Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Branka Stamenković

Govori

Hvala.

Moj amandman ide u sličnom pravcu kao i mog kolege Božića. Osnovna intervencija je u predloženom dodavanju člana 97a gde se nabrajaju situacije u kojima postoji potreba za stručnim usavršavanjem državnih službenika. Pod tačkom 2. se kaže – ako državni organ kasni u donošenju nekih akata koje je obavezan da donese ili probija stalno rokove koji su zakonski određeni, onda te državne službenike treba poslati na stručno usavršavanje.

Predložila se da se to briše. Smatram da je to potpuno naopaka logika, jer ako se kasni postoje dva moguća razloga, verovatno i više od dva, a ja sam smislila dva. Jedan je da je preveliki obim posla na tu količinu državnih službenika. Molim vas, mi imamo zabranu zapošljavanja u javnom sektoru. Možda se obim posla povećao i nema dovoljno ljudi i nikakvo usavršavanje tu neće rešiti problem.

Druga moguća situacija je da jednostavno imamo državnih službenika koji ne rade. Ni njemu nikakvo stručno usavršavanje neće pomoći da počne da radi.

U drugoj varijanti pod tačkom 3. na usavršavanje se šalje državni službenik čija akta koja je doneo se ispostavilo da su protivzakonita. NJemu ne treba stručno usavršavanje. NJemu treba osnovna obuka. Taj čovek je očigledno kupio neku diplomu i sada bi trebalo da ide ponovo na osnovne studije o trošku države i da nauči da radi nešto što je trebao da zna da radi pre nego što je primljen na to radno mesto.

Stoga sam predložila brisanje ova dva uslova, ove dve situacije za koje se smatra da postoji potreba za stručnim usavršavanjem, pod tačkom 2. i pod tačkom 3, jer nema apsolutno nikakve logike da u ovim situacijama, u ovoj drugoj situaciji ako neko ne zna da radi svoj posao, to nije osnov za stručno usavršavanje, to je osnov za raskid radnog odnosa. Hvala.
Hvala.

Evo još jednog amandmana kojim dosledno u, kako u prethodnom Predlogu zakona o Nacionalnoj akademiji, tako i u ovom Zakonu o državnim službenicima, u delu u kome se priča o njihovom stručnom usavršavanju, tražim dosledno da se brišu termini: „kouč“ i „koučing“.

U tri navrata do sad molila sam predlagača zakona da objasni razloge zbog kojih smo smatrali da jednu alternativnu metodu popularne psihologije treba izdvojiti u odnosu na sve ostale metode popularne psihologije i naročito u odnosu na zvanične metode koje postižu slične rezultate i staviti ih, njihove neke stručne termine, koji još i rogobatno zvuče na našem jeziku i predstavljaju tuđice, ugraditi ih u dva zakona, sad već. Ostala sam bez odgovora.

Još jednom molim predlagača zakona, koji trenutno uopšte ne sluša šta ja pričam, nego se domunđava sa svojim saradnicima, pa možda zato i ne zna da mu narodni poslanik uopšte postavlja pitanje, da objasni građanima Srbije zašto već u dva zakona ugrađujemo kouče i koučinge i zašto je toj metodi popularne psihologije data prednost u odnosu na sve ostale druge alternativne metode, a posebno u odnosu na zvanične metode psihoterapije koje postižu iste rezultate? Hvala.
Hvala.

Ovo je prvi od deset amandmana koje je predlagač zakona usvojio i svih deset se odnosi na ispravke pravopisnih, slovnih i gramatičkih grešaka.

Meni je drago da je predlagač zakona, usvajanjem ovih amandmana pokazao razumevanje za to da treba da imamo pismene zakone. Međutim, htela bih da zamolim da ubuduće kada se šalju predlozi zakona u Skupštinu, neko to ipak od lektora ili kolega koji je stručnjak za jezik pogleda, jer u ovom Predlogu zakona stvarno ima dosta slovnih grešaka. Ima ih više nego što sam podnela amandmana. Lično, ja to doživljavam kao nepoštovanje Narodne skupštine. To ne mora da znači da je vama to na umu, verovatno je brzina u pitanju, ali da ne bi ostavljali taj utisak, molim za ubuduće, naglašavam da nije samo iz vašeg ministarstva to stiglo, bukvalno iz svakog ministarstva do sad je stizalo sa pravopisnim i slovnim greškama, ali primećujem da se polako poboljšava situacija kako nam stižu novi zakoni.

Tako da, u tom smislu, samo da skrenem pažnju za ubuduće da se obrati pažnja da ipak to dođe u nekoj pismenijoj formi, jer ne možemo da se ljutimo na našu decu da su nepismena, da su ovakva i onakva ako mi iz ovog najvišeg zakonodavnog tela uporno šaljemo poruku da je to nešto prihvatljivo. Moramo primer da im pružimo. Hvala.
Hvala. Ovo je prvi od nekoliko mojih amandmana kojima sam gledala da se u ovom predlogu zakona dosledno briše bilo kakvo pominjanje „kouča“ i „koučinga“. Postoje dva razloga zbog kojih sam to predložila, jedan je lingvističke a drugi suštinske prirode.

Mi smo čuli od ministra tokom rasprave u načelu da je reč „kouč“ i „koučing“ potekla u 15. veku iz mađarskog jezika. Uz malu ispravku da nije u 15-om, nego u 16-om, to jeste donekle tačno i mi već imamo usvojenu tuđicu od te mađarske reči u našem jeziku – kočijaš i kočijašenje. Ako smo već hteli da se držimo porekla reči, najstarijega, onda smo mogli ovo da zovemo kočijašenjem, umesto što smo uzimali anglicizam pa uvodili još jednu tuđicu, preko one koje smo već odavno usvojili. Ali, to je primedba manje težine, lingvističke.

Suštinska primedba koju imam je šta će „koučing“ na nacionalnoj akademiji? To je alternativna metoda za samospoznaju. Kao što imamo medicinu, pa imamo alternativnu medicinu; kao što imamo psihologiju, pa imamo popularnu psihologiju. Znači, kočijašenje ili „koučing“ je u stvari deo popularne psihologije.

Da me pogrešno ne shvati predlagač zakona, od svih 250 poslanika ovde, sigurna sam da ću ja prva najsnažnije braniti korisnost alternativnih metoda, ali postavlja se pitanje zašto kočijašenje, a ne transcedentalna meditacija; zašto kočijašenje, a ne psihološka astrologija; zašto kočijašenje, a ne silva metod? Sve te discipline svode se na isto – pomoć u samospoznaji putem nekih alternativnih metoda koje su nastale i koje mogu biti vrlo korisne, jer ljudi često prema zvaničnim metodama imaju otklon. To kočijašenje ili „koučing“ praktično je alternativa psihoterapiji. Mnogi ljudi će da zaziru od odlaska na psihoterapiju, ali će pre da odu na „koučing“ i ako im to pomaže, u redu, ali šta će to unutar Nacionalne akademije? Šta će nam spominjanje „kouča“ i „koučinga“ u zakonu? Mislim da ih ne treba spominjati. Čak i ako ih budemo angažovali na Akademiji, ne postoji apsolutno nikakva potreba da se oni spominju u samom zakonu.

Dovoljno je da pričamo o predavačima i trenerima. Ne vidim potrebu da jednoj alternativnoj metodi samospoznaje dajemo bilo kakvu prednost nad svim ostalim metodama samospoznaje, naročito ako se uzme u obzir, pa recimo, da bi neko bio psihoterapeut, treba da ima preko tri hiljade sati iskustva u radu sa klijentima, a kouč se postaje nakon 136 sati.

Znači, ako već mislimo da su nam rezultati koje kouči postiži bitni za obuku državnih službenika, hajdemo onda da se malo vratimo na zvanične metode. I naravno, vi znate da osnovna primedba poslaničke grupe Dosta je bilo je što se uopšte osniva ova akademija. Mi smatramo da je obuka državnih službenika, njihovo stručno usavršavanje, trebalo da se organizuje unutar fakulteta, unutar zvaničnih obrazovnih ustanova, umesto što pravimo novi trošak i organizujemo jednu potpuno novu instituciju i novu strukturu kroz koju će se to raditi. Hvala.
Hvala predsedavajući.

Povreda Poslovnika, član 106. stav 1. – govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Jutros smo počeli ovo zasedanje, osvrtom na događaje tokom rasprave u načelu i došli do toga da od povrede Poslovnika i od replika ne pričamo o samoj temi. Predlažem nešto revolucionarno, a to je da svaki put kada neko počne da krši Poslovnik, da mu isključite mikrofon, da ga prekinete, da mu ne dozvolite da prekrši, pa da se onda neko javi.

Pokušali ste da ga zaustavite, cenim to, ali tako što mu niste isključili mikrofon i on je nastavio, jednostavno vas ignoriše. Znači, isključite mu mikrofon i kažite kolega molim vas nemojte, hajde da probamo ponovo, pa ako opet, vi mu opet isključite mikrofon i to je jedini način, verujte mi. U suprotnom, opet će da ode diskusija u potpuno neželjenom pravcu. Sami znate da onda gubimo vreme umesto da pričamo o suštini. Hvala.
Hvala.

Povreda Poslovnika, član 128. – narodni poslanici su dužni da identifikacione kartice nose sa sobom pri izlasku iz sale Narodne skupštine. Ako narodni poslanik napusti salu, služba Narodne skupštine će odmah tu karticu dostaviti generalnom sekretaru Narodne skupštine i kartica će biti vraćena narodnom poslaniku po ulasku u salu.

Molim vas, ja sam već jednom imala ovu primedbu na drugom zasedanju. Možda bi mogla kamera da zabeleži zbog građana. Kada sam prošli put intervenisala, službenici nisu pokupili ove kartice nego su ih samo izvukli. Molim da shodno Poslovniku dosledno uzmu kartice, odnesu u generalni sekretarijat. Molim vas, na Administrativni odbor dolazi pošta, ljudi vode radne sporove oko toga da li su bili na zasedanjima ili ne, a kao dokaz se uzima izvod iz elektronskog sistema. Znači, nema potrebe ovo da radimo.

Nije teško da otklonimo ovu povredu Poslovnika i ako je otklonimo, onda nema potrebe da se glasa. Ako služba ne pokupi, onda ću insistirati da se glasa. Hvala.
Hvala.

Ovim amandmanom ispravili smo jednu omašku u Predlogu zakona i ja sam zadovoljna što je predlagač zakona prihvatio amandman.

Naime, zbog građana čisto da objasnim o čemu se radi. Kada se pišu propisi, naša je obaveza da se držimo jedinstvenih metodoloških uputstava za izradu propisa. Oni, između ostalog, nalažu da se u tekstu zakona brojevi do broja 10 pišu rečima, a preko toga ciframa. Pretpostavljam da je u brzini došlo do toga da u Predlogu zakona do Narodne skupštine stigne broj 14 rečima umesto ciframa i, u tom smislu, to je bila moja intervencija.

Međutim, ovo nije prvi put da se ovako nešto dešava, ovo nije prvi put da ja imam amandmane koji ispravljaju greške koje se prave u brzini, jer odbijam da poverujem da službenici, jer ne verujem da ministri pišu predloge zakona, ne znaju to, nego mislim da su pritisnuti kratkim rokovima. Nije mi jasno zbog čega sve mora navrat-nanos, preko noći, po hitnom postupku da se preda u Skupštinu, da onda ni mi u Skupštini nemamo dovoljno vremena da se kvalitetno pozabavimo tim predlozima zakona, nego su nam ostavljeni vrlo kratki rokovi.

Ovaj Predlog zakona u Narodnu skupštinu je stigao u nedelju 24. septembra, da bi u utorak bila zakazana sednica na kojoj će se o njemu raspravljati. Zamolila bih predlagače zakona, svih vrsta i svih ministarstava, da ubuduće dosta ranije šalju predloge, da ne čekaju poslednji trenutak da to bude po hitnom postupku i da obavezno pročitaju nekoliko puta te predloge. Ne možemo mi našu decu kritikovati da su nepismena i da ne vode računa o pravopisu, ako mi u najvišem zakonodavnom telu Republike Srbije o tome ne vodimo računa. Mi moramo decu podučavati primerom. Hvala.
Hvala.

Član 106. stav 1. – govornik može da priča samo o temi dnevnog reda.

Kolega Atlagić se javio po amandmanu i počeo da priča o nečemu što veze sa životom nema. Ja vidim da se vi trudite, predsedavajući, cenim napore, ali apelovala bih da ako hoćete sa autoritetom da od poslanika opozicije zahtevate da se drže teme, morate prvo da to sprovedete među poslanicima vladajuće većine. Kada kod njih to postignete, onda će to imati odjeka i među opozicionim poslanicima.

Ja vas molim sledeći put da ih prekinete, kao što ste prekidali i neke poslanike opozicije. Morate više njih da prekidate nego poslanike opozicije. Samo tako možete sa autoritetom očekivati od opozicionih poslanika da se drže istog pravila. Hvala.
Ne mora ako počnete to da sprovodite.
Hvala.

Povreda Poslovnika član 103. st. 7. i 8. zloupotreba javljanja po Poslovniku. Poslanik Martinović se javio po Poslovniku i do jedan minut i 21 sekunde stvarno je pričao o povredi Poslovnika. Međutim, onda je krenuo u nešto što veze nema sa povredom Poslovnika i pošto ga vi niste tu zaustavili, a trebalo je da ga zaustavite, stvarno ne znam zašto ga niste zaustavili, jer ste nakon toga zaustavili poslanika opozicije koji je pokušao da uradi isto?

Vraćamo se na ono što sam rekla malopre kad sam se javljala po povredi Poslovnika. Ako očekujete od opozicije, ovo se ne odnosi samo na vas, nego na sve predsedavajuće, koji, pošto se povremeno smenjujete, ako očekujete od poslanika opozicije da ne zloupotrebljavaju povredu Poslovnika, morate pre svega to da zaustavite kod poslanika vladajuće većine.

Molim vas da shodno članu 103. oduzmete poslaničkoj grupi SNS dva minuta zbog zloupotrebe javljanja po Poslovniku, koju je načinio poslanik Martinović. Ponavljam, do jednog minuta i 21 sekunde pričao je o povredi Poslovnika, nakon toga zloupotrebio je tu povredu. Vi ste povredili Poslovnik što ga niste zaustavili u tome. Hvala.
Ali, vi treba da reagujete.
Hvala.

Ovim amandmanom u još jednom članu tražila sam da se potpuno izbaci bilo kakvo pominjanje kouča i koučinga, već sam obrazložila zašto, ne bih se ponavljala. Ono što bih ponovila jesu pitanja za predlagača zakona, tj. za ministra.

Da vas podsetim, pitala sam, a nisam dobila odgovor – zašto smo, pod broj jedan, smatrali da je u redu da jednu alternativnu metodu popularne psihologije stavimo kao deo Nacionalne akademije koja se plaća iz budžeta Republike Srbije? Znači, zašto je to imalo prioritet u odnosu na neke zvanično priznate tehnike i stručnjake koji se mnogo duže obučavaju na zvaničnim univerzitetima, a čiji posao ima isti cilj kao što je to i posao kouča, ili kočijaša?

Drugo pitanje je – ako smo već iz nekog razloga to uradili, pretpostavljam da postoji neki razlog inače to ne bi bilo predloženo, zašto smo onda izdvojili jednu jedinu alternativnu metodu popularne psihologije u odnosu na more drugih mogućih alternativnih pristupa koji mogu da pomognu u tom slučaju?

Stvarno bih molila predlagača da da pojašnjenje u odnosu na ove dve stvari, zato što ako ostanemo bez objašnjenja ostaje i sumnja za koju, stvarno bih volela da je neosnovana, ali priznajem da je imam sve dok ne dobijem neko objašnjenje i neki razloga. Znači, ovako kako je to urađeno, ne može se izbeći sumnja, da se ovim možda nekome privilegovano namešta neki posao unapred. Hvala unapred na pojašnjenju.
Hvala.

Moje prvo pitanje je za predsedavajućeg Arsića – da li biste bili ljubazni, molila bih vas, da tokom mog obraćanja, ukoliko počne da se pravi velika buka u sali iskoristite zvonce koje vam stoji na raspolaganju, pošto znate i sami da je bilo situacija u kojima sam morala da se nadvikujem? Unapred hvala.

Zatim, pitanja ispred poslaničke grupe Dosta je bilo imamo za donedavnog premijera, a sadašnjeg predsednika Republike Srbije. Mi smo do sad u 28 navrata postavljali pitanja Aleksandru Vučiću, nismo dobili nijedan jedini odgovor, uprkos činjenici da je rok za odgovor 15 dana. Danas, 29. put, postavljamo mu tri pitanja i ponovo očekujemo odgovor i postavljaćemo mu pitanja sve dok ne dobijemo odgovore na ono što zanima građane koje ovde predstavljamo.

Prvo pitanje je da li koalicijom SNS sa Haradinajem u stvari pravimo preduslov za izbacivanje preambule o Kosovu iz Ustava Republike Srbije?

Drugo pitanje je da li će predsednik vratiti Skupštini na ponovno razmatranje Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i Zakon o visokom obrazovanju, s obzirom da prilikom njihovog usvajanja u Skupštini nije poštovana propisana procedura i da je narodnim poslanicima, a samim tim i građanima koje ovde predstavljaju uskraćeno više od četiri sata rasprave po amandmanima kojima su težili da poboljšaju rešenja iz tog zakona?

Treće pitanje glasi, kada će konačno predsednik Republike Srbije početi da odgovara na pitanja koja mu postavljamo?

Zatim, imamo pitanja za predsednicu Skupštine, Maju Gojković. NJoj smo do sada u 19 navrata postavljali pitanja, ovo je 20 put da to činimo, do sada nismo dobili ni jedan jedini odgovor uprkos činjenici da ona ima zakonski rok, od 15 dana da na ta pitanja odgovori. Zato prvo pitanje sada u ovom 20 obraćanju glasi, kada ćemo konačno dobiti odgovore na ta pitanja?

Drugo pitanje za predsednicu Gojković glasi, kada će se javno izviniti generalnoj sekretarki, Svetislavi Bulajić za uvrede i poniženja koje je izgovorila tokom direktnog prenosa skupštinskog zasedanja u Republici Srbiji? Mislim da bi bilo dobro da to učini javno, sa iste ove skupštinske govornice sa koje su stigle i uvrede, jer bi tako poslali poruku iz ovog doma da uvrede, poniženja i mobinzi nisu prihvatljiva ponašanja u našem društvu, a da mi to primerom u Narodnoj skupštini pokazujemo.

Drugo pitanje je, kada će konačno početi da se održavaju redovni kolegijumi? Kada ćemo konačno dobiti plan rada Skupštine, godišnji plan rada kao što to Poslovnik zapoveda, jer mi godinu i po dana od 3. juna prošle godine radimo stihijski, po hitnom postupku, u objedinjenim raspravama, ne znajući danas koji će nam uopšte zakoni biti na dnevnom redu naredne nedelje, a da vam ne pričam da mi u stvari treba da znamo po šest meseci unapred da bismo mogli kvalitetno da se spremimo za raspravu i kvalitetne amandmane da primenimo. Stoga pitamo predsednicu Gojković dokle će na jedan taj perfidni način da sabotira kvalitetan rad Skupštine?

Hvala najlepše i hvala kolegama što ste bili tihi.
Hvala. Evo, oko ove kulture samo da razjasnimo, da kolegi Obradoviću možda pokušam da pomognem da shvati. Kultura je mnogo generalniji pojam od onoga što vi mislite. Kultura nije samo kultura jednog naroda, postoji kultura svake manje zajednice, kao kultura Narodne skupštine, kultura unutar zdravstvenih ustanova, Vinčanska kultura. Znači, kultura nije vezana samo za pojam jednog naroda. Ako pričamo o snaženju kulture jednog naroda, ona se ne brani tako što napadamo druge kulture, ona će najpre da se brani ekonomskom snagom jednog naroda, isto kao i nacionalni identitet jednog naroda. Nema straha nikakvog za mešanje sa drugim kulturama, time samo možemo da se obogatimo. Hvala.

(Boško Obradović: Replika.)
Hvala.

Ovim amandmanom ispravljene su u ovom predlogu zakona određene pravopisne i slovne greške. Drago mi je da predlagač zakona shvata važnost činjenice da su nam zakoni koje donosimo potrebni da budu vrlo jezički čisti i jasni. Samo mi nije jasno kako je moguće da iz Ministarstva prosvete dobijemo Predlog zakona sa većim brojem gramatičkih i pravopisnih grešaka. Stizalo nam je i iz drugih ministarstava, ali onda to odbijete na činjenicu da recimo lekari uglavnom komuniciraju na latinskom. Mislim da Ministarstvo prosvete mora posebnu odgovornost da ima za to.

Juče smo proveli pola dana pričajući o tome kako se nacionalni identitet brani ćirilicom. Mislim da nam je pre svega potrebno da identitet branimo pismenošću bila ona i na latinici i ćirilici. Mislim da do ovakvih stvari dolazi ne zbog toga što su ljudi koji rade i spremaju ove zakone u ministarstvu nepismeni, verujem da su vrlo pismeni ljudi, nego što se dosta toga radi zbog pritiskom, na brzinu, po hitnom postupku i molila bih da se ta praksa ubuduće prekine i da se ono što u Skupštinu dolazi detaljno pregleda više puta, kao i da se poslanicima ostavi više vremena da prouče zakone koji dolaze u Skupštinu, da ne tražite da budu po hitnom postupku ubuduće. Hvala unapred.