ALEKSANDRA ČABRAJA

Nestranačka licnost

Rođena je 1965. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radila je kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi i na Institutu za strane jezike i kao prevodilac u Generaleksportu i Energoprojektu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 74
  • 5
  • 233
  • 6
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 6 meseci i 9 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 22 dana i 16 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 1 godina i 9 meseci i 18 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Zahvaljujem.

Pre svega, moram da kažem da sam se iskreno prijatno iznenadila kada sam čula da je jedna koleginica iz vladajuće većine rekla nešto što ja stalno ponavljam, a to je da kulturna baština predstavlja identitet nacije. Slažem se u potpunosti sa ovim i veoma sam srećna ako ta činjenica bude ovde i prihvaćena i prepoznata. Svakako da je ovaj zakon jedan mali korak u tom pravcu, a trebalo bi da ih napravimo mnogo više i mnogo većih koraka.

Takođe moram da se osvrnem i na nešto na šta se svaki put osvrnem, a u čemu su mi se takođe, na svoje zadovoljstvo, pridružile neke kolege, a to je da s obzirom da mi nemamo šanse da odmaknemo dalje od dva člana prvog zakona u ovim diskusijama, smatram da uopšte nije dobro da se radi na takav način i da mi se ni malo ne dopada način kako su, naravno protivno Poslovniku i čini mi se članu 57. recimo objedinjeni zakoni o memorijalima, o sezonskim radnicima i o pomoći deci. Pa sad vi vidite u kakvoj, ja se nadam da to baš i nije u nekoj međusobnoj vezi, ali očigledno da možda ima neke veze između tih tačaka.

No, da se vratimo na kulturnu baštinu i na identitet nacije, na kulturu. Jedan od jako važnih faktora u tom smislu je i negovanje čistote jezika, pa kažem s obzirom da uvek govorimo samo o prva dva člana, imamo priliku da ih izanaliziramo, veoma detaljno i moram da primetim da je u ovom članu, u tački 9. došlo do jedne pojave koja se nažalost veoma odomaćila u srpskom jeziku, a to je da se pogrešno izbegava korišćenje priloga, odnosno da je iskazano ovde da se memorijali obeležavaju na vidljiv način.

Nažalost, ovaj moj amandman nije prihvaćen. Ja moram da kažem da čak i javno i na svim mogućim mestima, sa najviših mogućih mesta stalno čujemo ovako pogrešnu upotrebu jezika, to nikako nije dobro, stalno zaboravljamo da u srpskom jeziku postoje prilozi. Pa, zato nije pravilno reći na vidljiv način, nego je pravilno reći vidljivo. Nije pravilo reći na dobar način, nego je pravilno reći – dobro. Nije pravilno reći na odličan način nego je pravilno reći – odlično.

I zbog toga bih želela da apelujem da počnemo da se izražavamo pravilno i da negujemo srpski jezik, jer ovako pogrešno izražavanje veoma liči na loš prevod i svakako nije u duhu srpskog jezika.

Sedmo vanredno zasedanje , 15.06.2018.

Hvala vam.

Koristim vreme ovlašćenog.

Evo, s obzirom da smo upravo malo pre slušali o nekim blokadama, ja ne znam o kakvoj blokadi je reč, s obzirom da ono što sam ja uspela da vidim danas jeste da deca igraju ispred Skupštine fudbal. Ne znam o kakvim blokadama pričamo i nije mi ovo jasno?

Sedmo vanredno zasedanje , 15.06.2018.

Ja mislim da sam ga jako dobro razumela. Govorio je o želji da se oslabi pregovaračka pozicija Srbije, o Vuku Jeremiću, Aleksandru Vučiću, itd, pa sam prosto dobila želju da podsetim sve ovde u sali, a i građane Srbije, o čemu mi zapravo sada pričamo.

Mi pričamo o amandmanu na član 1. Predloga o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, koji glasi ovako: „U Zakonu o lokalnoj samoupravi, u članu 2, posle reči: „predstavnika“, reči: „u jedinicama lokalne samouprave“ brišu se.“

Dakle, šta smo mi sve već čuli u odnosu na ovo, to zaista mislim da ne znam već ko bi mogao i da nabroji, a da dovede u nekakvu logičku vezu sa ovim o čemu, navodno, pričamo, jer se svi ovi amandmani tiču samo ovog člana i ničeg drugog. Ispravite me, molim vas, ako grešim, predsedavajući.

Kad već pričamo o tome, ja sam u uvodnom delu sednice, u raspravi o načelu, već rekla da je što se tiče finansiranja opština o kojima su mnoge kolege govorile danas, u okviru ovog istog člana, su se u vezi sa nedavnim izmenama odavno pojavili komentari da su nadležnosti opština svedeni na groblja i pijace.

Sva ova rešenja svakako govore u prilog centralizaciji, a to nikako ne mogu biti dobra rešenja, jer nisam sigurna da je centralizacija dobro rešenje. U svakom slučaju, ni ova objašnjenja koja smo takođe danas čuli, a to je da se mora ići u tom pravcu jer navodno su neka ranija ovlašćenja koja su opštine imale su neka prethodna vlast koja je bila pre 10 godina je zloupotrebila ta ovlašćenja. Molim vas, ja sam takođe govorila o primeni zakona, o tome da nema dobrih i loših rešenja, već o tome samo da se ona mogu dobro ili loše primeniti, pa sada, pošto su vaši predstavnici, a vi kažete da su to časni ljudi, sada na čelu opština, pa valjda oni neće zloupotrebiti takva rešenja?

Meni je zaista teško da govorimo o rešenjima u prilog centralizaciji i partokratiji, na današnji dan, ispravite me takođe ako grešim, ali meni se čini da je upravo na današnji dan potpisana pre 800 godina Magna Karta, kojom su još tada, u toj Evropi na koju se mi navodno ugledamo, prema kojoj navodno idemo i težimo, ograničena vlast vladara.

Dakle, sve one zemlje na koje se mi ugledamo su već gotovo hiljadu godina idu u pravcu ograničavanja takve apsolutne vlasti, a mi ovde čujemo neprestano samo pozive na to da treba o svemu da odlučuje jedna partija i jedan čovek.

Ukoliko se imalo ugledamo na tu Evropu, ja mislim da bi sva rešenja trebala da idu upravo u suprotnom pravcu, a ne u ovom u kojem sada idu. Hvala.

Petnaesta posebna sednica , 29.05.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje danas upućujem ministru unutrašnjih poslova, a može da se odnosi i na ministarku saobraćaja i ministra spoljnih poslova - kako misle da reše problem građana Srbije ovih dana u jeku sezone putovanja, koji se pojavio zbog neadekvatnog rešavanja pitanja produženja važenja saobraćajnih dozvola?

Već je bilo nagađanja o tome da li će neke strane zemlje prihvatati ovakav način produženja važenja dokumenata i pre neki dan je i ambasada Mađarske zvanično izdala saopštenje građanima Srbije da neće prihvatiti potvrde formata A4, koje se u Republici Srbiji izdaju radi produžetka važnosti isteklih saobraćajnih dozvola.

Kao da građanima Srbije nije dovoljna muka to što i onako voze stare automobile, koji više nisu potrebni u razvijenijim državama i što ih voze po desetak godina i više, već sada sa tim automobilima ne mogu ni da pređu granicu svojim vozilima. Kako misle da reše ovaj problem u doba godine kada se najviše putuje?

Drugo pitanje uputila bih bivšem gradonačelniku Beograda i, evo, našem budućem očigledno ministru finansija, Siniši Malom.

Ja neću pominjati njegove afere. O njima se i onako juče pričalo celog dana. Imam jedno pitanje. U vezi je sa finansijama. Volela bih da čujemo objašnjenje. Naime, on je krajem prošle godine dao izjavu da će Grad Beograd ostvariti do kraja godine 800 miliona evra prihoda od turizma i da će broj turista u Beogradu do kraja godine dostići milion.

Bez namere da se upuštam u neke mnogo detaljne analize ovih brojeva, mene pre svega zanima na koji način je dobijena ova računica, kako je stvarno tih 800 milina evra prihoda, kroz šta se to vidi? Evo, juče je premijerka mnogim mojim kolegama stavljala primedbu da se nisu dovoljno dobro pripremili, da nije dovoljno jasno analiza urađena, pa bih volela da znam kojim metodama i kojim podacima je dobijena ova cifra?

Interesantno je da ove cifre ukazuju na to da ako Beograd ima nekih milion turista, da svaki od tih turista potroši, to se može videti najjednostavnijom računicom, oko 800 evra u Beogradu. Meni je ovo jako zanimljivo, s obzirom da mi, građani Srbije, obično kada odemo u inostranstvo trošimo daleko manje od toga, pa me interesuje kako je dobijena ova računica i kako bi moglo to da nam se objasni?

Takođe bih želela da pitam i ministra unutrašnjih poslova, s obzirom da je rekao pre neki dan novinarima da ne zna koliko je koštala ova proslava koja je blokirala Beograd i onemogućavala Beograđanima kretanje nekoliko dana? Čudno mi je da on to ne zna, ali kada bude saznao koliko je to sve koštalo bilo bi lepo da kaže i nama, građanima, da i mi znamo koliko to košta.

Sledeće pitanje uputila bih premijerki Srbije, Ani Brnabić. Evo, imale smo moje kolege i ja priliku sa njom da razgovaramo juče čitav dan i to je lepo. Ono što mnoge moje kolege poslanici, a i mnogi novinari imaju problem u komunikaciji sa premijerkom, a ja bih citirala ovde, ja bih rekla, vrlo, kako to neki kažu, znakovit primer njene komunikacije. Mislim da je pitanje postavljeno u vezi sa nelegalnom gradnjom na Kopaoniku. Mislim da je to pitanje postavila novinarka Danica Vučinić, pa je premijerka na to pitanje, šta će se preduzeti, kako će se rešiti ovo pitanje, pitala da li ona treba da ide čekićem da ruši to što je sagrađeno.

Mislim da to nije u redu i pitala bih premijerku zbog čega ona toliko lično shvata sva ova pitanja, s obzirom da ona ima najvišu funkciju u državi i da mi kada je pitamo tako nešto, pogotovo novinari, mislim da treba da bude pripremljena nekad i na malo neprijatna pitanja, jer tako se to dešava kada imate jako visoku funkciju, a to nikako ne znači da je to pitamo lično da li će ona nekog…

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 03.05.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje upućeno je ministru kulture i informisanja, gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naglašavam da ovo pitanje upućujem u ime sedam reprezentativnih umetničkih udruženja, a to su Udruženje dramskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih umetnika Srbije, Udruženje filmskih glumaca Srbije, Udruženje baletskih umetnika Srbije, Srpskog književnog društva, Srpskog pen centra i Udruženje književnih prevodilaca Srbije tj. ovlašćenih predlagača, članova Nacionalnog saveta za kulturu.

Da li će Ministarstvo kulture i informisanja povući iz skupštinske procedure zbirnu listu kandidata za Nacionalni savet, s obzirom na to da se na njoj, kako se pokazalo, nalaze imena dvojice nelegitimnih kandidata Živorada Ajdačića i Vladimira Logunova, odnosno kandidata koje nisu predložili ovlašćeni predlagači, reprezentativnog udruženja, već koordinacioni odbor, koji prema Zakonu o kulturi, član 16. nema pravo da predlaže kandidate za Nacionalni savet, već samo da organizuje postupak predlaganja.

Sem toga, nakon što je Odbor za kulturu i informisanje usvojio nelegitimnu zbirnu listu, jedini legitimni kandidat za oblast pozorišna umetnost, filmska umetnost i umetnička igra, glumac Vojislav Brajović, zvanično je povukao svoju kandidaturu, te je navedena oblast time ostala bez svog kandidata. Naglašavam da to što se povukao legitimni kandidat ne čini nelegitimnog kandidata legitimnim.

Dakle, lista je nelegitimna iz tri razloga, a samo jedan bi morao biti dovoljan da se ona povuče. Reprezentativna udruženja takođe žele da znaju zašto je Ministarstvo kulture prihvatilo kandidate za Nacionalni savet, koje u svojstvu predlagača, dakle suprotno zakonu, predložio koordinacioni odbor i zašto je Ministarstvo prihvatilo dopunu tog istog predloga koje je koordinacioni odbor opet nelegalno u svojstvu predlagača, kandiduje Vladimira Logunova za nepostojeću oblasti. Umetnička igra je klasičan balet, narodna igra, savremena igra i stvaralaštvo, produkcija interpretacije, kada u Zakonu o kulturi član 16. među oblastima za koje se predlažu kandidati, nema ove oblasti.

Kako Ministarstvo objašnjava ovakve propuste u svom radu, tj. u postupku prikupljanja predloga za Nacionalni savet. Predstavnici Udruženja ocenjuju da objašnjenje koje je sekretar Ministarstva Igor Jovičić, ponudio na sednici Odbora za kulturu i informisanje, da Ministarstvo nije nadležno da rešava sporove među udruženjima i da je ono samo objedinilo svoje predloge i poslalo ih Odboru, nije prihvatljivo iz više razloga.

Ministarstvo je poverilo koordinacionom odboru da organizuje postupak predlaganja kandidata, koje predlaže reprezentativna udruženja. Iz te činjenice, proističe obaveza Ministarstva da Skupštini dostavi listu sa legitimnim kandidatima reprezentativnih udruženja.

Ovo je, dakle, posao Ministarstva za kulturu i informisanje, samim tim njegova odgovornost. Prema tome, nezakonito postupanje koordinacionog odbora u organizovanju postupka predlaganja kandidata, u direktnoj su nadležnosti ministarstva. Odluka ministarstva da uputi odboru listu na kojoj se nalaze nelegitimni kandidati, za čiju nelegitimnost Ministarstvo zna, jer su ga o njoj obavestila reprezentativna udruženja, ovlašćeni predlagači, može se shvatiti kao pokušaj Ministarstva da prenese odgovornost za narušavanje zakona na Skupštinu.

Naglašavam, dakle, da bi usvajanje pomenute liste predstavljalo kršenje zakona. Ova lista je nelegitimna, a umetnička udruženja poručuju da zakon nije umetničko delo i da se ne može tumačiti prema ličnim sklonostima i shvatanjima, već je nedvosmislen, jasan a osnovne obaveze ministarstva, skupštinskih odbora i Skupštine, da poštuju zakon, od koga možemo da očekujemo poštovanje zakona, ako ga ne poštuju ministarstvo ili skupštinski odbor ili nedaj Bože, Skupština Srbije, što mi ovim putem želimo da sprečimo.

Moje sledeće pitanje uputila bih predsednici Vlade i svim ministrima u Vladi. Da li misle da bi možda bilo bolje da umesto najavljene 54 fontane u Beogradu, recimo izgradimo 54 nove bolnice, 54 obdaništa, 54 škole, ne samo u Beogradu, nego u čitavoj Srbiji. Ili, recimo da se 54-voro dece pošalje na neophodno lečenje u inostranstvo ili tamo gde mogu da se izleče, ili da neki delovi Beograda i Srbije dobiju kanalizaciju, vodu, struju i slično?

Sve ovo je mnogo i daleko potrebnije od 54 fontane, jarbola, novogodišnje rasveta i svega onoga što se ovde u Beogradu, jelki raznih novogodišnjih, plaća hiljade i milione evra. Prema tome, želim da ih pitam da li misle da bi ovo bio bolje upotrebljen novac? Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.04.2018.

Moje prvo pitanje danas je upućeno svim ministrima u Vladi Srbije, premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije.

Reč je o pitanju, kako je moguće da prema zvaničnim podacima koji se mogu naći na internetu, a ovo nije nešto što neko treba posebno da traži, jer na ovo su mi naime skrenuli pažnju građani. Po podacima kojima se moglo pristupiti sa interneta, upravo u dane izbora, čak i posle beogradskih izbora, kako je moguće da, kada se sabere broj stanovnika u svih 17 opština u Beogradu, dobija se broj koji je nešto malo manji od ukupnog broja upisanog birača na beogradskim izborima.

Mislim da je ovo veoma čudno i građane je veoma začudilo i zbog toga su mi se neki obratili sa željom da postavim ovakvo pitanje i voleli bi da dobiju objašnjenje za to, a pogotovo kada uzmemo u obzir da je sigurno da ne mogu svi građani imati biračko pravo, odnosno da je nekih 17%, 18%, tako se procenjuje, građana, naravno, maloletno i da ne mogu još uvek imati pravo glasa.

Kako je u tom slučaju moguće da ovaj broj bude manji od broja upisanog u birački spisak? Evo ja pozivam sve ministre, premijerku i predsednika da se uključe u ovo i da pokušaju oni da saberu i da vide da li je ovo tačno što su građani primetili?

Drugo pitanje upućujem pre svega ministarki Zorani Mihajlović, ali i svim ostalim ministrima i premijerki Ani Brnabić i predsedniku Srbije – kada će objaviti sve ugovore koji su vezani za aerodrom „Nikola Tesla“, za aerodrom „Konstantin Veliki“ i za „Er Srbiju“? Svakodnevno smo svedoci da svi ovi ugovori o kojima javnost gotovo ništa ne zna, o kojima se mnogo nagađa i špekuliše, izazivaju veliku pažnju javnosti, izazivaju čak i proteste, ali ovo nije pitanje od juče. Ja lično pripadam onima koji još od 2014. godine traže da se ovi ugovori objave, a mnogo puta je obećavano da će ovi podaci biti obelodanjeni, ali to se nikada nije dogodilo.

Zbog čega je potrebno da se špekuliše u vezi sa raznim pitanjima o tome kakvi su interesi doveli do sklapanja ovih ugovora, kakvi su motivi doveli do sklapanja ovih ugovora, do pitanja, a videli smo i razna nagađanja u medijima, TV emisije itd, zatim pitanja da li recimo ograničenja u vezi sa ovim našim aerodromima, posebno sa niškim, da li ide u korist albanskim aerodromima Tirana, Kukeš i sl?

Dakle, uopšte nije potrebno da se o svemu tome nagađa. Mi ne želimo da nagađamo. Ja sam sigurna da ukoliko su ovi ugovori povoljni i za građane Srbije, a ja sam lična svedok i svi znamo da u svakoj rečenici ministarke Mihajlović se pominje sintagma – zarad građana Srbije, pa se ja nadam da se ministarka slaže da građani Srbije zaslužuju da znaju šta se dešava sa aerodromima i jednim i drugim, i sa „Er Srbijom“ našim nacionalnim avioprevoznikom?

Nadam se da će se u tom smislu ministarka založiti da se konačno ovi podaci saznaju i otkriju, jer ukoliko su oni povoljni, ukoliko su oni tako dobri kao što nam stalno govori i ona i premijerka i predsednik, pobogu zašto ih onda ne otkrijete, pa da se svi oduševimo kada vidimo kako ti ugovori izgledaju.

Sledeće pitanje je za ministra kulture Vladana Vukosavljevića, ali i za sve ostale ministre, a to je takođe jedno pitanje o kojem se mnogo špekulisalo u poslednje vreme u javnosti, a reč je o sredstvima na konkursu grada Beograda za podršku projektima u kulturi.

Takođe smo mogli mnogo toga čuti i pročitati u vezi sa sredstvima koja su raspodeljena u vezi sa ovim konkursom, mnogo je bilo primedbi na ovo. Primedbe su stavili PEN centar, Asocijacija nezavisna kulturna scena Srbije i svi su tražili da se transparentno objave ovi podaci zbog toga što postoji mnogo sumnji, odnosno ne da postoji, nego je sigurno da su neka sredstva dodeljivana firmama koje su tek nedavno osnovane.

Pošto vidim da mi vreme ističe, želela bih samo još da iskoristim, nemam vremena da sve pitam što sam želela, ministarku Slavicu Đukić Dejanović, ali i ministra Vladana Vukosavljevića i ostale ministre, premijerku i predsednika - ako se toliko radi na populacionoj politici, kako je moguće da istovremeno stručne osobe i majke troje dece, kao što su Bojana Ivanov Đorđević i Draga Mihajlović Đapić ostaju bez posla? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 25.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:57