VEROLJUB STEVANOVIĆ

Zajedno za Srbiju

Veroljub Stevanović je rođen 17. septembra 1946. godine u Kragujevcu.

Diplomirao je na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu.

Politička karijera Veroljuba Stevanovića je počela 1993. godine, kada je osvojio svoj prvi poslanički mandat u Narodnoj skupštini Republike Srbije, kao poslanik Srpskog pokreta obnove.

Do 2006. godine bio je potpredsednik Srpskog pokreta obnove, a u prelaznoj Vladi Republike Srbije 2000. godine bio je koministar za industriju. Prvi gradonačelnik grada Kragujevca postao je 1996. godine. Na prvim neposrednim izborima za gradonačelnika, održanim 2004. godine, izabran je ponovo za gradonačelnika grada Kragujevca. Jedan je od osnivača regionalne stranke Zajedno za Kragujevac koja je u Kragujevcu osvojila vlast na poslednjim lokalnim izborima 2008. godine. Na sednici Skupštine grada, održanoj 23. juna 2008. godine, većinom glasova od ukupno 87 odbornika, Stevanović je treći put izabran za gradonačelnika Kragujevca. Poslanik je u Narodnoj skupštini Republike Srbije, izabran na listi koalicije Za demokratsku Srbiju.

Veroljub Stevanović je 2. maja 2009. godine, izabran za predsednika regionalne političke stranke Zajedno za Šumadiju.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je, ima dve ćerke, Katarinu i Jelenu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 487
  • 7
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2016.

U obrazloženju koje je dato ili koje ste dali, gospodine ministre, odbijajući moj amandman, između ostalog, rekli ste da ste raspoređujući ova sredstva nenamenskog transfera u svemu poštovali kriterijume koji se nalaze u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave. Ja kažem da to nije baš tako.
Dozvolite da postoje i neki koji se malo razumeju u te kriterijume, koji su malo to čitali, koje to zanima i koji razumeju i šta je tu ujednačavanje kao kriterijum i šta je to kompenzacija i šta je to solidarnost i šta je to funkcionalni deo i šta je to opšti deo. Dakle, ako to razumeju, moraju da kažu da tu nešto ne štima. Ako je to sve u redu, kako vi kažete, vrlo dobronamerno ovo pričam, naravno, kako da objasnim onda slučaj Trstenika i Kragujevca? Trstenik je pet puta manji po broju stanovnika i po površini, tu su negde po razvoju, Kragujevac je pao dosta, pa su tu negde, a ima 40 miliona veća sredstva u ovom delu. Kraljevo, neuporedivo manji grad od Kragujevca, ima gotovo dvostruko veća sredstva. Knić, nerazvijena opština susedna, samo 50% manja, a gotovo deset puta je manji od Kragujevca.
U isto vreme, grad Novi Sad, i to ću pokušati ja da objasnim zašto, nemajući, naravno, ništa protiv Novog Sada, najrazvijeniji grad u Srbiji, veliki grad, koji ima dvostruko više stanovnika od Kragujevca i negde 50-60 hiljada više od Niša, Novi Sad ima sredstva u visini od 918 miliona, Niš 663 miliona, Kragujevac 426 miliona.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2016.

Evo, samo rečenica. Tražio sam da se Novom Sadu skine 100 miliona, da Kragujevac dobije 80 miliona…

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.11.2016.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje bih uputio ministru Vulinu. Naime, radi se o problemu za koji svi znamo da postoji, a koji se ne rešava, a što nije ni normalno, ni ljudski. Svi znamo da radnici „Zastava impro“ u Kragujevcu štrajkuju više od 30 dana glađu, 132 ljudi, 75% njih su invalidi. Niko ne rešava problem. Posla imaju na pretek, ugovoreni poslovi su za šest meseci unapred, rade u tri smene, subotom, nedeljom, ne postavlja se pitanje tog rada, ali se postavlja pitanje statusa firme. Nije normalno da ne reaguje ministarstvo, a ne reaguje. Nije dovoljno da se tamo pojavi državni sekretar i da problem i dalje bude problem. Nije normalno da se u to ne uključi lokalna samouprava i valjda bi bilo normalno da se tu pojavi ministar Vulin i da taj problem reši.
Dakle, to jeste toliko ozbiljno da nas zabrinjava, pa pitam – kada će se rešiti problem statusa firme koja treba da bude verovatno državna firma, i onda su svi problemi rešeni, posebno, ponavljam, ako smo svesni toga da posla ima na pretek?
Drugo pitanje je opet pitanje koje je važno za sve gradove, a ja bih se opet koncentrisao na Kragujevac. Radi se o kasarni „Radomir Putnik“. To su još Obrenovići uradili, izgradili. U centru grada je jedno ostrvo koje svi obilazimo od 9,5 ha. Razrušen prostor, nikoga nema, urbanizam rešen. Dakle, tu sutra treba da bude veliko pozorište, centralna pijaca, velika garaža, stambeni prostor, jedan kulturno-istorijski sadržaj koji tu treba da se desi zajedno sa Miloševim vencem, jednostavno je ostao nepokriven, nerešen. Dakle, pitam – kada će se razrešiti problem koji pokušavamo da rešavamo godinama unazad? Ništa tu nije sporno, čini mi se, potpuno isto kao što je rešena kasarna „4. juli“ u Beogradu. Više porodica u Kragujevcu nema stanove, to su vojna lica. Vrlo prosto, grad može da izgradi to, postoji način, ali je pitanje kada će se to razrešiti. Mislim da tu treba, osim ministra vojske, da se pozabavi još neko tim problemom.
Treći problem je onaj problem koji je izuzetno važan, a koji posebno mi naglašavamo iz naše poslaničke grupe. Činjenica je da se razvlašćuju lokalne samouprave. To je toliko očigledno da ne treba valjda potencirati. Pored toga se vidi, a i svedoci smo toga ovih dana koliko se uskraćuju sredstva lokalnim samoupravama, a u isto vreme država se ponaša maćehinski prema lokalnim samoupravama. Naime, postoje dugovi države prema lokalnim samoupravama, i to je verovatno svuda tako.
Konkretan primer je primer Kragujevca. Namenska duguje gradu, odnosno budžet Republike na ime neplaćenih doprinosa za lične dohotke, možete vi da se smejete, ali to je činjenica, to je stvar koja je dokazana, zapisana, upisana i potvrđena, 2,5 milijardi dinara. Dakle, da ponovim, da ne bude da se nismo razumeli, 2,5 milijarde dinara, a u isto vreme se priča o nekim dugovima grada, pa kako ne može to da funkcioniše, pa kako je budžet u krizi, a sad je u krizi zato što je neko ostavio neke dugove. Dakle, samo je ovo dovoljno da nemate više nikakvih dugova kao grad. To možete i kompenzacijom. Dakle, grad duguje Elektroprivredi, izvrši se kompenzacija, grad duguje Srbijagasu, državno preduzeće, izvrši se kompenzacija. Mislim da je toliko ozbiljan problem da treba ozbiljno da ga shvatimo, pa je moje pitanje – kada će to da se razreši jednom na način kako to mora da se rešava, da ne postoje gradovi za koje je država maćeha i gradovi za koje je država prava majka, što je dakle činjenica? Pitanje je čini mi se umesno, pa vas molim da ga shvatite na pravi način.

Imovinska karta

(Kragujevac, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 100000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 16:08