BRANKA STAMENKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 1968. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju prevodilac. Pokretač je građanske inicijative “Majka hrabrost” za poboljšanje uslova u srpskim porodilištima, za šta je dobila četiri nagrade.

Kao stipendista britanskog Sofija centra za proučavanje kosmologije u kulturi stekla je zvanje diplomiranog kulturologa na Velškom univerzitetu Triniti Sent Dejvid u Velikoj Britaniji.

Članica partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 215
  • 2
  • 660
  • 31
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 14 dana i 3 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 22 dana i 13 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.10.2018.

Hvala.

Danas su na dnevnom redu izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine. Malopre me je u hodniku jedna novinarka pitala – hoće li neko reći nešto o predloženom zakonu?

Pošto je, evo, treći dan rasprave, uglavnom smo u raspravi slušali ili literarne sastave o tome kako je lepa priroda Srbije u raznim krajevima naše domovine ili o tome kako je prethodna vlast zloupotrebljavala javne resurse. Evo, ja imam nameru da kažem nešto i o zakonskom rešenju koji se predlaže.

Ali, pre toga dozvolićete i meni da i ja malo evociram uspomene o ovoj aferi „Očistimo Srbiju“. Ja se nje jako dobro sećam. To je bilo nekih tri do četiri godine pre nego što sam ušla u politiku. Ispratila sam je građanskim očima i sećam se, ona je pukla u javnosti kada je dospela informacija u javnost da je veb-sajt „Očistimo Srbiju“ plaćen 26.000 evra. Kada odete na taj veb-sajt, taj veb-sajt je imao jednu jedinu stranicu koja je imala predviđeno jedno šest linkova koji nisu radili. Danas tog sajta nema, on nikada nije ni proradio, 26.000 evra smo, znači, bacili u neki bunar ili pak u nečiji privatni džep. Sećam se, nakon toga je izašla u javnost informacija da je na nekom teniskom turniru koji je trajao jedan vikend, dva dana, za bilbord bilo plaćeno, za bilbord „Očistimo Srbiju“, pola miliona evra, kao što to reče jedan poslanik SNS malopre. U to doba bila sam toliko šokirana time, kao građanka, da sam morala da upitam jednog prevejanog političara koji je tad još uvek bio u DS – kako je to moguće, kako je moguće da se to dešava? A odgovor je glasio – ali, sve je urađeno po zakonu. I tu dolazimo do osnovnog problema ovih zakonskih rešenja koja su danas na dnevnom redu.

Koleginica Čomić je juče pričala, kao odgovor na sve napade na bivšeg ministra Dulića, da od silnih krivičnih prijava na kraju ništa nije bilo. Znači, građani u nečemu što vlast radi prepoznaju zloupotrebu javnih resursa, ali pravosudni organi ne prepoznaju. Zašto? Zato što je problem u zakonima, gospodo, do nas je. Mi donosimo zakonska rešenja koja omogućavaju zloupotrebu javnog novca.

Ovde se pričalo mnogo o tome kako je bivši ministar Dulić bio u sukobu interesa jer je bio predsednik Upravnog odbora Fonda za zaštitu životne sredine, ali nije rečeno da je Državna revizorska institucija podnela hrpu prekršajnih i krivičnih prijava ne samo protiv ministra Dulića, već i protiv svih članova Upravnog odbora i niko ovde nije našao za shodno da kaže da je jedan od tih članova bio i današnji ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan. Kako od tih krivičnih prijava ništa nije bilo ni tada, ja verujem da neće ni ubuduće ništa od njih biti, u smislu ispunjenja očekivanja javnosti i građana, da nakon što donesemo sada ova zakonska rešenja i nakon što ponovo omogućimo lakšu zloupotrebu javnih sredstava, na kraju ništa neće biti i ispašće da je sva zloupotreba izvršena po zakonu.

Ono što ovo zakonsko rešenje danas predviđa jeste ukidanje obaveze raspisivanja javnog konkursa za trošenje finansijskih sredstava koja se slivaju za zaštitu životne sredine.

Pri tome se napominje da u naredne dve godine očekujemo oko 160 miliona evra iz pretpristupnih fondova EU. Znači, mi praktično ćemo, donošenjem ovih izmena, omogućiti lakšu zloupotrebu.

Ne kažem, unapred se ne može znati da li će te zloupotrebe biti ili ne, ali kažem da nema potrebe da otvaramo vrata bilo kakvoj mogućnosti zloupotrebe, jer do sada smo se uverili da ako su vrata otvorena, kroz ta vrata će se i proći.

Kad već pričamo o pretpristupnim fondovima EU, moram da kažem i nešto što građani Srbije ne znaju, a to je da veći deo sredstava koji nama dolazi na taj način biva utrošen na honorare savetnika EU koji dolaze ovde da nama pomognu da mi upravljamo tim sredstvima. Znači od tih 160 miliona evra, nakon što se namire honorari inostranih savetnika i nakon što se namiri partokratija, biće dobro ako ostane 50 miliona za to da se nešto s tim novcima konkretno uradi.

Poslanička grupa DJB se protivi ovim i ovako predloženim rešenjima. Javnog konkursa mora biti. Transparentnih kriterijuma za dodelu sredstava mora biti. Transparentnog izveštaja koji će se objavljivati na internetu o tome kako je svaki dinar i svaki evro koji je ušao u budžet, na kraju potrošen, mora biti.

Nemojte nas više, ni bivša ni sadašnja vlasti, ubeđivati nas iz DJB, a ni građane Srbije, da smo svi isti, jer nismo. Vi ste svi isti, mi smo drugačiji. Mi znamo da možemo drugačije i mi ćemo kad-tad pokazati da može drugačije i da je moguće državu voditi u javnom interesu, potpuno transparentno, uz jasno definisane kriterijume i odgovornu brigu o javnom novcu. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Hvala.

Nekoliko pitanja za predsednika Srbije, sva su vezana za veoma aktuelnu temu, rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije. Pre svega, ne ulazeći uopšte u analizu i pitanje da li je Briselski sporazum uopšte trebalo potpisivati, sama konstatujem u ime moje poslaničke grupe, da za ovih šest godina sve obaveze koje tim sporazumom je preuzela Republika Srbija, Republika Srbija je i ispunila dok Priština nije ispunila nijednu jedinu. Najvažnija obaveza koju je Priština trebalo da ispuni je formiranje zajednice srpskih opština.

Poslanička grupa Dosta je bilo je na stanovištu da briselske razgovore treba odmah zamrznuti, da Prištini treba odrediti rok od tri meseca da podnese nacrt statuta zajednice srpskih opština koja je izuzetno važna za Srbe koji žive južno od Ibra i kojih ima više nego na severu Kosova, a ukoliko se nakon tri meseca to ne desi, onda Briselski sporazum treba proglasiti pravno ništavnim zbog neispunjenja Prištine, što treba da potvrdi i Narodna skupština Republike Srbije.

Pitanje za predsednika Srbije glasi, šta misli o ovom predlogu? Da li će zamrznuti razgovore sa Briselom i odrediti ovaj rok od tri meseca za donošenje statuta o zajednici srpskih opština, što je preduslov za formiranje te zajednice.

Naime, Srbiji se otvara jedan potpuno novi prostor u poslednje vreme, jer je odnedavno Amerika promenila svoju politiku prema Balkanu. Nama valja mudro, državnički iskoristiti tu priliku, okrenuti se od pogubne do sada vođene politike vezano za Kosovo i Metohiju, koja se naslanjala na nametnuto i po Srbiju štetno nemačko rešenje, samo zbog toga što nam se nekakvom trulom šargarepom EU mahalo ispred nosa. Sada se otvorio prostor za jedno potpuno drugačije kreativno rešenje koje će biti državotvorno, koje će biti odgovorno u istorijskom smislu prema generacijama i pokolenjima koja dolaze.

Poslanička grupa Dosta je bilo je prošle nedelje predstavila javnosti predlog jednog tog novog kreativnog rešenja i uputila ga, između ostalog, i predsedniku Srbije, kao i predsednici Vlade, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim organizacijama u zemlji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uz poziv da uzmu učešća u javnim raspravama i okruglim stolovima koje ćemo tokom oktobra organizovati.

Rešenje koje predlažemo je Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji, koji za osnov ima presek između Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava tj. Rezolucije 1244, a kao model uzima odnos Danske i Farskih ostrva.

Ukoliko se jedan ovakav zakon usvoji otkloniće se svi razlozi koji se navode za potrebu razgovora sa Prištinom oko finalnog statusa Kosova. Rečju, da Republika Srbija nema kontrolu nad kompletnom teritorijom Kosova i Metohije i da njen Ustav ne važi na toj teritoriji.

Znači, ovim rešenjem podvodi se Kosovo i Metohija pod ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Ovoj južnoj srpskoj Pokrajini se daje jedna veoma široka autonomija, a istovremeno se onemogućava da traži stolicu u UN i podvodi se pod Ustav Republike Srbije.

Da li predsednik Srbije ima nameru da uzme učešća u okruglim stolovima i javnim raspravama na koje smo ga pozvali, a u vezi sa ovim objašnjenim rešenjem? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Hvala za aplauz.

Pitanje za ministra poljoprivrede. Paori iz Banatskog Karađorđeva zamolili su da se njihova muka iznese u Narodnoj skupštini i da se ministar poljoprivrede, ako je to ikako moguće, založi da se njihov problem reši.

Naime u Banatskom Karađorđevu je sproveden proces komasacije mimo svih pravila, uz brojne nepravilnosti, tako da se najvećem broju malih gazdinstava oduzima dobra zemlja, a zauzvrat im se daje zemlja lošijeg kvaliteta. Takođe, u procesu komasacije, u Komisiji za komasaciju bili su kao članovi ljudi koji su u direktnom sukobu interesa i koji imaju ličnu korist od ovako sprovedene komasacije.

Ovo je za paore iz Banatskog Karađorđeva i izuzetno emotivno pitanje, jer to su potomci naših solunskih ratnika, koji su tu zemlju dobili kao zaslugu za svoju borbu u Prvom svetskom ratu. U njihovim domovima oni čuvaju silno ordenje svojih pradedova. Oni vrlo emotivno reaguju na pomisao da se ta zemlja koja se naziva, oni je zovu dobrovoljačka zemlja, na ovaj način od njih otima, a pri tome je pre samog postupka komasacije njima bilo obećano da se dobrovoljačka zemlja neće dirati.

Oni mole ministra poljoprivrede da obrati pažnju, da se upozna sa ovim slučajem i da učini sve što je u njegovoj nadležnosti da se otklone nepravilnosti koje su napravljene tokom procesa komasacije, tj. da ceo proces krene ispočetka prema Zakonu i propisanim pravilima.

Drugo pitanje je za predsednicu Vlade, Anu Brnabić. Poslanička grupa Dosta je bilo prošle nedelje predstavila je javnosti Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji, koji za osnov ima presek između Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava, tačnije Rezolucije 1244 i koji predlaže jedno dugoročno održivo rešenje za status Kosova i Metohije i rešavanje ostalih problema od kojih stanovništvo u toj južnoj srpskoj pokrajini pati. Kao model za rešavanje ovog problema uzet je odnos između Danske i Farskih ostrva.

Usvajanjem ovog zakona, što inače i naš Ustav predviđa, izbegla bi se bilo kakva potreba za potpisivanjem bilo kakvog obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, otklonio bi se jedan od najčešćih razloga koji se navodi kao razlog za potrebu tog sporazuma, a to je da mi nemamo ustavnu kontrolu nad kompletnom teritorijom. Znači, uz pomoć ovog zakona, ta kontrola se uspostavlja, u potpunosti se Kosovo i Metohija podvode pod naš Ustav, ustavno-pravni poredak i međunarodno pravo.

Dosta je bilo, namerava u oktobru da organizuje javne rasprave, okrugle stolove, javna slušanja i uputilo je kopiju ovog pisma sa kopijom ovog zakona, nacrta zakona, predsednici Vlade, predsedniku Republike i predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim organizacijama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Ovim otvaramo dugo očekivani unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji.

Pitanje za predsednicu Vlade glasi – da li će uzeti učešća u važnoj javnoj raspravi o rešenju za status Kosova i Metohije, koje je predložila poslanička grupa Dosta je bilo, kroz nacrt ovog zakona koji treba da postane predlog i uđe u skupštinsku proceduru. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Hvala.

Nekoliko pitanja za predsednika Srbije, sva su vezana za veoma aktuelnu temu, rešavanja pitanja statusa Kosova i Metohije. Pre svega, ne ulazeći uopšte u analizu i pitanje da li je Briselski sporazum uopšte trebalo potpisivati, sama konstatujem u ime moje poslaničke grupe, da za ovih šest godina sve obaveze koje tim sporazumom je preuzela Republika Srbija, Republika Srbija je i ispunila dok Priština nije ispunila nijednu jedinu. Najvažnija obaveza koju je Priština trebalo da ispuni je formiranje zajednice srpskih opština.

Poslanička grupa Dosta je bilo je na stanovištu da briselske razgovore treba odmah zamrznuti, da Prištini treba odrediti rok od tri meseca da podnese nacrt statuta zajednice srpskih opština koja je izuzetno važna za Srbe koji žive južno od Ibra i kojih ima više nego na severu Kosova, a ukoliko se nakon tri meseca to ne desi, onda Briselski sporazum treba proglasiti pravno ništavnim zbog neispunjenja Prištine, što treba da potvrdi i Narodna skupština Republike Srbije.

Pitanje za predsednika Srbije glasi, šta misli o ovom predlogu? Da li će zamrznuti razgovore sa Briselom i odrediti ovaj rok od tri meseca za donošenje statuta o zajednici srpskih opština, što je preduslov za formiranje te zajednice.

Naime, Srbiji se otvara jedan potpuno novi prostor u poslednje vreme, jer je odnedavno Amerika promenila svoju politiku prema Balkanu. Nama valja mudro, državnički iskoristiti tu priliku, okrenuti se od pogubne do sada vođene politike vezano za Kosovo i Metohiju, koja se naslanjala na nametnuto i po Srbiju štetno nemačko rešenje, samo zbog toga što nam se nekakvom trulom šargarepom EU mahalo ispred nosa. Sada se otvorio prostor za jedno potpuno drugačije kreativno rešenje koje će biti državotvorno, koje će biti odgovorno u istorijskom smislu prema generacijama i pokolenjima koja dolaze.

Poslanička grupa Dosta je bilo je prošle nedelje predstavila javnosti predlog jednog tog novog kreativnog rešenja i uputila ga, između ostalog, i predsedniku Srbije, kao i predsednici Vlade, predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim organizacijama u zemlji, Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, uz poziv da uzmu učešća u javnim raspravama i okruglim stolovima koje ćemo tokom oktobra organizovati.

Rešenje koje predlažemo je Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji, koji za osnov ima presek između Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava tj. Rezolucije 1244, a kao model uzima odnos Danske i Farskih ostrva.

Ukoliko se jedan ovakav zakon usvoji otkloniće se svi razlozi koji se navode za potrebu razgovora sa Prištinom oko finalnog statusa Kosova. Rečju, da Republika Srbija nema kontrolu nad kompletnom teritorijom Kosova i Metohije i da njen Ustav ne važi na toj teritoriji.

Znači, ovim rešenjem podvodi se Kosovo i Metohija pod ustavno-pravni poredak Republike Srbije. Ovoj južnoj srpskoj Pokrajini se daje jedna veoma široka autonomija, a istovremeno se onemogućava da traži stolicu u UN i podvodi se pod Ustav Republike Srbije.

Da li predsednik Srbije ima nameru da uzme učešća u okruglim stolovima i javnim raspravama na koje smo ga pozvali, a u vezi sa ovim objašnjenim rešenjem? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Hvala za aplauz.

Pitanje za ministra poljoprivrede. Paori iz Banatskog Karađorđeva zamolili su da se njihova muka iznese u Narodnoj skupštini i da se ministar poljoprivrede, ako je to ikako moguće, založi da se njihov problem reši.

Naime u Banatskom Karađorđevu je sproveden proces komasacije mimo svih pravila, uz brojne nepravilnosti, tako da se najvećem broju malih gazdinstava oduzima dobra zemlja, a zauzvrat im se daje zemlja lošijeg kvaliteta. Takođe, u procesu komasacije, u Komisiji za komasaciju bili su kao članovi ljudi koji su u direktnom sukobu interesa i koji imaju ličnu korist od ovako sprovedene komasacije.

Ovo je za paore iz Banatskog Karađorđeva i izuzetno emotivno pitanje, jer to su potomci naših solunskih ratnika, koji su tu zemlju dobili kao zaslugu za svoju borbu u Prvom svetskom ratu. U njihovim domovima oni čuvaju silno ordenje svojih pradedova. Oni vrlo emotivno reaguju na pomisao da se ta zemlja koja se naziva, oni je zovu dobrovoljačka zemlja, na ovaj način od njih otima, a pri tome je pre samog postupka komasacije njima bilo obećano da se dobrovoljačka zemlja neće dirati.

Oni mole ministra poljoprivrede da obrati pažnju, da se upozna sa ovim slučajem i da učini sve što je u njegovoj nadležnosti da se otklone nepravilnosti koje su napravljene tokom procesa komasacije, tj. da ceo proces krene ispočetka prema Zakonu i propisanim pravilima.

Drugo pitanje je za predsednicu Vlade, Anu Brnabić. Poslanička grupa Dosta je bilo prošle nedelje predstavila je javnosti Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji, koji za osnov ima presek između Ustava Republike Srbije i međunarodnog prava, tačnije Rezolucije 1244 i koji predlaže jedno dugoročno održivo rešenje za status Kosova i Metohije i rešavanje ostalih problema od kojih stanovništvo u toj južnoj srpskoj pokrajini pati. Kao model za rešavanje ovog problema uzet je odnos između Danske i Farskih ostrva.

Usvajanjem ovog zakona, što inače i naš Ustav predviđa, izbegla bi se bilo kakva potreba za potpisivanjem bilo kakvog obavezujućeg sporazuma sa Prištinom, otklonio bi se jedan od najčešćih razloga koji se navodi kao razlog za potrebu tog sporazuma, a to je da mi nemamo ustavnu kontrolu nad kompletnom teritorijom. Znači, uz pomoć ovog zakona, ta kontrola se uspostavlja, u potpunosti se Kosovo i Metohija podvode pod naš Ustav, ustavno-pravni poredak i međunarodno pravo.

Dosta je bilo, namerava u oktobru da organizuje javne rasprave, okrugle stolove, javna slušanja i uputilo je kopiju ovog pisma sa kopijom ovog zakona, nacrta zakona, predsednici Vlade, predsedniku Republike i predsednici Narodne skupštine, svim relevantnim političkim organizacijama, Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Ovim otvaramo dugo očekivani unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji.

Pitanje za predsednicu Vlade glasi – da li će uzeti učešća u važnoj javnoj raspravi o rešenju za status Kosova i Metohije, koje je predložila poslanička grupa Dosta je bilo, kroz nacrt ovog zakona koji treba da postane predlog i uđe u skupštinsku proceduru. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Hvala.

Imam pitanja ispred poslaničke grupe Dosta je bilo za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i to u vezi sa ovim pregovorima koji se vode u Briselu i njegovim, po meni, krajnje neodgovornim izjavama o tome šta se tamo pregovara nakon što se ti pregovori završe.

Osim što su neodgovorne te izjave, koje bi trebalo da imaju za cilj da obaveste građane Srbije šta se tamo uopšte dešava, takođe su i prilično nesuvisle i uglavnom ih treba tumačiti, jer ne znače ništa.

Eto tako, preksinoć smo čuli da je cilj ovih razgovora u Briselu da sačuvamo mir i da gledamo da nešto izvučemo ni iz čega, jer nam ništa nije ostavljeno. Ispada da nemamo ništa na KiM. Pitanje za predsednika Vučića glasi – kako nemamo ništa i kako nam ništa nije ostavljeno? Imamo pre svega veliki broj nealbanskog stanovništva koje živi u egzistencijalnom strahu, zar nemamo veliku brigu za njih? Imamo veliku kulturnu baštinu, koja je na dnevnom nivou pod pretnjom vandalizma zbog kulturoloških netrpeljivosti, zar nemamo brigu za to?

I, iznad svega, zar nemamo ogromnu imovinu na KiM, koja pripada ne samo privatnim licima koji su srpski državljani, nego i privatnim i javnim preduzećima Republike Srbije. Da li se o tome uopšte razgovara u Briselu? Da li uopšte pregovaramo o imovini ili je namera da se sve to pokloni, a da se oči javnosti zamažu nekakvim pričama o ratnim trubama, „Bljesku“ i „Oluji“, koji očigledno koji očigledno predstavljaju samo pokušaj manipulacije strahom građana Republike Srbije?

Znači, šta se dešava sa imovinom, da li je ona uopšte predmet razgovora u Briselu? Šta se dešava sa imovinom privatnih lica? Interno raseljena lica npr, podnela su zahteve za povraćaj blizu 30.000 uzurpiranih stanova, šta se sa tim dešava? Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se u Briselu razgovara o udelu Republike Srbije u raznim preduzećima i privrednim subjektima, koji funkcionišu na području KiM, kao što su to „Trepča“, „Skicentar Brezovica“, „Kosmet prevoz“? Šta je sa infrastrukturom javnih preduzeća Republike Srbije, sa infrastrukturom Železnica Srbije, Pošta Srbija, „Srbijašuma“, NIS Jugopetrolom, Aerodromom Priština? Država Srbija je u sve to uložila određeni kapital.

Da li je predmet pregovora u Briselu uopšte ova imovina ili je namera da se sve to jednostavno samo pokloni i da se opravda nekakvim čuvanjem mira, tj. izbegavanjem rate, a pri tome građanstvo koje živi na KiM, nealbansko stanovništvo, svakodnevno preti za svoju bezbednost. Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se razgovara o imovini SPC koja čuva našu kulturnu baštinu dole na KiM ili ovi pregovori, kako to reče predsednik Republike Srbije, priča se ni o čemu, jel nečega nema tamo ničega.

Molim predsednika Republike Srbije da prestane neodgovorno da se ponaša i daje ovako neodgovorne izgovore, nego da se uzdigne na visinu funkcije koju obavlja i da štiti pre svega imovinske interese Republike Srbije u ovim pregovorima. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:04