BRANISLAV MIHAJLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1953. godine. Živi u Boru.

Doktorirao je tehničke nauke. Na poslovima rukovođenja proizvodnjom, menadžmenta, projektovanja rudnika, planiranja i na analizi proizvodnje radio je 39 godina u RTB Bor. Bavi se rudarskom industrijom; industrijom proizvodnje i prerade metala i projektovanjem rudnika.

Član pokreta Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 1
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 26 dana i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 28 dana i 2 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.11.2016.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Moj amandman se odnosi na član 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi rekama na unutrašnjim vodama i on treba da glasi ovako - u članu 3. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama st. 6. i 7. brišu se. Znači, moj amandman je sličan sa amandmanima koje su izložili moji prethodnici. Međutim, obrazloženje će biti malo drugačije.
Suština obrazloženja je u tome da ministar nije kompetentno lice koje može da propiše uslove koje moraju da ispunjavaju privredna društva da bi obavljala poslove tehničkog održavanja vodnih puteva.
U članu 3. su dodati čl. od 1. do 7. i čl. od 1. do 5. jasno određuju propozicije kako se vrši postupak javne nabavke za poslove održavanja vodnih puteva. Normalno je ta procedura, govorim o čl. od 1. do 5, Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture usvaja godišnji program tehničkog održavanja koji mora da bude detaljan, da izvrši analizu stanja plovnih puteva, objekata koji se nalaze na tim plovnim putevima i potpuno precizno da odredi predlog mera koje treba uraditi da bi se obezbedila odgovarajuća bezbednost tih plovnih puteva, dinamika rada i onako kako je predviđeno svim tim članovima.
Na osnovu tako usvojenog, vrlo preciznog godišnjeg programa tehničkog održavanja vodnih puteva, onda Direkcija za vodne puteve trebalo bi da se stara o primeni takvog programa, odnosno realizaciju takvog programa. S tim u vezi ona organizuje postupak javne nabavke, koji normalno mora biti, što god je moguće više transparentan i usklađen sa Zakonom o javnim nabavkama. To je izuzetno važno, i to je dosta dobro obuhvaćeno članovima, odnosno st. od 1. do 5.
Članovi 6. i 7. su potpuna kontradikcija u odnosu na ove čl. 1. do 5. Naime, precizno, stav 6. kaže - ministar propisuje bliže uslove i kriterijume za dodelu i korišćenje sredstva iz stava 1. ovog člana.
Ministar ne može to da radi. To nije njegova kompetencija i zarad transparentnosti ne sme da bude njegova kompetencija. Stav 7. kaže – ministar propisuje uslove, opet ministar, koje moraju da ispunjavaju privredna društva za obavljanje poslova izvođenja radova u okviru obavljanja poslova tehničkog održavanja vodnih puteva. Ta dva stava su u potpunoj kontradikciji sa čl. od 1. do 5. Zato sam i predložio, odnosno naša poslanička grupa predlaže u ovom amandmanu da se ta dva stava brišu.
Zašto? Zato što čl. 6. i 7. su u apsolutnoj suprotnosti sa principom transparentnosti rada, ne samo Vlade, ne samo ministarstava, nego uopšte. Potpuno jasno su precizirani stavovi Zakona o javnim nabavkama koja kažu kako treba da se izvode javni radovi, kako se sprovode tenderi, kako se određuje komisija, kako se obezbeđuje što god može veći stepen objektivnosti i transparentnosti rada na postupku javne nabavke i izboru privrednog društva koje će obavljati radove.
Zašto mi ovo posebno naglašavamo? Zato što tamo gde nema transparentnosti otvaraju se vrata za korupciju. Mi ne možemo reći, prisutni smo i svesni smo da je u ovom našem društvu korupcija još uvek prisutna i mi bismo trebali svuda, a naročito u zakonima koji se usvajaju u ovom domu, da sprečimo bilo kakvu mogućnost da se ne otvaraju, nego da se otškrinu vrata, nego da se tresnu, da se zalupe vrata za bilo kakvu mogućnost korupcije.
Prema tome, krajnje ozbiljno naglašavamo da st. 6. i 7. su, da ne kažem, vrlo opasni članovi koji jednostavno omogućuju neke stvari protiv kojih ovo društvo principijelno treba da se bori. Nisu u skladu ni sa čime, pogotovo, kažem, nikako ne bi smele da budu kompetencije jednog ministra. Ako se ministar bavi ovim što piše u čl. 6. i 7. onda on nije ministar, već je on nešto drugo, radi posao nekog drugog koji je možda dve, tri ili pet stepenica ispod njega u organizacionoj hijerarhiji ministarstva. To je otprilike ono najvažnije.
Sada ću možda u odgovoru od ministarke dobiti odgovor da možda nisam u pravu ili da nisam shvatio najbolje, ali moram reći da dolazim iz RTB „Bor“ gde je upravo završen osmogodišnji ciklus, jedan veliki investicioni ciklus na jednom velikom državnom projektu koji je koštao 450 miliona evra i koji se krajnje neslavno završio što je i predsednik Vlade pre nedelju dana javno priznao. I dok je trajao investicioni ciklus, kleli smo se da je sve transparentno, da je sve jasno, da je sve kako treba, da sve ide u skladu sa zakonom i propisima i na kraju smo došli do toga da smo napravili najveći privredni promašaj u ovom delu Srbije.
Prema tome, imajući to iskustvo pred sobom, ne samo iz Bora, nego verovatno i negde druge, ali ja situaciju sa Borom jako dobro poznajem, ja posebno želim da naglasim da, ne samo ovo što je napisano u čl. 6. i 7, nego uopšte, generalno, kada se u ovom domu, u ovom parlamentu pojavi bilo koji zakon koji čak može i da namiriše na eventualne propuste ili otvaranju vrata ili mogućnosti za korupciju, opet kažem koja je u značajnoj meri prisutna u ovom društvu, kompletan ovaj parlament mora da reaguje. Uopšte nije bitno ko sa koje strane sedi u parlamentu. Mislim da nam je u tom smislu podjednak zadatak. Ne smemo se dvostruko ponašati, ne smeju biti dupli aršini, ne smemo javno i u javnim nastupima proklamovati žestoku borbu protiv korupcije i žestoku borbu protiv mogućnosti za bilo koju korupciju i onda kada dođe zakon na usvajanje da onda provučemo neke stvari koje mogu da odškrinu vrata za tako nešto. Toliko za sada. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.11.2016.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Gospodin Martinović je pomenuo moje ime i mislim da je osnovni red da odgovorim.
Odmah da kažem da već počinje mnogo da mi smeta što gospodin Martinović se već stavlja u ulogu tumača šta je ko mislio i šta je ko hteo da kaže. Ja ono što sam mislio, ja sam to i rekao, i vrlo mi smeta u životu, pogotovo ovde u parlamentu, kada neko izvrće ono što ja mislim i što kažem i on tumači to što sam ja hteo da kažem.
Savetovao bih gospodinu Martinoviću da se okane tog manira, jer to deluje vrlo uvredljivo, pogotovo što smo mi kolege i po zvanju i po znanju i po naučnim zvanjima koje imamo i ne bih voleo da neko tako interpretira moje stavove.
Drugo, ništa personalno nisam hteo da kažem, samo sam hteo da kažem da članovi 6. i 7. otvaraju vrata za korupciju, bilo koga sa imenom i prezimenom. Gospodin Vučić je na svom ekspozeu ovde u Skupštini rekao da korupcija predstavlja još jedan od gorućih problema ove zemlje. Pomenuo je milijardu evra koje negde ispare, u nekakvom zdravstvu.
Ponovo tvrdim i tu je ministarka i dobro je što čuje, njoj na štetu ide ako se usvoje članovi 6. i 7. Zarad transparentnosti, ona bi trebalo da se odrekne toga i da kaže – ja se odričem članova 6. i 7, jer to otvara sumnju da može nešto da podlegne korupciji i ona bi tu zaradila velike poene, jer bi narod video da se i ona praktično bori protiv onoga zašta se svi mi ovde zalažemo. Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 01.11.2016.

Zahvaljuje, predsednice.
Godine 2011. je probijena zakonska granica zaduživanja od 45% i od tada javni dug stalno i permanentno u kontinuitetu raste do današnjeg dana. On sada iznosi negde između 24 i 25 milijardi dolara i sa svim ovim zaduženjima, ovih pet zakona koje ovih dana usvajamo, koji iznose milijardu i 280 miliona dolara, to će se približiti granici od 26 milijardi dolara.
U ovoj sali ministar Vujović je pre dve nedelje rekao da je učešće Vlade u ovom dugu od 2012. godine do danas negde 9,3 milijarde. Sa ovih milijardu i 280 to učešće se diže na nekih 10,5 milijardi dolara, ili proporcionalno, od 10 dolara zaduženja, četiri dolara je napravila ova Vlada od 2012. godine do danas, a šest dolara pripada svim ostalim vladama od Tita do 2012. godine.
Zbog nekontrolisanog rasta javnog duga, postavlja se pitanje – da li u ovoj zemlji postoji dugoročna strategija upravljanja javnim dugom? Ja nisam mogao da nađem nigde tu strategiju i smatram da ona i ne postoji. Uprava za javni dug je izdala kratkoročnu trogodišnju strategiju, gde se kaže 2016. – 2018. godine javni dug mora ostati u granicama ispod 76%.
Postavlja se osnovno pitanje – koji je stepen održivosti dugoročne politike zaduživanja? I tu nemamo jasan odgovor. Iz toga proizilazi još važnije pitanje, održivost ekonomskog razvoja zemlje, jer opšte je poznato da rast javnog duga povećava ekonomsku nestabilnost i opasnost po ekonomski razvoj zemlje.
Prema tome, rast javnog duga guši ekonomski napredak zemlje i povećava opštu finansijsku nestabilnost, da ne kažem i onaj treći faktor, da otvara vrata za korupciju na najvišem nivou.
Prema tome, postavljam pitanje ministru – da li se vi i nova Vlada osećate odgovornim za permanentni i protivzakonit rast javnog duga, nedostatak dugoročne strategije upravljanja javnim dugom i vođenje zemlje u sve veću ekonomsku nestabilnost kao posledicu?
Da zaključim, nova zaduživanja i rast javnog duga u situaciji kada je javni dug skoro duplo veći od zakonom dozvoljenih 45% BDP, bez dugoročne strategije vraćanja tog duga, ja smatram direktno uperenim protiv vitalnih interesa ovog naroda. Hvala.

Imovinska karta

(Bor, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
Rukovodilac sektora za plan i analizu RBB Bor RTB Bor grupa RBB D.O.O u restrukturiranju Javni Mesečno 100000.00 RSD 27.04.1977 - 28.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:56