DUŠAN PAVLOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je aprila 1969. godine.

Osnovnu školu završio u Zagrebu, a srednju Dizajnersku školu u Beogradu.

Diplomirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a zatim magistrirao i doktorirao na Central European University u Budimpešti, Mađarska.

Kao istraživač i politički analitičar, u periodu od 1999. do 2001. godine, radio je na Institutu za evropske studije u Beogradu, dok je u periodu 2001 - 2003. radio na G17 Institutu.

Predaje na Fakultetu političkih nauka u Beogradu u zvanju vanrednog profesora od 2010. godine, a na Univerzitetu u Gracu kao profesor po pozivu predaje kurseve iz ekonomskog razvoja i ekonomske i političke tranzicije u jugoistočnoj Evropi.

Politički savetnik ministra privrede u periodu od 2013-2014. godine.

Jedan je od osnivača pokreta Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac troje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 92
  • 8
  • 191
  • 2
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 14 dana i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 22 dana i 15 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Zahvaljujem.

Poštovani građani Srbije, poštovani gosti, ja ću da govorim samo o jednom zakonu, pošto nema previše vremena da se sve ovo obuhvati.

Radi se o Zakonu o kontrolisanim psihoaktivnim supstancama i fokusiraću se samo na jednu stvar koja se verovatno najviše očekivala od ovog zakona, a to je ideja o tome da se ovim zakonom, kao jednim od dva važna zakona kojima je to moguće da se uradi, omogući ljudima da se leče kanabisovim uljem.

Kao što znate, o ovom zakonu se priča već duže vreme, radna grupa ovog zakona je osnovana ja mislim krajem 2014. godine, dakle dosta dugo je radila radna grupa, tri i po, četiri godine.

Zakon je izazvao veliku pažnju javnosti, veoma dugo se o njemu priča u javnosti, zapravo, da budem precizan, radi se o izmenama i dopunama postojećeg zakona iz 2010. godine. O njemu se jako dugo priča upravo zbog toga što su očekivanja bila velika. Veliki broj ljudi je očekivao da se ovim zakonom konačno omogući ljudima koji prolaze kroz teške patnje u različitim vrstama bolesti, kojima bi moglo da bude bolje ili kojima bi bilo lakše kada bi koristili kanabisovo ulje.

Nažalost, to se ovim zakonom nije desilo. Veliki broj ljudi je još jednom razočaran ovim. Da bi se videlo koliko su očekivanja bila velika, ako odete na „Jutjub“ i ukucate – Kanabisovo ulje, pacijenti, svedočenja, videćete ogroman broj klipova svedočenja živih ljudi, naših savremenika, građana ove zemlje, koji svedoče o tome na koji način im je kanabisovo ulje pomoglo u lakšem izdržavanju bolesti od kojih boluju.

Zakonsko obrazloženje se dotiče ovog problema i ja ću da ga pročitam javnosti, pošto mislim da treba da znaju. Dakle, u obrazloženju se navodi zbog čega zakon nije odobrio upotrebu kanabisovog ulja u medicinske svrhe. Da bude još jednom veoma jasno, govorim ovde isključivo o upotrebi kanabisovog ulja u medicinske svrhe. Kaže ovako: „Nisu prihvaćeni predlozi za legalizaciju ulja kanabisa u medicinske svrhe obzirom da je stav stručne javnosti da ne postoje kliničke studije na ljudima koje bi potvrdile ove stavove, kao i na činjenicu da postoje registrovani lekovi na bazi kanabisa, zbog čega nema osnova uvoditi legalizaciju ulja kanabisa za medicinsku upotrebu“. To je, dakle, zvanično obrazloženje.

Mene buni jedna stvar i voleo bih da mi neko od gostiju to objasni. Ako ne postoje stavovi stručne javnosti o tome da je dozvoljeno ili preporučljivo upotrebljavati bilo šta na nivou i na osnovi kanabisovog ulja, bilo kakav lek koji bi sadržao nešto od onoga što može da uradi i kanabisovo ulje, zbog čega su registrovani lekovi koji imaju sintetičke psihoaktivne supstance koje se takođe nalaze u kanabisovom ulju?

Znate šta, ako je kanabisovo ulje nedozvoljivo, onda ni lekovi koji sadrže sintetičke psihoaktivne supstance koje se takođe nalaze u kanabisovom ulju ne bi smeli da budu dozvoljeni da se prodaju. Međutim, imamo najmanje tri leka koja se prodaju i koja imaju tzv. sintetički dobijeni THC, to je psihoaktivna supstanca koja se nalazi u kanabisovom ulju, zbog čega je inače kanabisovo ulje najveći problem da prihvate i da odobre njegovu upotrebu, kao što je „dronabinol“, nabilon“, „sativeks“. Dakle, to su sve lekovi koji su u slobodnoj upotrebi, koji mogu da se kupe na recept, a sadrže sintetički dobijen THC.

Ako neko može da odgovori, ja bih molio da odgovori zbog čega je to tako? Ako može sintetički, zašto ne može prirodno?

U obrazloženju se kaže da ne postoje stavovi stručne javnosti o tome da ovaj lek može da se upotrebljava. Jel može neko od prisutnih gostiju da kaže koji su to stavovi stručne javnosti? Da li postoji neki dokument, neka studija, koju su potpisali ljudi u Srbiji koji se bave ovom problematikom, koja kaže da kanabisovo ulje nije dobro rešenje za ljude koji prolaze kroz teške patnje zbog svojih bolesti? Ja je nisam video, ali moguće da nisam naišao na nju, tako da bi bilo dobro da nam kažete to. I ne samo da bi bilo dobro, trebalo je zapravo da pošaljete u ovu Skupštinu takvu studiju ili takav stav, tako da onda i mi i cela javnost može da zna zbog čega je to problem.

Ako nema takve vrste studija ili zaključaka, u jednoj zemlji, ja to mogu da razumem, mi trošimo mnogo para iz budžeta na raznorazne stvari koje možda nisu od velikog prioriteta pa nemamo dovoljno novaca da platimo stručnjake koji će da naprave određene vrste istraživanja u našoj zemlji i da dokažu bilo šta, ili da je kanabisovo ulje upotrebljivo ili ne, onda možete da se pozovete na neke strane studije, a njih ima jako puno. Ja ću da citiram sada jednu od tih studija, koja je sintetička studija, ili studija sažetaka, koja pokazuje kakvo je trenutno stanje u naučnoj zajednici u celome svetu povodom ovog pitanja. Govorim sada o naučnim dokazima o tome kakav tretman ili kakve efekte proizvodi kanabisovo ulje u medicinskim svrhama.

Postoji studija Nacionalne akademije za nauku, inženjeriju i medicinu, koja se bavi zdravstvenim efektima kanabisa i kanabidoida, koja je obuhvatila pregled oko 100 naučnih radova u poslednjih 10-ak godina na ovu temu. Naime, 16 naučnika je dobilo zaduženje da sve ove radove pročita i da dođe do neke vrste pregleda o tome kako medicinska nauka trenutno procenjuje stanje stvari trenutno u svetu. Kaže ovako: „Čvrsti dokazi, dakle, statistički čvrsti dokazi postoje za tvrdnju da kanabisovo ulje ublažava hronične bolove kod bilo koga.“ Dakle, zamislite bilo kakav hronični bol koji imate, kanabisovo ulje može da vam pomogne. Dalje, imamo čvrste dokaze da kanabisovo ulje olakšava ili uklanja mučninu i povraćanje tokom hemioterapije. I konačno jedna od najvažnijih stvari, možda, jer je ta zajednica u Srbiji možda najglasnija do sada, pomaže kod spazma kod multipleks skleroze.

Dakle, ja sam razgovarao sa nekoliko ljudi koji boluju od multiple skleroze, koji koriste kanabisovo ulje, koji su, recimo, imali dijagnozu 90% nepokretnosti, koji sada šetaju ulicama, funkcionišu u svakodnevnom životu isto kao vi i ja. Postoje neki umereni dokazi oko toga šta kanabisovo ulje može da uradi, onda kaže: povećanje apetita, pomoć kod Turetovog sindroma, smanjenja anksioznosti, takođe pomaže kod posttraumatskog, stresnog poremećaja. Postoje neki ograničeni dokazi za neke bolesti, a to sad nije važno.

Dakle, ovo je stanje discipline ili konsenzus koji postoji u svetskoj medicinskog nauci. Nije mi sasvim jasno zbog čega kod nas nije urađena nijedna slična studija i zbog čega se ljudi koji su radili ove dopune zakona nisu pozvali na to, zašto je nisu pročitali. Znači, postoje neke ranije studije, ovo je najrecentnija, publikovana je 2017. godine, dakle, malo više od godinu dana.

U drugim nekim zemljama je kanabisovo ulje za medicinske potrebe već legalizovana. Mnoge od tih zemalja su legalizovale davno, pre više od deset godina, neke su je legalizovale i nedavno. Postoje i neke zemlje koje su nama susedi koje su to uradile. Pročitaću, da bi gledaoci, odnosno birači znali da ovo nije nikakva stvar o kojoj se priča tek tako, nego da su mnoge ozbiljne zemlje već usvojile stav da kanabisovo ulje nije nikakva droga, nego da može da pomogne ljudima koji boluju od strašnih bolova. To su: Kanada, Nemačka, Hrvatska, Čile, Kipar, Češka Republika, Finska, Grčka, Izrael, Italija, Luksemburg, Makedonija, Holandija, Poljska, Španija, Peru, Rumunija, Australija, Argentina, Danska, Urugvaj i oko 20 federalnih jedinica SAD. Neke od ovih zemalja su potpuno već i legalizovale upotrebu kanabisovog ulja, čak i za rekreativne svrhe, ali neću o tome da govorim, govorim isključivo o medicinskim potrebama.

Šta je problem kod nas, koje izaziva sadašnja politika, zdravstvena politika koja se odnosi na upotrebu kanabisovog ulja? Sprečavanje ljudi da koriste to po receptu lekara, dovelo je do velikog crnog tržišta na kome se kanabisovo ulje sada prodaje. LJudi koji prolaze kroz teške bolove, kupuju ovo ulje na crno, bez obzira na to šta piše u zakonu. Mnogi od njih sa kojima sam razgovarao i čije sam ispovesti slušao, kažu veoma jasno, apsolutno me ne interesuje šta piše u Krivičnom zakonu i kakva je kazna koja je propisana za to, jer između izbora da umirem od bolova i da pravim krivično delo i da mi bude bolje, biram ovo drugo.

Veliki broj ljudi, zapravo već kupuje kanabisovo ulje na crno, jer njegova cena je dosta velika, a velika mu je upravo zbog toga što predstavlja krivično delo i što se nalazi na listi teških droga koja je ujednačena sa statusom kokaina i heroina. Dakle, tretirate ono što ljudima može da pomogne, kao lek, na isti način, kao što tretirate upotrebu heroina i kokaina i tako od ljudi koji to kupuju da bi olakšali svoj život, pravite kriminalce.

Daću vam jedan primer koji je možda najpoznatiji, u Leskovcu je pre jedno godinu i po ili dve, suprug žene koja boluje od multiplesleroze, koji imaju troje male dece, kupovao na crno bočicu kanabisovog ulja, policija ga je uhapsila zbog toga, dobio je meru zatvora i tako ostavio bolesnu ženu sa troje male dece, koja boluje od multipleskleroze ostavio sa troje male dece kod kuće. Ne znam šta vi mislite o tome, mislim da je ovo ovoliko besmisleno koliko nešto može da bude besmisleno. Dakle, napravili ste veći broj kriminalaca na tržištu nego što bi trebalo da ih bude. Podigli ste cenu kanabisovog ulja, time što se ono prodaje na crno. Država ostaje bez određenih sredstava u vidu poreza koje bi mogla da dobije kada bi legalizovala prodaju kanabisovog ulja i naravno jedan deo policijskih snaga koji sada mora da juri i da nagleda sve te ljude, vezali ste im ruke tako da ne mogu da jure neke kriminalce koji su mnogo, mnogo opasniji.

Ono što je najvažnije, kada se nešto prodaje na crno, vi zapravo ne znate šta kupujete, tj. ne znate šta se prodaje, tako da u toj bočici, recimo maloj bočici koja na crnom dostiže, u Srbiji, cenu i do 300 evra, može da se nađe bilo šta. Pošto je na crno, niti znate ko vam šta prodaje, niti znate koga možete da jurite ako ustanovite da vam je prodao mačku u džaku. Kada bi se te stvari legalizovale, pogledajte kolike bi koristi bile za društvo.

Prvo, veliki broj ljudi, koji kupuje to zbog zdravstvenih potreba više ne bi ste ih proglašavali kriminalcima, niti bi imali grižu savest kada to rade, jer znaju da ne rade ništa što je protiv interesu društva.

Drugo, kada bi se legalizovalo, prodaja i proizvodnja bi, naravno bile kontrolisane, pošto država nema šta drugo da radi nego da kontroliše i nadgleda takvu vrstu proizvodnje, tako da bi ste tačno znali kakv je sastav i šta je ono što kupujete i znali bi ste koga treba da jurite ako vam je prodao mačku u džaku. Sada to ne možete. Konačno kada bi ste legalizovali tržište kanabisovog ulja, kao u svim ovim zemljama koje sam vam pročitao, cena bi morala da padne, zbog toga što bi onda trošak prodaje bio manji, a takođe bi ste imali jedan deo prihoda od prodaje koje sada država gubi zbog toga što se ono prodaje na crno. Ovo su sve aspekti ovog problema u kojima u obrazloženju ovog zakona nisam ništa našao.

Konačno, pravo na lečenje je, takođe ljudsko pravo. LJudi sami treba da odlučuju kako mogu da se leče, imaju na to pravo, to im garantuje Ustav Srbije, članovi 68, 23. i 43. i sprečavanje ljudi da legalno upotrebljavaju ovo sredstvo je neka vrsta povrede Ustava Srbije koja se često dešava kako u ovoj Skupštini, tako i u mnogim zakonima.

Ja vas molim, kako u ime blagostanja ljudi koji pate od raznoraznih vrsta bolesti, tako i u ime poštovanja ljudskih prava u ovoj zemlji omogućite, konačno, ovim ljudima da dođu do leka koji im odgovara, koji su sami izabrali i da na taj način mogu da olakšaju patnje koje imaju i kroz koje prolaze. Hvala vam.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Zahvaljujem.

Ministre, kada, recimo, hoćete da vidite u nekom voćnom soku ili u nekom kolaču koliki je procenat šećera u njemu, šta uradite? Okrenete deklaraciju i tamo piše koliko grama šećera u njemu ima.

Dakle, to ne rade kompanije ili proizvođači zbog toga što hoće, nego zato što moraju. Država ih je naterala da to rade. Isto je i sa kanabisovim uljem, kao prirodnim uljem. Dakle, ono što je problematično, to je nivo THC-a, psihoaktivne supstance, koji može biti 1%, 2%, 5%, 15%, vi kažete onome ko to proizvodi i hoće da uveze u Srbiju koliko procenata dozvoljavate, on to napiše na deklaraciju i tako se to uvozi. Tako se to radi sa svim proizvodima koje uvozimo iz drugih država i sa svim proizvodima koji se proizvode u ovoj zemlji.

Dakle, to je jedna od najvažnijih funkcija države, da kontroliše da li se igrači na tržištu ponašaju onako kako su propisana pravila.

Kao što kažnjavamo bilo koje druge proizvođače koji u deklaraciji proizvoda ne kažu tačnu količinu, recimo, šećera, masti ili soli, ili bilo čega drugog, tako isto može da kaznite ili da ne uvozite onoga ko neće da vam napiše na deklaraciji koliki je procenat THC-a u kanibisovom ulju.

Znate šta, ako su sve ove zemlje ili počele to da proizvode ili uvoze iz drugih zemalja, možemo mi i jedno i drugo. Niko ne kaže da treba država da to proizvodi, samo treba da iz Krivičnog zakona izbacite odredbu da je kupovina i proizvodnja kanabisovog ulja za medicinske svrhe krivično delo i da u ovom zakonu napišete da je to moguće. To je sve što treba da uradite kao ministar i, naravno, da imate državni aparat, administraciju, policiju, koja će da nadgleda da li se to zaista sprovodi u delo. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Ministre, po Krivičnom zakonu je prodaja kanabisovog ulja krivično delo. Zašto bi bilo ko normalan dolazio i podnosio zahtev Agenciji za lekove? Pa, ne može zato što zna da će biti odbijeno pošto je krivično delo.

Kada se promeni Krivični zakonik i to ne bude krivično delo, onda će se ljudi javljati.

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Imao bih nekoliko pitanja.

Prvo pitanje je za ministra prosvete, koji je ovde u Skupštini ovih dana, ali već nekoliko puta odbija da eksplicitno kaže šta se zapravo dešava u Osnovnoj školi „Svetozar Miletić“ u Zemunu. Juče smo saznali u javnosti nekoliko informacija o tome zbog čega je zapravo smenjen direktor te škole. Kao što znate, da obavestim javnost, već nekoliko nedelja teku protesti roditelja te škole zbog toga što je smenjen direktor u toj školi. Ministar nas je obavestio da je smenjen zbog toga što je prosvetna inspekcija pronašla nekoliko nepravilnosti u njegovom radu. Evo da pročitam i da pitam ministra da li je moguće da su to zaista nepravilnosti zbog kojih neko može da bude smenjen. Kaže – inspekcija je zatekla da je jedan profesor geografije predavao geografiju, a imao je diplomu geografskog fakulteta. Onda kaže, pronašli su da je zapisnik školskog odbora vodio sekretar škole, a ne roditelj, i da je jednom nastavniku dva puta produžen ugovor na određeno vreme zato što je menjao koleginicu na trudničkom bolovanju. Znate šta, ovako može bilo koji direktor da bude smenjen bilo čega, ako su ovo validni razlozi.

Saznali smo takođe da je prosvetna inspekcija deset puta bila u toj školi u zadnjih godinu dana u toj školi. Da li je to tačno? Zbog čega je ta škola toliko atraktivna za prosvetnu inspekciju? Molio bih ministra da se izjasni o tome.

Drugo pitanje je za Aleksandra Vučića, tadašnjeg predsednika Vlade, njemu smo u zadnjih nekoliko nedelja i meseci postavili 26 pitanja, ni na jedno nije odgovorio. Sada bi mu postavili 27. pitanje. Da li je činjenica da je SNS napravila koaliciju sa Ramušem Haradinajem na Kosovu zapravo još jedan uvod u promenu Ustava po kome će iz Ustava biti izbačena preambula Ustav? Da li znate da je za promenu ustava inače potrebna izlaznost od 50% i da onda polovina od toga mora da se izjasni za promenu ili protiv promene Ustava? To je jako teško ostvarivo. Da li je tačno da se sve ovo radi na Kosovu da bi američka administracija i EU sklapala oči pred neprekidnim spuštanjem demokratskih prava i sloboda u Srbiji? Zar nije bilo bolje da probamo da saradnju sa Amerikancima povodom kosovskih pitanja napravimo na nekim potpuno drugačijim osnovama?

Evo, pored mene ovde imam u ruci jedan dokument, kratak elaborat, koji je predsedniku, dok je još bio šef bezbednosnih službi, uputio moj kolega sa fakulteta Miroljub Jeftić, gde mu ukazuje na sve veću radikalizaciju proislamskih elemenata na Kosovu, gde mu nudi objašnjenje kako bi stvar mogla u tom pravcu da se potera. Znate li da je sa teritorije Evrope u rat za islamsku državu otišlo najviše ljudi upravo sa teritorije Kosova? Šta će biti kada se svi ti ljudi vrate na Kosovo? Jel misle da će oni da sede skrštenih ruku? Mislim da bi bilo važno i vredno da se razmotri da li ovakva jedna strategija može da se uključi u državnu bezbednosnu politiku, pogotovo politiku na Kosovu.

Konačno, pitanje za Maju Gojković, predsednicu Skupštine, koja je zapravo dužna da vodi računa da se poštuje Poslovnik u ovom domu i da na sva ova pitanja koja mi neprekidno postavljamo svakog utorka i četvrtka dobijemo odgovor u roku od 15 dana. Ovo nije moja slobodna procena, ovo piše u Poslovniku. Dakle, pitanje za Maju Gojković, kojoj smo 17 puta postavili ovo pitanje i 17 puta nema nikakvog odgovora, evo i 18. put, kada ćemo početi da dobijamo odgovore na ova pitanja koja vam postavljamo? Kada će konačno sazvati kolegijum Skupštine i doneti plan i program rada Skupštine? Ovo su poslovničke obaveze za predsednika Skupštine. Kada će staviti predlog o njenoj smeni na dnevni red, što je sama javno obećala pre nekoliko meseci? Molim predsednicu Skupštine da mi pismeno dostavi ove odgovore, da ne komentariše javno bilo čije izlaganje ovde u vezi poslaničkih pitanja, nego da uradi ono što je njena zakonska obaveza. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 29.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 02.06.2016 -
Profesor Fakultet političkih nauka Javni Mesečno 110000.00 RSD 01.05.2005 -
Istraživač Univerzitet u Beogradu Javni Mesečno 35000.00 RSD 01.01.2010 -
Poslednji put ažurirano: 06.11.2018, 16:32