ALEKSANDRA ČABRAJA

Nestranačka licnost

Rođena je 1965. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radila je kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi i na Institutu za strane jezike i kao prevodilac u Generaleksportu i Energoprojektu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 76
  • 5
  • 233
  • 6
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 16 dana i 20 sati

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 6 meseci i 9 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 25 dana i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Svoje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, ali i svim ostalim ministrima u Vladi, ministru kulture naravno, ali namerno ih neću uputiti samo njima, jer smatram da je ovo pitanje za čitavu Vladu, za predsednicu Vlade, pa i za predsednika države, jer mislim da prevazilazi, zaista nadležnost samo jednog ministra i smatram da je zaista pitanje od velikog nacionalnog značaja.

Kako je moguće da se u jednoj evropskoj prestonici, a to je nadam se Beograd, dogodi pustošenje, da se pohara jedan muzej u centru grada, u samom centru grada, u tolikoj meri da se u njemu potpuno unište, iseku, iznesu, pokradu eksponati koji su ručno rađeni, koji su stari po 150 i više godina, da se iznesu eksponati koji su teški i do 30 tona, a da o tome niko ništa ne zna, da niko nema nikakvog pojma o tome kako se to desilo, kako je to moglo da se desi, a posebno o tome ko je kriv za to?

Kao neko ko ovde predlaže svaki put na svakom zasedanju Skupštine Predlog izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima smatram da je skandalozno što o kulturnim dobrima niko u Srbiji ne vodi računa, a ovo što se dogodilo sa ovim muzejom, najbolja je slika toga kakva je zaštita kulturnih dobara u Srbiji.

Želim da kada ponovim pitanje – kako je moguće da se ovo uopšte dogodi? Šta se desilo? Da li iko zna ko je ovo počinio? Da li će iko ikada odgovarati? Da ponovim pitanje koje sam postavila gotovo svaki put kada predlažem da se ova tema uopšte stavi na dnevni red Skupštine bilo kada u bilo kom trenutku, a to je da li je iko ikada u Srbiji odgovarao za uništavanje kulturnih dobara? Koliko je meni poznato nije, a ja se nadam da će se to jednog dana desiti i da ćemo uskoro čuti šta se dešava i sa ovim muzejem.

Kada govorimo o srpskoj kulturnoj baštini, želim da takođe uputim pitanje direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, ali i ostalim ministrima i svima koji vode ove pregovore o kojima javnost gotovo ništa ne zna, a to je pitanje očuvanja i zaštite srpskih kulturnih dobara i srpske kulturne baštine na području Kosova i Metohije.

Za razliku od ovog pitanja za koje svi znamo, pitanja Kosova da se ne može lako rešiti, mislim da je ovo pitanje moguće rešiti, ali se plašim da bi moglo da se previdi, jer je kako sam već rekla srpska kulturna baština nešto o čemu u Srbiji nažalost niko ne vodi računa.

Smatram da nikako ne smemo dozvoliti da budemo stavljeni pred svršen čin rešenjem kosovskog pitanja, ma kakvo da ono bude, a da se ne posveti pažnja posebnoj zaštiti srpskih kulturnih dobara i srpskoj baštini i srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.

Smatram da treba javnost hitno da bude upoznata šta se preduzima u vezi sa ovim pitanjem i da li će ova dobra biti adekvatno zaštićena i da li će ona imati adekvatan status.

Sledeće pitanje upućujem ministru Đorđeviću, ministarki Mihajlović, ali takođe i ostalim ministrima, jer takođe smatram da je ovo jedno veoma važno pitanje koje uopšte nije rešeno i nadam se da će se neko njime pozabaviti, a to je da li su se pozabavili pitanjem sve češćih nezgoda koje se dešavaju na gradilištima, na građevinskim objektima, da li se neko time bavi, da li su nešto analizirali, da li su došli do nekih zaključaka i da li će nešto da preduzmu?

U tom smislu, posebno me interesuje ona nesreća koja se dogodila septembra meseca na gradilištu „Beograd na vodi“, a to je bio slučaj kada niti novinari, niti inspekcija nisu mogli da se informišu i da dobiju prave informacije o tome šta se tamo uopšte desilo.

U tom smislu, mislim da treba i ministarku Kuburović pitati da javnost mora da zna šta je sa ovim područjem vezano sa tim i sledećim pitanjem, a to je šta je sa ovim područjem? Da li ono ima isti tretman kao teritorija države Srbije i u tom smislu, mislim da je potrebno da se konačno javnost upozna sa svim ugovorima, tajnim ugovorima vezanim između ostalog i za „Beograd na vodi“ o kojima mi ništa ne znamo, a koji očigledno i te kako utiču na život građana Srbije? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 21.09.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Morala sam malo da sačekam, jer ne znam da li još uvek traju replike, jer poprilično dugo su trajale i evo sada ću odmah da pohvalim i da vam se zahvalim i da pokušam da zaista vratim na temu ovu sednicu zbog toga što mi se čini da smo se izuzetno mnogo udaljili od teme. Mislim da su teme jako bitne i da o njima treba mnogo da se govori.

Posle jednog dužeg perioda od, meni se čini, sigurno dva i po meseca ne zasedanja, ova Skupština je sazvana sa dnevnim redom, na žalost ne mogu da preskočim ovu temu a to je način rada Skupštine, jedva čekam dana kada ću možda nekada preskočiti, ali to se danas nikako ne može desiti, jer posle dva i po meseca ne zasedanja Skupštine, mi smo naravno, šta ima logičnije od toga nego po hitnom postupku, dobili dnevni red od 33. tačke dnevnog reda koje su normalno spojene u jednu tačku dnevnog reda. Toliko su raznovrsne, široke i zaista ih pre svega volela da čujem bilo kakvo obrazloženje, a koje Poslovnik nalaže, da mi neko objasni zbog čega su ove tačke spojene u jednu tačku dnevnog reda i kakva je to njihova međusobna sličnost. Mislim da je to nemoguće, a ono zbog čega ja govorim uopšte o tome jeste što Poslovnik nalaže da se u tom slučaju obrazloži kakva je to sličnost i po čemu su ove tačke dnevnog reda povezane.

Ministar koji se dotakao većine tačaka dnevnog reda, ne sve, nije obrazložio, ali ministar koji je uglavnom govorio o prvom zakonu na dnevnom redu, a dotakao se i većine drugih tačaka, je govorio dva sata, a mi treba za 20 minuta da se dotaknemo svih ovih tačaka dnevnog reda. Kada sam videla o čemu bi ja trebalo sve da govorim u tom slučaju, shvatila sam da treba da govorim naravno o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, pa bi trebalo da govorim o još nekim zakonima, pa bi trebalo da govorim o sporazumima. Molim kolege da se usredsredimo na teme potvrđivanje Hongknoške međunarodne konvencije o bezbednom i ekološki prihvatljivom recikliranju brodova, pa Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Francuske o razmeni i uzajamnoj zaštiti tajnih podataka, pa recimo o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kirgiske Republike o međusobnom ukidanju viza, pa recimo o saradnji u oblasti turizma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije, pa Republike San Marino, pa Republike Tunis itd. Malo sam se uplašila da bi građani koji bi slušali jedno izlaganje od 15 minuta o svemu ovome bi možda pomislili da sa mnom nešto nije u redu kada govorim o svemu ovome odjednom.

Dakle, pre svega ulažem protest na način rada ove Skupštine, da to ponovim po ko zna koji put i kada vidimo ovako sazvanu sednicu, ja potpuno razumem građane koji nam često poručuju da ne treba da dajemo legitimitet ovakvoj Skupštini, da treba da ne učestvujemo u radu ovakve Skupštine. Međutim, tu postoji jedan problem, legitimitet ovoj Skupštini ne dajem ja niti bilo kod od mojih kolega, legitimitet ovoj Skupštini upravo daju izbori i građani koji su na izborima glasali, a mi možemo samo da se nadamo da nas u nekoj budućnosti čeka Skupština koja će raditi po pravilima, a ne prema sopstvenom nahođenju.

Želela bih sada da se usredsredim, kao što su uostalom to i moje kolege činile, jer nemamo mogućnost da sve ovo pretresemo, da se usredsredim na ove neke zakone koje bismo izdvojili i o kojima je uglavnom govoreno, a o nekima jeste dosta govoreno, a o nekima i nije, do sada u raspravi.

Pre svega što se tiče Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO, složila bih se sa kolegama da ogroman deo populacije pogađaju ove mere i ovi zakoni i da su oni jako bitni za penzionere, ali moram da dodam i nešto, po nekim istraživanjima, bar koliko je meni poznato, penzioneri odnosno penzije čine više od jedne trećine prihoda većine domaćinstava u Srbiji, a to znači da su ove mere izuzetno važne za sve stanovnike Srbije. Na žalost, da se naši prihodi uglavnom, a govorim o većini stanovništva baziraju na penzijama i što se tiče ovog zakona mi ga naravno ne možemo prihvatiti.

Mi smo čak i podneli neke amandmane sa kojima smo pokušali da popravimo ovaj zakon. On ima neke pozitivne osobine, a to je pre svega što će biti ukinuto smanjenje penzija, ali mnogo je govoreno ovde, recimo, o mišljenju Fiskalnog saveta. Ponoviću ono što je već rečeno, a to je da se i te kako rado pozivamo na Fiskalni savet kada je on u našu korist, a kada nije onda odbacujemo to mišljenje. Mislim da ipak ne možemo reći da Fiskalni savet nije kompetentan, da ono što Fiskalni savet govori nema nikakve veze sa stvarnošću, a u tom smislu želela bih zaista da pročitam nekoliko rečenica jer je ovo mišljenje Fiskalnog saveta veoma važno, a ja bih rekla i potresno.

Dakle, Fiskalni savet negativno ocenjuje predložene zakonske izmene kojima se pored ukidanja Zakona o privremenom smanjenju penzija ukida i formula za usklađivanje penzija i Vladi daje diskreciona mogućnost da isplaćuje novčano uvećanje uz penziju. Predlog da se ukine formula za usklađivanje penzija bi ugrozila predvidivost koja karakteriše evropske penzione sisteme čime bi se penzijski sistem Srbije degradirao na nivo najnestabilnijih sistema u zemljama severne Afrike i Bliskog istoka.

Mislim da o ovome treba ozbiljno razmisliti. Možemo mi da pobijamo ovo mišljenje, ali za jednu zemlju koja se neprestano ugleda na EU, koja neprestano priča. U nekim od ovih zakona se čak pominje ulazak Srbije u EU. Mislim da svi znamo da penzioneri iz EU šetaju po Rimu, po Parizu, po Veneciji, po Kritu, po Santoriniju, a znamo kako žive naši penzioneri.

Prema tome, ovakav način uređivanja penzija nikako ne može biti dobar. Neću ulaziti u pojedinosti rekla sam, međutim, ono što nije dobro nikako u ovom zakonu jeste to što Vlada upravo ima velike mogućnosti da diskreciono raspolaže ovim sredstvima. To je ono što nikako ne valja i to je ono što karakteriše neke zakone koji su doneti u poslednje vreme, kao što je recimo bio i Zakon o finansijskoj pomoći porodicama sa decom za koji sam ja odmah rekla da je vrlo diskutabilan i predstavlja mač sa dve oštrice, a sada se to i pokazuje, jer vidimo da su najteže pogođene recimo porodilje koje su zaposlene, žene od karijere, koje više ne mogu da dobijaju čitavu platu itd.

Ono što želim da kažem, jeste da se ovakav način funkcionisanja Vlade svodi uprošćeno rečeno na 3.000 za gospođu. Dakle, mi ćemo vam sistemskim nešto uzeti, pa ćemo vam onda na kašičicu dodeljivati onda kada mi mislimo i koliko mislimo da treba. To je jedan način funkcionisanja koji ne bi smela da dozvoli sebi ni jedna ozbiljna država, a kamo li mi koji tvrdimo stalno kako smo u usponu, kako su nam podaci ovakvi ili onakvi, jako mi je žao što ministra ne zanima ovo što ja pričam.

Dakle, pre svega mislim da je važno da ti neki opšti podaci ne mogu biti uvek pokazatelj uspeha ili neuspeha ili načina života i onoga što mi ovde lično doživljavamo, jer društvo nisu cifre. Društvo su pojedinci, a kao što sam rekla, većina pojedinaca u našem društvu živi izrazito loše i živeće još lošije, jer između ostalog ovaj zakon podrazumeva i to da su penzioneri koji u poslednje vreme odlaze u penziju u lošijem položaju čak u odnosu na ove koji su se prethodno penzionisali. Ne možemo da govorimo nažalost preterano o detaljima u ovom slučaju zato što sam već rekla da i previše malo vremena imamo.

Međutim, takođe bih iskoristila priliku da se osvrnem na već pomenuto Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica, koje je podnelo svoju inicijativu Ustavnom sudu, ali na veoma bitnu temu koja je tom prilikom pokrenuta, a to je vraćanje oduzetih sredstava. Mi smatramo da ta sredstva moraju da se vrate, da je to nešto što država mora da uradi i da treba razmišljati o tome čak i ako to ne može da se učini u novcu, da to mora da se učini u nekom roku kroz bilo kakve načine, recimo, neke načine lečenja itd, ali da se nikako ne sme dozvoliti da ova sredstva ne budu vraćena.

Dakle, ovaj zakon, to sam rekla, ima mnogo manjkavosti i mi za njega nećemo glasati.

Ono što je takođe ovde važno, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, recimo dospeo je u proceduru 17. septembra, a neke javne rasprave o ovim zakonima su se držale još pre godinu i po dana, a sada ih ovde dobijamo po hitnom postupku. Meni to nikako nije jasno, isto bih volela da čujem neko mišljenje o tome.

Hajde da sada malo pomenemo ovaj zakon. Recimo, interesantno mi je da recimo ima ovaj zakon, koji sam malo pre pomenula, i dobrih rešenja. Naročito mi je drago što je pridata pažnja ipak statusu lektora, jer smatram da ne samo u ovim slučajevima koji se pomenute u zakonu, lektori se u Srbiji smatraju luksuzom, a to nikako ne bi smelo da se desi, ali neću se sada posebno baviti ovom temom.

Interesantno mi je da nije, recimo, ministar primetio da ovaj narodni zakon o kojem želim nešto da kažem, a to je Predlog zakona o profesijama od posebnog interesa za Republiku Srbiju i uslovima za njihovo obavljanje se tiče čak i nezavisnosti autonomije univerziteta. Ovaj zakon je jedna crna rupa u zakonodavstvu i o njemu su izrazito negativno mišljenje, između ostalog, dali i Agencija protiv korupcije i Advokatska komora Srbije i mnogi drugi koji su zaista zgroženi ovakvim zakonskim rešenjima. Ovo je jedan nejasan zakon i potpuno netransparentan, za koji će se navodno podzakonska akta čak doneti navodno do stupanja Srbije u EU, itd. Dakle, sve je tu vrlo, vrlo nedefinisano.

I problem je u tome što se takođe ovim zakonom daju izuzetno široka ovlašćenja i Vladi i ministarstvu i što može da se dogodi, a naša je dužnost da upozorimo na tako nešto, da se prosto u dogovoru i konsultacijama sa Vladom i ministarstvima dogodi da dođe do enormnog zapošljavanja ljudi koji mi ne znamo da li će imati uopšte potrebne kvalifikacije, da će ovde Vlada i ministarstvo sami otprilike određivati koga žele da zaposle. Kakva će biti kvalifikacija tih ljudi? Može da se konsultuje određena ustanova u tom slučaju, a i ne mora da se konsultuje, šta to znači? To znači da ovaj zakon čak narušava i član 72. Ustava, jer ministarstvo ovde faktički preuzima deo ovlašćenja visokoškolskih i naučnih ustanova i u njihovo ime proglašava, recimo, koje su struke lica odgovaraju za određene poslove da obavljaju, a koje ne. To je potpuno nedopustivo.

Agencija za borbu protiv korupcije takođe je govorila o tome i rekla da ministarstva mogu predlagati na primer nove profesije od posebnog interesa ukoliko je njihovo obavljanje od posebnog interesa za Republiku Srbiju, a pri tom nisu predviđeni nikakvi kriterijumi prema kojima bi se utvrđivalo kada postoji poseban interes za njihovo obavljanje, što je od suštinskog značaja prilikom odlučivanja o tome da li neka profesija treba da bude uvrštena među profesorima posebnog interesa.

Dakle, uz ovoliko proizvoljnih odredbi, mi možemo samo da nagađamo i da naslućujemo ko će i sa kakvim kvalifikacijama biti zaposlen, na koje mesto, a to je potpuno protivno svim zakonima. Čak Advokatska komora Srbije ukazuje na to da upravo način koji sadrži predložene nacrte ukazuje na nameru da se pojedine profesije diskriminišu, njihov značaj za zaštitu ljudskih prava i sloboda minimizuje, a sudska vlast kao posebna grana vlasti koji bi trebalo da bude nezavisan da dalje oslabi.

Dakle, poseban problem u primeni ovog zakona za koji uopšte ne znamo kako će se primenjivati jer je strahovito neodređen i nejasan, netransparentan, a nekakva akta po kojima će se on navodno sprovoditi se donose na takav način i sam zakon može da se primeni na takav način da se čak dogodi da dođe do slabljenja sudske vlasti koja je inače već znamo u kakvom problemu u Srbiji. I znamo kakav je problem pravosuđa u Srbiji, o kojem nažalost, ovde niko i ne govori.

Toliko za sada, hvala vam.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Zahvaljujem.

Pre svega, moram da kažem da sam se iskreno prijatno iznenadila kada sam čula da je jedna koleginica iz vladajuće većine rekla nešto što ja stalno ponavljam, a to je da kulturna baština predstavlja identitet nacije. Slažem se u potpunosti sa ovim i veoma sam srećna ako ta činjenica bude ovde i prihvaćena i prepoznata. Svakako da je ovaj zakon jedan mali korak u tom pravcu, a trebalo bi da ih napravimo mnogo više i mnogo većih koraka.

Takođe moram da se osvrnem i na nešto na šta se svaki put osvrnem, a u čemu su mi se takođe, na svoje zadovoljstvo, pridružile neke kolege, a to je da s obzirom da mi nemamo šanse da odmaknemo dalje od dva člana prvog zakona u ovim diskusijama, smatram da uopšte nije dobro da se radi na takav način i da mi se ni malo ne dopada način kako su, naravno protivno Poslovniku i čini mi se članu 57. recimo objedinjeni zakoni o memorijalima, o sezonskim radnicima i o pomoći deci. Pa sad vi vidite u kakvoj, ja se nadam da to baš i nije u nekoj međusobnoj vezi, ali očigledno da možda ima neke veze između tih tačaka.

No, da se vratimo na kulturnu baštinu i na identitet nacije, na kulturu. Jedan od jako važnih faktora u tom smislu je i negovanje čistote jezika, pa kažem s obzirom da uvek govorimo samo o prva dva člana, imamo priliku da ih izanaliziramo, veoma detaljno i moram da primetim da je u ovom članu, u tački 9. došlo do jedne pojave koja se nažalost veoma odomaćila u srpskom jeziku, a to je da se pogrešno izbegava korišćenje priloga, odnosno da je iskazano ovde da se memorijali obeležavaju na vidljiv način.

Nažalost, ovaj moj amandman nije prihvaćen. Ja moram da kažem da čak i javno i na svim mogućim mestima, sa najviših mogućih mesta stalno čujemo ovako pogrešnu upotrebu jezika, to nikako nije dobro, stalno zaboravljamo da u srpskom jeziku postoje prilozi. Pa, zato nije pravilno reći na vidljiv način, nego je pravilno reći vidljivo. Nije pravilo reći na dobar način, nego je pravilno reći – dobro. Nije pravilno reći na odličan način nego je pravilno reći – odlično.

I zbog toga bih želela da apelujem da počnemo da se izražavamo pravilno i da negujemo srpski jezik, jer ovako pogrešno izražavanje veoma liči na loš prevod i svakako nije u duhu srpskog jezika.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Zahvaljujem.

Svoje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, ali i svim ostalim ministrima u Vladi, ministru kulture naravno, ali namerno ih neću uputiti samo njima, jer smatram da je ovo pitanje za čitavu Vladu, za predsednicu Vlade, pa i za predsednika države, jer mislim da prevazilazi, zaista nadležnost samo jednog ministra i smatram da je zaista pitanje od velikog nacionalnog značaja.

Kako je moguće da se u jednoj evropskoj prestonici, a to je nadam se Beograd, dogodi pustošenje, da se pohara jedan muzej u centru grada, u samom centru grada, u tolikoj meri da se u njemu potpuno unište, iseku, iznesu, pokradu eksponati koji su ručno rađeni, koji su stari po 150 i više godina, da se iznesu eksponati koji su teški i do 30 tona, a da o tome niko ništa ne zna, da niko nema nikakvog pojma o tome kako se to desilo, kako je to moglo da se desi, a posebno o tome ko je kriv za to?

Kao neko ko ovde predlaže svaki put na svakom zasedanju Skupštine Predlog izmene i dopune Zakona o kulturnim dobrima smatram da je skandalozno što o kulturnim dobrima niko u Srbiji ne vodi računa, a ovo što se dogodilo sa ovim muzejom, najbolja je slika toga kakva je zaštita kulturnih dobara u Srbiji.

Želim da kada ponovim pitanje – kako je moguće da se ovo uopšte dogodi? Šta se desilo? Da li iko zna ko je ovo počinio? Da li će iko ikada odgovarati? Da ponovim pitanje koje sam postavila gotovo svaki put kada predlažem da se ova tema uopšte stavi na dnevni red Skupštine bilo kada u bilo kom trenutku, a to je da li je iko ikada u Srbiji odgovarao za uništavanje kulturnih dobara? Koliko je meni poznato nije, a ja se nadam da će se to jednog dana desiti i da ćemo uskoro čuti šta se dešava i sa ovim muzejem.

Kada govorimo o srpskoj kulturnoj baštini, želim da takođe uputim pitanje direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marku Đuriću, ali i ostalim ministrima i svima koji vode ove pregovore o kojima javnost gotovo ništa ne zna, a to je pitanje očuvanja i zaštite srpskih kulturnih dobara i srpske kulturne baštine na području Kosova i Metohije.

Za razliku od ovog pitanja za koje svi znamo, pitanja Kosova da se ne može lako rešiti, mislim da je ovo pitanje moguće rešiti, ali se plašim da bi moglo da se previdi, jer je kako sam već rekla srpska kulturna baština nešto o čemu u Srbiji nažalost niko ne vodi računa.

Smatram da nikako ne smemo dozvoliti da budemo stavljeni pred svršen čin rešenjem kosovskog pitanja, ma kakvo da ono bude, a da se ne posveti pažnja posebnoj zaštiti srpskih kulturnih dobara i srpskoj baštini i srpskim manastirima na Kosovu i Metohiji.

Smatram da treba javnost hitno da bude upoznata šta se preduzima u vezi sa ovim pitanjem i da li će ova dobra biti adekvatno zaštićena i da li će ona imati adekvatan status.

Sledeće pitanje upućujem ministru Đorđeviću, ministarki Mihajlović, ali takođe i ostalim ministrima, jer takođe smatram da je ovo jedno veoma važno pitanje koje uopšte nije rešeno i nadam se da će se neko njime pozabaviti, a to je da li su se pozabavili pitanjem sve češćih nezgoda koje se dešavaju na gradilištima, na građevinskim objektima, da li se neko time bavi, da li su nešto analizirali, da li su došli do nekih zaključaka i da li će nešto da preduzmu?

U tom smislu, posebno me interesuje ona nesreća koja se dogodila septembra meseca na gradilištu „Beograd na vodi“, a to je bio slučaj kada niti novinari, niti inspekcija nisu mogli da se informišu i da dobiju prave informacije o tome šta se tamo uopšte desilo.

U tom smislu, mislim da treba i ministarku Kuburović pitati da javnost mora da zna šta je sa ovim područjem vezano sa tim i sledećim pitanjem, a to je šta je sa ovim područjem? Da li ono ima isti tretman kao teritorija države Srbije i u tom smislu, mislim da je potrebno da se konačno javnost upozna sa svim ugovorima, tajnim ugovorima vezanim između ostalog i za „Beograd na vodi“ o kojima mi ništa ne znamo, a koji očigledno i te kako utiču na život građana Srbije? Hvala.

Petnaesta posebna sednica , 29.05.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, a može da se odnosi i na ministarku saobraćaja i ministra spoljnih poslova - kako misle da reše problem građana Srbije ovih dana u jeku sezone putovanja, koji se pojavio zbog neadekvatnog rešavanja pitanja produženja važenja saobraćajnih dozvola?

Već je bilo nagađanja o tome da li će neke strane zemlje prihvatati ovakav način produženja važenja dokumenata i pre neki dan je i ambasada Mađarske zvanično izdala saopštenje građanima Srbije da neće prihvatiti potvrde formata A4, koje se u Republici Srbiji izdaju radi produžetka važnosti isteklih saobraćajnih dozvola.

Kao da građanima Srbije nije dovoljna muka to što i onako voze stare automobile, koji više nisu potrebni u razvijenijim državama i što ih voze po desetak godina i više, već sada sa tim automobilima ne mogu ni da pređu granicu svojim vozilima. Kako misle da reše ovaj problem u doba godine kada se najviše putuje?

Drugo pitanje uputila bih bivšem gradonačelniku Beograda i, evo, našem budućem očigledno ministru finansija, Siniši Malom.

Ja neću pominjati njegove afere. O njima se i onako juče pričalo celog dana. Imam jedno pitanje. U vezi je sa finansijama. Volela bih da čujemo objašnjenje. Naime, on je krajem prošle godine dao izjavu da će Grad Beograd ostvariti do kraja godine 800 miliona evra prihoda od turizma i da će broj turista u Beogradu do kraja godine dostići milion.

Bez namere da se upuštam u neke mnogo detaljne analize ovih brojeva, mene pre svega zanima na koji način je dobijena ova računica, kako je stvarno tih 800 milina evra prihoda, kroz šta se to vidi? Evo, juče je premijerka mnogim mojim kolegama stavljala primedbu da se nisu dovoljno dobro pripremili, da nije dovoljno jasno analiza urađena, pa bih volela da znam kojim metodama i kojim podacima je dobijena ova cifra?

Interesantno je da ove cifre ukazuju na to da ako Beograd ima nekih milion turista, da svaki od tih turista potroši, to se može videti najjednostavnijom računicom, oko 800 evra u Beogradu. Meni je ovo jako zanimljivo, s obzirom da mi, građani Srbije, obično kada odemo u inostranstvo trošimo daleko manje od toga, pa me interesuje kako je dobijena ova računica i kako bi moglo to da nam se objasni?

Takođe bih želela da pitam i ministra unutrašnjih poslova, s obzirom da je rekao pre neki dan novinarima da ne zna koliko je koštala ova proslava koja je blokirala Beograd i onemogućavala Beograđanima kretanje nekoliko dana? Čudno mi je da on to ne zna, ali kada bude saznao koliko je to sve koštalo bilo bi lepo da kaže i nama, građanima, da i mi znamo koliko to košta.

Sledeće pitanje uputila bih premijerki Srbije, Ani Brnabić. Evo, imale smo moje kolege i ja priliku sa njom da razgovaramo juče čitav dan i to je lepo. Ono što mnoge moje kolege poslanici, a i mnogi novinari imaju problem u komunikaciji sa premijerkom, a ja bih citirala ovde, ja bih rekla, vrlo, kako to neki kažu, znakovit primer njene komunikacije. Mislim da je pitanje postavljeno u vezi sa nelegalnom gradnjom na Kopaoniku. Mislim da je to pitanje postavila novinarka Danica Vučinić, pa je premijerka na to pitanje, šta će se preduzeti, kako će se rešiti ovo pitanje, pitala da li ona treba da ide čekićem da ruši to što je sagrađeno.

Mislim da to nije u redu i pitala bih premijerku zbog čega ona toliko lično shvata sva ova pitanja, s obzirom da ona ima najvišu funkciju u državi i da mi kada je pitamo tako nešto, pogotovo novinari, mislim da treba da bude pripremljena nekad i na malo neprijatna pitanja, jer tako se to dešava kada imate jako visoku funkciju, a to nikako ne znači da je to pitamo lično da li će ona nekog…

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru kulture i informisanja, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naglašavam da ovo pitanje upućujem u ime sedam reprezentativnih umetničkih udruženja, a to su Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog pen centra i Udruženje književnih prevodilaca Srbije tj. ovlašćenih predlagača, članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Da li će Ministarstvo kulture i informisanja povući iz skupštinske procedure zbirnu listu kandidata za Nacionalni savet, s obzirom na to da se na njoj, kako se pokazalo, nalaze imena dvojice nelegitimnih kandidata Živorada Ajdačića i Vladimira Logunova, odnosno kandidata koje nisu predložili ovlašćeni predlagači, reprezentativnog udruženja, već koordinacioni odbor, koji prema Zakonu o kulturi, član 16. nema pravo da predlaže kandidate za Nacionalni savet, već samo da organizuje postupak predlaganja.

Sem toga, nakon što je Odbor za kulturu i informisanje usvojio nelegitimnu zbirnu listu, jedini legitimni kandidat za oblast pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra, glumac Vojislav Brajović, zvanično je povukao svoju kandidaturu, te je navedena oblast time ostala bez svog kandidata. Naglašavam da to što se povukao legitimni kandidat ne čini nelegitimnog kandidata legitimnim.

Dakle, lista je nelegitimna iz tri razloga, a samo jedan bi morao biti dovoljan da se ona povuče. Reprezentativna udruženja takođe žele da znaju zašto je Ministarstvo kulture prihvatilo kandidate za Nacionalni savet, koje u svojstvu predlagača, dakle suprotno zakonu, predložio koordinacioni odbor i zašto je Ministarstvo prihvatilo dopunu tog istog predloga koje je koordinacioni odbor opet nelegalno u svojstvu predlagača, kandiduje Vladimira Logunova za nepostojeću oblasti. Umetnička igra je klasičan balet, narodna igra, savremena igra i stvaralaštvo, produkcija interpretacije, kada u Zakonu o kulturi član 16. među oblastima za koje se predlažu kandidati, nema ove oblasti.

Kako Ministarstvo objašnjava ovakve propuste u svom radu, tj. u postupku prikupljanja predloga za Nacionalni savet. Predstavnici Udruženja ocenjuju da objašnjenje koje je sekretar Ministarstva Igor Jovičić, ponudio na sednici Odbora za kulturu i informisanje, da Ministarstvo nije nadležno da rešava sporove među udruženjima i da je ono samo objedinilo svoje predloge i poslalo ih Odboru, nije prihvatljivo iz više razloga.

Ministarstvo je poverilo koordinacionom odboru da organizuje postupak predlaganja kandidata, koje predlaže reprezentativna udruženja. Iz te činjenice, proističe obaveza Ministarstva da Skupštini dostavi listu sa legitimnim kandidatima reprezentativnih udruženja.

Ovo je, dakle, posao Ministarstva za kulturu i informisanje, samim tim njegova odgovornost. Prema tome, nezakonito postupanje koordinacionog odbora u organizovanju postupka predlaganja kandidata, u direktnoj su nadležnosti ministarstva. Odluka ministarstva da uputi odboru listu na kojoj se nalaze nelegitimni kandidati, za čiju nelegitimnost Ministarstvo zna, jer su ga o njoj obavestila reprezentativna udruženja, ovlašćeni predlagači, može se shvatiti kao pokušaj Ministarstva da prenese odgovornost za narušavanje zakona na Skupštinu.

Naglašavam, dakle, da bi usvajanje pomenute liste predstavljalo kršenje zakona. Ova lista je nelegitimna, a umetnička udruženja poručuju da zakon nije umetničko delo i da se ne može tumačiti prema ličnim sklonostima i shvatanjima, već je nedvosmislen, jasan a osnovne obaveze ministarstva, skupštinskih odbora i Skupštine, da poštuju zakon, od koga možemo da očekujemo poštovanje zakona, ako ga ne poštuju ministarstvo ili skupštinski odbor ili nedaj Bože, Skupština Srbije, što mi ovim putem želimo da sprečimo.

Moje sledeće pitanje uputila bih predsednici Vlade i svim ministrima u Vladi. Da li misle da bi možda bilo bolje da umesto najavljene 54 fontane u Beogradu, recimo izgradimo 54 nove bolnice, 54 obdaništa, 54 škole, ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji. Ili, recimo da se 54-voro dece pošalje na neophodno lečenje u inostranstvo ili tamo gde mogu da se izleče, ili da neki delovi Beograda i Srbije dobiju kanalizaciju, vodu, struju i slično?

Sve ovo je mnogo i daleko potrebnije od 54 fontane, jarbola, novogodišnje rasveta i svega onoga što se ovde u Beogradu, jelki raznih novogodišnjih, plaća hiljade i milione evra. Prema tome, želim da ih pitam da li misle da bi ovo bio bolje upotrebljen novac? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 25.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:57