ALEKSANDAR STEVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1976. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je ekonomista sa dve master diplome iz Tranzicije i rekonstrukcije i Političke teorije i prakse demokratije.

Predsednik je Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća i ekonomski konsultant poslednjih devet godina. Radio je kao savetnik Ministra privrede, Unije poslodavaca Srbije, Udruženja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, Fonda za otvoreno društvo, Međunarodne organizacije rada, NALED-a, GIZ, HELP, USAID, Stalne konferencije gradova i opština, Fondacije Fridrih Nauman, ELDR, Ambasadora Države Izrael, Save the Children itd.

Potpredsednik je partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 21
  • 0
  • 83
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 6 meseci i 28 dana i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 9 meseci i 11 sati i 34 minuta

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo, moje pitanje je usmereno predsednici Vlade Republike Srbije.

Naime, kao i svi dobronamerni ljudi u Srbiji, a mi spadamo u takve ljude, barem u poslaničkoj grupi SP, iako smo ustanovili kada smo čitali jedan obiman ekspoze da se ne slažemo u mnogim stvarima u oblasti ekonomske politike, tačka pet nam je privukla pažnju i rekli smo – ovo zaista nisu loše ideje.

Glava pet se bavi digitalizacijom. Mi smo to i detaljnije pročitali i u četvrtom delu glave pet imamo jednu oblast koja se zove „Digitalno poslovanje“. Tu se na nedvosmislen način, kao prioriteti naše države, tokom barem ove postojeće Vlade, navode najrazličitije oblasti digitalnog poslovanja, analizira se njihov potencijal u privatnom sektoru, inovativni potencijal, potencijal porasta produktivnosti, kako to utiče na poslovno okruženje.

U toj oblasti ja, kao i uostalom moje kolege, nismo mogli da se ne saglasimo da su to jako dobra razmišljanja i ako bi im se dodalo još malo mesa, da bi to stvarno bilo dobro.

Šta je tu problem? Nedavno smo imali jedan, tako da kažem, štrajk jedne određene profesije u Beogradu i jedna od ministarski u Vladi, konkretno ministarka koja je zadužena za građevinarstvo, saobraćaj, infrastrukturu, rekla je izjavu – ako oni koji štrajkuju ne žele inovativnu firmu kao konkurenta na tržištu, njih biti neće i nema razloga da se brinete. Meni je to malo kontradiktorno i nikako mi ne ide da povežem sa ekspozeom koji ima jedan dobar deo, taj peti deo.

Na koji način se mi onda odnosimo prema inovatorima, i to inovatorima u Republici Srbiji? Srpskim firmama koje su inovirale inovaciju, prodale u zemljama regiona, kakvu im poruku šaljemo?

Svi znamo da su inovacije preduslov rasta produktivnosti, otvaranja novih radnih mesta, investicija. Imajući u vidu izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj, koji kaže da Srbija nije ni blizu potrebnog nivoa investicija da bi mogli imati stope rasta od četiri do pet procenata u kontinuitetu i da su najveći problem, ne nedostatak stranih investicija nego domaćih. Kakvu mi poruku šaljemo time što kažemo domaća inovativna firma ne mora da postoji zato što je nešto inovirala, ali se tradicionalnim granama to ne dopada?

Takođe, kada imamo sukob modernog i tradicionalnog u privredi, da li ćemo takve sukobe rešavati tako na primer što bi smo ukinuli elektronsku poštu? Pre deset godina da su ljudi iz Pošte štrajkovali, hvala Bogu pa nisu, znali su šta je napredak, ili ćemo pokušati da damo stimulans da se tradicionalne industrije modernizuju. Hvala vam na pažnji.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Poštovani potpredsedniče, dame i gospodo, ovde imamo set zakona koji su, barem kada je reč o saobraćaju, prilično logično povezani, pa to je, kako da kažem, jedan napredak u odnosu na neka ranija povezivanja, ali da se ne vraćamo na to nego da probamo barem ovih 20-ak minuta koliko imamo da kažemo maksimalno moguće.

Zakon broj 1. koji je izazvao jednu priličnu pažnju javnosti i koji je izazvao i pažnju struke na koju se odnosi, ima određene, kako bi da kažem nelogičnosti, barem kada mi posmatramo sa stanovništva politika koju mi zastupamo u poslaničkoj grupi slobodni poslanici.

Prvo pitanje koje se postavlja je formalne prirode i bilo bi dobro da se to ne dešava u budućnosti, a to je da se hitnost jednog zakona objašnjava time što zakon treba hitno doneti. Znate, to nije objašnjenje i nije se desilo ništa hitno, recimo da su ljudi zaposleni u službama bezbednosti u nekom skorašnjem roku ostali bez stanova u kojima žive i da sada moramo hitno to da rešavamo.

Dakle, načelna primedba je da ne moramo koristiti hitnost kad joj za to jednostavno i nije mesto, a problemi treba da se rešavaju i to uopšte nije sporno.

Zaštita slobode je valjda najbitnija funkcija jedne države i oko toga ćemo se saglasiti nezavisno oko toga kojoj političkoj grupaciji pripadamo, ja sam u to potpuno siguran da nema ništa bitnije od toga da se zaštiti sloboda i nezavisno od toga da li volite državu koja je velika, koja hoće da radi sve i svašta ili kao recimo, moja poslanička grupa, koja voli malu i efikasnu državu, koja neke stvari jako dobro radi, a neke, odnosno većinu stvari prepušta građanima i firmama da rade. Svi ćemo se saglasiti da je bezbednost gotovo isključivi posao države, da ne postoji odbrana koja se može organizovati mimo države ili saveza država, da ne postoji policija koja se može organizovati na drugačiji način, tj. može, ali bilo bi neefikasno i skupo.

Pitanje koje se ovde postavlja je, mi imamo neke ljude koji brinu o našoj slobodi, o sigurnosti naših života, imovine, zaštiti od terorizma i uopšte o tome da naši životi budu kvalitetni. Osnovno je pitanje šta te ljude motiviše da to rade na najbolji način i koje im instrumente zakonski okvir pruža da bi oni te poslove obavljali na najbolji način. Izgradnja stanova kao takva je, kako bi rekao, jedan motivacioni paket.

Ako govorimo o stanovima od 500 evra po kvadratu na lokacijama koje se nalaze na periferijama gradova, tih šest lokacija, hajde kada sve saberemo, recimo da tu ima 300 evra poklona po kvadratu. Ili ako imamo neki rok od 20 godina na koji bi se ti stanovi otplaćivali, tu je reč o stimulaciji od nekih 90-ak evra na platu osnovnu koja ide.

I moje pitanje uvek glasi, da li je bolje da ta stimulacija ide na neki drugi način, recimo putem toga da ljudi imaju veće plate koji žele da reše stambeno pitanje. Da li neke druge stvari motivišu ljude koji rade u sistemu odbrane? Na primer, evo, ja bih se vratio na policiju. Da li će policija bolje raditi svoj posao, na primer ako bude imala veći budžet za terenski rad? Da li će njihovo zadovoljstvo radom biti veće ako sudstvo ne bude obaralo vrlo korektne policijske istrage, jer nismo reformisali sudstvo, ili nismo doneli zakone koji omogućavaju da vrlo česte jako kvalitetne policijske istrage padnu u sudu? Da li su to stvari koje bi naše zaposlene u snagama bezbednosti više motivisale?

Da li je cilj naših zakona da možda motivišemo i ljude koji imaju rešeno stambeno pitanje, a recimo u Beogradu imamo problem terenskog rada, jer Beograđani neće da idu u policiju da rade terenske poslove, mala im je plata i onda dolaze ljudi iz nekih siromašnijih regiona Srbije, nažalost postoje velike razlike između centra i periferije, ali oni ne znaju dobro da rade Beograd, jednostavno nemaju te veze, konekcije da bi mogli raditi dobro radnje koje su u opisu policijskog posla i mnogo drugog toga imamo u pitanju.

Otvara se još jedno pitanje koje nije dobro da se otvara. Mi smo recimo, pre nekih sedam-osam godina, imali stanove za naučnike i profesore i onda su na njih neki drugi bili kivni što to dobijaju. Pitanje, da li se smanjio odliv ljudi u tim delatnostima nakon što su donešeni ti zakoni? Da li nam je nauka zbog toga procvetala ili je manje-više to ostalo nezapaženo?

Dakle, to su pitanja, jednostavno, da li je ovo zaista bio najbolji način kako da investiramo u našu slobodu i bezbednost ili je bilo nekih drugih načina? Neću apropo da tvrdim da je ovo loš način, ali mi je prilično sumnjivo, donekle nedorečeno, da li je to možda moglo da se uradi na drugi način, recimo da oni zaposleni koji, kako bi rekao, nemaju stan u svom vlasništvu, rešavanje stambenog pitanja, neki period iz ranih perioda, jer stambeno pitanje rešavaju ljudi u privatnom sektoru i ljudi koji su u poljoprivredi možda i na drugim mestima, i oni ne mogu da ga reše na ovaj način. Ali, nebitno.

Da li je to moglo da se uradi drugačije, da recimo pripadnici policije, vojske, službi državne bezbednosti, svih ostalih koji bdiju nad našom slobodom, imovinskim pravima i životom, mogu to da reše kao i svi drugi preko komercijalnih banaka, naravno uz puno uvažavanje da zbog prirode, recimo, njihovog staža i toga što je njihov staž kraći u godinama, mogu da dobiju određene pogodnosti jer većina njih ne može da vuče kredit na 25 godina? To je isto nešto o čemu treba voditi računa.

Da li bi se time tržište manje deformisalo ako bi oni imali izbor da kupe bilo koji stan i pravila igre po kojem oni mogu dobiti određeni dodatak na platu? Da li je to bolji način alokacije resursa ovom društvu ili je možda bolje da se grade tipski stanovi na određenim lokacijama, koji možda, neke četvrti su lepe za život, ali recimo ne vole svi da žive na istom mestu. Neki preferiraju možda da žive bliže centru u manjem stanu, neki preferiraju možda da žive na nekom delu grada koji vole.

To su neka pitanja koja su načelne prirode. Ja sa svoje strane ne mogu na osnovu zakona da kažem ni da je dobro, ni da je loše, ali mogu da kažem da otvara jedan veliki znak pitanja oko toga šta smo mi tačno sa time želeli da postignemo. To je jedno veliko pitanje.

Mislim da ta nadmetanja, tipa, da li nam je bitnije zdravstvo, da li nam je bitnija odbrana slobode, da li nam je bitniji zaposleni koji radi u ministarstvu isto odgovorne poslove, ili nam je bitniji neko u privatnom sektoru, nisu dobra pitanja u jednom društvu, jer stvaraju jednu vrstu konflikta. Najbolje je ako možemo postići da imamo ista pravila za sve, a najbolja rešenja su uvek bila ona rešenja koja nam daje tržište. Jedna od dobrih stvari je što u ovoj zemlji polako puštamo tržište da daje odgovore na što više pitanja, ali nismo još uvek dovoljno daleko u tome odmakli u mnogim oblastima. Dakle, pitanja su, što bi se reklo, načelne prirode.

Postoje neke stvari koje bih ja iskreno pozdravio. Jedna od stvari je što sa nekim izmenama zakona idemo u susret onim kritikama koje smo dobili, pa su kod nas malo, kako da kažem, loše protumačene i od GREK-a i od usvajanja preporuka FATF-i i slično, i dobro je što se one sada usvajaju.

Za našu zemlju, koja je zemlja koja je u osetljivoj poziciji, jer sticajem naše prošlosti, grešaka u daljoj, bližoj prošlosti, pravimo mi greške i u sadašnjosti, niko nije svet, je li, došli smo u poziciju da svi koji su nama bitni politički i ekonomski, vole da drže jednu veliku lupu iznad Srbije. I što drugde ne bi bio veliki problem, kod nas se uzme lupa, pa se gleda, a i mi volimo međusobno da gledamo lupe i da se optužujemo, je li, što isto nije dobro. Dobro je da smo te preporuke usvojili i dobro je da otklonimo svaku sumnju da neko u Srbiji želi da pere pare, da želi da pruža utočište za ljude koji se bave terorizmom, jer te sumnje nisu osnovane to svi znamo koji živimo u Srbiji. Ali, neusvajanje zakona navodi ljude da sumnjaju, pogotovo one ne dobronamerne. Bilo bi dobro da budemo brži u usvajanju tih preporuka i da nikada ne kasnimo, jer to je bitno za imidž naše zemlje, to je bitno i za biznis, bitno je za slobode, bitno je za naš ugled u svetu. Ubuduće bi bilo jako dobro da to radimo na vreme.

Dobra je stvar što smo otklonili jedan veliki nedostatak koji se možda čak nije ni mogao predvideti u vreme kada je donošen zakon koji se ticao organizovanja stanica za javni prevoz.

U praksi se videlo da bi u stvari taj zakon doveo do jedne potpune nelogičnosti i raspada i te stvari treba otklanjati, to je isto u redu potpuno.

Kada je reč o Predlogu zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i voda, ako bi se usvojili amandmani koji su podneti na taj zakon, amandmani su vrlo kvalitetni i, interesantno je, doneseni su tako što su se sastali predstavnici različitih ideologija i usaglasili se oko toga i različitih poslaničkih grupa i pozicije i opozicije, taj zakon bi mogao biti zaista kvalitetan, ako se usvoje amandmani, naravno.

Jako mi je drago čuti da se govori o usklađivanju sa evropskim direktivama, ali moramo istaći da tu još ima posla i Poglavlje 14 i Poglavlje 21 nas čekaju da se otvore. Skrining je dao neke ocene, dao je i ono što treba da se radi. Posao je jako dugačak. Ako se taj posao bude radio brže i kvalitetnije, otvoriće se prilika da se reše neke od bolesti koje mi imamo u saobraćajnom sistemu, tako što će nam se otvoriti jedno veliko tržište. Tu treba biti jako brz sa usklađivanjem i to nije ništa strašno ako se zakoni često usklađuju. To je nešto što je dobro i treba ići brže. U skladu sa tim i neke prakse koje su neprimerene Poglavljima 14 i 21 ne treba negovati u Srbiji, na primer u oblasti vazdušnog saobraćaja. Neke od tih praksi neće biti moguće. Tako da, uvek se javlja pitanje, na jednoj strani idemo brzo, na jednoj strani idemo preterano sporo.

Konačno, još oko dva zakona imam nekih dodataka koje smatram da su bitni. Kod Zakona o interoperabilnosti železničkog saobraćaja, ne bih da budem ciničan, ali ja ću biti jako srećan ako u skorije vreme vidim da uživamo plodove tog zakona u Srbiji, odnosno da zaista mogu videti kako izgleda interoperabilnost u Srbiji u odnosu na brzine koje su definisane u saobraćaju. Moja sreća biće izuzetno velika ako budemo imali tu dilemu da li ćemo imati dobru interoperabilnost između onih vozova koji idu najvećim brzinama predviđenim u ovom zakonu i onih vozova koji idu manjim brzinama. Nadam se da to jedino neće biti interoperabilnost između vozova koji nam iz susednih zemalja dolaze izuzetno brzo i onda interobilno prelaze na naše pruge da idu mnogo nižim brzinama, i to je naravno nešto, ali bi bilo jako dobro da ne pričamo godinama o tome kako ćemo imati izuzetno brze pruge u Srbiji, nego da polako idemo u tom pravcu. Obično ova ima mnogo više optimizma nego što ima stvarne realizacije.

Konačno, iako sam već načelno pomenuo zakon koji je ovde pod rednim brojem 10. i tiče se Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, to je jedan jako bitan zakon. Jako bitan, jer povremeno se zaista zaklanjala, i ne samo kod nas, u celom svetu se vrlo često zaklanjaju stvarni vlasnici, ali mislim da ćemo i dalje imati određenih nedoumica koje ni druge zemlje nisu baš najlakše rešile. Šta da radimo sa pravnim licem koje je vlasnik domaćeg pravnog lica, a to pravno lice koje je domaći vlasnik je iz poreskog raja gde se ne objavljuju podaci ko su fizička lica, jer se ti podaci sakrivaju? Šta da radimo u tom slučaju?

Zakon poznaje institut osobe koja je ovlašćena da upravlja, ali i dalje nam ostaje sumnja u to ko su zaista vlasnici tih firmi. To je jedno pitanje koje je dosta staro i koje predstavlja problem i mnogim drugim zemljama, ali se postavlja pitanje, barem sa moje strane, da li možemo imati tretman za takva pravna lica koja bi imala identičan tretman ne kao strane kompanije, nego kao domaće kompanije i koja još rešenja možemo postići da u Srbiji se ničije vlasništvo nad pravnim licima ne bi moglo sakriti.

Toliko u prvom javljanju od strane poslaničke grupe „Slobodni poslanici“, biće verovatno još jedno javljanje pred kraj rasprave koje će se ticati ovih ostalih zakona. Svim kolegama i koleginicama hvala na pažnji i želim vam puno sreće u daljem radu danas.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2018.

Dame i gospodo, verovatno ćemo se svi saglasiti oko jedne stvari, a ta stvar je da je dom svetinja i da je kuća svakoga od nas jedan zamak u koji ne može bilo ko da uđe bez poziva domaćina i da je verovatno najstrašnija stvar koju možete zamisliti je da zateknete razbojnika u vašoj kući. Teško da postoji nešto što je odvratnije i što se može ružnije desiti nekoj osobi.

LJudi koji su to doživljavali u svome životu i koji su istinski heroji ovoga društva, a heroj je onaj koji odbrani svoju porodicu od razbojnika, u proseku dožive da ih tri godine razvlače po sudovima i da se njihov život pretvori u Pakao.

Ako bi tražio arhetip heroja u Srbiji, to bi bila jedna osoba koja se zove Saško Bogevski, koji je tek posle tri godine pravosnažno oslobođen, uz mogućnost da prođe kroz još jedan krug muke, ako tužilac to odluči.

Saško Bogevski i svako ko se odbranio od razbojnika, nezavisno kakve mu je povrede naneo, zato što je razbojnik želeo da učini zlo njemu, njegovoj imovini, njegovoj porodici je odbranio svakoga od vas da se vama to ne desi.

Srbija koja ne prepoznaje institut „nužne samoodbrane“ na način da kada zateknete nekoga ko je naoružan u vašoj rođenoj kući, a nije došao uz vaš poziv, koja ne prepoznaje da je svaka samoodbrana u tom slučaju nužna, daje potpuno pogrešnu poruku i to je nešto što bi se trebalo ispraviti, jer je duboko amoralno i duboko je suprotno tradiciji i najboljem što ova zemlja ima. Mislim da je to nešto oko čega treba da se zamislimo.

Ja znam koji su uzroci limitiranog prava na samoodbranu. Oni leže u nekim godinama kada smo mi jednu pristojnu zemlju zamenili 1945. godine za nedemokratiju i kada je bilo otprilike poželjno da bilo ko može da uđe nekome u kuću, danas kada te tradicije nema, kada govorimo da je privatna imovina svetinja, pravo čoveka na život svetinja, mislim da je potrebno izvršiti takvu izmenu i omogućiti samo jednu jedinu stvar, a to je svaka samoodbrana od razbojnika u vašoj vlastitoj kući je nužna samoodbrana i nema nikakve potrebe da sud beskonačno utvrđuje da li se neko branio u granicama nužne samoodbrane, ili je prvo upozorio nekoga ko je došao sa nožem, pištoljem ili bilo čime u njegovu rođenu kuću i rekao – Gospodine razbojniče, to ne treba da radite, ja vas lepo molim, sačekaću da vi ispalite prvi metak pa ću ja onda da se branim kako Bog zapoveda jednakim intenzitetom. Hvala na pažnji.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2018.

Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo, moje pitanje je usmereno predsednici Vlade Republike Srbije.

Naime, kao i svi dobronamerni ljudi u Srbiji, a mi spadamo u takve ljude, barem u poslaničkoj grupi SP, iako smo ustanovili kada smo čitali jedan obiman ekspoze da se ne slažemo u mnogim stvarima u oblasti ekonomske politike, tačka pet nam je privukla pažnju i rekli smo – ovo zaista nisu loše ideje.

Glava pet se bavi digitalizacijom. Mi smo to i detaljnije pročitali i u četvrtom delu glave pet imamo jednu oblast koja se zove „Digitalno poslovanje“. Tu se na nedvosmislen način, kao prioriteti naše države, tokom barem ove postojeće Vlade, navode najrazličitije oblasti digitalnog poslovanja, analizira se njihov potencijal u privatnom sektoru, inovativni potencijal, potencijal porasta produktivnosti, kako to utiče na poslovno okruženje.

U toj oblasti ja, kao i uostalom moje kolege, nismo mogli da se ne saglasimo da su to jako dobra razmišljanja i ako bi im se dodalo još malo mesa, da bi to stvarno bilo dobro.

Šta je tu problem? Nedavno smo imali jedan, tako da kažem, štrajk jedne određene profesije u Beogradu i jedna od ministarski u Vladi, konkretno ministarka koja je zadužena za građevinarstvo, saobraćaj, infrastrukturu, rekla je izjavu – ako oni koji štrajkuju ne žele inovativnu firmu kao konkurenta na tržištu, njih biti neće i nema razloga da se brinete. Meni je to malo kontradiktorno i nikako mi ne ide da povežem sa ekspozeom koji ima jedan dobar deo, taj peti deo.

Na koji način se mi onda odnosimo prema inovatorima, i to inovatorima u Republici Srbiji? Srpskim firmama koje su inovirale inovaciju, prodale u zemljama regiona, kakvu im poruku šaljemo?

Svi znamo da su inovacije preduslov rasta produktivnosti, otvaranja novih radnih mesta, investicija. Imajući u vidu izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj, koji kaže da Srbija nije ni blizu potrebnog nivoa investicija da bi mogli imati stope rasta od četiri do pet procenata u kontinuitetu i da su najveći problem, ne nedostatak stranih investicija nego domaćih. Kakvu mi poruku šaljemo time što kažemo domaća inovativna firma ne mora da postoji zato što je nešto inovirala, ali se tradicionalnim granama to ne dopada?

Takođe, kada imamo sukob modernog i tradicionalnog u privredi, da li ćemo takve sukobe rešavati tako na primer što bi smo ukinuli elektronsku poštu? Pre deset godina da su ljudi iz Pošte štrajkovali, hvala Bogu pa nisu, znali su šta je napredak, ili ćemo pokušati da damo stimulans da se tradicionalne industrije modernizuju. Hvala vam na pažnji.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Dame i gospodo, počeću sa pitanjima koja jesu ponavljanje, ali mi iz Pokreta Dosta je bilo imamo takva iskustva da pitanja se zagube 22 do 29 puta kada ih mi postavimo, pa nije loše dva puta ponoviti.

Dakle, za premijeru Anu Brnabić - zbog čega niste prihvatili poziv na sastanak sa Grupom za slobodu medija koja okuplja više stotina medija, organizacija, novinarskih i medijskih udruženja, građanki i građana?

Šta vam govori podatak da su tokom 2013. godine zabeležena 23 napada, pretnji ili pritisaka na novinare, a ove godine samo prvih osam meseci 54 slučaja?

Kada će članovi Vlade početi da poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima koji zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu?

Koliko novinara je pod merama kao što su praćenje, snimanje i tajni nadzor pri komunikaciji, za svaki slučaj kažem?

Pored ovih pitanja, koja jesu goruća, budući da imamo velike probleme u našoj medijskoj sferi, pitanja za ministra finansija – Zakon o budžetskom sistemu, član 27e stav 4. tačka 2) jasno navodi da je maksimalan mogući konsolidovani dug države Srbije 45%. Država Srbija se 2011. godine, de fakto, nezakonito zadužuje, budući da je ukupna visina javnog duga značajno premašila taj iznos i da je u ovom momentu iznos 62%.

Bez obzira na dobre rezultate u smanjenju javnog duga, potrebno je da ministar finansija, kao vlasan organ, predloži izmenu zakona i da se konačno realnost uskladi sa zakonom koji imamo u Srbiji.

Dakle, šta ministra tačno sprečava da predloži zakon po kojem bi visina javnog duga bila 60% npr. što je mastriški kriterijum i za koji mislim da će biti dostignut u naredne dve godine?

Takođe, u Pokretu Dosta je bilo, kao i kod svih poštenih građana Srbije, koji se raduju uspesima koje postižemo, je bila izuzetna radost zbog dobrih pokazatelja kada je reč o smanjenju nezaposlenosti. Sa ushićenjem smo dočekivali svaku konferenciju kada bi čuli da nezaposlenost u Srbiji opada i da je sada došlo do 10%, a bila je 22%.

Međutim, nakon što smo pregledali neke pokazatelje, videli smo da postoji nešto što mi možemo i nadamo se protumačiti samo kao postojanje paradoksa. Naime, u vremenu kada je nezaposlenost opala sa 22 na 11%, beležimo ukupan rast BDP koji je jedva 4% kumulativno, a u isto vreme imamo porast nominalnih plata 15%, što je negde otprilike, kad se odbije inflacija, realni porast plata koji je nešto veći od porasta BDP. Dakle, BDP raste izuzetno malo, nezaposlenost pada izuzetno brzo.

U ekonomiji nema načina da se to desi, osim ako ne postoje neke druge stvari, a ja bih voleo da ministar koji je nadležan za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja nam odgovori – da li je u pitanju neki paradoks i da li imamo neki novi doprinos ekonomskoj teoriji u Srbiji ili je možda to rezultat promenjene metodologije ili, ne daj Bože, iseljavanje ljudi iz Srbije, koji se posle toga ne pojavljuju na birou?

Pitanje za predsednika Razvojne agencije Srbije. Godina 2016. je bila godina preduzetništva. Duboko podržavamo u Pokretu Dosta je bilo, sve što je usmereno na poboljšanje preduzetništva u Srbiji, jer je to ono što nam treba.

Ono što je naše pitanje - kada ćemo dobiti izveštaj po svih šest kategorija koje su bile predmet godine preduzetništva, i takođe kada će Razvojna agencija Srbije uraditi analizu efekata, jer vama su potrebne analize efekata da bismo znali da li radimo prave ili loše stvari, gde treba da pojačamo naše napore kao država, a gde treba da odustanemo ako tu rezultata nema? Dakle, jako je bitno meriti inpakt koji imamo.

Pitanje za ministra privrede - kada ćemo dobiti jednu sveobuhvatnu analizu efekata subvencija? Subvencije su deo, kako se zove u našim medijima, politika Vlade, ona se zove eklektički pragmatizam, ako se ne varam, i ona služi tome da mi imamo, je li, više zapošljavanja, brži rast BDP i slične stvari.

Dakle, jako je bitno da izmerimo efekte, pošto imamo nekih par parcijalnih analiza koje su radile zaista kredibilne institucije, gde imamo pokazatelje koji, kako kažu, su izuzetno ohrabrujući. Ako su subvencije izuzetno dobre, moje pitanje za ministra privrede kada se uradi ta analiza je – ako su efekti dobri, zašto mi to ne bismo uvećali barem jedno 10 puta? Ako imamo toliku pamet i ako je to jako dobro, pa mi bi zaista želeli iz opozicije da to jeste jako dobro, barem mi iz Pokreta Dosta je bilo?

Zašto mi naš „know how“ ne bismo preneli susednim zemljama koje nisu uspešne kao mi? Na primer Rumuniji ili BiH, Crnoj Gori koje rastu svega 4 do 5% godišnje, ali nisu imali pre pet godina tako tešku situaciju pa možemo razumeti zašto je kod nas stopa rasta BDP sporija?

Zašto ne bismo preneli ta iskustva drugim zemljama jer nama je bitno da ako se ovako već brzo razvijamo, da imamo gde da plasiramo naše robe i usluge.

Hvala vam na pažnji.

Imovinska karta

(Beograd, 24.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98651.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Stari grad Opština Paušal po sednici 3980.00 RSD 12.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:45