ALEKSANDRA ČABRAJA

Nestranačka licnost

Rođena je 1965. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala je engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.

Radila je kao profesor engleskog jezika u srednjoj školi i na Institutu za strane jezike i kao prevodilac u Generaleksportu i Energoprojektu.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 44
  • 2
  • 118
  • 6
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 25 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 27 dana i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 21 dan

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 14.11.2017.

Zahvaljujem.

Maja ove godine podnela sam predlog da se usvoje izmene Zakona o kulturnim dobrima. Nije mi ni malo drago što mogu da kažem da mislim da je u međuvremenu postalo veoma očigledno, mada je to već duže vreme jasno, da su ovakve izmene neophodne. Jako mi je žao što uopšte retko čujemo o kulturi, kulturnim dobrima u ovoj Skupštini, ali se trudim sa onim minimalnim vremenom koje mi je ovde dodeljeno da to ispravim koliko-toliko. Želela bih da vas podsetim na to da srpska kulturna baština svakodnevno ugrožena, da svakodnevno imamo… Zaista ne moram da navodim primere ugrožavanja srpske kulturne baštine, sigurna sam da ih svi znate, i ne želim da vas podsećam na to, ali bih želela da vas podsetim na to da je ovaj zakon sa nekim neznatnim izmenama usvojen još 1994. godine.

Ako sada pogledamo situaciju da ovde svakodnevno usvajamo nove zakone iz najrazličitijih oblasti, podsetiću vas da činjenica da ovaj zakon nije promenjen i da nije donesen novi zakon iz ove oblasti ovoliko dugo, je jasno kolika je briga srpske države za kulturu.

Mnoge moje kolege su se već pozivale na jedan citat koji se pripisuje Čerčilu, nije sasvim sigurno da ga je on rekao, ali čak i ako nije, mislim da bi mi trebali to da znamo i da se držimo toga - ukoliko bismo izgubili bitku za očuvanje kulturne baštine, mi više ne bismo imali šta da branimo u ovoj državi, jer praktično ne bismo imali možda ne državu, ali identitet naroda i države zasniva se na kulturi, mislim da to svi kulturni ljudi znaju.

Ja ću sada iskoristiti još jednu priliku, da vas podsetim, prvo na činjenicu, da zaista ne znam nijedan jedini primer, uprkos svakodnevnom uništavanju kulturne baštine u Srbiji, da ne znam nijedan jedini primer da je bilo ko odgovarao za uništavanje kulturne baštine u našoj državi. Ja vas molim da me podsetite ako znate za makar jedan jedini primer.

Takođe, ću da vas podsetim na to da ja ovim predlogom tražim samo da stavimo na dnevni red izmene Zakona o kulturnim dobrima. To ne znači da ćemo mi usvojiti ove izmene, ali bi to moglo da znači ako biste glasali za ovaj moj predlog, da bismo možda po prvi put tom sazivu zaista progovorili o kulturi, o kulturnoj baštini, o kulturnim dobrima Srbije koja su i te kako ugrožena.

Zaista verujem da niko od vas nema razloga da se ne založi za očuvanje kulturne baštine i zaista vas iskreno molim da prihvatite ovaj moj predlog. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje prvo pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a u vezi je sa njegovim ponašanjem ili, možda bi primerenije bilo da kažem, njegovim performansom, prilikom posete turskog predsednika i u vezi sa njegovim izjavama kasnije u medijima koje su se mogle čuti u vezi sa tim, a to je njegov komentar -šta je trebalo da radim, da li je trebalo da ga ubijem kao Murata itd.

Htela sam da pitam gospodina Ivicu Dačića - da li je možda čuo, da li je razmišljao, da li zna da postoji nešto između pevanja, igranja i ubijanja i da li možda zna da se to nešto što postoji između tog preteranog ushićenja i podilaženja i agresije zove diplomatija, da se to zove ozbiljnost, da se to zove dostojanstvo, da se to zove poštovanje i visokih gostiju, a pre svega poštovanje građana Srbije?

Ruku na srce, mislim da bi se ovo pitanje moglo uputiti mnogim drugim našim diplomatama, političarima, funkcionerima, pre svega onima koji takvo ponašanje odobravaju, rekla bih možda i podstiču. Da li možemo nekako da se zadržimo na tom nekom između ponašanju, a koje bi predstavljalo, ja se nadam, diplomatiju i ozbiljnost i odgovornost koja ovoj našoj državi toliko nedostaje?

Drugo pitanje, upućeno je ministru kulture i ministarki pravde. Reč je o dešavanjima u Etnografskom muzeju. Pored svih problema koje imamo sa našim muzejima i ovde imamo jedan slučaj koji je već dospeo u domen pravosuđa. Mislim da javnost, pre svega, nije dovoljno informisana o tome, te bih želela da mi oni kažu šta se tačno dešava u vezi sa zloupotrebama i teškim, čini mi se, koliko sam uspela da pročitam u medijima krivičnim delima koja su se tu dogodila u poslednje vreme? Znači, šta se tačno tu desilo? Mislim da javnost nije dovoljno informisana. Mnogo se više priča o nekim drugim manje važnim dešavanjima. Ovde je reč o zaštiti kulturne baštine Republike Srbije, koja je toliko zanemarena. O tome stalno pričam, nažalost, o tome se nedovoljno priča, ja pokušavam to da nadoknadim na neki način.

Takođe bih želela da pitam - da li je neminovno bilo da do ovoga uopšte dođe, jer mislim da je poznato da je već bilo raznih problema? O tome se govori godinu, dve i više unazad, upravo u tom Etnografskom muzeju, da je i ranije bilo nekih zloupotreba i nekih prestupa koji su se ticali održavanja svadbe u tom muzeju, restauracije nekih objekata „Manakove kuće“ itd. Dakle, da saznamo šta se s tim trenutno dešava i da li je uopšte bilo neophodno da do ovoga dođe, s obzirom da mislim da je moglo da se nasluti da se nešto slično dešava i mislim da je trebalo reagovati ranije. Ali, kada se to već nije dogodilo šta će sada da se desi sa tim i da li će se ovo pitanje rešiti i da će se konačno zaštiti ovaj muzej, jedan od retkih koji radi u ovoj zemlji?

Još jedno moje pitanje upućeno je premijerki, gospođi Ani Brnabić. Želim da pitam – zbog čega je odbila sastanak sa grupom za slobodu medija? Očekivala bih, ako ništa drugo od gospođe Brnabić, dovoljno širine da prihvati jedan ovakav razgovor. Koliko ja znam, i ona je sama rekla da situacija u medijima nije dobra. Mislim da nikakav problem nije prihvatiti poziv na razgovor i da jedini način da se nešto pomeri, da se nešto reši, jesu upravo razgovori.

Zbog čega ona ne bi želela da razgovara, pre svega, sa njima i zbog čega je potrebno odbiti poziv na razgovor? Mislim da barem razgovor može uvek da se prihvati i na taj način pokuša da se nađe neko rešenje za situaciju za koju je ona sama rekla da nije dobra. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Hvala.

Ja počinjem da brinem da li ćemo uopšte stići do Zakona o srednjem obrazovanju, kao što smo preskočili, na žalost, potpuno Zakon o visokom obrazovanju, jer smo potrošili vreme, bar kako ga je računao predsedavajući. Počinjem da brinem da li ćemo uopšte raspravljati o nekom drugom zakonu, ali da ostavim to sada po strani.

S obzirom da se svi amandmani opozicije svode na brisanje, jer mi smatramo zaista svi da ovaj zakon uopšte ne treba da bude donesen, ja želim da kažem nešto o toj diskusiji da li nam je potrebno ovo dualno obrazovanje ili nije potrebno.

Molim vas, ja sam radila, već sam rekla to kada smo pričali o srednjem obrazovanju, u srednjoj školi skoro 15 godina, koja je sticajem okolnosti obrazovala kadrove i trogodišnje i četvorogodišnje, čak i obrazovanje odraslih itd. Uopšte nije tačno da nisu do sada kvalitetni majstori obrazovani u srednjim školama. To nije istina. To jednostavno nije tačno.

Tehnička škola na Vračaru, u kojoj sam ja radila, imala je i saobraćajni, i elektro, i mašinske majstore itd, koji su izlazili sa normalnim znanjem i nije tačno da je to nešto što je izmišljeno sada i da nije nikada postojalo. Jednostavno, nemojte govoriti o tome, ja vas molim. Možda ljudi ne znaju, ne verujem da može to neko da ne zna, ali ovde se priča kao da nije ni postojala trogodišnja škola do današnjeg dana u Srbiji, a to jednostavno nije istina. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2017.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Moje prvo pitanje je upućeno ministru spoljnih poslova, gospodinu Ivici Dačiću, a u vezi je sa njegovim ponašanjem ili, možda bi primerenije bilo da kažem, njegovim performansom, prilikom posete turskog predsednika i u vezi sa njegovim izjavama kasnije u medijima koje su se mogle čuti u vezi sa tim, a to je njegov komentar -šta je trebalo da radim, da li je trebalo da ga ubijem kao Murata itd.

Htela sam da pitam gospodina Ivicu Dačića - da li je možda čuo, da li je razmišljao, da li zna da postoji nešto između pevanja, igranja i ubijanja i da li možda zna da se to nešto što postoji između tog preteranog ushićenja i podilaženja i agresije zove diplomatija, da se to zove ozbiljnost, da se to zove dostojanstvo, da se to zove poštovanje i visokih gostiju, a pre svega poštovanje građana Srbije?

Ruku na srce, mislim da bi se ovo pitanje moglo uputiti mnogim drugim našim diplomatama, političarima, funkcionerima, pre svega onima koji takvo ponašanje odobravaju, rekla bih možda i podstiču. Da li možemo nekako da se zadržimo na tom nekom između ponašanju, a koje bi predstavljalo, ja se nadam, diplomatiju i ozbiljnost i odgovornost koja ovoj našoj državi toliko nedostaje?

Drugo pitanje, upućeno je ministru kulture i ministarki pravde. Reč je o dešavanjima u Etnografskom muzeju. Pored svih problema koje imamo sa našim muzejima i ovde imamo jedan slučaj koji je već dospeo u domen pravosuđa. Mislim da javnost, pre svega, nije dovoljno informisana o tome, te bih želela da mi oni kažu šta se tačno dešava u vezi sa zloupotrebama i teškim, čini mi se, koliko sam uspela da pročitam u medijima krivičnim delima koja su se tu dogodila u poslednje vreme? Znači, šta se tačno tu desilo? Mislim da javnost nije dovoljno informisana. Mnogo se više priča o nekim drugim manje važnim dešavanjima. Ovde je reč o zaštiti kulturne baštine Republike Srbije, koja je toliko zanemarena. O tome stalno pričam, nažalost, o tome se nedovoljno priča, ja pokušavam to da nadoknadim na neki način.

Takođe bih želela da pitam - da li je neminovno bilo da do ovoga uopšte dođe, jer mislim da je poznato da je već bilo raznih problema? O tome se govori godinu, dve i više unazad, upravo u tom Etnografskom muzeju, da je i ranije bilo nekih zloupotreba i nekih prestupa koji su se ticali održavanja svadbe u tom muzeju, restauracije nekih objekata „Manakove kuće“ itd. Dakle, da saznamo šta se s tim trenutno dešava i da li je uopšte bilo neophodno da do ovoga dođe, s obzirom da mislim da je moglo da se nasluti da se nešto slično dešava i mislim da je trebalo reagovati ranije. Ali, kada se to već nije dogodilo šta će sada da se desi sa tim i da li će se ovo pitanje rešiti i da će se konačno zaštiti ovaj muzej, jedan od retkih koji radi u ovoj zemlji?

Još jedno moje pitanje upućeno je premijerki, gospođi Ani Brnabić. Želim da pitam – zbog čega je odbila sastanak sa grupom za slobodu medija? Očekivala bih, ako ništa drugo od gospođe Brnabić, dovoljno širine da prihvati jedan ovakav razgovor. Koliko ja znam, i ona je sama rekla da situacija u medijima nije dobra. Mislim da nikakav problem nije prihvatiti poziv na razgovor i da jedini način da se nešto pomeri, da se nešto reši, jesu upravo razgovori.

Zbog čega ona ne bi želela da razgovara, pre svega, sa njima i zbog čega je potrebno odbiti poziv na razgovor? Mislim da barem razgovor može uvek da se prihvati i na taj način pokuša da se nađe neko rešenje za situaciju za koju je ona sama rekla da nije dobra. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Poštovane kolege narodni poslanici, moje prvo pitanje je za ministra zdravlja gospodina Lončara i za ministra za zaštitu životne sredine gospodina Trivana.

Pre nekoliko dana koncentracija ambrozije je, to se moglo videti i na zvaničnom sajtu Vlade, bila u Beogradu 14 puta veća od dozvoljene. Slično stanje bilo je i u mnogim drugim gradovima u Srbiji. Ovo stvara velike probleme mnogim građanima i deci, naravno i roditeljima dece koja su alergična. Znamo da danas mnoga deca pate od ovakvih alergija. Šta nameravaju da preduzmu u tom pogledu? Znam da to nije neki problem koji može čarobnim štapićem da se reši, ali održavanje zelenih površina u gradu ima i te kako mnogo veze sa ovim što se dešava. Samo bih želela da napomenem da ovaj razlog takođe dovodi do velikog broja bolovanja, što znači da negativno utiče na čitavo društvo.

Još jedno pitanje za ministra Zlatibora Lončara. Koliko se sećam, on je u oktobru 2015. godine izjavio da će obnoviti i renovirati sve bolnice i domove zdravlja u Srbiji u roku od narednih godinu dana ili do sredine naredne godine, da će svi biti okrečeni, da će sanitarni čvorovi u njima biti sređeni, dakle, toaleti, kupatila itd. Htela sam da pitam – može li ministar da nas obavesti kako napreduju ovi planirani radovi, koje su to tačno bolnice i domovi zdravlja obnovljeni i renovirani i da li je sada stanje u njima, onako kako je on rekao, da ne treba da se brukamo? Dakle, da li se brukamo i dalje sa stanjem u bolnicama i domovima zdravlja ili ne?

Sledeće je pitanje za ministarku pravde Nelu Kuburović, i za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića - da li je moguće da se dogodilo u Srbiji ono što se dogodilo, a to je da je izvršeno hapšenje jednog učesnika rijaliti programa u vezi, osumnjičenog za najteže krivično delo, to je za ubistvo? Dakle, da li je moguće da se ovako nešto uopšte desi, i da se istraga za najteže krivično delo vrši na ovakav način, jer ovo jeste deo krivičnog postupka, jeste deo istrage. Evo, NUNS je, recimo, povodom toga rekao da je ovo školski primer sistematskog kršenja zakona. Da li je ovo sada vrhunac pretvaranja države u rijaliti, i pretvaranja istražnog postupka u predstavu, ili ćemo i dalje gledati slične događaje? Želela bih da čujem odgovor na to.

Još jedno pitanje za ministra kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića, pošto je, kako smo već videli ovih dana javnost uznemirena zbog slučaja gašenja Vranjskih novina posle 23 godina izlaženja ovog nedeljnika, i zbog štrajka glađu Vukašina Obradovića, vlasnika i glavnog urednika ovih novina, svega što se dogodilo u vezi sa tim, protesta koji su počeli. Da li ministara misli da je ovakav razvoj situacije neophodan bio i šta namerava da učini da se ova situacija razreši? Čula sam povodom toga neke komentare da se ministar, odnosno da se Vlada povlači iz medija. Ja to ne razumem. Da li je ovo ministarstvo kulture i informisanja ili je reč o nečem drugom? Volela bih da mi se to razjasni.

Još jedno pitanje za ministra kulture, možda i za neke druge ministre, recimo, možda i za ministra LJajića pošto je turizam u njegovoj nadležnosti, da li im je poznato u kakvom su stanju dvorci u čitavoj Srbiji, posebno u Vojvodini gde ih ima preko 40, tu ih ima najviše? Meni je jako žao što nisam uspela za danas da nabavim slike ovih zdanja, ali potrudiću se da možda u nekoj drugoj prilici i to nabavim. Ovakva zdanja su u drugim zemljama hoteli sa 5 i 6 zvezdica, dok kod nas su katastrofalnom rušenom stanju i propadaju. Navešću primer, recimo, dvorca Bisingen u Vlajkovcu kod Vršca, koji je prelepo zdanje i biser arhitekture i biser kulturne baštine, a on je u takvom stanju, da kako rekoh, volela bi da smo u prilici sada da vidimo slike. Zaista ću se potruditi da vam pokažem kako to izgleda, i zaista bih zamolila sve da se angažuju i da neki način ovo pitanje reše i da iskoristimo ovakvo blago a ne da ono propada u našoj zemlji. Hvala Vam.

Imovinska karta

(Beograd, 25.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 75000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:57