TOMISLAV ŽIGMANOV

Demokratski savez Hrvata u Vojvodini

Rođen 12. aprila 1967. godine u Tavankutu. Živi u Subotici.

Osnovnu školu je pohađao u Tavankutu, a u obližnjoj Subotici srednju školu. Studirao je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je diplomirao na grupi filozofija. Po zanimanju je profesor filozofije.

Član je Društva hrvatskih književnika, Društva književnika Vojvodine i Hrvatskog filozofskog društva.

Pored književnog rada, Žigmanov se angažovao i politički još početkom devedesetih, nakon raspada SFRJ. Zajedno s još nekim hrvatskim vojvođanskim intelektualcima pokrenuo je časopis Žig. Dve je godine bio urednik tog lista, od 1996. do 1998. godine. Istovremeno je bio delovao pri Otvorenom sveučilištu u Subotici, gde je bio koordinatorom za razvitak civilnog društva. Nakon toga, od 1998. do 2002. godine radi na pokretanju programa Radija Subotice na hrvatskom jeziku. Nakon 2002. godine angažiovao se na pokretanju novinsko-izdavačke kuće vojvođanskih Hrvata, NIU Hrvatske reči.

Sarađivao je s Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji kad se izrađivao izveštaj o položaju hrvatske manjine u Srbiji.

Oktobra 2015. godine izabran je za predsednika Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini (DSHV).

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 472
  • 7
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.10.2016.

Zahvaljujem.
Cenjeni predsedavajući, uvaženi gospodine ministre, saradnici, koleginice i kolege, narodni zastupnici, mislim da je trenutak da se vratimo na meritum stvari i da vidimo šta je sa ovim zakonskim predlogom. On hoće rešiti jedan složen i dugotrajni problem, koji pogađa relativno veliku društvenu grupu mladih ljudi, koji su iz različitih razloga, ne znamo tačno kojih, privatnih, subjektivnih ili objektivnih, produžili svoje školovanje, s jedne strane. S druge strane, pokušava se pojednostaviti upisivanje, tj. prelazak iz jedne školske godine u drugu godinu, smanjivanjem bodova.
Naravno da je za pohvaliti proaktivni stav gospodina ministra, njegovu spremnost, kako je rekao, da osluhne probleme studenata, da bude kooperativan i da pokuša onda da nađe model koji će izaći, pre svega, njima u susret.
Međutim, ono što mi se čini kao problem, jeste da zakonsko rešenje, taj složen i dugotrajni problem, pokušava rešiti jednostavno, produžavanjem godina studiranja, a ono što me dodatno brine jeste isti način kao što je to bilo i nekoliko puta unazad. Drugim rečima, da se problem neefikasnog studiranja pokušava rešiti mogućnošću da se vreme studiranja, tj. diplomiranja, do diplomiranja, produžava.
U tom smislu, ovaj bi se zakonski predlog mogao imenovati kao zakon donet, predložen, po inerciji, i da je odsustvovalo kreativnosti. Naime, ako je ovaj problem trajao od 2008. godine, kako smo čuli, bilo je za očekivati da se problemu pristupi na jedan adekvatniji način, da se ulože napori da se sagledaju svi objektivni razlozi zbog kojih se ovo događa, da temelj za donošenje ovog rešenja bude racionalnija slika o tome koji je broj studenata, ima li tu određenih raslojavanja kada su u pitanju pojedina sveučilišta, je li to unitarno, vredi li za sve studentske grupe, da li su društvene, humanističke znanosti manje propustljive za studente, da li su to prirodne ili, pak, matematičke?
Sigurno je da bi takvi podaci, a mislim da je bilo dovoljno vremena da se oni na neki način prikupe, da se analitički razlože i da se onda, skladno tome, pokuša naći rešenje koje bi bilo malo inovativno drugačije.
Sa druge strane, ukoliko su u pitanju posledice ovog zakona ono što doprinosi visokoj saglasnosti među svim zastupnicima jeste činjenica da će on rešiti ili će pokušati rešiti, produžiti mogućnost jednom značajnom broju studenata koji su mladi ljudi, koji verovatno sa sobom još povlače da li roditelje, da li supružnike, bližu rodbinu i u tom smislu mislim da ćemo učiniti srećnijim, zadovoljnijim jednu značajnu grupu mladih ljudi, otvorićemo im perspektivu, potkrepiti neke nade da ostvare svoje životne ciljeve.
Međutim, trebalo bi ponovo, kao neka druga vrsta posledica ovog zakona osvestiti činjenicu da ipak u visokom školstvu postoje određeni problemi da bi vlast trebala činiti napore da stvori jednu racionalniju sliku, naročito kada su u pitanju stvari koje se tiču dužine studija. Mi sada donosimo produženje, verovali ili ne čak za jedanaestu godinu onih koji studiraju, što mislim da je i više nego, kako bih rekao problematično, jedino u slučaju ukoliko postoji neki objektivni razlozi ili razlozi koji su visoko opravdani.
Isto tako mislim da je rešenje skidanja bodova za prolaznost na 48, ne znam koji su racionalni argumenti tome, ko je to odlagao ukoliko 60 jeste previsoka lestvica kada su u pitanju studiji, zašto to nije 52 ili 56. Dvadeset posto gradiva koje se ne položi, tj. koje se različitim aktivnostima tokom studiranja ne mogu zadobiti mislim da je relativna količina propuštenog znanja. To gradivo se prenosi u drugu godinu.
Da li to znači da će ovako rešenje zapravo za posledicu imati da ćemo mi svake dve godine donositi nove članove dva, koji će produžavati vreme studiranja, tj. da li je ovo rešenje takvo da će biti, kako ste vi rekli, u šta naravno mi ne smemo verovati poslednje. Bojim se da kroz ovu vrstu rešenja kada je u pitanju broj bodova koji se može prenositi to rešenje neće biti krajnje, jer će se pojaviti problem prenosa gradiva tj. neostvarenog rezultata iz prethodnih godina, kumulativno to onda može usloviti dalje.
U svakom slučaju mislim da je i više nego jasno da će ovaj zakonski predlog biti usvojen visoko sa saglasnošću kao što je rekla gospođa Čomić, pitanje zdravstva, socijale, visokog školstva i opšteg obrazovanja nije upitno, tu postoji visoka enpatija, naročito za ovakva rešenja koja su usmerena ka pozitivnim ishodima, ali bojim se da je to ponovo neka vrsta jednostavnog rešenja koje neće biti u funkciji stvaranja trajnih okvira. Za trajna rešenja potrebne su nam celovitije slike, racionalniji uvidi. Nismo ni sada imali 4.000 studenata ili 4.500. U prvom uvodnom govoru ste rekli da postoji 4.000 takvih studenata, neko je kasnije rekao 4.500, znači nemamo jasnu sliku o tome koji broj studenata je u takvom statusu.
Mislim da su sveučilišta dovoljno racionalne institucije da imaju solidnu administraciju i da bi oni neku vrstu servisa, kada su u pitanju barem činjenice, podaci, bili i više nego sposobno da vas opskrbljuju i onda na toj vrsti analitičkih razrada, uvida mogli donositi rešenja koja bi bila onda i složenija, ali koja bi pokušala trajnije rešiti ono što zakon hoće.
U tom smislu mislim da bi vama kao novom ministru to mogla biti neka vrsta dobrog saveta, ne nekakva kritika, da pokušamo napraviti takvu vrstu sistema unutar visokog obrazovanja koji bi za posledicu imao kratkotrajnije i efikasnije studiranje. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Subotica, 22.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Direktor Fond za razvoj neprofitnog sektora AP Vojvodina Pokrajina Mesečno 94000.00 RSD 07.12.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 32500.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Skupština grada Subotice Grad Mesečno 17773.00 RSD 02.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:57