ALEKSANDRA ČABRAJA

Nestranačka licnost

Rođena je 1965. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radila je kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi i na Institutu za strane jezike i kao prevodilac u Generaleksportu i Energoprojektu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Beograd
  • 1965
  • profesor

Statistika

  • 25
  • 1
  • 24
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 7 meseci i 27 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2017.

Dame i gospodo, poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Srbije, rešenja koja su ponuđena u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama pokazala su se već kao veoma sporna. O tome su dosta govorile moje kolege u raspravi u načelu, a inače ova rešenja su do sada već više puta menja.

Dakle, trajanje mandata i mogućnost ponovnog izbora predsednika sudova na funkciju već su se pokazala kao sporna, a ja bih iskoristila priliku da vas podsetim na ono što je o ovome rekla Venecijanska komisija koja u svojim primedbama na izmene pravosudnih zakona posebno ukazala upravo na ovaj član koji se ovde pominje, a to je član 72. koji se odnosi na trajanje funkcije predsednika sudova, jer se time kako kažem Venecijanska komisija u postupak izbora predsednika sudova uvodi rizik politizacije. Dakle, citiram mišljenje Venecijanske komisije – on se može iskoristiti kao instrument za politički uticaj na sudije s obzirom da zakon navodi mogućnost da Narodna skupština ponovo izabere predsednika između dva ili više kandidata.

Istovremeno ovo ekspertsko telo Saveta Evrope ukazuje da je rizik od politizacije moguće je smanjiti ograničavanjem mandata predsednika suda na jedan mandat koji ne može da bude obnovljen. Dakle, možemo da vidimo da je upravo sada ponuđeno suprotno rešenje od ovoga koje je istakla Venecijanska komisija i imamo ovde sjajnu priliku da vidimo kako ljudi kojima su puna usta Evrope, kojima su puna usta raznih standarda i merila Evrope kojima treba da se rukovodimo, se tako lako odriču tih istih standarda kada je moguće na taj način sprovesti uticaj, odnosno nagrađivanje i kažnjavanje podobnih, odnosno nepodobnih predsednika sudova za koje je u ovoj raspravi već rečeno da su ključni činilac uticaja vlasti na sudove. Zahvaljujem.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 15.05.2017.

Zahvaljujem.

Pošto, praktično, čitav dan govorimo gotovo o istoj temi, a to je mogućnost ponovnog izbora predsednika sudova, koja je sporna, kada sam obrazlažući prethodni amandman rekla da je i Venecijanska komisija imala primedbu na ovakvo rešenje i ukazala da ono instrumentalizuje, praktično omogućava uticaj vlasti na predsednike sudova, a samim tim i na sudove, meni je odgovoreno, otprilike, nekim nabrajanjem koliko je otvoreno poglavlja za vreme, ne znam, neke prethodne vlasti, za vreme ove vlasti itd.

Zaista nikada nisam bila ni u jednoj vlasti, ali kad bih kojim slučajem bila u vlasti i kad bi pričala o tome, svakako bih više volela da se pohvalim zatvaranjem nekih poglavlja umesto otvaranjem, ali, dobro, to ću prepustiti onima koji se time bave.

Dakle, želela sam da naglasim još jednom da je ovo apsolutno, kao što su već mnoge kolege pre mene rekle, način da se ostvari uticaj na predsednike sudova, samim tim i na sudove. Dakle, da se praktično podobne sudije nagrađuju ponovnim izborom, a da se nepodobne sudije kažnjavaju tako što neće biti izabrane, a osim što je Venecijanska komisija ukazala na ovo pogrešno rešenje i što čitav dan moje kolege ukazuju na to, naravno, kao što su još neke kolege reklem ovim se naravno krši Ustav Srbije.

Recimo, u članu 49. u stavu 1. se kaže da je sudija u vršenju sudijske funkcije nezavisan i potčinjen samo Ustavu i zakonu, dok se u stavu 2. istog člana kaže da je svaki uticaj na sudije zabranjen. Prema tome, ne bi ni ovo smeo da bude način da se utiče na predsednike sudova, na sudije i na pravosuđe. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Najpre, zaista želim da vas uverim da je nemoguće, možda ste vi pogrešili, možda je sistem pogrešio, ali mi smo se zaista javili za reč. Dakle, nadam se da bar to nije sporno.
Želela bih samo jednu kratku napomenu u vezi sa ovim današnjim tokom sednice. Mi smo spojili ovde 27 tačaka u jednu tačku dnevnog reda. Mi govorimo sada o, recimo, četvrtoj tački dnevnog reda i vidimo da se već troši vreme. Dakle, ostaje veoma malo vremena. Izgleda da mi ovde nećemo progovoriti ni reč, evo, sad govorimo o uređenju sudova, o porezima, o akcizama, o tržištu kapitala, a s obzirom na ovu objedinjenost rasprave, mi nećemo stići ni reč da progovorimo o tome. Toliko o tome.
Prelazim na amandman. Predložila sam da se ovaj predlog briše, zbog toga što on podrazumeva odlaganje prenošenja nadležnosti sa ministarstva na Visoki savet sudstva. Zbog čega bi se ovo odlagalo? Time se produžava neustavni i dominantni uticaj izvršne vlasti. A na koji način? Pa, čeka se odluka Ustavnog suda. Kako se biraju sudije Ustavnog suda - upravo smo imali ovih dana prilike da vidimo. Dakle, ovde se sve slaže. Sada ćemo produžiti ovaj rok i sačekaćemo neku odluku Ustavnog suda.
Zašto bismo ovo radili, osim ako neko nema ideju o tome da zna kakva će biti ta odluka? Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 25.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:57