ALEKSANDAR STEVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1976. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je ekonomista sa dve master diplome iz Tranzicije i rekonstrukcije i Političke teorije i prakse demokratije.

Predsednik je Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća i ekonomski konsultant poslednjih devet godina. Radio je kao savetnik Ministra privrede, Unije poslodavaca Srbije, Udruženja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, Fonda za otvoreno društvo, Međunarodne organizacije rada, NALED-a, GIZ, HELP, USAID, Stalne konferencije gradova i opština, Fondacije Fridrih Nauman, ELDR, Ambasadora Države Izrael, Save the Children itd.

Potpredsednik je partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 31
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 27 dana i 23 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 29 dana i 20 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Dame i gospodo, počeću sa pitanjima koja jesu ponavljanje, ali mi iz Pokreta Dosta je bilo imamo takva iskustva da pitanja se zagube 22 do 29 puta kada ih mi postavimo, pa nije loše dva puta ponoviti.

Dakle, za premijeru Anu Brnabić - zbog čega niste prihvatili poziv na sastanak sa Grupom za slobodu medija koja okuplja više stotina medija, organizacija, novinarskih i medijskih udruženja, građanki i građana?

Šta vam govori podatak da su tokom 2013. godine zabeležena 23 napada, pretnji ili pritisaka na novinare, a ove godine samo prvih osam meseci 54 slučaja?

Kada će članovi Vlade početi da poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima koji zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu?

Koliko novinara je pod merama kao što su praćenje, snimanje i tajni nadzor pri komunikaciji, za svaki slučaj kažem?

Pored ovih pitanja, koja jesu goruća, budući da imamo velike probleme u našoj medijskoj sferi, pitanja za ministra finansija – Zakon o budžetskom sistemu, član 27e stav 4. tačka 2) jasno navodi da je maksimalan mogući konsolidovani dug države Srbije 45%. Država Srbija se 2011. godine, de fakto, nezakonito zadužuje, budući da je ukupna visina javnog duga značajno premašila taj iznos i da je u ovom momentu iznos 62%.

Bez obzira na dobre rezultate u smanjenju javnog duga, potrebno je da ministar finansija, kao vlasan organ, predloži izmenu zakona i da se konačno realnost uskladi sa zakonom koji imamo u Srbiji.

Dakle, šta ministra tačno sprečava da predloži zakon po kojem bi visina javnog duga bila 60% npr. što je mastriški kriterijum i za koji mislim da će biti dostignut u naredne dve godine?

Takođe, u Pokretu Dosta je bilo, kao i kod svih poštenih građana Srbije, koji se raduju uspesima koje postižemo, je bila izuzetna radost zbog dobrih pokazatelja kada je reč o smanjenju nezaposlenosti. Sa ushićenjem smo dočekivali svaku konferenciju kada bi čuli da nezaposlenost u Srbiji opada i da je sada došlo do 10%, a bila je 22%.

Međutim, nakon što smo pregledali neke pokazatelje, videli smo da postoji nešto što mi možemo i nadamo se protumačiti samo kao postojanje paradoksa. Naime, u vremenu kada je nezaposlenost opala sa 22 na 11%, beležimo ukupan rast BDP koji je jedva 4% kumulativno, a u isto vreme imamo porast nominalnih plata 15%, što je negde otprilike, kad se odbije inflacija, realni porast plata koji je nešto veći od porasta BDP. Dakle, BDP raste izuzetno malo, nezaposlenost pada izuzetno brzo.

U ekonomiji nema načina da se to desi, osim ako ne postoje neke druge stvari, a ja bih voleo da ministar koji je nadležan za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nam odgovori – da li je u pitanju neki paradoks i da li imamo neki novi doprinos ekonomskoj teoriji u Srbiji ili je možda to rezultat promenjene metodologije ili, ne daj Bože, iseljavanje ljudi iz Srbije, koji se posle toga ne pojavljuju na birou?

Pitanje za predsednika Razvojne agencije Srbije. Godina 2016. je bila godina preduzetništva. Duboko podržavamo u Pokretu Dosta je bilo, sve što je usmereno na poboljšanje preduzetništva u Srbiji, jer je to ono što nam treba.

Ono što je naše pitanje - kada ćemo dobiti izveštaj po svih šest kategorija koje su bile predmet godine preduzetništva, i takođe kada će Razvojna agencija Srbije uraditi analizu efekata, jer vama su potrebne analize efekata da bismo znali da li radimo prave ili loše stvari, gde treba da pojačamo naše napore kao država, a gde treba da odustanemo ako tu rezultata nema? Dakle, jako je bitno meriti inpakt koji imamo.

Pitanje za ministra privrede - kada ćemo dobiti jednu sveobuhvatnu analizu efekata subvencija? Subvencije su deo, kako se zove u našim medijima, politika Vlade, ona se zove eklektički pragmatizam, ako se ne varam, i ona služi tome da mi imamo, je li, više zapošljavanja, brži rast BDP i slične stvari.

Dakle, jako je bitno da izmerimo efekte, pošto imamo nekih par parcijalnih analiza koje su radile zaista kredibilne institucije, gde imamo pokazatelje koji, kako kažu, su izuzetno ohrabrujući. Ako su subvencije izuzetno dobre, moje pitanje za ministra privrede kada se uradi ta analiza je – ako su efekti dobri, zašto mi to ne bismo uvećali barem jedno 10 puta? Ako imamo toliku pamet i ako je to jako dobro, pa mi bi zaista želeli iz opozicije da to jeste jako dobro, barem mi iz Pokreta Dosta je bilo?

Zašto mi naš „know how“ ne bismo preneli susednim zemljama koje nisu uspešne kao mi? Na primer Rumuniji ili BiH, Crnoj Gori koje rastu svega 4 do 5% godišnje, ali nisu imali pre pet godina tako tešku situaciju pa možemo razumeti zašto je kod nas stopa rasta BDP sporija?

Zašto ne bismo preneli ta iskustva drugim zemljama jer nama je bitno da ako se ovako već brzo razvijamo, da imamo gde da plasiramo naše robe i usluge.

Hvala vam na pažnji.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja ću dve stvari da kažem vezano za dva zakona koja se tiču nacionalne akademije i uopšte obuke javnih službenika.

Prva stvar je stanje u kome ti ljudi rade i razvijaju se i daju nekakve autpute građanima.

Druga stvar je, koji se to rizici javljaju u procesu implementacije, a zakon je ovakav kakav jeste i na šta u stvari prilikom implementacije treba obratiti pažnju.

Ne gajim neke preterane iluzije da bi se amandmanima zakon mogao izmeniti. U ovom momentu imamo javni sektor koji je takav kakav jeste. Različite vlade su ga različito oblikovale, ali kada bi hteli da ga saberemo u dve ključne karakteristike, svako ko vodi opštinu ili ministarstvo ili agenciju, kada ga pitate kakva je situacija sa zaposlenošću, a on će vam reći – imam 20% ljudi manjka i 20% ljudi viška. To je jedna realnost koja postoji i koja se još uvek nije rešila.

Druga stvar koja je već bila izvesna, većina zaposlenih u javnom sektoru osim u agencijama koje imaju svoje izvorne prihode će reći da su im plate izuzetno niske i to je tačno. Imali smo problema sa jednim velikim deficitom. Deficit je sečen tako kako je sečen i dosta.

Javni sektor je suštinski sečen jednom sekirom i sada u ovom momentu kada nemamo neki visoki javni deficit, vreme je da se razmisli i da se koriste neka elegantnija sredstva i da se vidi šta se može uraditi, da ti ljudi koji rade u javnom sektoru i sa ovakvim primanjima ili koja budu uvećana, budu zadovoljniji, a zadovoljni ljudi daju bolje autpute, kako opštinskim upravama, tako građanima, tako ministarstvima i svima koji su u kontaktu sa državom Srbijom na svim nivoima.

U ovom momentu imate dosta igrarija u javnom sektoru kada, npr. u nekoj opštini, a to je nešto što bi, verovatno ministri trebali da znaju, npr. odluče svesno da podignu nezakonito plate, a da ona osoba koja je to potpisala plati kaznu, znači podigne onoliko koliko nije krivično delo, nego prekršaj, a iz crnih fondova zaposleni mu pomognu da plati kaznu.

Imajući u vidu koliko često dolazi kontrola u opštine, to prođe, manje-više bezbolno. I mnoštvo takvih stvari imate, kao što su igre sa stimulacijama koje idu u krug itd. Dakle, to vam je indikator toga da je prvi osnovni problem visina plata. Ali, imamo i druge probleme koji postoje, a oni se odnose na to da pare obično nisu sve kada se bavite nekim poslom, jer da su pare ključni faktor većina nas ne bi ni sedela u Skupštini. Imamo mnogo isplativijih poslova. Dakle, postoji nešto što je više od toga. To je jedna od stvari na koje upravo ova Akademija treba da odgovori i uopšte obrazovanje, usavršavanje javnih službenika.

Pažljivo sam pročitao i zakon i izmene ovog drugog zakona. Imaju neke stvari koje jesu zaista za pohvalu. Zakon navodi koji su indikatori kada se, jednostavno pali crvena lampica i kada se kaže – moramo intervenisati sa obukom. Međutim, tu postoji jedan problem. Imamo i indikatore, ali u ovom momentu ne znamo, a kasnije ću reći zbog čega je to, zašto su se ti indikatori pojavili.

Druga stvar, jako je dobro što imamo programe obuke rukovodilaca. To se jako često zanemaruje, ali rukovodioci su ljudi koji moraju znati da rade sa drugim ljudima. Činjenica je kada vi kažete nekome ko je hijerarhijski ispod vas, a niste u vojsci – uradićeš to zato što ti ja kažem, ili zato što imam moć, ili što ćeš videti svoga boga! LJudi na to ne reaguju dobro i najčešće bude ili tihi bojkot ili rad ispod svakih performansi.

I u mnogo opština i u mnogo ministarstava u Srbiji, ljudi se žale na komunikaciju da ne razumeju jedni druge, da ljudi koji su izabrani politički ne razumeju one koji su tehnokrate i koji rade u javnoj upravi, da javna uprava ne razume večnike, jednostavno, da nedostaje interpersonalne stručnosti, da ljudi razumeju jedni druge i da budu bolji menadžeri. Jako je dobro što se o tome vodi računa.

Takođe, izuzetno je bitno što se ljudi obučavaju za proces pristupanja EU. Naša buduća kuća. Mnogo će nas posla čekati, i ljudi moraju da znaju koliko će kompleksnih zadataka biti pred njima, počevši od najnižih do najviših nivoa. To je realnost i to je dobro što je predviđeno.

To su stvari koji zaslužuju pohvalu, ja ne mogu da kažem da je to loše. Ono što su veliki izazovi što mi u osnovni javnog sektora imamo menadžment ljudskih resursa koji se svodi na – ugovore, konkurse, na godišnje odmore, penzionisanje i slično. To sve znate i sami. Većina vas zove osnovni menadžment ljudskih resursa.

Međutim, u većini složenih sistema, država je najsloženiji sistem koji postoji i izuzetno bitan sistem. Jako je bitno kako se ljudski resursi razvijaju, u kom pravcu ide, koje su karijerne putanje, kako se ljudi motivišu. Kako se ljudi motivišu na promene koje će se desiti, posebno sa malim platama što je realnost, ne mogu da se promene preko noći. Kako se motivišu? Tu imamo problem. Mi ne da nemamo programe, ne da nemamo ljudi koji bi znali preneti znanje, iskustva, veštine i motivisati ljude, nego što nemamo menadžere ljudskih resursa ni u opštinama, ni u većini ministarstva, javnih institucija koje bi znali šta su problemi zaposlenih.

Mogli bi postaviti dijagnozu, i ako imate dijagnozu onda znate čime se bavite. Vi ako ne znate šta je uzrok indikatora koji su navedeni u zakonu, intervencija neće biti uspešna. Možete ih poslati na mnogo programa obuke, a ako ti programi obuke ne rešavaju njihove ključne probleme, i ono što je pretpostavka da bi Akademija bila uspešna - da imate menadžere koji poznaju ljudske resurse, da imate profil svakog zaposlenog u javnoj upravi i da znate, u stvari u čemu su problemi i u kom pravcu ti ljudi treba da se razvijaju i zašto su u nekim momentima nezainteresovani da rade svoj posao, ili su jako zainteresovani. Takvi ljudi su još dragoceniji.

Postoji još jedan problem koji se može javiti i to bi mi bilo drago da čujem odgovor. U ovom momentu imate više pružilaca obuka. Imate SUK koji je počeo da pruža obuke, imate bilateralne donatore, fantastične programe obuka imate, npr. GIZ ih je imao mnogo, npr. SEKO naši švajcarski prijatelji imaju fantastičan realan projekat, i da ne idem dalje i dalje.

Dakle, to su neki programi obuke koji postoje. Kako ćemo izbeći preklapanja i najbolje koristiti naše resurse? Imamo programe obuke u Ministarstvu finansija za interne revizore. Dakle, mnoštvo obuka i unapređenja ljudskih resursa na raznim mestima. Na koji način ćemo to iskordinisati da postignemo najviše jer nemamo dovoljnoj sredstava i dovoljno kvalitetnih ljudi u našoj zemlji?

Takođe, još jedno bitno pitanje su talenti. Kako zadržati talente u javnom sektoru? LJude koji su nadprosečno dobri, a situacija je takva kakva jeste, ne možete im pružiti mnogo materijalnog ali možete im pružiti mogućnost da se razvijaju i da im ne obezvređujete logiku. Ima mnogo slučajeva u Srbiji da su zaista napravljene velike nepravde prema talentovanim ljudima. Svi znate u lokalnim sredinama da vrlo često, kada je izbacivana prljava voda, da su izbačeni fantastični ljudi, samo zato što se sumnjalo da nisu podobni. Ponekad to stvarno biva obezvređivanje logike i obezvređivanje mogućnosti da ceo javni sektor bolje radi.

Konačno imate i primere nečega sličnog što funkcioniše u regionu. Mnogi od ministara, od pomoćnika ministara i ljudi koji su visoko kotirani u javnim sektorima su bili u RESPI na obuci. Imate taj primer u Denilovgrad za ceo region. Možete svoja iskustva povući iz toga slučaja i možemo verovatno, ako to radimo profesionalno, napraviti akademiju koja jeste dobra, ali moramo ove preduslove zadovoljiti, inače nećemo postići maksimum, biti u ovakvoj zemlji koja je preživela mnoge krize i neke stvari koje nisu dobre, a ne izvlačiti maksimum je veliki greh prema građanima.

Sve u svemu, takođe, otvarala se isto mogućnost, to je poznato, da se otvara jedna velika akademija u Plandištu, za obuku ljudi koji se vraćaju u region povratnika i zapadne Evrope i za migrante. To je isto jedna velika šansa da se ne samo obuče i integrišu ljudi, nego i da se zaradi. To su primeri koji mogu biti dobri i koji jesu šansa, ali prevashodno, moraju se neki preduslovi stvoriti, a ja sam ponešto zabrinut da će se to desiti. Uopšte neću ulaziti u taj momenat koje su moje kolege ranije govorili. Govorim kao da je najbolja moguća situacija što se tiče implementacije. Sve u svemu, koncept je u redu, ali postoje nedorečenosti i te nedorečenosti mogu upropastiti jedan koncept koji može biti jako dobar.

Možda na kraju da citiram osobu koja ima najviše moći u Srbiji, u ovom momentu i koja presudno oblikuje Srbiju … da, Ana Brnabić, jeste, koja je mnogo puta govorila o tome i da se u ovoj zemlji zida jedna velika građevina, koja će se podići do neba i koja će ostati za naredne generacije i koje će nastavite da je zidaju. Vi, ako nemate cigle u temelju koje su dobile čvrsti i izdržljivi, a to vam je javni sektor i tu su obučeni ljudi jer znanje pokreće svet. Bojim se da ta kula neće moći da naraste visoko. Hvala vam na pažnji.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Dame i gospodo, ja ću govoriti o dva zakona koja se tiču zaduženja Republike Srbije. Imamo dva zakona, jedan koji trebaju da podrže naši ugovori sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, odnosno sa Evropskom investicionom bankom. Efekti tih zakona mogu biti izuzetno povoljni za nas, imajući u vidu da mi refinansiramo jedan trošak relativno visokog zaduženja koje smo imali u prošlosti za jedan trošak koji je kudikamo niži. Tu je teško dati neku veliku primedbu ako vi padnete sa nekim prosečnim zaduženjem koje je, recimo, bilo po četiri ili pet posto na ispod dva procenta. To vam je na tih 180 miliona nekih pet miliona uštede svake godine. To je prilično teško napasti ako se koristi za refinansiranje. To je jedna istina i vrlo bitna istina.

Takođe, ako zajam ima dužu ročnost i ako vi pomerite ročnost finansiranja, recimo, sa nekih 10 na 20 godina, vama padaju troškovi godišnjih otplata. To je isto jedna stvar koja je istinita. Ono što mi dobijamo je da imamo i manje troškove kamata uz pomoć manjih kamata i da imamo manje godišnje troškove otplate na ime kamata. To su stvari koje treba pozdraviti.

S druge strane, postoje izazovi koji se javljaju. Vi kada dobijete oslobođenje od pet miliona samo na osnovu jednog zajma, pitanje je kako se ta sredstva mogu iskoristiti za dalje smanjenje rashoda u budžetu i u stvari kako vi možete gurnuti privredu da ima veće stope rasta? Tvrditi da mi imamo sa 3% velike stope rasta, one jesu veće nego u vreme krize, ali sve balkanske privrede imaju veće stope rasta. Albanija, Bugarska, Rumunija rastu po 3,5% ili 4%. Trenutno je dobra konjuktura u svetskoj privredi. To je znak da u stvari ne trebamo biti preterano srećni zbog toga što je sada dobra situacija, nego da trebamo radite dalje strukturne reforme i naći načina da naš privatni sektor raste. To je jedan veliki posao koji sledi.

Takođe, pare koje smo dobili od IBRD dobili smo jer smo se obavezali na neke stvari u tri oblasti. Tu ima još jako mnogo posla da se obavi i to ne naivnog posla. Ko god je nekad bio u EPS-u zna kakvi su sindikati, da je sindikat u EPS-u vrlo zeznuta stvar i da su izbacivali mnoge ministre. Mi EPS nismo još načeli ko država. Možda je malo rano da se radujemo. Ogroman posao predstoji, baš ogroman.

Takođe, postoji još jedno pitanje na koje trebamo isto obratiti pažnju. Ovo je vreme najnižih kamatnih stopa koje ćemo imati u narednim godinama. Amerika je počela da diže referentne kamatne stope, kamate na zaduženja u dolarima će rasti. Evropa neće i Evropska centralna banka zasipati tržište jeftinim novcem i neograničeno kupovati obveznice. To znači da će rasti troškovi finansiranja u evrima. Ključno je pitanje zašto se ne radi više na refinansiranju, odnosno zašto se u ovo dobro doba za refinansiranje ne uloži maksimum napora da prepakujemo većinu naših dugova, smanjimo troškove po osnovu kamata i konačno damo privredi mogućnost da raste?

Sada je lako rasti, ali biće godina koje neće biti konjukturne i toliko dobro, a to se može desiti već za vaše većine, i da onda dođemo u situaciju da se moraju uzimati krediti za refinansiranje po tri ili četiri posto, a ne kao sada za nešto ispod dva. To je nešto što će se promeniti. Nekad je dobra situacija, nekad je loša, ali mi ako smo pametni koristićemo dobro vreme. To je jedan izazov koji sledi.

Kada je reč o ovom drugom kreditu, duboko podržavam to da se ulaže novac u naše sudove. Stanje sudova je jadno u svakom pogledu. Ulaganje u zgrade i u sudske informacione sisteme je bitna stvar. Međutim, mislim da postoje još neke stvari o kojima je jako bitno govoriti, a to je da ako smo već mogli dobiti tranšu od nekih 180 miliona od Evropske investicione banke da uredimo zgrade sudova, da uvedemo informacione sisteme i da sudska vlast funkcioniše efikasnije, mislim da smo mogli malo razmisliti o tome da dobijemo podršku da se u Srbiji uradi jedna temeljna reforma propisa. Ne u smislu da menjamo neke ključne privredno sistemske zakone, tu imamo dinamiku koju nam daje EU i to je put koji je jasan, ali da napravimo jednu jasnu studiju gde imamo mnogo neusaglašenih zakonskih, podzakonskih akata, nejasnosti, jer bi to bila najveća podrška koju biste mogli dati sudstvu, da sudstva ima manje predmeta zbog toga što bismo imali koherentniji, jasniji i bolji pravni sistem.

To je ogroman posao i za dobro naše privrede i našeg pravnog sistema taj posao treba uraditi. To je skup posao, da se ne lažemo. Nije lako motivisati ljude koji rade u našem sistemu donošenja zakona, a nije lako ni naći ljudi koji bi nam mogli pružiti podršku, jer to košta. To je jedan zeznut posao. Tu je ključno pitanje – ako smo već mogli uložiti sredstva u obnove zgrade sudova, u informacione sisteme, da li smo mogli deo sredstava uložiti u te namene? Mislim da bi to bila vrlo pametno uložena sredstva i vrlo pametno bi se mogla iskoristiti.

Konačno, da ne bude sve tako vedro i da ne bude neočekivano da od strane opozicije dobijete podršku za neke stvari, mislim, kritikovaće vas drugi zbog sudstva, ali, eto, ima i nekih lepih stvari sa naše strane da se kažu, sve to će jako malo vredeti ako ne uradi restrukturiranje EPS-a, ako se ne uradi restrukturiranje „Železnica“ i ako se do kraja ne završe poslovi u javnom sektoru.

Ne mogu nas ni EBRD ni EIB ni druge institucije koje finansiraju reforme u Srbiji naučiti da biramo najbolje ljude na najbolja mesta, da imamo dobre sistematizacije, dobre sisteme mere učinaka i da nam svaki tender bude u najboljem mogućem redu. To možemo samo mi u Srbiji da uradimo i tu imamo jako mnogo posla. Ali stvari kao što je jeftino refinansiranje kredita i ulaganje u sudstvo ja sa ove strane ne mogu da kritikujem. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Dame i gospodo, počeću sa pitanjima koja jesu ponavljanje, ali mi iz Pokreta Dosta je bilo imamo takva iskustva da pitanja se zagube 22 do 29 puta kada ih mi postavimo, pa nije loše dva puta ponoviti.

Dakle, za premijeru Anu Brnabić - zbog čega niste prihvatili poziv na sastanak sa Grupom za slobodu medija koja okuplja više stotina medija, organizacija, novinarskih i medijskih udruženja, građanki i građana?

Šta vam govori podatak da su tokom 2013. godine zabeležena 23 napada, pretnji ili pritisaka na novinare, a ove godine samo prvih osam meseci 54 slučaja?

Kada će članovi Vlade početi da poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima koji zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu?

Koliko novinara je pod merama kao što su praćenje, snimanje i tajni nadzor pri komunikaciji, za svaki slučaj kažem?

Pored ovih pitanja, koja jesu goruća, budući da imamo velike probleme u našoj medijskoj sferi, pitanja za ministra finansija – Zakon o budžetskom sistemu, član 27e stav 4. tačka 2) jasno navodi da je maksimalan mogući konsolidovani dug države Srbije 45%. Država Srbija se 2011. godine, de fakto, nezakonito zadužuje, budući da je ukupna visina javnog duga značajno premašila taj iznos i da je u ovom momentu iznos 62%.

Bez obzira na dobre rezultate u smanjenju javnog duga, potrebno je da ministar finansija, kao vlasan organ, predloži izmenu zakona i da se konačno realnost uskladi sa zakonom koji imamo u Srbiji.

Dakle, šta ministra tačno sprečava da predloži zakon po kojem bi visina javnog duga bila 60% npr. što je mastriški kriterijum i za koji mislim da će biti dostignut u naredne dve godine?

Takođe, u Pokretu Dosta je bilo, kao i kod svih poštenih građana Srbije, koji se raduju uspesima koje postižemo, je bila izuzetna radost zbog dobrih pokazatelja kada je reč o smanjenju nezaposlenosti. Sa ushićenjem smo dočekivali svaku konferenciju kada bi čuli da nezaposlenost u Srbiji opada i da je sada došlo do 10%, a bila je 22%.

Međutim, nakon što smo pregledali neke pokazatelje, videli smo da postoji nešto što mi možemo i nadamo se protumačiti samo kao postojanje paradoksa. Naime, u vremenu kada je nezaposlenost opala sa 22 na 11%, beležimo ukupan rast BDP koji je jedva 4% kumulativno, a u isto vreme imamo porast nominalnih plata 15%, što je negde otprilike, kad se odbije inflacija, realni porast plata koji je nešto veći od porasta BDP. Dakle, BDP raste izuzetno malo, nezaposlenost pada izuzetno brzo.

U ekonomiji nema načina da se to desi, osim ako ne postoje neke druge stvari, a ja bih voleo da ministar koji je nadležan za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nam odgovori – da li je u pitanju neki paradoks i da li imamo neki novi doprinos ekonomskoj teoriji u Srbiji ili je možda to rezultat promenjene metodologije ili, ne daj Bože, iseljavanje ljudi iz Srbije, koji se posle toga ne pojavljuju na birou?

Pitanje za predsednika Razvojne agencije Srbije. Godina 2016. je bila godina preduzetništva. Duboko podržavamo u Pokretu Dosta je bilo, sve što je usmereno na poboljšanje preduzetništva u Srbiji, jer je to ono što nam treba.

Ono što je naše pitanje - kada ćemo dobiti izveštaj po svih šest kategorija koje su bile predmet godine preduzetništva, i takođe kada će Razvojna agencija Srbije uraditi analizu efekata, jer vama su potrebne analize efekata da bismo znali da li radimo prave ili loše stvari, gde treba da pojačamo naše napore kao država, a gde treba da odustanemo ako tu rezultata nema? Dakle, jako je bitno meriti inpakt koji imamo.

Pitanje za ministra privrede - kada ćemo dobiti jednu sveobuhvatnu analizu efekata subvencija? Subvencije su deo, kako se zove u našim medijima, politika Vlade, ona se zove eklektički pragmatizam, ako se ne varam, i ona služi tome da mi imamo, je li, više zapošljavanja, brži rast BDP i slične stvari.

Dakle, jako je bitno da izmerimo efekte, pošto imamo nekih par parcijalnih analiza koje su radile zaista kredibilne institucije, gde imamo pokazatelje koji, kako kažu, su izuzetno ohrabrujući. Ako su subvencije izuzetno dobre, moje pitanje za ministra privrede kada se uradi ta analiza je – ako su efekti dobri, zašto mi to ne bismo uvećali barem jedno 10 puta? Ako imamo toliku pamet i ako je to jako dobro, pa mi bi zaista želeli iz opozicije da to jeste jako dobro, barem mi iz Pokreta Dosta je bilo?

Zašto mi naš „know how“ ne bismo preneli susednim zemljama koje nisu uspešne kao mi? Na primer Rumuniji ili BiH, Crnoj Gori koje rastu svega 4 do 5% godišnje, ali nisu imali pre pet godina tako tešku situaciju pa možemo razumeti zašto je kod nas stopa rasta BDP sporija?

Zašto ne bismo preneli ta iskustva drugim zemljama jer nama je bitno da ako se ovako već brzo razvijamo, da imamo gde da plasiramo naše robe i usluge.

Hvala vam na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 24.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98651.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Stari grad Opština Paušal po sednici 3980.00 RSD 12.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:45