Hvala.

Mi danas raspravljamo o amandmanima na medicinske zakone. Prethodni narodni poslanik koji je učestvovao u diskusiji o tim amandmanima iznosio je sasvim povezane činjenice o bečkim šniclama, kuglama, letećoj metli, takođe o stečajnim upravnicima. U tom smislu, da bih kvalitetno i ja doprinela toj i takvoj raspravi, moramo još jednom da kažem da nama trebaju besplatni udžbenici za svu decu u Republici Srbiji. Hvala.

Hvala.

Evo još jednog člana ovog zakona i amandmana kojim pokušavamo tekst da uskladimo sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa, pa čisto da građani vide koliko to bukvalno ide iz člana u član, da u svakom članu ovog Predloga zakona bezmalo to valja uraditi.

Htela sam samo ovom prilikom da pitam predlagača zakona – ko u stvari piše ove zakone? Da li to rade lekari koji su deo neke radne grupe u Ministarstvu, ili to prvo prevodioci pišu tako što prevedu te direktive, pa onda pregledaju lekari? U tom slučaju, ne može se zameriti što je ovo ovako. Pitanje glasi – da li to pravnici u Ministarstvu uopšte pogledaju pre nego što se to pošalje u Narodnu skupštinu, ili mi u Narodnoj skupštini dobijemo prvi draft ili nacrt prevedenog teksta ili teksta do koga su došli lekari unutar svoje radne grupe?

Stiče se utisak da ovo pravnici nisu ni pogledali. Ukoliko jesu, sugerisala bih ministru da pošalje pravni tim iz Ministarstva na nedavno otvorenu Nacionalnu akademiju za javnu upravu, u okviru koje bi trebalo da na nekom stručnom usavršavanju čuju nešto i o ovim jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa. Hvala.

Hvala.

Ja ne znam šta je danas sa poslanicima vladajuće koalicije? Čini mi se da vam koncentracija pada. Mi trenutno raspravljamo o amandmanu na član 9, a ne na član 8. Eto, toliko, samo da skrenem pažnju koleginici. Predsedavajući, mogli bi možda i vi da joj skrenete pažnju da čita pogrešni član, kao i malopre neka njena koleginica.

Predložila bih vam svima da donesete laptop u Skupštinu, da otvorite, da se ulogujete na sistem e-parlamenta, vrlo lepo može da se prati na kom smo trenutno članu zakona i onda možete sebi da dozvolite i da vam koncentracija s vremena na vreme padne. Hvala.

Hvala.

Vidim da nije samo da nemate pristup e-parlamentu, pa da možete da pratite, nego očigledno nemate ni ovu knjigu koju smo mi dobili kad smo ušli u Narodnu skupštinu, gde na kraju, iza Poslovnika imate jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa. Tu se u članu 24, kao što piše u mom obrazloženju, između ostalog kaže – član po pravilu ima naziv koji se upisuje iznad brojčane oznake člana. Što će reći da ako je član 122, iznad piše - predmet zakona, a u članu 22. jedinstvenih metodoloških pravila kaže se da glava može biti podeljena na odeljke i da se odeljak označava tako što se iznad teksta odeljka stavlja naziv, a ispred naziva odgovarajući arapski broj. Kao što vidite, broj sedam, koji ja ovde predlažem da se briše, je višak u nazivu člana. Predlagač zakona je nazive članova dodeljivao kao da su u pitanju odeljci, a nisu u pitanju odeljci, nego su u pitanju članovi.

Upućujem vas, kolege iz vladajuće koalicije, da pročitate jedinstvena metodološka pravila za izradu propisa, koji su članovi relevantniji piše vam u obrazloženju moga amandmana, te da sledeći put ne bude bilo zabune oko toga kako treba pisati predlog zakona. Hvala.

Političku partiju naravno da jeste pomenuo. Vrlo je jasno bilo na koga se odnosi.

Insistiraćete na tehnikaliji, je li tako? Dobro. U tom slučaju, po amandmanu.

Htela bih da se u svojoj raspravi o amandmanu osvrnem na izlaganje prethodnog govornika koji je pričao o svom amandmanu i pričajući o svom amandmanu o zarezu je obrazlagao uzduž i popreko, naširoko i nadugačko svašta nešto o CIA, o televiziji i o davljenju. Pošto sve to ima veze sa Zakonom o medicinskim sredstvima i direktno je vezano za amandman o zarezu koji je on podneo.

U istom duhu, raspravljajući o tom njegovom amandmanu o zarezu, ja bih htela da pošaljem sa ove govornice poruku da nama trebaju besplatni udžbenici za svu decu u srednjim i osnovnim školama Republike Srbije i da se poslanička grupa Dosta je bilo za to zalaže i nakon što ostvari uspeh na beogradskim izborima na primeru Beograda pokazaće da je to i te kako moguće. Hvala.

Ja sam mislila da pričam o Zakonu o medicinskim sredstvima a sada vidim da možemo i malo šire, pet minuta o vakcinaciji i o antivakcinalnom lobiju, ako ste to dozvolili, predsedavajući, moraćete i meni to da dozvolite.

Neću o udžbenicima. Kao roditelj, ovde nemamo u ovom Domu predstavnike roditelja koji eventualno imaju neke strahove vezano za vakcinaciju, nema ko da kaže nešto u njihovo ime.
Ja mislim da mi moramo da napravimo neko javno slušanje ili anketni odbor, da se pozabavimo ovom temom iz svih uglova, ali mislim da pre nego što pričamo o antivakcinalnom lobiju, moramo o mnogim drugim stvarima da popričamo.
Pod broj jedan, mene kao roditelja zanima zašto u poslednjih 10 godina je dolazilo do prekida snabdevanja vakcinama i na tri meseca, pet meseci, što sve možete pročitati u izveštajima Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Zašto se preporuke Instituta za javno zdravlje „Batut“ koje se ponavljaju od 2010. godine na ovamo, iznova iste preporuke se ponavljaju šta treba uraditi da bi se obuhvat podigao? Zašto se te proporuke ignorišu? Institu „Batut“ kaže – vakcine ne treba da prodajemo u apotekama, jer postoji opasnost i rizik od prekida tog hladnog lanca. To je iz izveštaja u izveštaj od 2010. godine na ovamo se ponavlja. Vakcine moraju ići samo kroz zdravstvene ustanove. Institut „Batut“ kaže – ne smemo sebi da dozvolimo da se svake godine desi da po tri ili po pet meseci zdravstvene ustanove ostanu bez vakcina. Molim vas, dođe roditelj na redovan sistematski pregled, dete ne može da bude vakcinisano ako je bolesno, može samo ako je zdravo. Znači, vakcinacije se obavljaju tokom redovnih sistematskih pregleda. Dođe roditelj – jaoj, znate, mi sada nemamo vakcine. Pa, dobro, šta ja sada da radim? Možete da kupite u apoteci – ali nisam poneo pare – dobro, onda dođite neki drugi put. Ode roditelj kući. Da li se vraća da vakciniše ili ne, pitanje?
Lično ja smatram, da broj roditelja koji su agresivno protiv vakcinacije je zanemarljivo mali. Smatram da obuhvat vakcinacije i to ne samo MMR vakcine koja je najkontraverznija, nego i svih ostalih vakcina, nego i svih ostalih vakcina tada i zbog toga što neke stvari koje država može da učini ona ne učini. Ona kasno raspiše tender, pa isporuke nisu vezane za rokove kako je plan pravljen, nego tender imaju neke svoje druge rokove. To sve možete pročitati u preporukama Instituta „Batut“.
Dalje, postoje roditelji koji su zabrinuti za bezbednosti vakcina. Odakle se oni uvoze? Da li prolaze sve procedure? Naravno da će Zakon o lekovima kada dođe na dnevni red, kada bude uređen ovako kao i ova medicinska sredstva da bude u skladu sa nekim evropskim standardima, možda razvejati neke sumnje. Ali mi ništa nećemo postići ako svu krivicu za pad vakcinacije isključivo svaljujemo na neke roditelje koji imaju jako puno pitanja, a ne dobijaju odgovore.
Podsetiću vas da MMR vakcina nije kontraverzna samo u Srbiji. Ona je kontraverzna širom sveta. Ne patimo mi od nečega od čega ne pate i neke druge države. U Američkom kongresu je bilo javno slušanje na tu temu. Nemojte molim vas svaljivati svu odgovornost na roditelje i nemojte roditelje i ljude koji imaju neke sumnje i neke strahove iznova vređati da su neobrazovati, da su neupućeni, nego probajte da odgovorite na pitanja koja imaju i probajte argumentovano da razvejete strahove i sumnje tako što ćemo poštovati procedure, u jednom trenutku pre ne znam koliko godina, ostali smo bez vakcina, hitan uvoz je od negde obavljen, ali pošto je bilo hitno nije prošlo proceduru kroz Agenciju za to, imate u izveštaju Instituta „Batut“, ne znam tačno za koju godinu, od 2010. godine na ovamo.
Apelujem da prestanemo da odgovornost prebacujemo na nekog drugog. Dajte da prvo vidimo šta država može da uradi, da zaustavimo pad vakcinacije, a onda kada država uradi sve što je mogla da uradi, tek onda možemo da pričamo o antivakcinalnom lobiju, kao o nekome ko možda jeste, možda nije odgovoran i u kojoj meri je odgovoran. Ovo što trenutno radimo, samo prebacujemo odgovornost, umesto da rešavamo problem. Hvala.

Hvala.

Član 15. je najbrljavije napisan član u ovom Predlogu zakona. Da objasnimo zašto. U stavu 12. pominje se ispunjavanje uslova ovlašćenog tela iz stava 8, ali u stavu 8. nema apsolutno nikakvih uslova ovlašćenog tela, već se isti član bavi obavezama proizvođača. Šta više, u celom ovom članu ne postoji ni jedan jedini stav koji nabraja uslove koji treba da se ispune. Takođe, stav 12. propisuje ukidanje rešenja iz stava 9, ali u stavu 9. se ne pominje apsolutno nikakvo rešenje. U stavovima 13. do 15. spominje se rešenje iz stava 10, a u stavu 10. nema nikakvog rešenja.

Znači, ovde se vidi s kojom pažnjom i koncentracijom je predlagač zakona pisao ovaj zakon. Vidi se, ono što ja sumnjam, a to je da pravnici ovo nisu pogledali nakon što je prevedeno sa nekog engleskog jezika ili nakon što su doktori tu izvršili neke korekcije nakon prvog nacrta. Očigledno je da je postojao prvi nacrt, u kome su postojale sve ove stvari kako je trebalo, pa je onda neko došao i nešto menjao, ali je zaboravio da izmeni apsolutno sve, što je, na kraju krajeva, i trebalo u poslednjem pregledu teksta neko da pogleda. Zamislite, da je otišao i da smo usvojili zakon sa ovim, koju količinu haosa bi ovo u praksi izazvalo. Ovo je samo jedna vrsta problema od kojih pati ovaj član 15.

Takođe, u stavu 6. imamo engleske reči - common specifications, a u stavu 4. imamo englesku skraćenicu EEA, što je skraćenicu za European economic area. Sasvim je neshvatljivo da prevodilac, pre svega, ovo nije preveo na EEZ – Evropska ekonomska zona, jer mi apsolutno imamo ustaljenu skraćenicu za EEA.

Pored toga, naravno, imamo i usklađivanje sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa. Tako da, ja sam na ovo skrenula pažnju i na odboru i predložila da odborskim amandmanom nekako ovo ispravimo. Ne znamo šta je pisac hteo da kaže, tako da ne znamo kako da napišemo amandman, u kome smeru. Da li treba da ima rešenje ili ne treba da ima rešenje? Ja se nadam iskreno da je to urađeno ili da je neko od kolega koji su iz struke, koji su kolege narodni poslanici, podneli neki amandman koji može da ispravi ovu veliku brljotinu oko rasporeda ovih stavova unutar člana. Hvala.

Hvala.

Evo,od početka apelujemo da se ovaj i ovakav Predlog zakona povuče iz procedure, da se sve greške, nedoslednosti i dvosmislenosti iz njega iz čiste, da se on poboljša, pa da onda ponovo dođe u Skupštinu, a sada dok branimo i obrazlažemo amandmane koje je predlagač zakona sve u istom odbio, praktično možemo samo da ilustrujemo građanima Srbije šta je to došlo u Narodnu skupštinu.

U ovom članu 16. gde se uvodi priča o inostranom znaku usaglašenosti, imamo situaciju da je predlagač zakona ili onaj koji je već tehničkih pisao taj zakon je jednostavno u tekst uneo znak „CE“ na latiničnom pismu, a da pritom nigde nije objasnio da je to latinično pismo, nego je u sred ćiriličnog pisma u tekstu amandmana, odjednom se pojavljuju slova „C i E“ na latinici i naravno, koje laik, ko nije iz struke, a ko čita zakon, a zakon valjda donosimo za sve građane, ne samo za struku, kada čita taj tekst na ćirilici, taj znak će da pročita kao SE, a ne kao „CE“ jer ne može da domisli da je reč o latinici.

Ja sam amandmanom dodala jedan stav – inostranim glas usaglašenosti sastoji se od slova „C i E“ ispisanih latiničnim pismom, u daljem tekstu SE znak, pri čemu je SE na latinici, a ostalo je ćirilicom ispisano.

Iz meni nepoznatog razloga predlagač zakona ovaj amandman je odbio. Hvala.

Vidim da predlagač zakona ne razume suštinu. Suština je u tome da nepoštujete Narodnu skupštinu Republike Srbije. Ako možete ovako brljav i brljavo napisan zakon da pošaljete u Narodnu skupštinu Republike Srbije, to znači da nemate trunku poštovanja za telo koje vas je izabralo…(isključen mikrofon.)

Ja sam obrazlagala moj amandman kolega Arsiću, nakon čega se ministar javio za reč i u konverzaciju uneo suštinu, optužio me da moj amandman se ne bavi suštinom. Ja sada objašnjavam zašto se moj amandman bavi suštinom. Moj amandman je kritika brljavog načina na koji sa nepoštovanjem ova Vlada Republike Srbije Narodnoj skupštini šalje predloge zakona, a da ih prethodno nije ljudski pročitala bar tri puta i pravnici proverili da li je sve u skladu sa jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa.
To je znak nepoštovanja prema Narodnoj skupštini koja ima zadatak da kontroliše tu Vladu i njen rad, Vlada time pruža otpor i onemogućava narodne poslanike da obavljaju ono zašta su u ovu Skupštinu birani da rade, a to je da kontrolišu rad Vlade.
Posao opozicije je, naviknite se već jednom, da kritikuje vlast, ne zato što je to njen hir, nego da bi građani profitirali iz te dinamike.
Kada bi još imali dovoljno sluha da prihvatite konstruktivnu kritiku, gde bi nam kraj bio i koliko bi nam zakoni bili bolji. Hvala.

Kada je reč o članu 41, on uređuje izmene i dopune prilikom sprovođenja nekog kliničkog ispitivanja. Kaže – u slučaju da se neko kliničko ispitivanje sprovodi i dođe do nekih suštinskih izmena koje mogu bitno da utiču na sigurnost, odnosno na fizički i psihički integritet ispitanika, onda je potrebno da sponzor podnese zahtev Agenciji da se te suštinske izmene odobre. Onda Agencija ima 30 dana da odgovori na taj zahtev i to je sve u redu. Mogu da domislim i da u sred kliničkog ispitivanja dođe do nekih suštinskih izmena, naravno da treba proveriti sa Agencijom i dobiti odobrenje.

Jednu jedinu primedbu sam imala, tj. to što po ovome izgleda da je dovoljno da sponzor podnese zahtev i to je to, može da nastavi da sprovodi kliničko ispitivanje. Ja sam samo dodala jedan član - da u slučaju podnošenja zahteva iz stava 2. ovog člana, kliničko ispitivanje se obustavlja dok se ne dobije mišljenje Agencije, koja će ili prihvatiti te suštinske izmene ili neće, ili će reći da su one bezbedne po sigurnost i fizički i psihički integritet ili neće.

Znači, nekako mi je prosto ovo samo ostalo nedorečeno. Ispada da sve što u slučaju suštinskih izmena sponzor treba da uradi je da podnese zahtev. Ja mislim da treba da se doda i ovaj stav koji će osigurati da onda kliničko ispitivanje staje dok agencija ne da poslednju reč o prihvatljivosti ili neprihvatljivosti tih suštinskih izmena za dalji tok istraživanja. Hvala.

Hvala.

U članu 50. predložili smo da se brišu stavovi 2. i 3. zato što stav 2. omogućava da se medicinsko sredstvo nađe na tržištu pre nego što se završi njegova registracija. Mi smatramo da medicinsko sredstvo ne bi smelo da se nađe u prometu pre nego što se u potpunosti završi njegova registracija, dok po trenutno važećem Predlogu zakona, koji će nažalost tako i ostati, praktično je dovoljno da se podnese zahtev za registraciju i to je dovoljno da to medicinsko sredstvo bude pušteno u promet.

Mislim da nam nije potrebna tolika nonšalancija. Da smo malo uređenija država i društvo, kao što je većina zemalja EU od koje prepisujemo ovo sve, možda bismo to sebi mogli da dozvolimo, međutim, vrlo dobro znate koliko kod nas može problema nastati zbog jedne ovakve nedorečenosti i zbog toga što smo se slepo držali prevedenog rešenja iz evropske direktive, umesto da malo razmišljamo šta će to izazvati u praksi kod nas, u našem slučaju i na našem tržištu.

Predlagač zakona nije imao sluha za obrazloženje koje sam dala i odbio je ovaj amandman, ponovo iz meni razumljivih razloga. Hvala.