekli svoju reč i mi smo na kraju krajeva rezultate tih predsedničkih izbora priznali, ali smo takođe rekli da su oni vođeni u jednoj atmosferi potpune medijske blokade u kojoj i opoziciji i opozicionim kandidatima nije dato nikakvo mesto ili minimalno mesto, dakle to su vam sve izveštaji nezavisnih tela koje prate medije, da se ne vraćamo u to.

Dakle, kad u takvoj atmosferi vodite predsedničke izbore, onda opozicija naravno ima pravo da se kvalitativno odredi prema rezultatu. Kvantitativno smo ga priznali, naravno.

Druga stvar, ja sam dijalog pomenula u odnosu na to što vi govorite kao većina i mi taj deo pozdravljamo da vi hoćete Srbiju da vidite u Evropi. To je program DS od 1990. godine kada sam joj se ja priključila, i mi to podržavamo dok ne vidimo kako izgledaju zakoni i mere koje nam vi predlažete, onda to kritikujemo.

Vučić je rekao da je njemu stalo do razgovora sa opozicijom o Kosovu i Ustavu. Mi smatramo da o tim pitanjima treba da razgovaramo, ali je na vama da promenite razgovor u ovom parlamentu i debatu koja je na slobodi, vreme je da promenite medije, da bi taj razgovor imao smisla.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 82000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Savski venac Opština Mesečno 4000.00 RSD 04.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:48