ALEKSANDRA ČABRAJA

Nestranačka licnost

Rođena je 1965. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radila je kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi i na Institutu za strane jezike i kao prevodilac u Generaleksportu i Energoprojektu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 30
  • 1
  • 41
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 1 dan i 12 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 11 meseci i 26 dana i 11 sati

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Poštovane kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra zdravlja gospodina Lončara i za ministra za zaštitu životne sredine gospodina Trivana.

Pre nekoliko dana koncentracija ambrozije je, to se moglo videti i na zvaničnom sajtu Vlade, bila u Beogradu 14 puta veća od dozvoljene. Slično stanje bilo je i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Ovo stvara velike probleme mnogim građanima i deci, naravno i roditeljima dece koja su alergična. Znamo da danas mnoga deca pate od ovakvih alergija. Šta nameravaju da preduzmu u tom pogledu? Znam da to nije neki problem koji može čarobnim štapićem da se reši, ali održavanje zelenih površina u gradu ima i te kako mnogo veze sa ovim što se dešava. Samo bih želela da napomenem da ovaj razlog takođe dovodi do velikog broja bolovanja, što znači da negativno utiče na čitavo društvo.

Još jedno pitanje za ministra Zlatibora Lončara. Koliko se sećam, on je u oktobru 2015. godine izjavio da će obnoviti i renovirati sve bolnice i domove zdravlja u Srbiji u roku od narednih godinu dana ili do sredine naredne godine, da će svi biti okrečeni, da će sanitarni čvorovi u njima biti sređeni, dakle, toaleti, kupatila itd. Htela sam da pitam – može li ministar da nas obavesti kako napreduju ovi planirani radovi, koje su to tačno bolnice i domovi zdravlja obnovljeni i renovirani i da li je sada stanje u njima, onako kako je on rekao, da ne treba da se brukamo? Dakle, da li se brukamo i dalje sa stanjem u bolnicama i domovima zdravlja ili ne?

Sledeće je pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović, i za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića - da li je moguće da se dogodilo u Srbiji ono što se dogodilo, a to je da je izvršeno hapšenje jednog učesnika rijaliti programa u vezi, osumnjičenog za najteže krivično delo, to je za ubistvo? Dakle, da li je moguće da se ovako nešto uopšte desi, i da se istraga za najteže krivično delo vrši na ovakav način, jer ovo jeste deo krivičnog postupka, jeste deo istrage. Evo, NUNS je, recimo, povodom toga rekao da je ovo školski primer sistematskog kršenja zakona. Da li je ovo sada vrhunac pretvaranja države u rijaliti, i pretvaranja istražnog postupka u predstavu, ili ćemo i dalje gledati slične događaje? Želela bih da čujem odgovor na to.

Još jedno pitanje za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, pošto je, kako smo već videli ovih dana javnost uznemirena zbog slučaja gašenja Vranjskih novina posle 23 godina izlaženja ovog nedeljnika, i zbog štrajka glađu Vukašina Obradovića, vlasnika i glavnog urednika ovih novina, svega što se dogodilo u vezi sa tim, protesta koji su počeli. Da li ministara misli da je ovakav razvoj situacije neophodan bio i šta namerava da učini da se ova situacija razreši? Čula sam povodom toga neke komentare da se ministar, odnosno da se Vlada povlači iz medija. Ja to ne razumem. Da li je ovo ministarstvo kulture i informisanja ili je reč o nečem drugom? Volela bih da mi se to razjasni.

Još jedno pitanje za ministra kulture, možda i za neke druge ministre, recimo, možda i za ministra LJajića pošto je turizam u njegovoj nadležnosti, da li im je poznato u kakvom su stanju dvorci u čitavoj Srbiji, posebno u Vojvodini gde ih ima preko 40, tu ih ima najviše? Meni je jako žao što nisam uspela za danas da nabavim slike ovih zdanja, ali potrudiću se da možda u nekoj drugoj prilici i to nabavim. Ovakva zdanja su u drugim zemljama hoteli sa 5 i 6 zvezdica, dok kod nas su katastrofalnom rušenom stanju i propadaju. Navešću primer, recimo, dvorca Bisingen u Vlajkovcu kod Vršca, koji je prelepo zdanje i biser arhitekture i biser kulturne baštine, a on je u takvom stanju, da kako rekoh, volela bi da smo u prilici sada da vidimo slike. Zaista ću se potruditi da vam pokažem kako to izgleda, i zaista bih zamolila sve da se angažuju i da neki način ovo pitanje reše i da iskoristimo ovakvo blago a ne da ono propada u našoj zemlji. Hvala Vam.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Hvala.

O ovom zakonu želim da govorim ne samo kao narodni poslanik, već kao prosvetni radnik, jer sam, a time se posebno ponosim, skoro 15 godina, kako se to lepo kaže, nosila dnevnik, odnosno radila kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi. Odlično poznajem život prosvetnih radnika. Ovo naše društvo najčešće za prosvetne radnike nema baš mnogo razumevanja, ali oni imaju običaj da kažu da svako onaj ko ne razume kako je prosvetnim radnicima, dovoljno bi bilo da održi samo jedan jedini čas. Mogu da vam kažem, bez obzira na to što znam da ne bi mnogima bilo lako da to urade, da je držanje časova verovatno najlakši deo posla prosvetnog radnika. Oni su opterećeni brojnim vannastavnim obavezama. Svaka reforma i sve što se dešava u školstvu lomi se preko njihovih leđa.

Mnogi su me pitali ovih dana da li ćemo govoriti o obimnim nastavnim programima, da li ćemo govoriti o težini školske torbe, koja se već pominjala ovde danas. Samo mogu da kažem da sigurno ni jednom prosvetnom radniku nije u interesu da nastavni program izgleda onako kako izgleda sada. Jer, kako možete da radite kada imate u 72 časa, recimo, ako imate dva časa nedeljno, gotovo ni jedna čas nemate za obnavljanje gradiva, za utvrđivanje gradiva, već svakog nastavnog časa morate da radite novu nastavnu jedinicu, ili gotovo svakog časa? Imate, recimo, 50 ili 60 novih nastavnih jedinica, a 68 ili 70 časova u toku školske godine.

Prosvetni radnici su neprestano pritisnuti između zahteva roditelja, dece, države, zahteva koji im se postavljaju i, kako rekoh, svaka reforma i svaka promena u sistemu ide preko njihovih leđa. Zbog toga se dešava da svaki prosvetni radnik strahuje neprestano od takozvanih tehnoloških viškova i od gubitka posla. Verujte mi, gotovo da ne postoji prosvetni radnik koji nije u stalnom strahu od toga da mu se to dogodi jer bilo da se promeni broj časova, bilo da se promeni program, bilo da se promeni bilo šta ili da se donese jedan ovakav novi zakon, oni su neprestano u strahu od toga da li će imati ili neće imati posao.

Zbog toga smatramo, glasaćemo protiv ovakvog zakona i mislimo da zakon koji je donesen na ovakav način, bez dijaloga, bez pravog dijaloga, i sa samom prosvetom, sa svim organima, sa sindikatima itd. nije prihvatljiv i smatramo da ne rešava praktično ni jedan problem od svih nagomilanih problema u prosveti, već će samo otvoriti i nove probleme i, nažalost, nemam vremena da pričam mnogo o tome, ali o funkcionisanju kako prosvetnog saveta, tako i školskog odbora, pokušaću da nešto o tome više kažem kroz amandmane, ali u svakom slučaju smatramo da ovo može samo da otvori nove mogućnosti politizacije i korupcije, a da neće rešiti ni jedan problem koji u ovoj oblasti postoji. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 28.08.2017.

Hvala.

Evo, po već oprobanom i proverenom načinu funkcionisanja ističe nam rok, pa sad na brzinu donosimo nešto na šta smo se obavezali i što moramo da donesemo, pri čemu se opet više vodi računa o SSP nego o Ustavu Srbije, jer kako inače drugačije protumačiti problematičan ustavni osnov i obrazloženje u kojem se navodi član 97. Ustava stav 1. tačka 9) i tačka 12), u kojima se uopšte nigde ne pominje poljoprivredno zemljište itd.

Mnogo bi bolje bilo da su proučeni ovom prilikom neki drugi članovi Ustava. O tome bih mogla dosta toga da kažem, ali nemam dovoljno vremena, nažalost, za to. O tome su neke kolege već govorile, pa sad zbog toga neću govoriti o članovima Ustava koje je trebalo uvažiti prilikom pisanja ovih izmena i dopuna.

Suštinski problem sa ovim izmenama i dopuna je, čije smo mi brisanje predložili, brisanje ovog člana konkretno, u tome što one ne samo da ne popravljaju stanje, kako bi marketinški htela vlast da predstavi, već ga dodatno pogoršavaju po sistemu – uvek može gore, brže, gore, jače, itd.

Mislim da je ovaj član o kojem sad upravo govorimo, dakle, član broj 2, veoma simptomatičan, rekla bih, i simboličan u tom smislu, jer ovde se više ne kaže – promet poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini, već se sintagma – u državnoj svojini izbacuje, pa kaže samo – promet poljoprivrednog zemljišta.

Ako pogledamo kako je uopšte nastala ova državna svojina poljoprivrednog zemljišta, setićemo se da je ona nastala uglavnom nacionalizacijom i načinom koji je u to vreme bio sporan prema evropskim merilima i standardima, ali ipak pojam „državne svojine“ daje kakvu-takvu zaštitu i autoritet države nad ovom svojinom. Sada ćemo valjda i to da izbrišemo, pa mi se čini da ova vlast više i ne vidi razliku između državne i privatne svojine ili možda smatra da je sva ta državna svojina njena privatna svojina. Zahvaljujem.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Poštovane kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra zdravlja gospodina Lončara i za ministra za zaštitu životne sredine gospodina Trivana.

Pre nekoliko dana koncentracija ambrozije je, to se moglo videti i na zvaničnom sajtu Vlade, bila u Beogradu 14 puta veća od dozvoljene. Slično stanje bilo je i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Ovo stvara velike probleme mnogim građanima i deci, naravno i roditeljima dece koja su alergična. Znamo da danas mnoga deca pate od ovakvih alergija. Šta nameravaju da preduzmu u tom pogledu? Znam da to nije neki problem koji može čarobnim štapićem da se reši, ali održavanje zelenih površina u gradu ima i te kako mnogo veze sa ovim što se dešava. Samo bih želela da napomenem da ovaj razlog takođe dovodi do velikog broja bolovanja, što znači da negativno utiče na čitavo društvo.

Još jedno pitanje za ministra Zlatibora Lončara. Koliko se sećam, on je u oktobru 2015. godine izjavio da će obnoviti i renovirati sve bolnice i domove zdravlja u Srbiji u roku od narednih godinu dana ili do sredine naredne godine, da će svi biti okrečeni, da će sanitarni čvorovi u njima biti sređeni, dakle, toaleti, kupatila itd. Htela sam da pitam – može li ministar da nas obavesti kako napreduju ovi planirani radovi, koje su to tačno bolnice i domovi zdravlja obnovljeni i renovirani i da li je sada stanje u njima, onako kako je on rekao, da ne treba da se brukamo? Dakle, da li se brukamo i dalje sa stanjem u bolnicama i domovima zdravlja ili ne?

Sledeće je pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović, i za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića - da li je moguće da se dogodilo u Srbiji ono što se dogodilo, a to je da je izvršeno hapšenje jednog učesnika rijaliti programa u vezi, osumnjičenog za najteže krivično delo, to je za ubistvo? Dakle, da li je moguće da se ovako nešto uopšte desi, i da se istraga za najteže krivično delo vrši na ovakav način, jer ovo jeste deo krivičnog postupka, jeste deo istrage. Evo, NUNS je, recimo, povodom toga rekao da je ovo školski primer sistematskog kršenja zakona. Da li je ovo sada vrhunac pretvaranja države u rijaliti, i pretvaranja istražnog postupka u predstavu, ili ćemo i dalje gledati slične događaje? Želela bih da čujem odgovor na to.

Još jedno pitanje za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, pošto je, kako smo već videli ovih dana javnost uznemirena zbog slučaja gašenja Vranjskih novina posle 23 godina izlaženja ovog nedeljnika, i zbog štrajka glađu Vukašina Obradovića, vlasnika i glavnog urednika ovih novina, svega što se dogodilo u vezi sa tim, protesta koji su počeli. Da li ministara misli da je ovakav razvoj situacije neophodan bio i šta namerava da učini da se ova situacija razreši? Čula sam povodom toga neke komentare da se ministar, odnosno da se Vlada povlači iz medija. Ja to ne razumem. Da li je ovo ministarstvo kulture i informisanja ili je reč o nečem drugom? Volela bih da mi se to razjasni.

Još jedno pitanje za ministra kulture, možda i za neke druge ministre, recimo, možda i za ministra LJajića pošto je turizam u njegovoj nadležnosti, da li im je poznato u kakvom su stanju dvorci u čitavoj Srbiji, posebno u Vojvodini gde ih ima preko 40, tu ih ima najviše? Meni je jako žao što nisam uspela za danas da nabavim slike ovih zdanja, ali potrudiću se da možda u nekoj drugoj prilici i to nabavim. Ovakva zdanja su u drugim zemljama hoteli sa 5 i 6 zvezdica, dok kod nas su katastrofalnom rušenom stanju i propadaju. Navešću primer, recimo, dvorca Bisingen u Vlajkovcu kod Vršca, koji je prelepo zdanje i biser arhitekture i biser kulturne baštine, a on je u takvom stanju, da kako rekoh, volela bi da smo u prilici sada da vidimo slike. Zaista ću se potruditi da vam pokažem kako to izgleda, i zaista bih zamolila sve da se angažuju i da neki način ovo pitanje reše i da iskoristimo ovakvo blago a ne da ono propada u našoj zemlji. Hvala Vam.

Imovinska karta

(Beograd, 25.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:57