BRANKA STAMENKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođena 1968. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju prevodilac. Pokretač je građanske inicijative “Majka hrabrost” za poboljšanje uslova u srpskim porodilištima, za šta je dobila četiri nagrade.

Kao stipendista britanskog Sofija centra za proučavanje kosmologije u kulturi stekla je zvanje diplomiranog kulturologa na Velškom univerzitetu Triniti Sent Dejvid u Velikoj Britaniji.

Članica partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 210
  • 2
  • 660
  • 31
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 9 meseci i 21 dan i 6 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Hvala.

Povreda Poslovnika, član 103, stavovi 7. i 8.

Prethodni govornik se javio po Poslovniku i onda uopšte nije govorio o povredi Poslovnika, nego je ušao u repliku.

Član 103. to zabranjuje i stav 8. nalaže predsedavajućem, u ovom slučaju vama, da kazni takvog poslanika tako što će njegovoj poslaničkoj grupi oduzeti dva minuta od vremena poslaničke grupe koje je na raspolaganju za raspravu.

Ja vas molim da to sada učinite, a u buduće, pošto imate jednog serijskog prekršioca ovog člana i ovih stavova, ja vas molim da svaki sledeći put, čim krene u taj prestup da ga prekinete, da mu isključite mikrofon, a ne da ga puštate da unižava dostojanstvo Narodne skupštine i, da zlo bude grđe, stalno se javlja po povredi člana 107. urušavanje dostojanstva Narodne skupštine, a on je šetajuće urušavanje Narodne skupštine.

Molim vas, reagujte na to sledeći put isključivanjem mikrofona, a ne retroaktivno, kako vas sada molim u ovom slučaju, kada ste ga već pustili da prekrši član 103. stav 7. i sada morate po stavu 8. još i da ga kaznite.

Hvala unapred.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Hvala.

Član 109. – opomena se izriče narodnom poslaniku ako drugim postupcima narušava red na sednici ili postupa protivno odredbama ovog Poslovnika.

Sad ja, predsedavajući, pravo da vam kažem, imam dilemu da li da vas zamolim da po ovom članu 109. izreknete opomenu prethodnom govorniku, ili sami sebi. Ja sam vas lepo zamolila pri prethodnom javljanju da sledeći put kada ovaj serijski prekršilac Poslovnika počne da krši Poslovnik da mu isključite mikrofon, da mu oduzmete reč. To vi imate kao pravo po ovom Poslovniku.

Ne razumem logiku po kojoj vi, koji treba da se starate o redu na sednici i to možete da uradite jednostavnim stiskanjem tastera, uporno dozvoljavate prekršiocu, serijskom prekršiocu i unižavaocu dostojanstva Skuptšine da puna dva minuta krši Poslovnik, a onda se, kaobajagi, pravite puj pike ne važi, ništa nije bilo.

Ja vas molim, dakle, da po ovom članu 109. konačno prvi put u ove dve godine od kad radi ovaj Jedanaesti saziv ovom serijskom prekršiocu Poslovnika izreknete prvu opomenu ikad, te da mu na Administrativnom odboru uzmemo makar 10% od plate. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Hvala.

Imam pitanja ispred poslaničke grupe Dosta je bilo za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i to u vezi sa ovim pregovorima koji se vode u Briselu i njegovim, po meni, krajnje neodgovornim izjavama o tome šta se tamo pregovara nakon što se ti pregovori završe.

Osim što su neodgovorne te izjave, koje bi trebalo da imaju za cilj da obaveste građane Srbije šta se tamo uopšte dešava, takođe su i prilično nesuvisle i uglavnom ih treba tumačiti, jer ne znače ništa.

Eto tako, preksinoć smo čuli da je cilj ovih razgovora u Briselu da sačuvamo mir i da gledamo da nešto izvučemo ni iz čega, jer nam ništa nije ostavljeno. Ispada da nemamo ništa na KiM. Pitanje za predsednika Vučića glasi – kako nemamo ništa i kako nam ništa nije ostavljeno? Imamo pre svega veliki broj nealbanskog stanovništva koje živi u egzistencijalnom strahu, zar nemamo veliku brigu za njih? Imamo veliku kulturnu baštinu, koja je na dnevnom nivou pod pretnjom vandalizma zbog kulturoloških netrpeljivosti, zar nemamo brigu za to?

I, iznad svega, zar nemamo ogromnu imovinu na KiM, koja pripada ne samo privatnim licima koji su srpski državljani, nego i privatnim i javnim preduzećima Republike Srbije. Da li se o tome uopšte razgovara u Briselu? Da li uopšte pregovaramo o imovini ili je namera da se sve to pokloni, a da se oči javnosti zamažu nekakvim pričama o ratnim trubama, „Bljesku“ i „Oluji“, koji očigledno koji očigledno predstavljaju samo pokušaj manipulacije strahom građana Republike Srbije?

Znači, šta se dešava sa imovinom, da li je ona uopšte predmet razgovora u Briselu? Šta se dešava sa imovinom privatnih lica? Interno raseljena lica npr, podnela su zahteve za povraćaj blizu 30.000 uzurpiranih stanova, šta se sa tim dešava? Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se u Briselu razgovara o udelu Republike Srbije u raznim preduzećima i privrednim subjektima, koji funkcionišu na području KiM, kao što su to „Trepča“, „Skicentar Brezovica“, „Kosmet prevoz“? Šta je sa infrastrukturom javnih preduzeća Republike Srbije, sa infrastrukturom Železnica Srbije, Pošta Srbija, „Srbijašuma“, NIS Jugopetrolom, Aerodromom Priština? Država Srbija je u sve to uložila određeni kapital.

Da li je predmet pregovora u Briselu uopšte ova imovina ili je namera da se sve to jednostavno samo pokloni i da se opravda nekakvim čuvanjem mira, tj. izbegavanjem rate, a pri tome građanstvo koje živi na KiM, nealbansko stanovništvo, svakodnevno preti za svoju bezbednost. Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se razgovara o imovini SPC koja čuva našu kulturnu baštinu dole na KiM ili ovi pregovori, kako to reče predsednik Republike Srbije, priča se ni o čemu, jel nečega nema tamo ničega.

Molim predsednika Republike Srbije da prestane neodgovorno da se ponaša i daje ovako neodgovorne izgovore, nego da se uzdigne na visinu funkcije koju obavlja i da štiti pre svega imovinske interese Republike Srbije u ovim pregovorima. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Hvala.

Imam pitanja ispred poslaničke grupe Dosta je bilo za predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i to u vezi sa ovim pregovorima koji se vode u Briselu i njegovim, po meni, krajnje neodgovornim izjavama o tome šta se tamo pregovara nakon što se ti pregovori završe.

Osim što su neodgovorne te izjave, koje bi trebalo da imaju za cilj da obaveste građane Srbije šta se tamo uopšte dešava, takođe su i prilično nesuvisle i uglavnom ih treba tumačiti, jer ne znače ništa.

Eto tako, preksinoć smo čuli da je cilj ovih razgovora u Briselu da sačuvamo mir i da gledamo da nešto izvučemo ni iz čega, jer nam ništa nije ostavljeno. Ispada da nemamo ništa na KiM. Pitanje za predsednika Vučića glasi – kako nemamo ništa i kako nam ništa nije ostavljeno? Imamo pre svega veliki broj nealbanskog stanovništva koje živi u egzistencijalnom strahu, zar nemamo veliku brigu za njih? Imamo veliku kulturnu baštinu, koja je na dnevnom nivou pod pretnjom vandalizma zbog kulturoloških netrpeljivosti, zar nemamo brigu za to?

I, iznad svega, zar nemamo ogromnu imovinu na KiM, koja pripada ne samo privatnim licima koji su srpski državljani, nego i privatnim i javnim preduzećima Republike Srbije. Da li se o tome uopšte razgovara u Briselu? Da li uopšte pregovaramo o imovini ili je namera da se sve to pokloni, a da se oči javnosti zamažu nekakvim pričama o ratnim trubama, „Bljesku“ i „Oluji“, koji očigledno koji očigledno predstavljaju samo pokušaj manipulacije strahom građana Republike Srbije?

Znači, šta se dešava sa imovinom, da li je ona uopšte predmet razgovora u Briselu? Šta se dešava sa imovinom privatnih lica? Interno raseljena lica npr, podnela su zahteve za povraćaj blizu 30.000 uzurpiranih stanova, šta se sa tim dešava? Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se u Briselu razgovara o udelu Republike Srbije u raznim preduzećima i privrednim subjektima, koji funkcionišu na području KiM, kao što su to „Trepča“, „Skicentar Brezovica“, „Kosmet prevoz“? Šta je sa infrastrukturom javnih preduzeća Republike Srbije, sa infrastrukturom Železnica Srbije, Pošta Srbija, „Srbijašuma“, NIS Jugopetrolom, Aerodromom Priština? Država Srbija je u sve to uložila određeni kapital.

Da li je predmet pregovora u Briselu uopšte ova imovina ili je namera da se sve to jednostavno samo pokloni i da se opravda nekakvim čuvanjem mira, tj. izbegavanjem rate, a pri tome građanstvo koje živi na KiM, nealbansko stanovništvo, svakodnevno preti za svoju bezbednost. Da li se o tome razgovara u Briselu? Da li se razgovara o imovini SPC koja čuva našu kulturnu baštinu dole na KiM ili ovi pregovori, kako to reče predsednik Republike Srbije, priča se ni o čemu, jel nečega nema tamo ničega.

Molim predsednika Republike Srbije da prestane neodgovorno da se ponaša i daje ovako neodgovorne izgovore, nego da se uzdigne na visinu funkcije koju obavlja i da štiti pre svega imovinske interese Republike Srbije u ovim pregovorima. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 08.05.2018.

Hvala.

Pitanje za ministra zdravlja, Zlatibora Lončara. Epidemija morbila polako jenjava. Počela je negde u oktobru mesecu prošle godine i do danas je odnela 15 života. Vreme je da se okrenemo i da vidimo šta smo iz ovoga naučili i da li smo išta naučili, tako da moje pitanje, pre svega, glasi – hoće li ministar Lončar, sada, nakon ovog iskustva, konačno obratiti pažnju na preporuke Instituta „Batut“, stručne institucije koja ima i odeljenje koje se bavi problemima imunizacije, koja piše redovne godišnje izveštaje?

Izveštaji iz 2011. godine mogu se naći na sajtu Instituta „Batut“ i te izveštaje završava listom preporuka kako unaprediti proces imunizacije kod nas.

Kada pogledate tu listu preporuka koja se iznova ponavlja, koja ima petnaestak stavki, jasno vam je da za pad obuhvata vakcinacije u Srbiji najodgovornije je Ministarstvo zdravlja. Odgovornost se svodi u tome da ne sluša preporuke stručnih institucija.

Dve osnovne preporuke koje se uporno ignorišu jesu glavni uzrok pada obuhvata vakcinacije u Srbiji. Pod jedan, konstantne nestašice vakcine. Svake godine imamo prekid u obaveznoj imunizaciji usled nestašica. Drugi važan faktor jeste da je od trenutka uvođenja izabranog lekara u naše zdravstvo došlo do reorganizacije rada predškolskog i školskog dispanzera, tako da dok su ranije decu iz škole vodili na revakcinaciju, sada je sve to isključivo na roditeljima.

Roditelji često rade i ne mogu da odvoje vreme, tako da tu određeni broj dece ostaje nevakcinisan. Onda imamo situaciju da roditelji odvedu dete na vakcinaciju, a da vakcine nema, pa onda tu određeni broj dece ostaje nevakcinisan i tako zbog ova dva faktora i njihove kombinacije, pre svega, dolazi do pada obuhvata vakcinacije. Na ovo institut Batut uporno upozorava i uporno apeluje da se nešto tim povodom učini. Od 2011. godine upozorava da će nam se desiti epidemija.

Šta više, agencija Beta je izvestila 20. aprila da smo mi sada imali nestašicu MMR vakcine u Novom Pazaru. U zdravstvenim ustanovama u Novom Pazaru to se pravda povećanom potrebom za vakcinacijom usled epidemije. Institut Batut od 2011. godine kaže – mi moramo, kada nabavljamo vakcine za sledeću generaciju dece, obavezno da nabavljamo i 25% zaliha za slučaj epidemije. To se uporno ignoriše i Ministarstvo zdravlja uporno ne nabavlja zalihe. Evo, sada u Novom Pazaru vidimo zašto je to bitno.

Molim ministra zdravlja da prestane da beži od odgovornosti i da prebacuje odgovornost na tzv. antivakcinalni lobi, čiji je uticaj na pad vakcinacije zanemarljivo mali. Molim ministra da posveti pažnju preporukama instituta Batut, stručne institucije, da krenemo da sređujemo taj sistem, da donesemo i stručne kriterijume za registraciju vakcina, a ne samo pravne, da bi bili sigurni i u kvalitet tih vakcina, na šta se neki roditelji žale, da prestanemo da prodajemo vakcine u apotekama, usled čega dolazi do prekida u hladnom lancu, što takođe institut Batut zahteva.

Takođe, postavljam pitanje i predsedniku Odbora za zdravlje i porodicu Narodne skupštine, doktoru Laketiću - hoćemo li konačno imati javno slušanje na ovu temu? Dana 4. decembra prošle godine podnela sam zahtev da se organizuje javno slušanje da o ovome razgovaramo, jer ovo je izuzetno bitna tema za roditelje, za javno zdravlje u Srbiji, za povratak poverenja u proces imunizacije. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Hvala.

Pitanje je za ministra prosvete, a tiče se incidenta koji se desio prethodnog vikenda u većem broju škola u Srbiji, tačnije u Prijepolju, Lebanu, Jagodini, Požarevcu, LJigu, Malom Zvorniku, Obrenovcu, Alibunaru, Kragujevcu, ali i u nekim drugim mestima.

Naime, šta se desilo? Tokom prošlog vikenda Ministarstvo prosvete organizovalo je obaveznu obuku za učitelje i nastavnike, s obzirom da je izmenjen plan i program za prvi i peti razred i nastavnici i učitelji su imali obavezu da, bez ikakve novčane nadoknade, prethodni vikend pohađaju tu obuku. Ministarstvo se postaralo da oni imaju i obrok.

Ono, pak, što nije u redu, a što se desilo, jeste da je taj obrok stigao u vidu sendviča poštom u subotu i nedelju, a poslat je u petak. Tako su nastavnicima na obuci u ovim pomenutim mestima za ručak u subotu i nedelju servirani sendviči koji su poštom poslati u petak, te su putovali 24 do 48 sati pre nego što su stigli do nastavnika.

Kako je do ovog nemilog događaja došlo? To je osnovno moje pitanje za ministra prosvete. Očigledno je da imamo i da se desio neki propust u sistemu.

Ono što sam ja nezvanično uspela da saznam jeste da je Ministarstvo prosvete novac za ove obroke, tj. za organizaciju kompletne obuke, pa samim tim i za obroke u okviru tih obuka, prosledilo Zavodu za unapređenje obrazovanja i vaspitanja, da je taj zavod to dalje prosledio Učiteljskom fakultetu, a onda se desilo da je Učiteljski fakultet ovaj posao hranjenja nastavnika tokom obuke poverio privatnoj firmi „Mak art“ iz Beograda. Inače, ova firma je registrovana kao internet knjižara i nema neke naročite veze sa proizvodnjom hrane i spremanjem sendviča, bar kada je reč o zvaničnom opisu njene delatnosti.

Ova firma je u petak spakovala sendviče, lažno ih obeležila kao promo materijal i poslala u Prijepolje, Lebane, Jagodinu, Požarevac, LJig, Mali Zvornik, Obrenovac, Alibunar i Kragujevac.

Zamolila bih ministra prosvete da ispita zašto je jednoj firmi u Beogradu povereno da nahrani nastavnike širom Srbije, umesto da se ovaj novac uputi školama, pa da nastavnici dobiju sveže sendviče koji su kupljeni taj dan.

Mi u DJB mislimo, i ovo nas podseća na ono što mi zovemo burazerskom ekonomijom. Ovo liči na nameštanje posla privatnoj firmi. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 20.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 03.06.2016 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30354.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:04