ALEKSANDRA ČABRAJA

Nestranačka licnost

Rođena je 1965. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radila je kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi i na Institutu za strane jezike i kao prevodilac u Generaleksportu i Energoprojektu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 62
  • 2
  • 233
  • 6
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 6 meseci i 9 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 5 meseci i 25 dana i 1 sat

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 1 godina i 6 meseci i 20 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Moje prvo pitanje danas je upućeno svim ministrima u Vladi Srbije, premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije.

Reč je o pitanju, kako je moguće da prema zvaničnim podacima koji se mogu naći na internetu, a ovo nije nešto što neko treba posebno da traži, jer na ovo su mi naime skrenuli pažnju građani. Po podacima kojima se moglo pristupiti sa interneta, upravo u dane izbora, čak i posle beogradskih izbora, kako je moguće da, kada se sabere broj stanovnika u svih 17 opština u Beogradu, dobija se broj koji je nešto malo manji od ukupnog broja upisanog birača na beogradskim izborima.

Mislim da je ovo veoma čudno i građane je veoma začudilo i zbog toga su mi se neki obratili sa željom da postavim ovakvo pitanje i voleli bi da dobiju objašnjenje za to, a pogotovo kada uzmemo u obzir da je sigurno da ne mogu svi građani imati biračko pravo, odnosno da je nekih 17%, 18%, tako se procenjuje, građana, naravno, maloletno i da ne mogu još uvek imati pravo glasa.

Kako je u tom slučaju moguće da ovaj broj bude manji od broja upisanog u birački spisak? Evo ja pozivam sve ministre, premijerku i predsednika da se uključe u ovo i da pokušaju oni da saberu i da vide da li je ovo tačno što su građani primetili?

Drugo pitanje upućujem pre svega ministarki Zorani Mihajlović, ali i svim ostalim ministrima i premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije – kada će objaviti sve ugovore koji su vezani za aerodrom „Nikola Tesla“, za aerodrom „Konstantin Veliki“ i za „Er Srbiju“? Svakodnevno smo svedoci da svi ovi ugovori o kojima javnost gotovo ništa ne zna, o kojima se mnogo nagađa i špekuliše, izazivaju veliku pažnju javnosti, izazivaju čak i proteste, ali ovo nije pitanje od juče. Ja lično pripadam onima koji još od 2014. godine traže da se ovi ugovori objave, a mnogo puta je obećavano da će ovi podaci biti obelodanjeni, ali to se nikada nije dogodilo.

Zbog čega je potrebno da se špekuliše u vezi sa raznim pitanjima o tome kakvi su interesi doveli do sklapanja ovih ugovora, kakvi su motivi doveli do sklapanja ovih ugovora, do pitanja, a videli smo i razna nagađanja u medijima, TV emisije itd, zatim pitanja da li recimo ograničenja u vezi sa ovim našim aerodromima, posebno sa niškim, da li ide u korist albanskim aerodromima Tirana, Kukeš i sl?

Dakle, uopšte nije potrebno da se o svemu tome nagađa. Mi ne želimo da nagađamo. Ja sam sigurna da ukoliko su ovi ugovori povoljni i za građane Srbije, a ja sam lična svedok i svi znamo da u svakoj rečenici ministarke Mihajlović se pominje sintagma – zarad građana Srbije, pa se ja nadam da se ministarka slaže da građani Srbije zaslužuju da znaju šta se dešava sa aerodromima i jednim i drugim, i sa „Er Srbijom“ našim nacionalnim avioprevoznikom?

Nadam se da će se u tom smislu ministarka založiti da se konačno ovi podaci saznaju i otkriju, jer ukoliko su oni povoljni, ukoliko su oni tako dobri kao što nam stalno govori i ona i premijerka i predsednik, pobogu zašto ih onda ne otkrijete, pa da se svi oduševimo kada vidimo kako ti ugovori izgledaju.

Sledeće pitanje je za ministra kulture Vladana Vukosavljevića, ali i za sve ostale ministre, a to je takođe jedno pitanje o kojem se mnogo špekulisalo u poslednje vreme u javnosti, a reč je o sredstvima na konkursu grada Beograda za podršku projektima u kulturi.

Takođe smo mogli mnogo toga čuti i pročitati u vezi sa sredstvima koja su raspodeljena u vezi sa ovim konkursom, mnogo je bilo primedbi na ovo. Primedbe su stavili PEN centar, Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije i svi su tražili da se transparentno objave ovi podaci zbog toga što postoji mnogo sumnji, odnosno ne da postoji, nego je sigurno da su neka sredstva dodeljivana firmama koje su tek nedavno osnovane.

Pošto vidim da mi vreme ističe, želela bih samo još da iskoristim, nemam vremena da sve pitam što sam želela, ministarku Slavicu Đukić Dejanović, ali i ministra Vladana Vukosavljevića i ostale ministre, premijerku i predsednika - ako se toliko radi na populacionoj politici, kako je moguće da istovremeno stručne osobe i majke troje dece, kao što su Bojana Ivanov Đorđević i Draga Mihajlović Đapić ostaju bez posla? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Takođe koristim vreme ovlašćenog predstavnika.

Svoje izlaganje u raspravi u načelu sam započela time što sam rekla da ova Skupština neprestano zaseda na samoj ivici regularnosti, odnosno ne regularnosti. Tom prilikom sam rekla da se stalno, čak i ove mogućnosti koje postoje u ovom Poslovniku neprestano rastežu do krajnji granica, što je čitav tok ove sednice i te kako potvrdio. Tada sam isto rekla da nije dobro da je ovoliko tačaka dnevnog reda objedinjeno u jednu tačku, da to prosto nije prirodno, jer ma koliko tu bilo dobrih rešenja, mislim da vi upravo sada svojim amandmanima pokazujete da ta rešenja nisu toliko dobra. Ako se podnese više stotina amandmana o tim istim rešenjima za koja vi tvrdite da su fenomenalna, onda ne znam koliko su ona zaista dobra.

Takođe me, moram priznati, fascinira, nisam dovoljno dobar poznavalac matematike i verovatnoće da bih mogla da pričam o tome, ali bi me iskreno veoma zanimalo kako je moguće da su sve te stotine i stotine amandmana od strane vladajuće većine podnete upravo na prve zakone i na prve članove koji su danas ovde na dnevnom redu. Zanima me kako to da baš na te zakone imate toliko primedbi, a da nemate uopšte primedbe na neke zakone koji su deseti ili 11. ili 12. ili 15. na dnevnom redu.

Kako rekoh, i tu ima veoma, veoma spornih rešenja i odluka. Pre nekoliko dana, naime, kad sam govorila o nekim tim spornim rešenjima, meni je ministar odgovorio, recimo kada sam pomenula primedbe zaštitnika, da to nije sveto pismo. Međutim, mi u ovoj raspravi imamo i nekih tačaka kao što su, recimo, izbor po problematičnom pravilniku sproveden i suprotan zakonu o javnom tužilaštvu na koje primedbe je imao i Ustavni sud. Pa me zanima da li je i to možda sveto pismo ili ni to, možda nije ni Ustav više sveto pismo, i šta je to uopšte u ovoj državi što mora da se poštuje? Da li postoje takve stavke koje se moraju poštovati? Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.03.2018.

Samo da se osvrnem na ovo što je ministar rekao. Naime, izbor javnih tužilaca sproveden po problematičnom Pravilniku koji je suprotan zakonu o javnom tužilaštvu i po postupku koji su sproveli članovi Pravosudne akademije, koju ste vi upravo osnovali, i Poverenik za zaštitu informacija osporio je i Ustavni sud, koji je doneo privremenu meru zabrane postupanja Državnog veća tužilaca po ovom konkursu. Da li je ovo obavezujuće ili nije obavezujuće, to me interesuje?

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Moje prvo pitanje danas je upućeno svim ministrima u Vladi Srbije, premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije.

Reč je o pitanju, kako je moguće da prema zvaničnim podacima koji se mogu naći na internetu, a ovo nije nešto što neko treba posebno da traži, jer na ovo su mi naime skrenuli pažnju građani. Po podacima kojima se moglo pristupiti sa interneta, upravo u dane izbora, čak i posle beogradskih izbora, kako je moguće da, kada se sabere broj stanovnika u svih 17 opština u Beogradu, dobija se broj koji je nešto malo manji od ukupnog broja upisanog birača na beogradskim izborima.

Mislim da je ovo veoma čudno i građane je veoma začudilo i zbog toga su mi se neki obratili sa željom da postavim ovakvo pitanje i voleli bi da dobiju objašnjenje za to, a pogotovo kada uzmemo u obzir da je sigurno da ne mogu svi građani imati biračko pravo, odnosno da je nekih 17%, 18%, tako se procenjuje, građana, naravno, maloletno i da ne mogu još uvek imati pravo glasa.

Kako je u tom slučaju moguće da ovaj broj bude manji od broja upisanog u birački spisak? Evo ja pozivam sve ministre, premijerku i predsednika da se uključe u ovo i da pokušaju oni da saberu i da vide da li je ovo tačno što su građani primetili?

Drugo pitanje upućujem pre svega ministarki Zorani Mihajlović, ali i svim ostalim ministrima i premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije – kada će objaviti sve ugovore koji su vezani za aerodrom „Nikola Tesla“, za aerodrom „Konstantin Veliki“ i za „Er Srbiju“? Svakodnevno smo svedoci da svi ovi ugovori o kojima javnost gotovo ništa ne zna, o kojima se mnogo nagađa i špekuliše, izazivaju veliku pažnju javnosti, izazivaju čak i proteste, ali ovo nije pitanje od juče. Ja lično pripadam onima koji još od 2014. godine traže da se ovi ugovori objave, a mnogo puta je obećavano da će ovi podaci biti obelodanjeni, ali to se nikada nije dogodilo.

Zbog čega je potrebno da se špekuliše u vezi sa raznim pitanjima o tome kakvi su interesi doveli do sklapanja ovih ugovora, kakvi su motivi doveli do sklapanja ovih ugovora, do pitanja, a videli smo i razna nagađanja u medijima, TV emisije itd, zatim pitanja da li recimo ograničenja u vezi sa ovim našim aerodromima, posebno sa niškim, da li ide u korist albanskim aerodromima Tirana, Kukeš i sl?

Dakle, uopšte nije potrebno da se o svemu tome nagađa. Mi ne želimo da nagađamo. Ja sam sigurna da ukoliko su ovi ugovori povoljni i za građane Srbije, a ja sam lična svedok i svi znamo da u svakoj rečenici ministarke Mihajlović se pominje sintagma – zarad građana Srbije, pa se ja nadam da se ministarka slaže da građani Srbije zaslužuju da znaju šta se dešava sa aerodromima i jednim i drugim, i sa „Er Srbijom“ našim nacionalnim avioprevoznikom?

Nadam se da će se u tom smislu ministarka založiti da se konačno ovi podaci saznaju i otkriju, jer ukoliko su oni povoljni, ukoliko su oni tako dobri kao što nam stalno govori i ona i premijerka i predsednik, pobogu zašto ih onda ne otkrijete, pa da se svi oduševimo kada vidimo kako ti ugovori izgledaju.

Sledeće pitanje je za ministra kulture Vladana Vukosavljevića, ali i za sve ostale ministre, a to je takođe jedno pitanje o kojem se mnogo špekulisalo u poslednje vreme u javnosti, a reč je o sredstvima na konkursu grada Beograda za podršku projektima u kulturi.

Takođe smo mogli mnogo toga čuti i pročitati u vezi sa sredstvima koja su raspodeljena u vezi sa ovim konkursom, mnogo je bilo primedbi na ovo. Primedbe su stavili PEN centar, Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije i svi su tražili da se transparentno objave ovi podaci zbog toga što postoji mnogo sumnji, odnosno ne da postoji, nego je sigurno da su neka sredstva dodeljivana firmama koje su tek nedavno osnovane.

Pošto vidim da mi vreme ističe, želela bih samo još da iskoristim, nemam vremena da sve pitam što sam želela, ministarku Slavicu Đukić Dejanović, ali i ministra Vladana Vukosavljevića i ostale ministre, premijerku i predsednika - ako se toliko radi na populacionoj politici, kako je moguće da istovremeno stručne osobe i majke troje dece, kao što su Bojana Ivanov Đorđević i Draga Mihajlović Đapić ostaju bez posla? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2017.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine, ali, isto tako i svim ministrima u Vladi, pa i premijerki, jer se i njih tiče i te kako ovaj naš rad i oni učestvuju aktivno u ovom našem radu ovde.

Naime, to je pitanje koje su već neke moje kolege postavljale u nekoliko navrata, ali ja smatram da ovo sada postaje goruće pitanje koje, zaista, umnogome negativno utiče na naš rad ovde. Neću baš da kažem da ga onemogućava, ali mislim da smo već otprilike došli u tu fazu da on dolazi u opasnost da postane besmislen – kada će se doneti i usvojiti plan rada Narodne skupštine?

Ovo pitanje ne postavljam samo zbog toga što dobro znam da je nemoguće obavljati iole ozbiljan posao, a ja se nadam, drage kolege, da se svi slažemo da je ovaj naš posao krajnje ozbiljan, bilo kakav posao je nemoguće obaviti bez dobrog plana, a ovde nije reč o tome da se održava jedna, dve ili tri sednice ili zasedanja bez nekog plana, već je reč o tome da se to konstantno radi već čitavih godinu i po dana. Po načinu zakazivanja sednice i po načinu održavanja ovih sednica, prosto sleduje kao da smo mi u nekom vanrednom stanju, jer kako drugačije objasniti to da se neprestano dešava da se sednice zakazuju u jako kratkom roku, da, recimo, nema dovoljno vremena da se predaju dopune dnevnog reda, da često nema vremena da se na odgovarajući način urade i predaju amandmani na zakone? I samo radno vreme Skupštine, koje je predviđeno da traje do 18 časova, bukvalno se svaki put, ja ne znam da li su postojala dva ili tri slučaja za ovih godinu i po dana da se nije produžilo.

Ovo ne pitam zbog toga što bilo kome od nas smeta da radimo duže, naprotiv, već zbog toga što se prosto ne zna do kada će se raditi, jer se svakoga dana najavi da će se raditi posle 18 časova, a radno vreme se završi onako kako u tom momentu verovatno nekome odgovara. Ovo pitanje je postalo izuzetno važno u ovom trenutku kada smo dobili budžet i kada je na dnevni red stavljen ne samo budžet Republike Srbije, čiji materijal ima preko 700 stranica, već je u istu tačku dnevnog reda ubačeno još 30 drugih zakona.

Pošto sam više puta rekla da sam dugo radila kao profesor, mene ovo jako podseća na neku situaciju u kojoj bi profesor zadao đacima da, recimo, prošle nedelje smo mi dobili ovaj budžet, dakle, do ponedeljka, deco, pročitajte „Rat i mir“, a uz to možete, ne možete nego morate pročitati još i „Hamleta“, „Don Kihota“, „Fausta“, itd.

Ja vas pitam – da li biste vi rekli da je to dobar profesor i da je to dobar način rada? Da li može ovako da se radi, a pri tom ne pričamo ni o knjigama ni o književnim delima, već pričamo o budžetu Srbije koji se nas, drage kolege, sve i te kako tiče, a ja mislim da se još više tiče građana Srbije i da se još više tiče njih. Nisam siguran da je ovo način kako treba da se radi.

Kada je već reč o stanju u Narodnoj skupštini i o raznim incidentima i problemima na koje se pre svega žali vladajuća većina, ja bih želela takođe da postavim još jedno pitanje o kojem je bilo reči ovde u više navrata, ali nikada nismo dobili odgovor na to – kada će početi sa radom radna grupa za donošenje kodeksa ponašanja narodnih poslanika?

Rad ove radne grupe je predviđen još mnogo ranije. Ona je konstituisana, koliko je meni poznato, ali nikako da počne sa radom, pa ukoliko smatrate da ovaj naš rad ovde nije dobar i da ima problema, ja mislim da bi bilo krajnje vreme da se učini nešto da se pokuša da se to stanje popravi.

Kada je reč o zakonima koji dolaze ovde u proceduru, skrenula bih pažnju da je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka od ličnosti, Rodoljub Šabić upozorio da Vlada Srbije neke predloge zakona, koji podrazumevaju obradu ličnih podataka, utvrđuje i dostavlja parlamentu a da ne traži mišljenje Poverenika. Ja sam već par puta rekla da mi je jako žao što neke kolege ne interesuju ovakve stvari, trebalo bi da ih interesuju. Dakle, da ne traži mišljenje Poverenika, iako je na to obavezuje i Poslovnik i zakon. Reč je o zakonima koji sadrže rešenje koja se obradom podataka o ličnosti bave na način koji je u suprotnosti sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti i Ustavom Srbije.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje prvo pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a u vezi je sa njegovim ponašanjem ili, možda bi primerenije bilo da kažem, njegovim performansom, prilikom posete turskog predsednika i u vezi sa njegovim izjavama kasnije u medijima koje su se mogle čuti u vezi sa tim, a to je njegov komentar -šta je trebalo da radim, da li je trebalo da ga ubijem kao Murata itd.

Htela sam da pitam gospodina Ivicu Dačića - da li je možda čuo, da li je razmišljao, da li zna da postoji nešto između pevanja, igranja i ubijanja i da li možda zna da se to nešto što postoji između tog preteranog ushićenja i podilaženja i agresije zove diplomatija, da se to zove ozbiljnost, da se to zove dostojanstvo, da se to zove poštovanje i visokih gostiju, a pre svega poštovanje građana Srbije?

Ruku na srce, mislim da bi se ovo pitanje moglo uputiti mnogim drugim našim diplomatama, političarima, funkcionerima, pre svega onima koji takvo ponašanje odobravaju, rekla bih možda i podstiču. Da li možemo nekako da se zadržimo na tom nekom između ponašanju, a koje bi predstavljalo, ja se nadam, diplomatiju i ozbiljnost i odgovornost koja ovoj našoj državi toliko nedostaje?

Drugo pitanje, upućeno je ministru kulture i ministarki pravde. Reč je o dešavanjima u Etnografskom muzeju. Pored svih problema koje imamo sa našim muzejima i ovde imamo jedan slučaj koji je već dospeo u domen pravosuđa. Mislim da javnost, pre svega, nije dovoljno informisana o tome, te bih želela da mi oni kažu šta se tačno dešava u vezi sa zloupotrebama i teškim, čini mi se, koliko sam uspela da pročitam u medijima krivičnim delima koja su se tu dogodila u poslednje vreme? Znači, šta se tačno tu desilo? Mislim da javnost nije dovoljno informisana. Mnogo se više priča o nekim drugim manje važnim dešavanjima. Ovde je reč o zaštiti kulturne baštine Republike Srbije, koja je toliko zanemarena. O tome stalno pričam, nažalost, o tome se nedovoljno priča, ja pokušavam to da nadoknadim na neki način.

Takođe bih želela da pitam - da li je neminovno bilo da do ovoga uopšte dođe, jer mislim da je poznato da je već bilo raznih problema? O tome se govori godinu, dve i više unazad, upravo u tom Etnografskom muzeju, da je i ranije bilo nekih zloupotreba i nekih prestupa koji su se ticali održavanja svadbe u tom muzeju, restauracije nekih objekata „Manakove kuće“ itd. Dakle, da saznamo šta se s tim trenutno dešava i da li je uopšte bilo neophodno da do ovoga dođe, s obzirom da mislim da je moglo da se nasluti da se nešto slično dešava i mislim da je trebalo reagovati ranije. Ali, kada se to već nije dogodilo šta će sada da se desi sa tim i da li će se ovo pitanje rešiti i da će se konačno zaštiti ovaj muzej, jedan od retkih koji radi u ovoj zemlji?

Još jedno moje pitanje upućeno je premijerki, gospođi Ani Brnabić. Želim da pitam – zbog čega je odbila sastanak sa grupom za slobodu medija? Očekivala bih, ako ništa drugo od gospođe Brnabić, dovoljno širine da prihvati jedan ovakav razgovor. Koliko ja znam, i ona je sama rekla da situacija u medijima nije dobra. Mislim da nikakav problem nije prihvatiti poziv na razgovor i da jedini način da se nešto pomeri, da se nešto reši, jesu upravo razgovori.

Zbog čega ona ne bi želela da razgovara, pre svega, sa njima i zbog čega je potrebno odbiti poziv na razgovor? Mislim da barem razgovor može uvek da se prihvati i na taj način pokuša da se nađe neko rešenje za situaciju za koju je ona sama rekla da nije dobra. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 25.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:57