Pre neki dan pričam sa jednim kuvarom koji mi se žali kako današnja deca kada izađu iz srednjih stručnih škola i počnu da rade ništa ne znaju, za razliku od njegove generacije koja kada je izlazila sve je znala i kada ga čovek pita u čemu je razlika, on kaže – pa, nekada su deca imala praksu dok su išla u srednju školu, ugostiteljsku, a ove nove generacije tu praksu nemaju. I to je realan problem sa kojim se mi srećemo.
Međutim, rešenje za taj problem nije uvođenje dualnog obrazovanja. Rešenje za taj problem je uvođenje prakse u srednje stručne škole koje obučavaju zanatlije i majstore.
Ne smemo prebacivati odgovornost za obuku i obrazovni proces sa države na privatni sektor, izlažući decu nepotrebnim rizicima da budu eksploatisani kao jeftina radna snaga. Mi moramo da se odlučimo šta mi hoćemo u srednjoškolskom obrazovanju, šta od njega očekujemo, da li očekujemo da deca rade ili očekujemo da uče. Ako će da uče, onda treba da idu na praksu. Ako će da rade, onda treba da rade nakon škole, u moje doba je bila omladinska zadruga. Postoji i neki drugi način da rade ako je cilj da rade i da neke novce uzmu i da to ne bude 70% minimalne zarade, nego da to bude adekvatno plaćen posao.
U tom smislu, apelujem ponovo da se povuče zakon o dualnom obrazovanju i da rešimo problem uvođenjem, vraćanjem prakse u srednje stručne škole, da ne bi decu izlagali nepotrebnim rizicima od eksploatacije kao jeftine radne snage. Hvala.
Nama ne treba dualno obrazovanje, već nam treba sveobuhvatna reforma našeg zastarelog i nepravednog obrazovnog sistema. U tom smislu, želim da se zahvalim ministru što je pre izvesnog vremena odreagovao na apele iz naše PG, uveravajući javnost da je ta reforma već počela. Pratićemo, javljaćemo vam kako to ide. Najvažnije pitanje sada glasi – hoće li biti besplatnih udžbenika unutar te reforme? Hvala.
Povreda Poslovnika, član 103. stav 8. i ta povreda je načinjena dva puta, jednom u slučaju javljanja kolege Martinovića, drugi put u slučaju javljanja poslanika Rističevića. Obojica su se javili po Poslovniku, a pričali su i odgovarali kao da je replika u pitanju. U tom smislu ovaj stav 8. člana 103. zahteva od vas kao predsednice Narodne skupštine da poslaničkoj grupi kojoj oni pripadaju oduzmete po dva minuta, koje inače imaju za raspravu, pošto su zloupotrebili javljanje po Poslovniku da bi ušli u repliku.
Molim vas da otklonite ovu povredu Poslovnika tako što ćete oduzeti po dva minuta i jednoj i drugoj poslaničkoj grupi i u tom slučaju, ako to uradite, ne moramo da glasamo o povredi Poslovnika. Ako to pak ne uradite, onda molim da se o ovome glasa u danu za glasanje. Hvala.
Ovo je još jedan amandman kojim tražimo brisanje ovog člana kao što tražimo brisanje svih članova Predloga zakona o dualnom obrazovanju, jer smo uvereni da je donošenje ovog zakona u najmanju ruku preuranjeno.
Moramo da reformišemo naš obrazovani sistem jer je on loš, on je zastareo i nepravedan, ali u toj reformi ne možemo da krećemo da zidamo kuću od krova, nego od temelja.
Mi sad uvodimo dualno obrazovanje da bismo nekako opravdali loše rezultate na kraju osnovnog školskog obrazovanja, jer deca završavaju osnovnu školu sa vrlo malo znanja, a takvu situaciju imamo zbog toga što naš obrazovani sistem, pre svega kasni decenijama u modernizaciji i reformi načina izvođenja nastave i načina učenja. Iznova slušamo da nešto nije u redu sa našom decom, da su deca ovakva i onakva, lenja neće da uče itd, onda, krivi su i roditelji jer su ovakvi i onakvi i uporno pokušavamo da roditelji decu 21. veka uguramo u sistem koji radi po modelu iz 19. veka. Mi moramo konačno da pogledamo istini u oči. Vremena su se promenila, decu ne treba prilagođavati starom školstvu, nego školstvo treba prilagoditi deci novih vremena. Ja s toga molim da hitno krenemo u reformu predškolskog i osnovno školskog obrazovanja i da se manemo priče o dualnom, dok temelje ne izgradimo. Hvala.
Opomena se izriče narodnom poslaniku koji, i pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koje nije na dnevnom redu.
U tom smislu, zamolila bih predsedavajućeg Arsića da izrekne dve opomene, kao prvu da izrekne opomenu poslanici Maji Gojković, koja se javila da priča po amandmanu, a pričala je o modricama.
Drugu opomenu molim da izrekne sam sebi, pošto je bio dužan da upozori poslanicu Gojković da ne sme da skreće sa teme dnevnog reda, i to nije učinio, te je samim tim i on sam zaslužio opomenu.
Ovo nema smisla. Upravo nam dolaze studenti. Sramota me od ove dece šta se ovde radi i kako se vodi ova Skupština. Sram vas bilo!
Kolega Arsiću, molim vas da poštujete Poslovnik i da prvo reč date kolegi Šaroviću jer prijava povrede Poslovnika ima prednost u odnosu na bilo koje drugo javljanje.
Savršene li metafore za ono o čemu pričamo tj. o amandmanima na set obrazovnih zakona, trenutno dualnom, ali na programu su i amandmani na zakon o predškolskom, osnovno školskom i srednjoškolskom obrazovanju. Znači, ja razumem što ministra Šarčevića nema, srela sam ga juče u hodniku, čovek se žalio, dobio je temperaturu i jasno mi je i zašto je dobio temperaturu. Čudi me kako mi svi ovde već nemamo, ali mi nije jasno kako Vladi nije palo napamet da npr. pošalje ministra nadležnog za digitalizaciju, nego ministra za poljoprivredu.
Ja vas molim da mi ne oduzimate vreme. Moj amandman je – briše se, jer ceo Zakon o dualnom obrazovanju treba da se briše.
Molim vas nemojte mi oduzimati vreme na koje imam pravo. Upravo ste mi oduzeli pola minuta.
Moj amandman glasi – briše se zato što dualno obrazovanje nije koncept za budućnost naše dece. Našoj deci treba reforma po finskom modelu koji podrazumeva digitalizaciju, a ne poljoprivredu o kojoj ćemo ovde sad trenutno valjda da pričamo, sad, pa nadalje i ubuduće, pošto nam je tu ministar poljoprivrede.
Slažem se da treba da napravimo pauzu i, ako ne može ministar Šarčević, neka nam dođe neki drugi ministar koji će da nas vodi u budućnost a ne u 15. vek.
Prava se odnosi na član 103. stav 3. koji govori da je predsedavajući Narodnom skupštinom dužan da poslaniku koji se javlja po povredi Poslovnika odmah da reč i da to ima prednost pred javljanjem bilo kojim drugim, tj. da je javljanje po Poslovniku neposredno nakon izvršene povrede, što vi, predsedavajuća, niste učinili. Ja sam se javljala, jasno držala Poslovnik dok ga je grubo kršio poslanik Rističević. Tada sam htela da prijavim povredu Poslovnika član 109. stav 1. alineja 3. – opomena se izriče narodnom poslaniku koji, pored upozorenja predsednika Narodne skupštine, govori o pitanju koji nije na dnevnom redu, pošto je poslanik Rističević to radio uz duž i popreko.
U skladu sa povredom člana 109, molim da kaznite pre svega poslanika Rističevića, koji se nije držao teme, a potom da i sami sebi izreknete kaznu zbog toga što ga niste upozorili, iako ovde jasno stoji da ste morali na to da ga upozorite. Hvala.
Mi predlažemo da se ovaj član, kao i svi ostali članovi, ovog Predloga zakona o dualnom obrazovanju briše, jer mi smatramo da ovaj zakon ne treba donositi, da je preuranjeno donošenje ovog zakona zato što dualno obrazovanje nije rešenje za ogromnu količinu problema od kojih naše obrazovanje pati, već će poslužiti kao opravdanje da prihvatimo te probleme kao normalne.
Da bi uopšte mogli da pričamo o konceptu dualnog obrazovanja, mi prvo moramo da reformišemo iz korena predškolsko i osnovno obrazovanje. Predškolsko mora biti svima dostupno i potpuno besplatno da bi deca na početku osnovnog obrazovanja bila na istim startnim pozicijama, što danas nije slučaj.
Pošto to nije slučaj, pošto je sistem nepravedan, kroz celo predškolsko i osnovno školsko obrazovanje, onda imamo favorizovanje dece bolje stojećih roditelja koji imaju da plate sve ono što je samo kobajagi besplatno u našem obrazovanju.
Znači, naše obrazovanje će biti pravedno kada bude potpuno besplatno i mi predlažemo da kao prvu stvar, kao prvi korak učinimo udžbenike besplatnim za svu decu. Mi smo izračunali da je to sasvim izvodljivo, nabavka udžbenika za svu decu u osnovnim školama na godišnjem nivou košta 0,15% budžeta Republike Srbije. Nema nama ničeg prečeg nego da roditelje rasteretimo finansijskog pritiska što pre i da krenemo od udžbenika. Hvala.
Dualno obrazovanje neće rešiti ni jedan jedini problem od kojeg pati naš obrazovni sistem. Problema je mnogo. Mogu da se sažmu u dve kategorije. To je, da je naš obrazovni sistem, počev od predškolskog pa na dalje, pod jedan - nepravedan, pod dva - zastareo. Umesto što donosimo o dualnom obrazovanju, koji će da legitimišu te loše rezultate, mi bi trebalo da se manemo toga i da krenemo da se bavimo rešavanjem problema koji su u korenu svih problema našeg obrazovanja.
Treba da počnemo od toga da je ceo sistem nepravedan i da favorizuje decu bolje stojećih roditelja. Od predškolskog preko osnovno-školskog obrazovanja, roditelji grcaju, dižu kredite da plate silne troškove našeg, kobajagi, besplatnog obrazovanja.
U osnovnoj školi treba da počnemo od rasterećenja roditelja tako što ćemo platiti iz budžeta Republike Srbije sve troškove nabavke udžbenika, da roditelje makar tog troška, za početak, dok radimo na reformi i na ostalim reformama koje su neophodne, poštedimo.
Poslanička grupa Dosta je bilo je izračunala da bi nas to koštalo samo 0,15% budžeta Republike Srbije na godišnjem nivou, da sva deca u osnovnim školama dobiju besplatne udžbenike. Molim vas da ovo uzmemo ozbiljno. Hvala.
Ovim amandmanom mi tražimo da se dosledno, kao i svi prethodni i budući članovi ovog zakona brišu jer smatramo da ovaj zakon ne treba da bude donet i da dualno obrazovanje ne treba uvoditi u naš obrazovni sistem, u najmanju ruku ne u ovom trenutku, ne dok ne rešimo goruće probleme od kojih pati osnovnoškolsko i predškolsko obrazovanje i zbog kojih na kraju osnovne škole imamo loše rezultate zbog kojih imamo i nekakvu potrebu za legitimisanjem tih rezultata ovim tzv. dualnim obrazovanjem. Podsetiću vas da u strategiji obrazovanja do 2020. godine stoji da nama jeste cilj da povećamo i broj visokoobrazovanih u ovoj zemlji, njih ima samo 7%. Mi to nećemo postići uvođenjem dualnog obrazovanja. Mi ćemo to postići samo korenitom reformom predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja, koji su zastareli i nepravedni, koji su samo kao bajagi besplatni.
Molim vas, kada je dete moje krenulo u pripremni predškolski program, koji je kao bajagi besplatan, na prvom času od nas je zahtevano da damo novac za udžbenike, da damo novac za igračke, da damo novac za popravku sijalica i da damo novac za sapun, za kupovinu ubrusa, za kupovinu toalet papira. Isto se od nas zahtevalo i u prva četiri razreda osnovne škole. Šta je tu besplatno? Da ne pričamo o udžbenicima koji pod hitno moraju da se plaćaju iz budžeta Republike Srbije. Poslanička grupa Dosta je bilo se zalaže da to bude tako. Hvala.