JASMINA NIKOLIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1971. godine u Beogradu.

Završila je XIV beogradsku gimnaziju kao tehničar za toplotnu fiziku. Magistrirala je i diplomirala na Univerzitetu u Beogradu. Predaje na Filološkom fakultetu. Magistar je filoloških nauka, hispanista, profesor španskog jezika i književnosti. Bavi se pamćenjem i improvizacijom, građenjem kulturnih modela nacija i prevođenjem. Stipendista je Ministarstva spoljnih poslova Španije, Španske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj i Instituta Kamonjš. Član je Međunarodnog udruženja hispanista. Svetski pionir u prenošenju agilnih metoda iz softverske industrije u obrazovanje. Dobitnik je priznanja “Arhont” za doprinos otvorenom pristupu obrazovanju.

Zamenik predsednika Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije. Preduzetnik u oblasti softverskog razvoja. Sertifikovani kanban trener. Sertifikovani skram trener (CSM, CSPO, CSP). Organizacioni diveloper.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 18
  • 0
  • 27
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, uvažena gospođo Brnabić, dame i gospodo, govoriću o delu programa koji se odnosi na obrazovanje. Pošto imam malo vremena, nemojte mi zameriti što ću vreme utrošiti da ukažem na neke ne usklađenosti između inicijativa u ekspozeu i tekuće regulative koja je ušla u javnu raspravu, odnosno

prošla je javna rasprava, iako ima dosta dobrih predloga, konkretnih predloga u programu Vlade, kao što je racionalizacija mreže škola.

Dakle, biću vrlo konstruktivna. Na strani 79. programa Vlade stoji da obrazovanje treba da postiće inovacije, kritičko razmišljanje i preduzetništvo. To je skroz u skladu sa strategijom. To je tačno. Treba ubaciti ove reči – u Nacrt zakona o visokom obrazovanju, budući da kritičko mišljenje nije među ciljevima, a trebalo bi da bude i preduzetništvo nije poseban princip a trebalo bi da bude, pogotovo što ste to vrlo dobro definisali, rekavši na strani 81. da je preduzetništvo neophodan element razvoja više od nastavnog predmeta, kao stav, način života i odnos prema njemu. Dakle, zaslužuje da se nađe u zakonu.

Na strani 82, o tome je kolega već govorio, govori se o dualnom obrazovanju u kontekstu visokog obrazovanja. To zbunjuje. Nema ga u Nacrtu zakona o visokom, a u Nacrtu zakona o dualnom se kaže da je sastavni deo srednjeg. Trebalo bi ili pojasniti, ili videti da li se menja regulativa. Šta se s tim događa?

Na strani 84. programa stoji da je ključno promeniti način finansiranja fakulteta novim zakona tačno. To je vrlo ozbiljan instrument i poluga. Ono što ostaje nejasno je zašto se izdvaja iz Nacrta novog zakona o visokom obrazovanju finansiranje u poseban zakon, a to je suprotno zapravo akcionom planu koji kaže da je finansiranje…

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Samo još na kraju da kažem da set zakona svakako ulazi u proceduru, biće puno prilike za amandmane. Nadam se da će razgovori biti konstruktivni. Podržavam vas u onome što ste naglasili kao značajno, da će biti konstruktivni i iščekujemo. Hvala.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 19.04.2017.

Zahvaljujem se.

Uvažena Skupštino, uvaženi predstavnici predlagača, ja ću se osvrnuti na sve zakone o potvrđivanju konvencija, protokola i sporazuma, onim redom kojim su izlistani u objedinjenoj raspravi.

Krećem od Zakona o potvrđivanju Konvencije o Evropskom šumarskom institutu. Konvencija je nastala 2003. godine, sumnje nema da se radi o korisnoj konvenciji za pre svega akademsku zajednicu, budući da u radu instituta učestvuju kolege sa Šumarskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta za šumarstvo u Beogradu i Instituta za šumarstvo i životnu sredinu iz Novog Sada.

Ono što bih zamolila, dve kratke stvari u vezi sa ovom konvencijom predlagača, jeste možda kratko pojašnjenje o kontekstu kašnjenja, dakle, pošto je 13 godina prošlo od nastanka Konvencije do verifikacije ovog sporazuma. Druga stvar je činjenica da se kaže u obrazloženju zakona da nema finansijskih obaveza za državu, što je očigledno tačno, s tim što su instituti budžetski korisnici i univerzitet takođe. Sigurno neke članarine plaćaju. Koliko vidim, ne radi se o velikim sredstvima, možda nešto između 220 i 750 evra, s tim što ne bi bilo loše da se konstatuje u obrazloženju da bi potpuno moglo da se razume o kojoj vrsti finansijske obaveze se radi. Kratko pitanje još – da li će i ko pokrivati troškove, ako uopšte može da se predvidi učešće državnih predstavnika u radu te konvencije?

Što se tiče drugog zakona, to je Zakon o potvrđivanju protokola o eliminaciji nezakonite trgovine duvanskim proizvodima, Vlada ga je predložila 25. januara 2017. godine. Pretpostavljam, vi ste i rekli, da je do sada protokol potpisalo 65 zemalja, sada čitam podatke sa sajta Svetske zdravstvene organizacije, 26 je ratifikovalo, tako da je na mestu konstatacija da nam ne trebaju sredstva u budžetu za implementaciju ovog sporazuma. Koliko razumem, u 2017. godini je svega jedna zemlja ratifikovala do sada sporazum, ne znam da li ćemo im biti druga ili treća po redu, da li je još negde to u toku. Pitanje je – jel očekujete onda primenu u 2018. godini? Ne znamo. U redu, hvala.

Zakon o potvrđivanju Doha amandmana na Kjoto protokol uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime. Dakle, ovde je jasno o čemu se radi, ovo je naša obaveza. Jednu stvar nisam razumela, moguće je da sam ja pogrešno razumela, da Srbija nema obavezu smanjenja emisije gasova, a zapravo, koliko sam ja razumela, nema onaj kvantifikovani deo, ne kaže se tačno koliko. Ono što me je zbunilo i molim vas za pojašnjenje jeste, sada ne znam da li je propust ili je neki konkretan razlog, zašto nije stavljen u diskusiju Pariska konvencija, odnosno taj sporazum, pošto je tema očigledno ta, naročito što je Srbija već ispunila neke obaveze, koliko vidim, prednjači u tome da dostavi ukupnu emisiju oko devet posto i prva je u regionu.

Četvrti je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o učešću u Srednjoevropskom programu univerzitetske razmene „CEEPUS III“. Moram da kažem, budući da dolazim iz visokog obrazovanja, da je ovo odlična stvar. „CEEPUS III“ je inače program koji godinama implementiramo u Srbiji na obostrano zadovoljstvo i studenata i nastavnika, kako naše zemlje, tako i drugih zemalja. Zbunjuje jedna stvar, a to je da kasnimo sedam godina sa ratifikacijom sporazuma, iako se pozivamo na to da ga implementiramo po Bečkoj konvenciji. Onda je moje pitanje zapravo ministru, ne znam zašto kasnimo, pa ako nije problem da objasnite zašto kasnimo, bilo bi dobro. Takođe da napomenemo da će, pošto za ugovorne strane koje deponuju svoje instrumente odobrenja nakon stupanja na snagu sporazuma, a to je bilo tamo negde 2011. godine, praktično sporazum stupa na snagu prvog dana narednog meseca, u našem slučaju, dakle, još nije stupio na snagu. To je ono što je meni važno da istaknem, iako se implementira po Bečkoj konvenciji.

Ono što je jako dobra vest, ako sam dobro razumela, a molim ministra da potvrdi ili porekne, jeste da se očekuje da će Srbija predsedavati zajedničkim odborom ministara u periodu od 2017. do 2019. godine, to je nekako provučeno kroz obrazloženje, pa ne bi bilo loše da to potvrdite ako je tako. U obrazloženju propisa se ne kaže ništa u vezi sa procenom finansijskih sredstava potrebnih za primenu u 2017. godini. Vidim iz ovoga što ste rekli da smo mi primili 149 stipendista, onih 149 mesečnih jedinica CEEPUS-a koji iznose nešto oko 18.000 za studente i 35.000 za nastavnike. Praktično bismo mogli da izvedemo onda i koliko je to ukupno finansijskih sredstava za Srbiju jer nisam našla u budžetu, moguće je da je moja greška.

Peto, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i ostalih članica Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi o sedištu Sekretarijata Inicijative za reformu obrazovanja u Jugoističnoj Evropi.

Ovaj sporazuma predviđa da Beograd bude novo sedište Sekretarijata. Ranije je bilo u Hrvatskoj, ako se ne varam, i onda je preneto na COP, na Centar za obrazovne politike, gde je i sada privremeno. Sporazum podrazumeva i neke obaveze Srbije, o kojima ste već govorili, a to je da obezbedi Sekretarijatu prostorije, da obezbedi komunikacione veze i logističku pomoć, i to bez nadoknade, kao i godišnji finansijski doprinos koji je za sada do 2013. godine bio 9.000 evra i jednokratno učešće u operativnim troškovima od 20.000 evra. Rekli ste da je to predviđeno u budžetu. U redu. Ostaje meni pitanje – šta će se desiti sa sredstvima koja su planirana i za 2016. godinu u iznosu od 3.567.000 dinara, pošto se kaže da nisu predviđena sredstva za 2017. godinu ovako eksplicitno?

Još jedno pitanje. On stupa na snagu nakon što četiri države članice Inicijative ratifikuju međunarodni sporazum. Ne znam koliko ih je do sada ratifikovalo, pa ako možete da nam kažete. Kada se onda očekuje stupanje na snagu? Moram da izrazim žaljenje, ne znam kako je protekao konkurs, da li smo mi imali našeg kandidata na konkursu za izbor direktora Sekretarijata, pošto je on izabran u maju 2016. godine na konkursu raspisanom u novembru 2015. godine i to je, ako sam dobro razumela, koleginica iz Hrvatske koja je i započela ovo u Hrvatskoj. Ako možete da kažete – jesmo li imali kao zemlja svog kandidata za direktora i kako je tekao taj izborni konkurs?

Šesto, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala. O ovome je već bilo diskusije na odboru i to smo usvojili. Dva pitanja imam, mada ste delimično odgovorili zašto se kasni sa ratifikacijom Sporazuma jer je on potpisan 2011. godine, a čujem da ga je 2015. onda Poljska tek ratifikovala, u redu. Pitanje je sledeće u vezi sa budžetom. Kaže se da su izdvojena sredstva u budžetu za 2016. godinu nešto preko 400.000 dinara i da nisu potrebna za 2017. godinu. Pretpostavljam da je sada došlo do promene situacije, pa možda ako možete neko pojašnjenje u vezi sa sredstvima planiranim za 2017. godinu.

Konačno, ne znam kako teku pregovori sa tim državama. Dakle, ovde je nadležni organ samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok je komparativno u Sporazumu o saradnji sa Nemačkom i Ministarstvo zdravlja i Ministarstva finansija. Ako možete samo da kažete kratko, pošto su slični sporazumi i slična je tematika.

Sedmo, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke o saradnji u oblasti bezbednosti. Imala sam neka pitanja u vezi sa prethodnom regulativom na koju se naslanja ovaj sporazum, međutim, čula sam od vas da se radi o potpuno novom sporazumu koji na nov način definiše odnos ove dve zemlje u pogledu suzbijanja krivičnih dela organizovanog i teškog kriminala. Ostaje isto pitanje za budžet kao i za prethodni sporazum. Radi se o 141.000 dinara planiranoj za 2016. godinu, da li će se i kako trošiti u 2017. godini.

Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o izmeni Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji nemam nikakav komentar, jasno je sve, i vrlo je dobro ovo obrazloženo.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Češke o saradnji u oblasti kulture, obrazovanja, nauke, omladine i sporta, Vlada ga je podnela krajem januara 2017. godine. Posebno mi je drago zbog mojih kolega sa katedre za bohemistiku Filološkog fakulteta što će ovaj sporazum biti očigledno ratifikovan, jer podrazumeva razmenu lektora, nastavnika i stručnjaka za češki, odnosno srpski jezik i književnost.

Imam nekoliko pitanja u vezi sa ovim sporazumom. On je potpisan 2009. godine od strane Srbije i Crne Gore i češka strana ga tada nije potpisala. Ne znam koje je obrazloženje dala, kaže se ovde da se radi o skoro identičnom sporazumu, ovaj citat čije se potvrđivanje predlaže, dakle, samo ako može pojašnjenje, zašto Češka strana tada ovo nije potpisala i u čemu je razlika između tadašnjeg sporazuma i sadašnjeg? Takođe, navodi se da u budžetu Republike Srbije za 2017. godinu su planirana sredstva, zamolila bih ministra da samo kaže kolika su to sredstva ako može.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o plovidbi rekom Tisom, ovo je jedan od bolje obrazloženih Predloga zakona. Prenaglašen je bilateralni odnosi budući da podrazumeva plovidbu brodova sa zastavama drugih država, koje viju zastave drugih država, te je onda možda bilo dobro i naglasiti da se radi o regionalnoj saradnji.

Pitanje u vezi sa finansijama predlagač navodi da se ovim sporazumom ne stvaraju finansijske obaveze. Ostaje meni otvoreno pitanje kako će se finansirati rad i putovanja desetočlane mešovite komisije? Dakle, u Sporazumu se spominje desetočlana mešovita komisija, gde je pet članova, članovi mađarske strane, pet članova članovi srpske strane, i predviđeno je da oni vrše nadzor nad sprovođenjem Sporazuma i da se redovno sastaju, zaboravila sam u kom ritmu, uglavnom neki trošak ovde svakako mora postojati i bilo bi dobro da se nađu obrazloženja ovog zakona. Potkrala se i neka slovna greška, ali to je sad manje bitno, obično ih ne vidim, pa, sad sam je videla, preskačem.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade države Katar o uzajamnom podsticanju i zaštiti ulaganja koji je podnela Vlada 30. decembra 2016. godine. Danas nema predstavnika Vlade, navedeno je u onom dokumentu da će biti ministar Rasim LJajić. Ono što mi još nedostaje ovde je i tekst Sporazuma na engleskom jeziku, obično dođu sa tekstom na nekom stranom jeziku, ali u redu.

Dakle, obrazloženje propisa ne sadrži dovoljno analizu sadašnjih stanja i problema koji namerava da reši, a po Poslovniku bi to moralo da bude tu. Naime, propis rešava problem, citiram – nepostojanje pravnog osnova i okvira u kome će se obezbediti citiram – dodatno privlačenje investitora. Dakle, odavde sledi da već postoji pravni osnov i okvir za inicijalno privlačenje investitora što bi onda bio Zakon o ulaganjima i to u obe zemlje. Dakle, nije rečeno koji osnov postoji za inicijalna ulaganja u državi Katar.

Molim predlagača da pojasni ili neko od prisutnih predstavnika Vlade, koje je to sadašnje stanje? Dakle, koji pravni okvir obezbeđuje inicijalno privlačenje investitora u obe države? Zatim, u skladu sa Poslovnikom da li je razmatrana mogućnost da se problem dodatnog privlačenja investitora koji je ovde konstatovan reši izmenama postojećeg propisa i postojećih propisa koji se impliciraju ovim obrazloženjem. Ako jeste zašto je odbačen, ako nije zašto nije? Zbog čega se ne menjaju propisi da podstaknu sve privrednike i zaštite njihova ulaganja, dakle zašto samo određene? Fali to u ovom obrazloženju da bismo mogli da shvatimo celinu predloga. Kojim se tačno odredbama obezbeđuje dodatno privlačenje investitora kako u Srbiji tako i u Kataru, pošto se radi, kako je već neko primetio o uzajamnom podsticanju ulaganja. Šta motiviše ovu potrebu kako u Srbiji, tako i u državi Katar?

Naime, molim predlagača da obrazloži i kontekst uzajamnog podsticanja ulaganja. Da li Srbija ulaže u državi Katar? Da li država Katar ulaže u Srbiji? Zašto se tretmanom najpovlašćenije nacije koji je ovde naglašen i drugim dodatnim odredbama privilegiju zapravo nedefinisani strani investitori. Pretpostavljam da je u obrazloženje moglo da uđe i eventualno naziv investitora čije se investicije očekuju i kako je neko rekao od predlagača, da postoji ogroman investicioni fond od 170 milijardi dolara.

Dakle, zašto se tretmanom najpovlašćenije nacije i drugim dodatnim odredbama privileguju neimenovani, nedefinisani strani investitori iz države Katar, a ne neki drugi ili bilo koje druge države i zašto se njima daju, deluje isto, ali se zapravo radi o većim pogodnostima, nego domaćim privrednicima, jer imaju neke zaštitne odredbe. To nije objašnjeno i očekivala bih u skladu sa Poslovnikom pošto tamo piše šta sve mora da se obrazloži.

Dakle, da li naši privrednici, teorijski imaju bolje pogodnosti za ulaganje u državi Katar nego u državi Srbiji? Da li ovo znači da ako domaći privredni subjekat koji nema ove odgovornosti u Srbiji, otvori firmu u Katru, investira u nju i onda ta firma reinvestira nazad u Srbiju, da time može da postigne ove pogodnosti, odnosno da tako zaštiti svoju investiciju. Da li je predlagač razmotrio i rizik da se ovim sporazumom stvori podloga da se ilegalno izvuče eventualni iz zemlje i vrati u zemlju kao zaštićena investicija.

Konačno, na čiju inicijativu je u sporazumu uključena, razumem da se radi o opštoj odredbi, ali bi bilo dobro da znamo i naknade gubitka bez odlaganja koje investitor pretrpi, a koje su rezultat događaja ili okolnosti koji se nisu mogle predvideti i onda se nabraja rat, oružani sukob, vanredno stanje, pobuna, ustanak ili nemir. Razumem da dolazi iz obligacionog prava ali bih volela da znam na čiju inicijativu.

Mi u ovom propisu izraz teritorija kao što je primetila koleginica Sanda, dakle, mi u ovom propisu izraz teritorija u slučaju Srbije nije definisan tako da obuhvata vazdušni prostor i unutrašnje vode. U članu 1. Propisa u kome se navode izrazi koji se definišu, odnosno pojašnjavaju, stav 6. ne sadrži izraz. Molim ako ovo neko može da objasni pošto deluje dosta komplikovano. Dakle, zašto se stav 6. uopšte našao, odnosno tačka 6) uopšte našla u članu 1. budući da kaže sledeće – svaka promena oblika u koja su sredstva uložena ili reinvestirana, neće uticati na njihov karakter kao ulaganja pod uslovom da takva promena nije u suprotnosti sa odredbama ovog sporazuma i zakonima strane ugovornica. On dolazi iz Zakona o ulaganjima gde se govori striktno o stranim ulaganjima i promeni pravnog oblika.

Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Republike Srbije i Rumunije o socijalnoj sigurnosti, 30. decembra 2016. godine je to podnela Vlada. Dakle, u pitanju je sporazum koji formalno donosi dobre novine u oblasti socijalne sigurnosti građanima Srbije i Rumunije, uključuje penzije i invalidsko osiguranje, sabiranje perioda osiguranja navršenih u obe države radi ostvarenja prava na davanje i tako dalje. Obrazloženje sporazuma međutim nije dovoljno eksplicitno u pogledu problema koje propis treba da reši jer ne sadrži analizu sadašnjeg stanja i samo se posredno može zaključiti da je onaj postojeći propis iz 1976. godine u stvari pokrivao zdravstveno osiguranje i to hitne medicinske slučajeve. Bilo bi dobro da te stvari budu eksplicitnije u obrazloženjima.

Zamolila bih predlagača da ovaj sporazum stavi u eventualno kontekst IPA dva intereg Rumunija – Srbija programa, budući da je jedan od programskih ciljeva socijalna sigurnost.

Nije urađena finansijska procena sredstava potrebnih za sprovođenje propisa mada se kaže da će biti obezbeđeni iz budžeta u okviru limita koje odredi Ministarstvo finansija. Ne bi bilo loše da znamo o kolikim sredstvima se radi. I ako nije moguće proceniti, zašto nije moguće proceniti.

Takođe, molim predlagača da naglasi postoji li, ja sad opet postavljam a nisam sigurna da je tako, pošto predlagači imaju obavezu naglašavanja da li postoji obaveza usaglašavanja sa evropskom regulativom. Deluje da je ovo proces usaglašavanja sa EU 883/04 gde postoji ona obaveza usaglašavanja u oblasti socijalne sigurnosti. Sporazum je potpisan u oktobru 2016. godine, vi ste najavili da će biti novih sporazuma slične prirode sa drugim državama. Znam da je nakon potpisivanja ovog sporazuma predsednik Vlade bio poseti Rumuniji, da su tamo potpisani još nekakvi dodatni sporazumi i jedan protokol koji ima direktne veze i sa protokolima kojima se ovde bavimo a tiče se saradnje na granici, onih patrola, kao što je sa Bugarsko. Da li možda znate da li se očekuje potpisivanje tog sporazuma i njegova eventualna verifikacija. I u ovom sporazuma je pod tačkom 11. uočljiva ta nesrazmerna definicija, pretpostavljam da svako da svoju definiciju teritorije, ali je nesrazmerna definicija teritorije u ovom sporazumu sa državom Katar, pošto se i ovde pominju vazdušni prostori, vodni putevi, a kod nas ne.

To je to što se tiče samih sporazuma.

Još samo jedna primedba u vezi sa time da je možda trebalo uključiti i neke druge sporazume koji su se već nalazili u proceduri, poput Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma iz Pariza, koji sam već spomenula i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju regionalne kancelarije za saradnju mladih, jer je predata 30. novembra isto kada i CEEPUS III. Najlepše hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
Viši lektor Fililoški fakultet Republika Mesečno RSD 30.10.2013 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:13