NATAŠA VUČKOVIĆ

Demokratska stranka

Rođena je 11. januara 1967. godine u Zagrebu.

Diplomirala je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1990, a advokat je od 1994. godine. Diplomu specijaliste za evropsko pravo stekla ja na Evropskom univerzitetu u Nansiju 2006. godine.

Od 1990. do 1994. politički je aktivna u Demokratskoj stranci. Bila je sekretar za međunarodnu saradnju DS 1991−1994 i sekretar Predsedništva Stranke. Jedan je od osnivača Demokratskog centra 1996. godine, a od ujedinjenja Demokratske stranke i Demokratskog centra, u Demokratskoj stranci je bila članica Izvršnog odbora. Na Skupštini Stranke 2006. godine izabrana je za članicu Glavnog odbora. Članica je Opštinskog odbora Savski venac. Septembra 2011. na sednici Predsedništva DS izabrana je za članicu Predsedništva Demokratske stranke.

Od 1994. izuzetno je aktivna u civilnom društvu kada sa grupom prijatelja osniva Fond Centar za demokratiju – nevladinu organizaciju za razvoj civilnog društva. Od osnivanja Fonda obavlja funkciju generalnog sekretara.

U periodu od 2001. do 2003. bila je savetnica za međunarodnu saradnju u kabinetu Predsednika Skupštine SRJ/Srbije i Crne Gore. Na lokalnim izborima 2004. izabrana je za odbornicu Skupštine Grada Beograda. Bila je poslanica u Narodnoj skupštini Republike Srbije u sazivu od 14.2.2007. Na parlamentarnim izborima 11. maja 2008. ponovo je izabrana za poslanicu u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Na sednici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope održanoj 23. januara 2012. izabrana je za potpredsednicu Parlamentarne skupštine Saveta Evrope. Članica je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Frankofonije.

U skupštinskom sazivu od 2008. kao skupštinska poslanica bila je zamenica člana u Odboru za ustavna pitanja, Odboru za odbranu i bezbednost, Odboru za prosvetu. Narodna poslanica i u sazivu 2012-2014, 2014-2016, a na to mesto je izabrana i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Živi u Beogradu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 425
  • 4
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 10 meseci i 14 dana i 16 sati

PITANJE ZA POSLANIČKU GRUPU DS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2016.

Gospodine predsedavajući, mi smo podneli amandman na član 51. sa predlogom da se i naziv člana i član 51. brišu.
Glavna kritika naše poslaničke grupe na ovaj predlog zakona se tiče upravo ideje profesionalnog upravljanja. Mi razumemo dobru nameru ministarstva i Vlade da uvede oblast stanovanja i da se to pitanje modernizuje. Međutim, nama se čini da se ovim uvodi jedna velika promena koja zahteva pre svega jednu veliku probu i bilo bi vrlo dobro da se princip profesionalnog upravljanja prvo isproba kao neka vrsta pilot projekta što čine velike razvijene zemlje kada uvode ovako velike reformske promene u jednu oblast.
Nama se čini da će se profesionalnim upravljanjem značajno ugroziti individualna prava i pravo na privatnost zbog toga što se daje profesionalnim upravnicima pravo, ovlašćenje da u značajnoj meri ulaze u način života i odvijanje života u jednoj stambenoj zajednici.
Zbog toga smo podneli ovaj amandman i mislimo da bi trebalo da ga Vlada prihvati.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Vrlo je važna tema o kojoj danas razgovaramo. Ono što naravno nije dobro i pridružujem se svim onim kolegama koji su o tome već govorili, nije dobro što o tome govorimo u minut do 12 i što danas, ukoliko ne donesemo ovu odluku, Ustavni sud može biti u blokadi.
Govorili su mnogi o proceduri, govorili su i o tome da je opozicija imala priliku da predloži svoje kandidate koje vidi kao dobre kandidate za sudije Ustavnog suda. U našoj poslaničkoj grupi mi to nismo učinili, ne zbog toga što nam nije stalo do toga ko će biti sudija Ustavnog suda, nego iz jednog razloga za koji mislim da je svim građanima, koji prate sednicu ove Skupštine, vrlo jasan i razumljiv, a to je da je vrlo očigledno da postoji jedan vrlo negativan odnos prema svim predlozima koji dolaze iz opozicije, naročito sa ove strane sale u našem parlamentu. Smatrali smo da bi svaki onaj kandidat, koga bismo mi predložili, bio verovatno izložen jednom vrlo negativnom, ne argumentovanom napadu i tretmanu u ovoj Skupštini i zato to nismo učinili. Sa velikom pažnjom smo razmatrali predloge, kako predsednika Republike, tako i sve kandidate koji su došli iz Narodne skupštine.
Vidite, ovde govorimo danas jako mnogo o tome da li su ovi predlozi sudija, kandidata za sudije Ustavnom suda politički, da li je tu politički uticaj. Vrlo je teško pomisliti da nema zapravo suštine političkog uticaja u izboru ovih kandidata i da će biti glavni upravo politički argument u onoj finalnoj odluci koja se bude donosila.
Ako pogledamo godišnji izveštaj o napretku koji je Evropska komisija objavila pre nepunih mesec dana, upravo je politički uticaj, dakle uticaj političkih organa vlasti, izvršne vlasti, Vlade, itd, ono što se najviše kritikuje kada se analizira situacija u našem pravosuđu i mogućnost da građani imaju zapravo poverenje u ono što pravosuđe radi. Upravo to kaže Evropska komisija. Ono što nama treba u narednom periodu da bude prioritet to je da sudska nezavisnost postane ostvarena, da bude ostvarena u praksi.
Ustavni sud je mnogo važan za građane Srbije, za sve nas kao građane ove zemlje. Ustavna žalba daje jedno pravo upravo da svoja prava ostvaruju na jedan specifičan način, uvek kad smatraju da im neko pravo nije ostvareno. Međutim, Ustavni sud je nekom svojom praksom, nekim svojim odlukama jako mnogo opovrgao poverenje koje građani treba da imaju u Ustavni sud i ustavnu žalbu.
Jedan od primera koji su spominjali neki moji prethodnici u današnjoj raspravi… To jeste odluka Ustavnog suda da ne razmatra ustavnost Zakona o smanjenju penzija. Pri tom se tu Ustavni sud čak pozvao i na to da je Zakon o smanjenju penzija privremena mera, a znamo da nije privremena mera i da je konačnim odredbama Zakona o smanjenju penzija rečeno da se penzije neće vraćati na prethodni nivo.
Veliku buru nezadovoljstva i negodovanja izazvala je ta odluka Ustavnog suda. Da li je tu, takođe, bio politički uticaj, s obzirom da mnogi vrsni stručnjaci naše pravne nauke i prakse jesu rekli da nije postojao osnov za ovakvu odluku Ustavnog suda.
Kada govorimo o kriterijumima koji su važni za izbor sudija uopšte, pa i za izbor sudija Ustavnog suda, jako je važno da napravimo neku ravnotežu između različitih zahteva koji se pred sudiju postavljaju. Sigurno je da, naravno, mora da bude visokoobrazovani stručnjak čovek ili žena, ali ne manje važna stvar je, pored toga da bude negde utemeljen u nauci, što je dobro, ali nije dovoljno…
Ako mogu sa vama da podelim, upravo jedno, iskustvo iz prakse rada u Komitetu za izbor sudija za međunarodni Evropski sud za ljudska prava, kad god je neko mnogo jak u nauci, postavlja se pitanje da li zapravo ume da donosi odluke. Sposobnost donošenja odluka je, takođe, jedan vrlo važan kriterijum, kad govorimo o tome kakve sudije treba da biramo.
Ono što je naravno, jako važno, da se ne zavedemo, vrlo često postoji zabluda da su dva pravnika uvek isti po svom znanju. Pa i da je, 15 godina iskustva u struci, da je to identično. Svakih 15 godina u pravnoj struci su isti. Nisu. Jako mnogo zavisi od toga šta je ko stvarno radio u struci, na kojim poslovima, koji stepen slobode, samostalnosti, imao, itd.
Dolazimo na kraju do integriteta. I kada govorimo o integritetu, mi to nekako doživljavamo kao neku formulu, kao neku uzrečicu. Kaže, on ima integritet moralni, stručni, itd. Šta je suštinski integritet? Integritet je sposobnost da se odupreš pritisku. E, iz te tačke mi treba da gledamo ovu listu kandidata koji su nam predloženi. Koliko svaki ovaj kandidat sa sobom nosi težinu da može da se odupre pritisku predsednika Vlade, Vlade, predsednika države, parlamenta ili bilo kog drugog pojedinca ili grupe u ovoj zemlji, i da donese samostalnu odluku zasnovanu na znanju i na razumevanju pravnog poretka. Zato je vrlo važna, naravno, opšta kultura, ali i opšta snaga, zato je strašno važno da to budu ljudi od velikog ugleda koji će pri tom kod građana razviti osećanje da mogu imati poverenje u ovo pravosuđe i da je naravno, pravda dostižna.
Ustavni sud je mnogo važan zbog toga što on ispravlja i naše greške. Htela bih da napomenem upravo jednu od poslednjih odluka Ustavnog suda, iz novembra meseca ove godine, kada je Ustavni sud ocenjivao ustavnost Zakona o radu. Upravo je oglasio neustavnom jednu odredbu Zakona o radu, koju je ova većina, ili slična većina donela, a to je član 179. stav 3. tačka 5. kojom je predviđeno da poslodavac može da da otkaz svom zaposlenom uvek ako smatra poslodavac da njegovo ponašanje predstavlja radnju izvršenja krivičnog dela učinjenog na radu i u vezi sa radom, nezavisno od toga da li je protiv zaposlenog pokrenut krivični postupak za krivično delo.
Ovo je jedno takvo flagrantno kršenje Ustava, na koje su ukazivali na postupku izrade Predloga izmena i dopuna Zakona o radu i sindikati, čak i poslodavci, i civilno društvo i mnogi stručnjaci, ali ova većina nije htela to da čuje. Ovde pokazujem, na ovom primeru upravo to, koliko može biti značajna uloga Ustavnog suda i da je jako važno da ima samostalnost i nezavisnost.
Ovde kada govorimo o ovim kandidatima, moja prethodnica je rekla da ima tri do četiri kandidata, ili jedan od prethodnika, koji zaista ispunjavaju uslove. Vrlo je možda teško, sada govoriti ad persona, ali ono što je strašno važno, to je da razmatramo uvek kako ćemo smanjiti politički uticaj, kako ćemo izabrati ljude koji su u stanju da se odupru političkom pritisku na donošenje određene sudske odluke, i kako će zaista doprineti da se utemelji i ukoreni razumevanje pravne države i poštovanje ljudskih prava. Hvala na pažnji.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 02.03.2016.

Hvala gospođo predsednice.

Gospodine predsedniče Vlade, ministri i kolege narodni poslanici, poslanički klub DS neće glasati za predloženog kandidata za ministra odbrane. Mi nećemo glasati za ovog kandidata zbog toga što ovaj kandidat, način na koji je predložen i vreme koje nam je bilo potrebno, Vladi da predloži ovog kandidata govore u prilog tome da je naša procena i ocena rada ove Vlade, naročito kadrovske politike ove Vlade tačna i mi ne verujemo da kadrovska politika ove Vlade i predsednika Vlade je dobra i da je na osnovu takve kadrovske politike moguće ostvariti kako ciljeve ove Vlade proklamovane ekspozeom predsednika Vlade 2014. godine, tako i nekim konkretnim planovima i programima, reformama koje nam je ova Vlada najavljivala i dalje najavljuje stalno pomerajući rokove za ostvarivanje obećanja koje je dala. O tome ću reći nešto malo kasnije.

Ono što je sada važno da postavimo kao pitanje prvo u načelnom delu rasprave o predloženom kandidatu – zašto danas raspravljamo o novom ministru odbrane, odnosno kandidatu za ministra odbrane? Zbog čega smo čekali gotovo tri meseca da se razreši to pitanje? Danas nam je predsednik Vlade rekao da je vrlo važno da imamo ministra odbrane. Mi smo skloni da to naravno prihvatimo kao razlog i vidimo da se naravno neka situacija i u regionu složljava itd. Čak smo spremni da to prihvatimo kao razlog.

Ali, ako je toliko važno, zašto je onda premijer čekao sa predlogom za razrešenje bivšeg ministra Gašića toliko dugo, da bi onda čekao još maksimalni zakonski mogući rok za predlaganje novog ministra odbrane? I to danas mi odlučujemo o tome, danas o tome raspravljamo kada se broje poslednji sati ove Vlade, danas kada za koji sat ili dan svi ministri postaju samo tehnički ministri, danas kada se očekuje svakog trenutka takoreći, sata ili dana raspisivanje novih izbora.

Dakle, jeste ovo u okviru zakonskog okvira i tu je naravno prioritet poštovanja zakona, ali je kada poštujete zakon važno proceniti i svrsishodnost neke odluke, kvalitet neke odluke koja se predlaže i tu smo mi naravno jako kritični.

Čeka se poslednji trenutak i sada postavljamo pitanje – zbog čega se čeka poslednji trenutak? Bilo bi bolje da smo to učinili odmah nakon razrešenje ministra Gašića. Na taj način bi kandidat Đorđević imao više vremena da se uvede u dužnost ministra, bez obzira na neko četvorogodišnje iskustvo koje je imao kao državi sekretar u tom ministarstvu.

Ne znamo dakle šta je razlog – da li je bilo potrebno obaviti konsultacije u SNS, da li je bilo neke jedinstvene procene, odluke itd. ili su neka druga pitanja bila važnija? Premijer nam je rekao ovde, davajući svoj odgovor jednom narodnom poslaniku, moleći narodne poslanike da imaju više poverenja, više vere, kako je rekao, u državne organe. Vidite, predsedniče Vlade, naš je zadatak da nemamo poverenje. Naš je zadatak da nemamo poverenje u ono što Vlada radi i govori. To je zadatak svakog narodnog poslanika i svake poslaničke grupe u ovom parlamentu. I to u najboljoj nameri, zato da bismo došli do najboljih odluka, do najboljih rešenja i da bismo rekli - ovo što predlažete može da bude bolje, mi možemo da imamo bolje kandidate za ministre, možemo da imamo bolje zakone ili možemo da imamo bolju politiku u interesu građana Srbije. Svako od nas ovde štiti interese građana Srbije i interese Srbije.

Da li ima smisla govoriti danas i evaluirati, procenjivati uspešnost politike Vlade u oblasti odbrane, nastavka reforme Vojske itd? Mislimo da nema mnogo smisla, iz nekoliko razloga. Pre svega, ministar Đorđević, odnosno kandidat Đorđević, ako danas bude izabran, on će takoreći odmah postati tehnički ministar i neće i mati priliku da neku veliku politiku na svom mestu ministra sprovodi. Ono što je takođe interesantno, s obzirom da je ovo takoreći poslednja sednica saziva ovog parlamenta na kojoj imamo priliku da vidimo premijera, što nije bio čest slučaj, jer, kao što znate, ova Vlada je rekorder po malom broju dana kada se odazivala obavezi poslovničkoj da dođe i odgovara na pitanja narodnih poslanika. Ali, evo, ja sam za ovu priliku malo htela da pogledam upravo šta je to politika ove Vlade u oblasti odbrane, u oblasti vojske i pogledala sam ekspoze predsednika Vlade iz 2014. godine. Moram reći da ona ne daje zaista nikakav element i na osnovu toga ne možemo da procenjujemo zapravo šta je ova Vlada u tom sektoru htela da uradi, pa ne možemo da procenjujemo ni šta je zadatak ministra odbrane u ovom sektoru.

Međutim, ovaj ekspoze me je naveo na to da pročitam nekoliko procena koje su date tada 2014. godine i mislim da je vrlo važno da se podsetimo toga svi zajedno, jer to je važno kada procenjujemo uspeh i rezultate ove Vlade. To je važno zbog građana Srbije. Kaže 2014. godine predsednik Vlade nama ovde – sve što budemo radili, sve teške i bolne mere koje budemo preduzimali, izdržaćemo u naredne tri godine, znači 2014, 2015. i 2016, i već od kraja 2016. godine građani će imati i zdraviju ekonomiju i više plate i zaustavljanje rasta javnog duga itd. Da li zaista danas, evo posle skoro tri godine, ima nekog ko u to veruje,pa čak i kada se danas kaže da će se obećanja možda ispuniti, ne u 2016, nego u 2017, 2018. itd?

Evo, kaže ovde – posle nekoliko meseci plate u javnom sektoru bi se uvećavale kako bi do kraja 2016. godine bile veće nego danas, a potpuno profesionalizacija upravljanja javnim preduzećima je eliminisanje gubitaka u tim preduzećima. O ovome smo nedavno, kolege, raspravljali kada smo donosili novi Zakon ojavnim preduzećima, pre samo nedelju dana u ovoj Skupštini, čime je Vlada posredno priznala da onaj zakon koji je donela 2012/2013. godine zapravo nije dao rezultate i da se ovi ciljevi nisu ostvarili. Ali, o tome samo uzgred. Rekoh, pogledala sam ovaj ekspoze želeći da vidim šta nam je predsednik Vlade obećao u oblati politike odbrane i Vojske.

Sada nekoliko reči o kandidatu Đorđeviću. Pre svega, kandidat Đorđević, odnosno predsednik Vlade poslao nam je jednu vrlo veliku biografiju, pozamašnu biografiju, koja ima skoro četiri stranice. Čitajući je, odmah na prvi pogled pomislila sam – evo, premijer je rešio da popravi utisak koji je ostavio bivši ministar Gašić svojim seksističkim, nacističkim izjavama, pa je predložio čoveka, gospodina Đorđevića, koji je predsednik Političkog saveta za rodnu ravnopravnost u Vladi Republike Srbije. To je valjda nešto što treba da nas ubedi da će praksa u Ministarstvu odbrane, barem na nivou javnih izjava prema ženama i novinarkama, biti drugačija.

Mene sada tu zanima šta zapravo kandidat Đorđević misli o postupku i izjavi bivšeg ministra Gašića, koji je ujedno još uvek potpredsednik SNS. Takođe, vrlo je važno da znamo da li je i kako savetovao kao državni sekretar do sada u Ministarstvu odbrane ministra Gašića o tome kako će se poštovati nezavisne institucije, kako će se poštovati institucija Ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, znajući kakav je odnos ministar Gašić imao prema Zaštitniku građana i toj vrlo važnoj nezavisnoj instituciji.

Nekoliko reči još o ovoj biografiji kandidata Đorđevića. Moram da kažem da sam videla da su neki vrlo neuobičajeni detalji uključeni u ovu biografiju, tipa, recimo, koju je gimnaziju završio, to je nešto što se obično ne navodi, kao i to da je nosilac diplome „Mihajlo Petrović Alas“. Vidimo da je dobar matematičar i to je zaista važna diploma, ali ona se, koliko je moje znanje, obično stiče u nekim osnovnim nivoima obrazovanja, pa nije uobičajeno da se navodi u biografiji.

Međutim, ono što je vrlo važno nedostaje. Recimo, nedostaje podatak o tome koje je osnovne studije završio, ili ja loše čitam ovo, pa bi bilo dobro da to na neki način, ako već navodimo gimnaziju, bilo bi dobro navesti i koji je fakultet na osnovnim studijama završio kandidat Đorđević.

Moram da pohvalim jedno izgleda opšte opredeljenje koje postoji među kadrovima SNS, a to je opredeljenje, želja da stalno usavršavaju svoja znanja, čak i kad su na visokim funkcijama. Verovatno slede uputstva predsednika Vlade o jednoj velikoj radnoj energiji i radnom elanu, pa je tako i Tomislav Nikolić, dok je bio na javnoj funkciji, stekao jedno vrlo važno naučno zvanje, a naravno i Nebojša Stefanović dok je bio predsednik parlamenta. Dakle, na visokim su funkcijama, a stiču diplome. Ili imaju dosta vremena, ili zaista ogromnu radnu energiju.

Vidimo da je kandidat Đorđević sad upravo na doktorskim studijama i to je za svaku pohvalu. Ono što nam, nažalost, izaziva sumnju, jeste što se radi o jednoj školi, odnosno o jednom fakultetu koji je, prema našem saznanju, upravo onaj fakultet gde je stekao naučno zvanje predsednik Srbije Tomislav Nikolić, dok je bio na funkciji.

Ono što je takođe za nas vrlo nerazumljivo i bilo bi dobro da nam na neki način bude objašnjeno, kandidat Đorđević je ovde rekao da poseduje tehničke veštine, vrlo ozbiljne – finansijska kontrola i upravljanje, međunarodno bankarstvo i finansije, upravljanje bankarskim rizicima. Sticajem okolnosti, ja ponešto znam o tome da su i bankarstvo i finansije vrlo ozbiljne naučne discipline. Tu je i ministar Vujović, to su ozbiljni predmeti na Ekonomskom fakultetu i predmeti ozbiljnih naučnih istraživanja. Ne znamo šta se podrazumeva pod tim „tehničke veštine“ u tim oblastima, osim ukoliko nisu činovničke veštine? To je sasvim drugačija stvar.

Ono što je za nas vrlo važno, jeste istaći sledeće. Kandidat Đorđević je četiri godine na mestu državnog sekretara u Ministarstvu odbrane. Dakle, upravlja ovim ministarstvom na najvišem mestu posle ministra Gašića. Za vreme ove četiri godine, u Ministarstvu odbrane, u vojsci su znatno pogoršani uslovi rada, standarda ljudi koji radi u vojsci. To je neko pitanje koje nas takođe zabrinjava. Da li će se ta tendencija nastaviti i u narednom periodu? Dakle, sigurno je da su prilike i u našem okruženju regionalno i na nivou Evrope vrlo složene i da je, naravno, za Srbiju dobro da ima ministra odbrane. Mi nemamo šta da primetimo u toj proceni. Ono što nas buni, ponavljam još jednom, jeste zbog čega smo toliko dugo čekali da se razreši ovo pitanje - tri meseca? Dakle, Gašićeva izjava je bila u decembru, razrešili smo ga početkom februara, a od tada je prošlo mesec dana da imamo kandidata ovde pred Skupštinom Srbije. Mi smo očekivali da danas, kada već biramo ministra, to bude zaista neko ko ni na koji način ne budi sumnje ni u svoju stručnost, ni u svoju sposobnost da upravlja tako velikim sistemom kao što je sistem odbrane.

Dakle, sve u svemu, kada smo govorili o razrešenju ministra Gašića, mi smo iz poslaničke grupe DS rekli da je izbor Gašića za ministra odbrane bio odgovornost predsednika Vlade. Tako i sada moramo, naravno, da kažemo to isto. I izbor kandidata Đorđevića na mesto ministra odbrane biće odgovornost predsednika Vlade.

Dakle, sreća u celoj stvari je ta što ova Vlada broji poslednje sate, pa se nadamo da će i ovo ministrovanje biti kratko. Hvala na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 30.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 82000.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Savski venac Opština Mesečno 4000.00 RSD 04.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:48