ALEKSANDAR STEVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1976. godine. Živi u Beogradu.

Po obrazovanju je ekonomista sa dve master diplome iz Tranzicije i rekonstrukcije i Političke teorije i prakse demokratije.

Predsednik je Srpske asocijacije malih i srednjih preduzeća i ekonomski konsultant poslednjih devet godina. Radio je kao savetnik Ministra privrede, Unije poslodavaca Srbije, Udruženja malih i srednjih preduzeća i preduzetnika, Fonda za otvoreno društvo, Međunarodne organizacije rada, NALED-a, GIZ, HELP, USAID, Stalne konferencije gradova i opština, Fondacije Fridrih Nauman, ELDR, Ambasadora Države Izrael, Save the Children itd.

Potpredsednik je partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 31
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 7 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Dame i gospodo, ja ću govoriti o dva zakona koja se tiču zaduženja Republike Srbije. Imamo dva zakona, jedan koji trebaju da podrže naši ugovori sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj, odnosno sa Evropskom investicionom bankom. Efekti tih zakona mogu biti izuzetno povoljni za nas, imajući u vidu da mi refinansiramo jedan trošak relativno visokog zaduženja koje smo imali u prošlosti za jedan trošak koji je kudikamo niži. Tu je teško dati neku veliku primedbu ako vi padnete sa nekim prosečnim zaduženjem koje je, recimo, bilo po četiri ili pet posto na ispod dva procenta. To vam je na tih 180 miliona nekih pet miliona uštede svake godine. To je prilično teško napasti ako se koristi za refinansiranje. To je jedna istina i vrlo bitna istina.

Takođe, ako zajam ima dužu ročnost i ako vi pomerite ročnost finansiranja, recimo, sa nekih 10 na 20 godina, vama padaju troškovi godišnjih otplata. To je isto jedna stvar koja je istinita. Ono što mi dobijamo je da imamo i manje troškove kamata uz pomoć manjih kamata i da imamo manje godišnje troškove otplate na ime kamata. To su stvari koje treba pozdraviti.

S druge strane, postoje izazovi koji se javljaju. Vi kada dobijete oslobođenje od pet miliona samo na osnovu jednog zajma, pitanje je kako se ta sredstva mogu iskoristiti za dalje smanjenje rashoda u budžetu i u stvari kako vi možete gurnuti privredu da ima veće stope rasta? Tvrditi da mi imamo sa 3% velike stope rasta, one jesu veće nego u vreme krize, ali sve balkanske privrede imaju veće stope rasta. Albanija, Bugarska, Rumunija rastu po 3,5% ili 4%. Trenutno je dobra konjuktura u svetskoj privredi. To je znak da u stvari ne trebamo biti preterano srećni zbog toga što je sada dobra situacija, nego da trebamo radite dalje strukturne reforme i naći načina da naš privatni sektor raste. To je jedan veliki posao koji sledi.

Takođe, pare koje smo dobili od IBRD dobili smo jer smo se obavezali na neke stvari u tri oblasti. Tu ima još jako mnogo posla da se obavi i to ne naivnog posla. Ko god je nekad bio u EPS-u zna kakvi su sindikati, da je sindikat u EPS-u vrlo zeznuta stvar i da su izbacivali mnoge ministre. Mi EPS nismo još načeli ko država. Možda je malo rano da se radujemo. Ogroman posao predstoji, baš ogroman.

Takođe, postoji još jedno pitanje na koje trebamo isto obratiti pažnju. Ovo je vreme najnižih kamatnih stopa koje ćemo imati u narednim godinama. Amerika je počela da diže referentne kamatne stope, kamate na zaduženja u dolarima će rasti. Evropa neće i Evropska centralna banka zasipati tržište jeftinim novcem i neograničeno kupovati obveznice. To znači da će rasti troškovi finansiranja u evrima. Ključno je pitanje zašto se ne radi više na refinansiranju, odnosno zašto se u ovo dobro doba za refinansiranje ne uloži maksimum napora da prepakujemo većinu naših dugova, smanjimo troškove po osnovu kamata i konačno damo privredi mogućnost da raste?

Sada je lako rasti, ali biće godina koje neće biti konjukturne i toliko dobro, a to se može desiti već za vaše većine, i da onda dođemo u situaciju da se moraju uzimati krediti za refinansiranje po tri ili četiri posto, a ne kao sada za nešto ispod dva. To je nešto što će se promeniti. Nekad je dobra situacija, nekad je loša, ali mi ako smo pametni koristićemo dobro vreme. To je jedan izazov koji sledi.

Kada je reč o ovom drugom kreditu, duboko podržavam to da se ulaže novac u naše sudove. Stanje sudova je jadno u svakom pogledu. Ulaganje u zgrade i u sudske informacione sisteme je bitna stvar. Međutim, mislim da postoje još neke stvari o kojima je jako bitno govoriti, a to je da ako smo već mogli dobiti tranšu od nekih 180 miliona od Evropske investicione banke da uredimo zgrade sudova, da uvedemo informacione sisteme i da sudska vlast funkcioniše efikasnije, mislim da smo mogli malo razmisliti o tome da dobijemo podršku da se u Srbiji uradi jedna temeljna reforma propisa. Ne u smislu da menjamo neke ključne privredno sistemske zakone, tu imamo dinamiku koju nam daje EU i to je put koji je jasan, ali da napravimo jednu jasnu studiju gde imamo mnogo neusaglašenih zakonskih, podzakonskih akata, nejasnosti, jer bi to bila najveća podrška koju biste mogli dati sudstvu, da sudstva ima manje predmeta zbog toga što bismo imali koherentniji, jasniji i bolji pravni sistem.

To je ogroman posao i za dobro naše privrede i našeg pravnog sistema taj posao treba uraditi. To je skup posao, da se ne lažemo. Nije lako motivisati ljude koji rade u našem sistemu donošenja zakona, a nije lako ni naći ljudi koji bi nam mogli pružiti podršku, jer to košta. To je jedan zeznut posao. Tu je ključno pitanje – ako smo već mogli uložiti sredstva u obnove zgrade sudova, u informacione sisteme, da li smo mogli deo sredstava uložiti u te namene? Mislim da bi to bila vrlo pametno uložena sredstva i vrlo pametno bi se mogla iskoristiti.

Konačno, da ne bude sve tako vedro i da ne bude neočekivano da od strane opozicije dobijete podršku za neke stvari, mislim, kritikovaće vas drugi zbog sudstva, ali, eto, ima i nekih lepih stvari sa naše strane da se kažu, sve to će jako malo vredeti ako ne uradi restrukturiranje EPS-a, ako se ne uradi restrukturiranje „Železnica“ i ako se do kraja ne završe poslovi u javnom sektoru.

Ne mogu nas ni EBRD ni EIB ni druge institucije koje finansiraju reforme u Srbiji naučiti da biramo najbolje ljude na najbolja mesta, da imamo dobre sistematizacije, dobre sisteme mere učinaka i da nam svaki tender bude u najboljem mogućem redu. To možemo samo mi u Srbiji da uradimo i tu imamo jako mnogo posla. Ali stvari kao što je jeftino refinansiranje kredita i ulaganje u sudstvo ja sa ove strane ne mogu da kritikujem. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Dame i gospodo, poštovani građani Srbije, imamo jedan član koji ima jednu veliku specifičnost, a to je u načinu kako se glasa. U jednom momentu mnogi vlasnici stambenih jedinica, kojih otprilike znamo koliko imamo u Srbiji, i potpuno neutvrdiv broj vlasnika stambenih zajednica, se pita kakav je to način glasanja.
Zamislimo jedno društvo sa ograničenom odgovornošću. Imate 5 ortaka, odnosno pet članova, nisu to ortaci, jedan ima 50% udela, drugi ima 20% udela, treći ima 10% udela, i četvrti i peti imaju po 5% udela. Neko propiše i kaže, vlasnik svakog udela ima jedan glas, dakle ima 5 glasova, nezavisno od toga koliki je vaš udeo u firmi. Zgrade su parekselans slične takvom obliku organizovanja, ne narodnoj demokratiji. Potpuno je nelogično, ako želite da zastupate principe koji postoje svugde u svetu kada se uređuje stanovanje, da neko recimo, ko ima 50% vlasništva nad zgradom, u svojoj stambenoj jedinici, ima jedan glas, a da neko ko ima 5 ili 10% vlasništva u svojoj stambenoj jedinici, ali ima odvojenu stambenu jedinicu, takođe ima jedan glas.
To je loše iz mnogih drugih razloga, na primer, vi time što uvodite takav način gde jednostavno diskriminišete ljude koji imaju veće stanove u proseku, na taj način vi ćete njih destimulisati da više ulažu. Zašto bi oni više ulagali, kada ih mogu nadglasati? Takav princip je prilično poguban, iako bi želeo da ovako predstavim na jedan plastičniji način, evo zamislimo listu koja je pobedila na izborima - Aleksandar Vučić, Srbija pobeđuje. Da li bi sada iko pristao da se odluke, kada je reč o vladajućoj veštini donose prostom većinom šefova poslaničkih grupa koje su nastale iz te grupe? Verujem da to ne biste pristali ni u kom momentu, jer zna se ko je veći, ko je stariji, i čija reč ima veću težinu.
S toga mislim da i kod stambenih zgrada treba primeniti taj princip, pa da u skladu sa time kolika je površina vašeg stana, u ukupnoj površini zgrade toliko i vlasnik stambene jedinica ima glasova.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Izvinite, kako je ovaj amandman mogao proći Odbor za ustavna pitanja? Onda moramo postaviti to pitanje.

Imovinska karta

(Beograd, 24.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 98651.00 RSD 03.06.2016 -
Odbornik Opština Stari grad Opština Paušal po sednici 3980.00 RSD 12.05.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:45