Naravno.
Tačno je, ne raspravljamo o njemu, ali on upravo govori o tome da na javnom medijskom servisu ni jedan predstavnik opozicije ne može da se pojavi. Na javnom difuznom servisu dominira isključivo samo predstavnik jedne političke partije koji masovno i grubo krši političku funkciju na kojoj se nalazi.

Zahvaljujem, predsedavajući, i dodajem da je apsolutno neodgovorno da nakon dve i po godine od donošenja Zakona o javnim medijskim servisima odredbe ovog zakona i dalje se ne primenjuju, zato što mi po drugi put, odnosno Skupština po drugi put probija rokove koje je Vlada Republike Srbije sama propisala, smatrajući ih dovoljnim za postavljanje novog sistema naplate putem taksi.
Podsećam da je u međuvremenu donet i Zakon o privremenom uređenju načina isplate taksi za javni medijski servis koji je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o javnim medijskim servisima i koji unosi dodatnu nesigurnost u medijsku pravnu oblast.
Ono što je meni ovde vrlo problematično i vrlo opasno jeste da ovo rešenje govori o odnosu Vlade prema Javnom servisu i Vladinoj želji da ga pretvori u svoj partijski servis, stavljaju javni interes u odnos zavisnosti prema Vladi kroz permanentno budžetsko finansiranje.
Malo pre u svom izlaganju sam pomenula koliko je opasno da država ima bilo kakav udeo i da finansijski podržava medije, zato što je to direktan put u uslovljavanje medija, u političko i finansijsko zloupotrebljavanje medija, a to nas ni na koji način ne može odvesti ka slobodnom društvu.
Podsećam da u društvima u kojima vladaju turbulentne okolnosti, u nestabilnim društvima kakvo je ovo naše društvo, da svaki upliv u medije za posledicu ima direktnu manipulaciju građanima.
Dakle, mediji predstavljaju u svakom društvu osnovno sredstvo informisanja preko koga se građani informišu. Zahvaljujući kome treba da donesu inteligentne i promišljene političke odluke. Takva situacija je apsolutno nemoguća u situaciji u okolnostima kada samo jedna politička partija, kada Vlada, konkretno, kontroliše medijski javni servis koji treba da bude osnovni medijski servis građana i osnovno sredstvo preko koga građani mogu da dobiju objektivne, pravoverne i istinite informacije. Hvala vam.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažene kolege narodni poslanici i građani Srbije, ja ću svoje izlaganje posvetiti isključivo kandidatima za članove Regulatornog tela za elektronske medije.
Prema Zakonu o elektronskim medijima i prema Statutu ovog navodno nezavisnog tela, stoji da kandidati u ovom regulatornom telu moraju da budu nezavisni i to moraju da budu ljudi poznati u medijskim strukama. Mi ovaj put od četvorice kandidata treba da odaberemo dvoje. Preciznim uvidom u njihove biografije možemo da vidimo da trojica od četvorice ne ispunjavaju te kriterijume, da to nisu stručnjaci koji su prepoznati u medijima, nit su to ljudi koji su se ikada bavili medijima.
Ne bih ovde imenovala neke, pošto mislim da to prosto sada nije u redu, ali ću pitati sve vas javno, a i građane Srbije, da se zapitamo svi kakve veze ima čovek koji je nekada bio direktor gradskog saobraćajnog preduzeća sa medijima? Prilikom razgovora koji smo mi obavili sa kandidatima, videli smo da se nijedan od kandidata nikad nije bavio medijima na način na koji to propisuje ovo regulatorno telo.
Ono što je posebno opasno i što je siguran uvod u četiri godine apsolutnog medijskog mraka, jeste potencijalni odabir, a ja verujem da će se, nažalost, ovaj čovek i odabrati, potencijalno biranje Gorana Petrovića, koji je aktuelni zamenik predsednika Saveta Regulatornog tela za elektronske medije.
Zbog čega tvrdim da nam sledi četiri godine mraka u slučaju da ovaj čovek bude izabran, a nažalost verujem da hoće biti izabran? On je, naime, u ovom telu od 2011. godine, i od tada je bio u mogućnosti da spreči potpuno medijsko crnilo koje vlada u našim medijima od 2012. godine. On to nije učinio. Zapravo, mi od 2012. godine imamo nezapamćenu zloupotrebu medija u političke svrhe. Imamo upliv najprimitivnijeg, najprizemnijeg i pogubnog medijskog sadržaja, koji i te kako utiče na sve građane naše zemlje.
Da bismo dokazali da ovo telo nije nezavisno, kao ni članovi ovog regulatornog tela, morala bih da pomenem i ilustrovaću to samo jednim primerom. Naime, Regulatorno telo za elektronske medije je bilo u obavezi, prema svom statutu, koji zapravo i nije njihov statut, već koristi Statut Republičke radiodifuzne agencije, koja je ukinuta pre dve godine, tako da ovo telo još uvek nema statut po kome posluje, ali prema Zakonu o elektronskim medijima REM je bio u obavezi da vrši nadzor i kontrolu nad radom pružalaca medijskih usluga tokom medijske kampanje. Naravno, poštujući medijske zakone i poštujući medijsku etiku.
Zbog čega je to bitno? Kako bismo videli koji politički akteri u kom procentu su bili zastupljeni u informativnim emisijama svih televizija. Oni su bili dužni da objave taj izveštaj, kako bismo videli da nije bilo zloupotrebe aktuelnih političkih funkcija, da vidimo koje stranke su bile najzastupljenije i ko je zloupotrebljavao svoju trenutnu političku funkciju tokom predizborne kampanje. Sada je mesec decembar, izbori su bili 24. aprila, a mi još uvek taj izveštaj nemamo. Taj izveštaj je potreban kako bismo videli da je tokom predizborne kampanje bilo flagrantnog kršenja svih mogućih zakona medijskih i svih mogućih pravila izveštavanja.
Kada sam na Odboru za kulturu pitala kandidata Gorana Petrovića šta se dešava sa tim izveštajem, on je pokušao da obmane i mene i ostale članove odbora, rekavši da je REM predao izveštaj o oglašavanju tokom predizborne kampanje. Izveštaj o oglašavanju tokom predizborne kampanje nije isto što i izveštaj o nadzoru emitera. Tako da, pitala sam ga takođe šta se radi sa izveštajem? Mi imamo pouzdane informacije da je taj izveštaj gotov. On je tvrdio da oni zapravo nisu u obavezi da taj izveštaj dostave. U tom slučaju, Goran Petrović, kao aktuelni zamenik predsednika Saveta regulatora, ili je pogazio statut Regulatornog tela, odnosno Republičke radiodifuzne agencije, imajući u vidu da njegov statut koriste, ili se oglušio o statut s obzirom da je njihov rad javan, ili je pogazio Zakon o elektronskim medijima koji njima nalaže kontrolu nad radom emitera.
Ono što je takođe tragična stvar u vezi sa REM-om, da ne mislite da se samo bavim njihovim političim radom, odnosno neradom, moram da pomenem da su oni bili dužni da zaštite maloletnike od svakog pogubnog medijskog sadržaja koje se, prema Zakonu o elektronskim medijima, odnosi na svaki sadržaj koji može da ugrozi moralni, duhovni ili fizički maloletnika.
Naime, oni do 2013. godine nisu objavili izveštaj gde bismo mi videli poguban uticaj medija nad decom. Vezano za taj izveštaj, vratila bih se samo još jedanput na izveštaj o radu emitera, da prvi put od 2003. godine ove godine taj izveštaj nije bio objavljen.
S toga, vratimo se na suštinu, REM je duboko kontrolisano telo. Mi nemamo nezavisno telo koje treba da kontroliše medije. U situaciji kada nam se približavaju izbori naredne godine, ta situacija je vrlo pogubna i strahovito opasna. Tako da, predlažem kolegama narodnim poslanicima da se uzdržimo od glasanja ili glasamo proti za predložene kandidate. Jer, u slučaju da ih odaberemo, mi imamo siguran medijski mrak, imamo sigurnu kontrolu medija, a REM je upravo telo zahvaljujući kome se aktuelna vlast i dalje održava na vlasti, zato što omogućavaju maksimalnu zloupotrebu političke i finansijske kontrole medija. Hvala.

Hvala vam, predsedavajući.
Ja zapravo nisam sigurna da je predlagač uopšte pročitao moj amandman, a evo zbog čega to tvrdim. U prvoj rečenici predloga za izmenu stava 2. člana 19, koji je predložen amandmanom, eksplicitno je navedeno da se u postupku registracije registrator bavi isključivo ispitivanjem formalnih uslova za upis, s tim što su amandmanom preciznije definisani isti formalni uslovi.
Predlagač u obrazloženju navodi da se amandman ne prihvata iz razloga što se u postupku registracije ne utvrđuju prava i obaveze, već samo ispunjenost formalnih uslova, o čemu je upravo i bilo reči u amandmanu koji sam ja predložila. Da li je ovo neki tipski odgovor koji se daje kada Vlada po nalogu odbija amandmane, ili je predlagač prosto promašio obrazloženje ovog amandmana sa nekim drugim?
Ja bih vam se unapred zahvalila na odgovoru i dodatnom pojašnjenju. Hvala.

Poštovana gospođo ministarka i predstavnici predlagača, predloženi tekst zakona o upravljanju aerodromima po našem mišljenju pun nedorečenosti i nelogičnosti i krajnje čudnih rešenja.
Evo, na primer, tako u članu 1. stav 1. Predloga zakona navedeno je da se, citiram – ovim zakonom uređuju uslovi i načini obavljanja delatnosti upravljanja aerodromom, razvoja aerodromske infrastrukture, pružanja aerodromskih usluga za potrebe vazdušnog saobraćaja, kao i izgradnja unutar i oko zaštitnog pojasa aerodromskog kompleksa, kao i pojedina pitanja specifična za davanje koncesije za aerodrome.
Smatram da je namera donošenja ovog zakona upravo da se aerodromi, pre svega Aerodrom „Nikola Tesla“ da u koncesiju, jer se već u stavu 2. ovog člana navodi da na pitanja koja nisu posebno uređena ovim zakonom, a koja se odnose na uslove i način rada operatera aerodroma, funkcionisanja aerodroma, izgradnju i funkcionisanje aerodromskog kompleksa i infrastrukture, postupak davanja koncesije za aerodrom i utvrđivanje javnog interesa, shodno se primenjuju odgovarajuće odredbe zakona kojim se uređuje vazdušni saobraćaj, zatim zakona kojim se uređuje javno privatno partnerstvo i koncesija i zakon kojim se uređuje eksproprijacija i zakona kojim se uređuje planiranje i izgradnja.
Moje pitanje – zašto se ovim zakonom regulišu samo pojedina pitanja? Nije logično da jedan leks specijalis ne reguliše sva pitanja i da opštom odredbom upućuje na primenu drugih zakona. To govori da predlagač ili nije imao dovoljno vremena da pripremi zakon ili predviđa zloupotrebe.
Članovi 10. i 9. regulišu pitanje uslova izgradnje unutar i u zaštitnom pojasu oko aerodromskog kompleksa. Moje pitanje je – šta će država da uradi sa objektima koji su bespravno izgrađeni na zemljištu na kome je predviđeno širenje Aerodroma „Nikola Tesla“? Bespravno podignuti objekti se ili ruše ili se ozakone i ne treba ih posebno štiti.
Član 15. – finansiranje izgradnje aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture, u tački 2) predviđeno je da se sredstva za finansiranje izgradnje, dogradnje, adaptacije i rekonstrukcije aerodromskog kompleksa i aerodromske infrastrukture obezbeđuju iz budžeta Republike Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave, u zavisnosti u čijoj je nadležnosti aerodrom. Pitanje – da li to otvara mogućnost da Vlada Republike Srbije opet daje subvencije, ili da se budžetska sredstva utroše u sređivanje aerodroma kako bi kasnije bio dat u koncesiju?
U istom članu, u tački 4) predviđeno je da finansiranje izgradnje aerodromskog kompleksa i infrastrukture može da bude i iz donacija i poklona. Ovde se, pored transparentnosti ovakvog načina finansiranja, postavlja i pitanje političkog i ekonomskog uticaja i mogućnost korupcije, jer ulaganje u aerodrome i infrastrukturu nije malo, pogotovo ako se radi o aerodromima koji su u svojini Republike ili AP.
Još jedna primedba. U zakonu nisu jasno definisani načini i kriterijumi, odnosno merila za dodelu podsticajnih sredstava za aerodrome, već je zakonska odredba da Vlada bliže uređuje načine i kriterijume, što opet može da bude netransparentno.
Članovima 16. i 17. regulisan je i nacionalni program razvoja aerodroma koji se donosi radi obezbeđivanja uslova za dugoročni razvoj i unapređenje aerodroma u Republici Srbiji. Dakle, možemo da vidimo na osnovu kojih referenci u poslovanju je za ovako odgovoran posao izabrano Privredno društvo „Aerodromi Srbije d.o.o.“ Beograd.
Naime, prema javno dostupnim podacima na sajtu APR-a, radi se o privrednom društvu čiji je osnivač Republika Srbija sa osnivačkim ulogom od 150.000 dinara i da je osnovano u februaru ove godine, tako da na sajtu nisu dostupni finansijski podaci u vezi sa njegovim poslovanjem. Hvala.

Hvala.
Amandmanom sam predložila da će svaki direktni i indirektni korisnik budžeta na internet prezentaciji mesečno objavljivati detaljno izvršenje budžeta sa punom analitikom. Svakog meseca, najkasnije do desetog u tekućem mesecu, a za prethodni mesec, svaki budžetski korisnik će objaviti koliko je tačno sredstava potrošeno iz budžeta po svim budžetskim stavkama. Primenjujući odredbe o zaštiti podataka o ličnosti propisane Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti, neće se objavljivati pojedinačna imena zaposlenih, već će se objavljivati njihov broj po svim vrstama ugovora, sve sistematizacije radnih mesta, isplaćeni iznosi i ti podaci će se objavljivati zbirno.
Pored toga, amandmanom predlažem da Ministarstvo finansija bude u obavezi da putem svoje internet prezentacije svakog meseca objavljuje izvršenje budžeta po svim budžetskim stavkama, obezbedi potpunu transparentnost i javnu kontrolu trošenja budžetskih sredstava. Ne objavljuju se samo informacije koje su Ustavom i zakonom proglašene tajnim, posebno u oblastima nacionalne bezbednosti i odbrane.
Na osnovu obrazloženja zaključujem da Vlada ne razlikuje i poistovećuje pojam opšte javnosti sa pojmom izveštavanja između pojedinih državnih organa. To zaključujem jer je u obrazloženju navedeno da je utvrđena obaveza ministra da najmanje dva puta godišnje informiše Vladu o izvršenju budžeta. Ono na čemu sam ja insistirala, jeste da javnost u svakom trenutku može da pristupi internet prezentaciji na kojoj će se mesečno, a ne dva puta godišnje, objavljivati detaljno izvršenje budžeta sa analitikom.
Takođe, amandmanom sam jasno istakla da se neće objavljivati pojedinačna imena zaposlenih po ugovoru o radu na određeno vreme i privremenim i povremenim poslovima, već će se objavljivati njihov broj po svim vrstama ugovora, sve sistematizacije radnih mesta, isplaćeni iznosi, i ti podaci će se objavljivati zbirno. Dakle, moj amandman se odnosi na analitiku, a to ne podrazumeva objavljivanje konkretnih imena.
Dakle, naglašavam još jednom, u svom amandmanu sam tražila da podacima i analitici može da pristupi bilo koji građanin, a predlagač u obrazloženju to poistovećuje sa obavezama koje ministarstva imaju prema Vladi, a Vlada dalje prema Skupštini, a to nije i nikako ne može biti isto. Hvala.

Hvala.
Iako su moji amandmani potpuno različiti, Vlada je dala gotovo istovetno obrazloženje kao i na amandman na član 9.
U mom amandmanu tražila sam da sve obaveze izvršene prema korisnicima budžetskih sredstava, da se one objavljuju na mesečnom nivou na internet prezentaciji Ministarstva finansija i to na način da se svakog meseca najkasnije do desetog dana u mesecu, a za prethodni mesec da Ministarstvo finansija objavi tačno koliko je budžetskih sredstava izvršeno srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta.
U obrazloženju Vlada ističe da se Zakonom o budžetu Republike Srbije ne može definisati obaveza Ministarstva finansija u smislu objavljivanja na internet prezentaciji ministarstva koliko je budžetskih sredstava izvršeno srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta. Dalje se u obrazloženju navodi da je u skladu sa članom 76. Zakona o budžetskom sistemu, između ostalog, utvrđena obaveza ministra da najmanje dva puta godišnje informiše Vladu o izvršenju budžeta.
U svom amandmanu ja ovo nisam dovodila u pitanje. Ono što sam tražila jeste da javnost u svakom trenutku na internet prezentaciji Ministarstva finansija može da pogleda koliko je budžetskih sredstava izvršeno srazmerno ostvarenim prihodima i primanjima budžeta. Odnos ministarstva prema Vladi je jedno, a sasvim je drugo da javnost, odnosno svaki građanin ove zemlje može da se upozna sa ovim podacima. To su dve sasvim drugačije stvari. Hvala.

Hvala vam.
Svojim amandmanom tražila sam da su direktni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, pre najavljivanja novih obaveza na način propisan stavom 1. ovog člana u sistemu izvršenja budžeta, obavezni da prijave preuzete, a ne izvršene obaveze iz prethodne budžetske godine i iste objave na mesečnom nivou na svojoj internet prezentaciji.
Takođe, svakog meseca, a najkasnije do petog dana u tekućem mesecu, a za prethodni mesec, indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije prijaviće preuzete, a ne izvršene obaveze iz prethodne budžetske godine.
U obrazloženju predlagač navodi da je već propisana obaveza za direktne korisnike budžetskih sredstava Republike Srbije da pre najavljivanja novih obaveza moraju da se prijave u sistem izvršenja budžeta, da prijave preuzete ne izvršene obaveze iz prethodne godine, što čini ne svrsishodno i ne celishodno propisivati obavezu da se prijave ne izvršene obaveze iz prethodne budžetske godine objavljuju na svojoj internet prezentaciji.
Da pojasnim, insistirala sam da se svakog meseca, a za prethodni mesec objavljuju preuzete, a ne izvršene obaveze iz prethodne budžetske godine, a ne ukupne ne izvršene obaveze iz prethodne godine, kako je navedeno u obrazloženju predlagača. To jednostavno nisu iste stvari i predlozi, tako da obrazloženje samim tim nije dobro i nije ni jasno. Hvala.

Hvala vam.
Svojim amandmanom predložila sam da su javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija obavezni da objavljuju, na mesečnom nivo, na internet prezentaciji sve viškove prihoda nad rashodima i uplati u budžet Republike Srbije. Takođe, svakog će meseca, a najkasnije do petog u mesecu, a za prethodni mesec, javna preduzeća i drugi oblici organizovanja čiji je osnivač Republika Srbija objaviti tačno sve viškove prihoda nad rashodima i uplati u budžet Republike Srbije.
U obrazloženju se navodi da se amandman ne prihvata iz razloga što se Zakonom o budžetu Republike Srbije, citiram – ne može definisati obaveza javnih preduzeća i drugih oblika organizovanja čiji je osnivač Republika Srbije, odnosno obaveza objavljivanja i viška prihoda nad rashodima i uplati u budžet Republike Srbije na mesečnom nivou.
Ovo obrazloženje nije dobro iz razloga što predlagač u prethodnim obrazloženjima prihvata mogućnost o izveštavanju o prihodima i rashodima, a ovde zatvara kao mogućnost bez obrazloženja razloga za takav stav. Posebno zbog razloga zato što se Zakon o budžetu može smatrati za leks specijalis u odnosu na izvršenje budžetskih rashoda i prihoda. Hvala.

Zahvaljujem se.
Mojim amandmanom predloženo je da se naknada za rad predsednika i članova komisije i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru objavljuje na mesečnom nivou na internet prezentaciji organi koji isplaćuju predmetne naknade svakog meseca najkasnije do petog u tekućem mesecu, a za prethodni mesec svi organi koji isplaćuju predmetne naknade za rad predsednika i članova komisije i drugih stalnih i privremenih radnih tela u svom sastavu.
U obrazloženju predlagača navodi se da se ne može definisati obaveza za objavljivanje naknada za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru. Dalje se navodi da je Zakonom o budžetu propisan način i rokovi za podnošenje finansijskih izveštaja za sve budžetske korisnike.
Podnošenje finansijskih izveštaja nije i ne može biti isto što i obaveštavanje javnosti. Obaveza izveštavanja je suštinski ista kao i obaveza obaveštavanja. Predlagač prihvata da može da se definiše izveštavanje, a ne može obaveštavanje, što uopšte nije logično. Hvala.

Hvala vam.
U amandmanu sam navela da drugi korisnici javnih sredstava, koji koriste poslovni prostor i pokretne stvari kojima upravljaju direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava Republike Srbije, odnosno budžeta lokalne vlasti, plaćaju nastale troškove, troškove tekućeg i investicionog održanja, shodno kriterijumima koje propisuje Vlada, i da ih objavljuje na mesečnom nivou na internet prezentaciji organa koji plaća predmetne troškove i vodi se predmetnim kriterijumima.
U obrazloženju se navodi da se ne može definisati obaveza Vlade i izvršnog organa lokalne vlasti da objavljuju na internet stranici kriterijume za plaćanje troškova nastalih usled korišćenja poslovnog prostora od strane drugih korisnika, a koji nisu direktni ili indirektni korisnici budžeta Republike Srbije.
Vlada navodi da navodno ne može da definiše obaveze, a s druge strane se propisuju obaveze za donošenje kriterijuma koje propisuje Vlada. Drugim rečima, mogu da propišu obaveze za Vladu, ali ne mogu i za druge budžetske korisnike. Slično kao i povodom prethodnog obrazloženja amandmana, zaključujem da ovo uopšte nije logično. Hvala.

Hvala vam.
Amandmanom sam predložila da se poslovi zaključeni shodno odredbi stava prvog ovog člana obavezno moraju objavljivati svakog meseca na internet prezentaciji organa koji zaključuje predmetne poslove. Svakog meseca najkasnije do desetog u tekućem mesecu, a za prethodni mesec, svi organi i Ministarstvo finansija objavljuje sve poslove koji su zaključeni shodno odredbi stava prvog ovog člana.“
U obrazloženju se navodi da će se sve obaveze i potraživanja po osnovu transakcija sa finansijskim derivatima prikazivati u finansijskim izveštajima.
Na osnovu navedenog zaključujem da predlagač ne razlikuje osnovne pojmove izveštavanja i obaveštavanja. Izveštaji su obavezni i tu ništa nije sporno, ali ja govorim o izveštavanju javnosti i građana koji u svakom trenutku mogu ovim podacima pristupiti putem internet prezentacije. Hvala.

Hvala vam, predsednice.
Podnela sam amandman koji se odnosi na to da se rashodi i izdaci, izvršeni shodno odredbi iz stava 1. ovog člana, obavezno objavljuju na mesečnom nivou na internet prezentaciji Vlade Republike Srbije. Svakog meseca, najkasnije do 10-og u mesecu, a za prethodni mesec, Vlada Republike Srbije objaviće sve rashode i izdatke izvršene shodno odredbi stava 1. ovog člana.
U obrazloženju se kaže da se Zakonom o budžetu Republike Srbije ne može definisati obaveza Vlade Republike Srbije u smislu objavljivanja na svojoj internet prezentaciji, odnosno objavljivanja rashoda i izdataka organa i organizacija Republike Srbije. Kako se navodi, Zakonom o platnim uslugama uređuju se uslovi i način pružanja platnih usluga, nosioci platnih usluga zaštita, oblast koja se odnosi na tajnost i zaštita podataka o platnim uslugama.
Dakle, navode se uslovi, načini, nosioci zaštita, oblast, ali se nigde ne navodi transparentnost o kojoj ja govorim. Znači li to da Zakon o budžetu ne obavezuje Vladu. Drugi stav obrazloženja amandmana ne potvrđuje da je drugim propisom, zapravo predviđena obaveza koja se predlaže amandmanom, nego se ponavlja ono što je predloženo kao i izmena. Zahvaljujem se.

Hvala vam.
Amandmanom predlažem poseban akt, odnosno da se na internet prezentaciji Vlade Republike Srbije, Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i internet prezentaciji podnosioca predmeta inicijative objavljuju sredstva za realizaciju projekata investicionog održavanja i upravljanja nepokretnosti, kao i predlog Republičke direkcije za imovinu Republike Srbije i inicijative ostalih direktnih korisnika budžetskih sredstava.
U obrazloženju, mog odbijenog amandmana, Vlada navodi da se poseban akt kojim se uređuje raspored i korišćenje sredstava za realizaciju projekta investicionog održavanja i upravljanja nepokretnostima objavljuje u „Službenom glasniku RS“, čime je, kako navodi predlagač, ispunjen uslov transparentnosti trošenja budžetskih sredstava.
Raspitala sam se i tiraž „Službenog glasnika RS“, iznosi 4.200 primeraka. Dakle, ovako mali tiraž treba da obezbedi transparentnost. Da li predlagač zaista misli da je ovaj broj primeraka dovoljan kako bi sva zainteresovana javnost i svi građani imali uvid u trošenje sredstava? Objavljivanje u „Službenom glasniku“ je prevaziđeno i potpuno nedovoljno i nikako ne može da ispunjava uslov transparentnosti. Zahvaljujem se.

Hvala, predsedavajući.
Predložila sam da se svi nalozi dati od strane predsednika Visokog saveta sudstva za prenos sredstava koja se ostvare po osnovu naplate sudskih taksi obavezno objavljuju na mesečnom nivou, i to najkasnije do 10 u mesecu za prethodni mesec, na internet prezentaciji Ministarstva pravde i Visokog saveta sudstva.
U obrazloženju se navodi da je Zakonom o budžetskom sistemu, Uredbom o budžetskom računovodstvu i Pravilnikom o načinu pripreme, sastavljanja i podnošenja finansijskih izveštaja korisnika budžetskih sredstava, korisnika sredstava organizacija za obavezno socijalno osiguranje i budžetskih fondova, propisan način i rokovi za podnošenje finansijskih izveštaja za sve budžetske korisnike, pa i Visokog saveta sudstva. Tako da, predlagač smatra da nema osnova da se ovim zakonom samo za jedan organ propisuju drugačiji rokovi i načini izveštavanja.
Dalje se kaže, citiram, pravosudni organi uključeni su u sistem izvršenja budžeta, tako da je njihovo poslovanje, kao i poslovanje direktnih budžetskih korisnika, vrlo vidljivo u sistemu.
Pitam predlagača, kojom metodologijom je to moguće ustanoviti pojam „vrlo vidljivo“? Da pojasnim, u obrazloženju se prvo kaže da se ne može ustanoviti obaveza za jedan organ, a ustanovljavam istu obavezu za sve. Ako se drži tog stava da ne možete da ustanovite obavezu, zašto u drugoj rečenici obrazloženja amandmana predlagač sada objašnjava gde je propisana obaveza, za koju je prethodno Vlada kazala da ne može da je ustanovi.
Dakle, ostaje potpuno nejasno da li predlagač može da je ustanovi, ne može da je ustanovi ili ona uopšte ne postoji?
Hvala.