Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanice Branka Stamenković

Govori

Hvala.

Molim vas, ako možete da utišate. Hvala.

Pitanje za bivšeg predsednika Vlade, a sadašnjeg predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Ovo je 24. put da postavljamo pitanja sa skupštinske govornice i još nismo dobili nijedan odgovor. Stoga, prvo pitanje glasi – kada ćemo dobiti odgovore na prethodno postavljena pitanja?

Drugo pitanje glasi – kada će prestati da krši Ustav, tako što će podneti ostavku na mesto predsednika SNS i izaći iz sukoba interesa u kome se trenutno nalazi, pošto Ustav nalaže da on bude predsednik svih građana, a ne samo članova SNS?
Drugo pitanje je za predsednicu Skupštine Maju Gojković. Ovo je 16. put da sa ove govornice postavljamo pitanje predsedavajućoj Gojković. Do sada nismo dobili odgovor nijednom. Ponavljamo ova pitanja i nastavićemo da ih ponavljamo dok ne dobijemo odgovor. Prvo pitanje glasi – kada ćemo dobiti odgovor na prethodno postavljenih 15 pitanja i zašto ih još uvek nismo dobili?
Drugo – kada će predsedavajuća Gojković doneti plan rada, kako bismo konačno prestali da radimo stihijski?
Treće pitanje – kada će predsedavajuća Gojković konačno sazvati kolegijum? Poslovnik to nalaže da uradi. Kada će predsedavajuća Gojković na dnevni red staviti predlog o njenoj smeni, kao što je obećala?
Sledeće pitanje je za ministra zdravlja gospodina Zlatibora Lončara. Prošle godine dok smo slušali ekspoze prethodnog premijera Aleksandra Vučića čuli smo, između ostalog, i sledeće, citiram stenografske beleške – tri i po milijarde evra svake godine potrošimo na zdravstvo. Ne znam gde i kako, nama od toga, to ćorav može da vidi, negde nestane milijarda. Ne znam gde i kako. Negde te pare nestaju.

Pre tri nedelje nova premijerka Ana Brnabić ovde u plenumu izjavila je sledeće, citiram – što se tiče nestajanja milijarde evra na godišnjem nivou iz zdravstvenog budžeta, apsolutno ne možemo da govorimo o nestajanju bilo kakvih milijardu evra. Sada, pošto je Zlatibor Lončar bio ministar i u prethodnoj Vladi i u ovoj sada i vodi sektor zdravlja, moje pitanje glasi – ko ovde obmanjuje javnost? Da li nama nestaje ta milijarda ili ne? Molim da ovo objasni građanima Srbije.

Sledeće pitanje je za ministra zar rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zorana Đorđevića – da li znate da je tokom tri meseca redovnog jesenjeg zasedanja…

Jel možete da ih utišate, molim vas i da mi nadoknadite vreme, tj. da mi omogućite da se kasnije javim, jer mi od nadvikivanja puca glas?
Tokom redovnog jesenjeg zasedanja prošle godine Zakon o radu kršen je nebrojeno puta. Ne mogu sad. Molim ova dva minuta malo kasnije.
Mogu li kasnije da dobijem reč?
Hvala.

Znači, tokom redovnog jesenjeg zasedanja prošle godine Zakon o radu je kršen nebrojeno puta ovde u Narodnoj skupštini. Zakon o radu propisuje da radnik ne može da radi duže od 12 sati dnevno. Od 64 radna dana tokom redovnog jesenjeg zasedanja, radnici zaposleni u restoranu i bifeu Narodne skupštine, koji su inače zaposleni pri Upravi za zajedničke poslove Vlade Republike Srbije, 25 dana radili su duže od 12 sati dnevno. Od 13 radnih nedelja, tokom devet nedelja radili su duže od 48 sati nedeljno, koliko je maksimum koji zakon propisuje. Čak i da Uprava za zajedničke poslove njihov rad organizuje tako što vrši preraspodelu rada, zakon ponovo ne dozvoljava da i u tom slučaju zaposleni rade duže od 60 sati nedeljno. Radnici u skupštinskom bifeu i restoranu tokom redovnog jesenjeg zasedanja duže od 60 sati radili su tokom tri uzastopne radne nedelje u decembru. Štaviše, 27. decembra na posao su došli u 7.30 ujutru, a odavde su izašli 28. decembra u 15.30 popodne. Tako su sastavili 32 sata na radnom mestu.

Ovo se dešava zbog činjenice da predsedavajuća Gojković ne organizuje rad Skupštine u skladu sa Poslovnikom, nego ga iznova krši. Da organizuje rad u skladu sa Poslovnikom, do ovog kršenja Zakona o radu ne bi došlo. S obzirom da naši apeli do sada nisu uradili plodom, da se ona drži Poslovnika, ovom prilikom apelujem na ministra Đorđevića da uloži svoj autoritet da zaštiti ove radnike, da se njihov rad vrati unutar okvira Zakona o radu, da prestane da se krši Zakon o radu u Narodnoj skupštini, jer to predsedavajuća Gojković uraditi neće. Hvala.
Hvala.

Kada je 2012. godine SNS preuzela vlast u Srbiji, Agencija za borbu protiv korupcije je bila u povoju. Bila je to mlada agencija koja je tek u nastajanju, ali je imala jedan vrlo važan zadatak, a to je da zavede red među ponašanjem javnih funkcionera koji su mahom političari.

Umesto da joj se u tom poslu pomogne, nažalost kada se osvrnem unazad i pogledam šta se sa Agencijom dešavalo, od 2012. godine na ovamo, mogu samo da zaključim da se njoj više saplitala noga nego što se ona pomagala. I to, uglavnom preko Upravnog odbora, o kome ovde danas raspravljamo.

Kada je SNS došla na vlast 2012. godine, Upravni odbor Agencije imao je devet člana, kao što to zakon propisuje. Da li znate koliko Upravni odbor Agencije ima danas, pet godina kasnije? Dva člana. Agencija je blokirana, ne može da donosi odluke zato što je za sve odluke potrebno da glasa bar pet članova, a oni imaju samo dva.

Kako smo došli do ovoga? Agencija je od samog početka upozoravala da zakonski okvir unutar koga radi treba poboljšati i da ga pre svega treba osloboditi političkog uticaja koji je ugrađen nažalost u taj prvi Zakon o Agenciji koji je donet. Kako je ugrađen u nju taj politički uticaj? Upravo preko članova Upravnog odbora.

Kao što rekoh, njih ima devet. Od tih devet, tri člana Upravnog odbora predlažu politička tela, a preostalih šest nezavisna i regulatorna tela i državni organi.

Šta mislite, ova dva člana trenutno koja postoje u Upravnom odboru Agencije, od kog predlagača potiču? Da li od ova tri politička ili od ovih šest nezavisnih? Naravno da je od tri politička.

Ono što može da se primeti unazad kada se pogleda šta se dešavalo sa Upravnim odborom, jeste da se kada god bi istekao mandat ili bi podneo ostavku neko od članova Upravnog odbora, koga je predložilo neko političko telo, Narodna skupština bi po hitnom, najhitnijem mogućem postupku izabrala novog člana.

Evo, recimo imamo primer, jednog člana upravnog odbora predlaže Vlada Republike Srbije. U martu 2015. godine ostali smo bez tog člana u Agenciji, da li znate kada je novi izabran? Odmah u martu, istog meseca.

Kada je reč o članu upravnog odbora koga predlaže Administrativni odbor Narodne skupštine, u novembru prošle godine ostali smo bez tog člana, već u decembru imali smo novog. Što se tiče trećeg člana upravnog odbora, koga predlaže političko telo, njega predlaže predsednik Republike Srbije. Jula 7. je novi predsednik Srbije predložio člana, evo nas, desetak dana kasnije, po hitnom, najhitnijem postupku, već raspravljamo o tome.

S druge strane, kada je reč o preostalih šest predlagača, imate situaciju da član koga su predložili zajedničkim dogovorom Zaštitnik građana i Poverenik za informacije od javnog značaja, u Narodnu skupštinu je stigao 1. aprila 2015. godine. Mi još uvek o tome nismo raspravljali. Više od dve godine ne raspravljamo i ne postavljamo tog člana.

Dalje, Udruženje novinara jesu imali problema da se dogovore izvesno vreme koga da predlože za člana, ali od 9. avgusta prošle godine, znači bezmalo godinu dana u ovoj Narodnoj skupštini, stoji njihov predlog i čeka da dođe na dnevni red. Znači, godinu dana je taj njihov član mogao da radi u upravnom odboru i sada ne bi bili u situaciji da imamo samo dva člana i to politički izabrana.

Dalje, Vrhovni kasacioni sud 4. januara ove godine dao je svoj predlog. Šta smo čekali do jula? Državna revizorska institucija 9. marta je predložila svog člana. Zašto smo čekali do jula da o tome raspravljamo? Socijalno ekonomski savet 6. juna. Kada pogledate ovo, vidite da se na jedan vrlo perfidan način, politički vladajuća većina meša u rad Agencije za borbu protiv korupcije. Za to je, pre svega, od svih institucija najodgovornija upravo ova Narodna skupština koja postavlja članove upravnog odbora kojoj Agencija podnosi izveštaj i koja treba da prati njihov rad.

Drugi problem koji imamo, jeste da novi Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije čami čekajući da dođe na dnevni red u Skupštinu, a u njemu su predviđene mnoge važne izmene, između ostalog, da konačno se rešimo ove sumanute kumulacije funkcija koje iznova dolaze na Administrativni odbor Narodne skupštine. Kada taj novi zakon usvojimo, to više neće moći. Jedan funkcioner će moći da obavlja samo jednu funkciju.

Apelujem da ubuduće ne dozvolimo, kao Narodna skupština, da i jedan predlog novog člana upravnog odbora mesecima ili godinama čeka u Narodnoj skupštini, nego da nam to bude po hitnom postupku da ne dozvolimo da upravni odbor Agencije spadne na dva člana, i to isključivo politički izabrana, i da u njoj danas nema predstavnika nezavisnih tela uopšte i mesecima unazad. Hvala.
Hvala.

Povreda Poslovnika član 103. stav 8. – u slučaju da narodni poslanik zloupotrebi pravo iz stava 1. predsedavajuća treba da oduzme ovo vreme od ukupnog vremena koje pripada njegovoj poslaničkoj grupi.

Kolega se javio po Poslovniku, a ušao je u repliku i ušao je upravo u ono na šta je kolega Radulović upozoravao vas, predsedavajuća, da ne dozvolite da se desi, što ste vi potpuno namerno učinili.

Da vas podsetim – vaša je dužnost da vodite računa o redu na sednici i da ne dozvolite ono što Poslovnikom nije dozvoljeno, znači, ne da saslušate kršenje Poslovnika, pa onda da kažete jeste u pravu, nije u pravu, nego onog trenutka kada neko uđe u kršenje Poslovnika, da ga prekinete i da ga opomenete da je ušao u kršenje Poslovnika, što vi uporno izbegavate da uradite, evo, ima tome više od godinu dana.

Shodno tome i činjenici i da ste bili upozoreni da će se ovo desiti i zamoljeni da to ne dozvolite, a vi ste to ipak dozvolili, ja bih predložila da u skladu sa članom 109. sami sebi izreknete opomenu. Hvala.
Hvala.

Osvrnula bih se na deo ekspozea koji se tiče zdravstva. Na te tri i po stranice, koje smo videli u ovom pisanom dokumentu, uglavnom one svoje uporište imaju u prethodnom ekspozeu, jer je ključna reč kojom većina pasusa počinje – nastaviće se, što je negde i logično, jer je prethodna Vlada trajala nepunih godinu dana, a veći projekti zahtevaju duže da bi se obavili.

Postoji, međutim, jedan deo prethodnog ekspozea o kome ovde nema ni reči, a tiče se zdravstva, pa moje pitanje ima uporište u tom delu ekspozea, pa ću u duhu tradicije skupštinske, koju je ustanovio kolega Atlagić, pročitati taj deo da bi postavila pitanje.

Citiram: „Tri i po milijarde evra svake godine potrošimo na zdravstvo. Ne znam gde i kako nama od toga, ćorav može da vidi da nama negde nestane milijarda. Ne znam gde i kako? Negde te pare nestaju.“ Kraj citata.

O ovoj milijardi u ovom novom ekspozeu nema ni reči. Znači, niti da smo je našli, niti da se ona traži. Mene zanima nađosmo li te novce, da li i tu imamo kontinuitet da se to i dalje na godišnjem nivou odliva? Molim vas, milijarda evra nisu mali novci, a mi lečimo decu SMS-om. Milijarda evra je 30% budžeta koji odvajamo za zdravstvo i to je oko 3% našeg BDP.

Unapred zahvaljujem mandatarki na odgovoru. Pohvaljujem to što je juče obećala da će odgovarati na pitanja. Hvala.
Hvala.

Povreda najmanje 10 članova Poslovnika. Najradije bih o isto ovom 112, ako mogu, ako hoćete da navedem još neki, npr. 104.stav 4.
Rekli ste da ona nije navela, pa ja mogu.
Molim vas, teče mi vreme.