GORAN JEŠIĆ

Demokratska stranka

Rođen je 3. avgusta 1974. godine u Sremskoj Mitrovici. Živi u Inđiji.

Osnovnu i srednju školu završio je u Inđiji. Diplomirao na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu. Završio je specijalistički kurs na temu “Javna politika” Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Politički je aktivan od 1996. godine kada je osnovao opštinsku organizaciju Građanskog saveza Srbije u Inđiji. Na lokalnim izborima u septembru 2000. godine direktno je izabran za odbornika Skupštine opštine Inđija, a zatim i za predsednika opštine, tada najmlađeg u Srbiji. Od tada, tokom protekle decenije Gorana Ješića građani opštine Inđija birali su na istu funkciju u još dva mandata (2004, 2008).

Novim načinom rada i organizacijom opštinske uprave doprineo je da početkom 2008. godine magazin “Financial Times” dodeli nagradu opštini Inđija i svrsta je na listu 25 najboljih evropskih destinacija za strana ulaganja. Isti magazin je 2012. godine opštini Inđija dodelio još jedno priznanje — ovoga puta za drugu najbolju destinaciju u Evropi prema efektivnosti troškova ulaganja.

Nosilac je brojnih ličnih priznanja i nagrada. Poslednja u nizu stigla je 2011. godine kada ga je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj proglasila “Reformatorom godine”, a početkom 2012. godine. Prva evropska kuća dodelila mu je priznanje “Najevropljanin”.

U julu 2012. imenovan je za potpredsednika Vlade AP Vojvodine i pokrajinskog sekretara za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo.

Za predsednika Resornog odbora DS za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo izabran je na sednici Predsedništva Demokratske stranke održanoj 18. januara 2013. godine. Predsednik Sremskog okružnog odbora Demokratske stranke.

Na XVIII Skupštini Demokratske stranke održanoj 31. maja 2014. godine izabran je za potpredsednika Demokratske stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Govori engleski jezik.

Oženjen je Ružicom Ješić s kojom ima sina Marka i ćerku Minu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 50
  • 2
  • 469
  • 7
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Prošlo je pet godina od kako većinu u ovom parlamentu čini Aleksandar Vučić i njegova partija i u proteklih pet godina smo smanjivali sve ono što su javna davanja. Doneli smo Zakon o privremenom smanjenju penzija. Smanjili smo plate u prosveti. Smanjili smo plate u zdravstvu, javnoj upravi, policiji, vojsci, a između ostalog smanjili smo i sva davanja prema poljoprivredi koja su bila plod budžeta i davanja do 2012. godine.

Ovaj zakon predviđa da ukoliko premijer govori, sadašnji predsednik ili treba da bude predsednik, istinu da finansije nikada nisu bile bolje i da srljamo u bolju budućnost, moramo da vratimo davanja koja smo imali do 2012. godine u poljoprivredi.

Naime, od 2012. godine direktni podsticaji za poljoprivredu su bili 100 evra, a za maksimalnih 100 hektara danas su oni nekoliko desetina evra i omogućavaju poljoprivrednicima, pogotovo u Vojvodini da se obezbede ti podsticaji pre svega za 20 hektara.

Paralelno sa tim imamo devastaciju poljoprivrede. Paralelno sa tim imamo najavu ministra, koji je ovde u parlamentu pre šest meseci, najavljivao kako će novi Zakon o podsticajima omogućiti da se privuku i evropske pare iz IPARDA. Od IPARDA ni glasa ni traga na današnji dan u maju mesecu.

Čuli smo kako ćemo podsticati male prerađivačke kapacitete od kojih se ništa nije desilo do današnjeg dana. Sve smo čuli, a ono što smo videli jeste da smo kriminalnim ugovorima i međunarodnim sporazumima otuđili veliku količinu zemljišta, dali u ruke tajkunima, nepoznatim vlasnicima za koje se osnovano sumnja da su bliski porodici Vučić.

Mi danas imamo za ovih pet godina potpunu devastaciju robnih rezervi. Pojedini poslanici i njihove familije su u to umešani. Imamo krivične presude protiv članova familije, a i dalje ćutimo i dalje ne želimo da se obračunamo sa onim što je najvažnije u ovoj zemlji, sa čime se najviše dičimo, najviše pričamo o tome, a to je bolja i evropska poljoprivreda.

Ovaj zakon je neophodan ukoliko želimo da naši poljoprivredni proizvođači budu konkurentni. Oni su teret devedesetih izneli na svojoj grbači. Ispostavilo se da kada se ponovo ista nomenklatura vratila na vlast mi danas imamo one koji opet trebaju da iznesu teret a to su poljoprivredni proizvođači, sa čijim će parama da se finansiraju sumnjivi projekti „Beograd na vodi“, „Etihad“, „Al Rafeda“ i ostalih izmišljenih privatnih kompanija za koje ne znamo ko su vlasnici. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Godine 2007. je donet Zakon o državnom poljoprivrednom zemljištu kada se desila poslednja agrarna reforma u ovoj zemlji i kada smo oduzimajući zemlju tajkunima omogućili malim poljoprivrednim proizvođačima da na pošten način, na licitaciji dođu do tog zemljišta i time pre svega omogućimo konkurenciju u domenu poljoprivrede.

Prvi i osnovni zadatak Aleksandra Vučića i SNS-a od 2012. godine bila je ideja kako da poništi taj zakon i kako najveći resurs ove zemlje, a to je državno poljoprivredno zemljište, da oduzme iz ruke paora i da privatnim „stranim investitorima“. Ovaj Zakon je izazvao mnogo turbulencija, od samih udruženja poljoprivrednika, pojedinih poslanika, stručne javnosti, i nikada nije dobio podršku. Na kraju, Uprava za zemljište i ljudi koji su profesionalno radili posao su sklonjeni sa tog mesta, pošto su apriori bili protiv ovakvog zakona.

Rezultat ovog Zakona, posle svih ovih peripetija koje su nastale, je bio i taj da se nazove Tenisov zakon. Od Tenisa ni traga ni glasa danas, u maju 2017. godine. Kada smo anticipirali da ćemo uzeti 30% najboljeg zemljišta i dati neposrednom pogodbom od strane ministra, desi se sledeće, da se konkurs za to zemljište poništi.

Ovaj Zakon je nešto najgore što se desilo proteklih pet godina. On je plod, između ostalog, i međudržavnog sporazuma, on je plod toga da danas u Vojvodini imate strane investitore za koje ne znamo ko su vlasnici, a koji se zovu Al Ravafed, koji su izbrisani iz registra u Emiratima, jedino postoje u registru Republike Srbije, imate fiktivne kancelarije i gubitak firme koja upravlja sa 10 hiljada hektara zemljišta u visini od pet milijardi, zaključno sa majem prošle godine i završnim računom koji su podneli.

Moje pitanje je šta još treba da uradimo i kome još treba da damo zemlju samo zato da bi se privatna nomenklatura prijatelja i rođaka obezbedila, a dokazana na primeru Al Ravafeda, Jadrana iz Gajdobre, Bačke iz Sivca, Karađorđeva da apsolutno ne znaju šta rade?

Imate negativno mišljenje pravne službe Vojske Srbije u vezi ugovora sa Ravafedom i sve se to tiče ovog Zakona i fantomskih međudržavnih sporazuma. Uskoro ćete imati bankrot JAT-a, uskoro ćete imati bankrot ER Srbije, uskoro ćete imati problem sa finansiranjem „Beograda na vodi“, a pre svega toga ste imali bankrot firme koju je Aleksandar Vučić potpisao i pod znacima navoda doveo u Srbiju, a zove se Al Ravafed. Hvala vam.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Ovi amandmani imaju za cilj, pričali smo na odboru, da pokušaju da skrate rokove, odnosno da napravimo jasan, transparentan rok za vreme trajanja konkursa koji ne sme da bude, kao što je bio kod prethodnih ministara, pre svega, kod ministra Glamočića, trajao je dva radna dana ili tri radna dana. Mora budu duži rokovi da vi možete da se pripremite kao neko ko želi da aplicira ka tim sredstvima, i to automatski smanjuje korupciju koja je bila očigledna. Možemo da pričamo o tome i nadam se da ćemo danas pričati o tome, koja se nalazi u Ministarstvu poljoprivrede.
Znam da sami rokovi ne zavise isključivo od nas, ni od vas ovde, ni od nas u parlamentu, zavisi od ugovora koji ćemo sklopiti sa EU. Naime, oni definišu te rokove, ali moramo da napravimo što duži rok za konkurse, a što kraći za realizaciju. Od trenutka kada izađemo u monitoring i utvrdimo da su ispunjeni uslovi da taj rok ne bude duži od 60 dana za povraćaj novca.
Što se tiče Strategije, uvaženi profesore, mislim i možda ovo može da bude predlog, Strategija je usvojena, imamo svi različite stavove, ovi koji se bave poljoprivredom u toj strategiji, mislim da bi bilo dobro, i zbog ostalih poslanika i važnosti teme, da ta Strategija prođe verifikaciju ovde u Skupštini. Čuli smo izjave, gomilu poslanika da nema strategije, da se ne držimo strategije itd. Strategija je vrlo sveža i mislim da bi bilo dobro da u nekom trenutku pojavi ovde u raspravi, da se informišu poslanici o toj strategiji. Ona čak ima i vrlo precizan akcioni plan, što je vrlo ne specifično za strategiju, a to je prema propozicijama EU, gde su predviđena budžetska davanja, pozicije, te vas molim da u nekom trenutku kada prođu ovi setovi zakona, izađemo ovde i razgovaramo o toj Strategiji, da se upoznaju svi poslanici o tome. Hvala vam.

Imovinska karta

(Inđija, 07.02.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 97000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 15:40