ALEKSANDRA ČABRAJA

Nestranačka licnost

Rođena je 1965. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radila je kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi i na Institutu za strane jezike i kao prevodilac u Generaleksportu i Energoprojektu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 25
  • 1
  • 40
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 9 meseci i 27 dana i 20 sati

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Poštovana mandatarko, ne znam da li se sećate toga, ali vi ste bili prisutni ovde prošle godine kao kandidat za ministra kada sam tadašnjeg mandatara Vučića podsetila na njegovo obećanje ne iz tadašnjeg ekspozea iz 2016. godine, već na ona obećanja iz ekspozea iz 2014. godine da će otvoriti Narodni muzej. On mi je tada odgovorio da će Narodni muzej biti otvoren u njegovom narednom mandatu, odnosno u narednih godinu dana, što se, nažalost, ipak nije dogodilo.

Ja sam čula da ste se vi u svom ekspozeu takođe osvrnuli na otvaranje i da ste rekli da ćete učiniti sve što je u vašoj moći da otvorite Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti. Ja mislim da vi sada imate veliku priliku da uđete bukvalno u istoriju posle toliko vremena kao premijer koji će uspeti da otvori Narodni muzej, a isto tako, mogli biste da uđete u istoriju po mnogo čemu, recimo, da povećate plate i penzije, da oslobodite medije, da rešite slučaj Savamala, da rešite slučaj helikopter, da uvedete plaćanje poreza crkvi, da ispitate sve sumnjive doktorate i diplome, da zaustavite belu kugu, da se pobrinete da se deca više ne leče SMS-ovima već terapijom, da sprečite korupciju, da prekinete zaduživanje Srbije, da izvršite reformu pravosuđa i ako biste se pobrinuli da bar neki od onih koji su odgovorni za propadanje Srbije prethodnih godina izađu pred lice pravde, što se do sada po mom mišljenju uopšte nije desilo.

O vama se ovih dana pričalo mnogo, ali bez obzira na sve to što je rečeno, činjenica jeste da je najveća politička moć u Srbiji od danas u vašim rukama. Politička moć najveća u Srbiji zvanično više nije u rukama Aleksandra Vučića. Vi ste u svom ekspozeu napisali - gde su veća prava, tu je i veća odgovornost. Najveća moć i najveća odgovornost u Srbiji od danas su u vašim rukama. Hvala.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Hvala.

Mi smo svojim amandmanom takođe predložili brisanje ovih izmena kojima se između ostalog reč „javnih beležnika“ iz člana 9. Zakona o ministarstvima, koji inače govori o nadležnostima Ministarstva pravde, zamenjuje rečima „pravosudnih profesija“.

Znamo, naime, da su upravo javni beležnici ili notari, koleginica Radeta je malopre nešto govorila o tome i podsetila koliko je o tome puno bilo reči, da su inače javni beležnici ili notari, da podsetim jedan, hajde da kažem nešto što je vladajuća većina uvela iz nekih svojih potreba baš kao i sve ove izmene o kojima danas pričamo, pa se sad ova izmena može tumačiti dvojako.

Ako sada više ne pominjemo javne beležnike, već pominjemo nekakve pravosudne profesije, inače u Ustavu Srbije se ne pominju nigde javni beležnici, da li se to sada oni izuzimaju iz nadležnosti ovog ministarstva ili ono što je mnogo verovatnije, da se oni sada na mala vrata uvode zapravo kao pravna ili pravosudna, kako se ovde kaže, profesija?

Pošto ih Ustav ne poznaje kao pravosudnu funkciju, ni kao pravosudnu profesiju, jer član 194. Ustava stav 3. kaže – da svi zakoni i drugi opšti akti moraju biti saglasni sa Ustavom, da li to znači da će sada javni beležnici kroz ovu izmenu postati nekakva pravosudna profesija ovde kod nas?

Ukoliko ste želeli da menjate nadležnosti ministarstava, mislim da bi bilo daleko korisnije, što je isto potreba ove vladajuće većine radi međusobnog potkusurivanja, o čemu čitav dan pričamo, mislim da bi bilo daleko primerenije da se recimo uvelo ministarstvo baštine koje imaju mnoge zemlje koje nemaju toliko problema sa svojom kulturnom baštinom i očuvanjem kulturne baštine koje Srbija ima. Ili, pak, da se Ministarstvo kulture razvelo od informisanja o kojem se ovde jedino vodi računa. Kultura je uvek u svom ministarstvu pastorče informisanja, jer se o medijima i informisanju i te kako vodi računa, a o kulturi nikako, pa da se recimo kultura povezala sa turizmom, kao što to čine zemlje koje žele da unapređuju svoj turizam i svoju kulturu. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2017.

Dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, rešenja koja su ponuđena u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama pokazala su se već kao veoma sporna. O tome su dosta govorile moje kolege u raspravi u načelu, a inače ova rešenja su do sada već više puta menja.

Dakle, trajanje mandata i mogućnost ponovnog izbora predsednika sudova na funkciju već su se pokazala kao sporna, a ja bih iskoristila priliku da vas podsetim na ono što je o ovome rekla Venecijanska komisija koja u svojim primedbama na izmene pravosudnih zakona posebno ukazala upravo na ovaj član koji se ovde pominje, a to je član 72. koji se odnosi na trajanje funkcije predsednika sudova, jer se time kako kažem Venecijanska komisija u postupak izbora predsednika sudova uvodi rizik politizacije. Dakle, citiram mišljenje Venecijanske komisije – on se može iskoristiti kao instrument za politički uticaj na sudije s obzirom da zakon navodi mogućnost da Narodna skupština ponovo izabere predsednika između dva ili više kandidata.

Istovremeno ovo ekspertsko telo Saveta Evrope ukazuje da je rizik od politizacije moguće je smanjiti ograničavanjem mandata predsednika suda na jedan mandat koji ne može da bude obnovljen. Dakle, možemo da vidimo da je upravo sada ponuđeno suprotno rešenje od ovoga koje je istakla Venecijanska komisija i imamo ovde sjajnu priliku da vidimo kako ljudi kojima su puna usta Evrope, kojima su puna usta raznih standarda i merila Evrope kojima treba da se rukovodimo, se tako lako odriču tih istih standarda kada je moguće na taj način sprovesti uticaj, odnosno nagrađivanje i kažnjavanje podobnih, odnosno nepodobnih predsednika sudova za koje je u ovoj raspravi već rečeno da su ključni činilac uticaja vlasti na sudove. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 25.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:57