JASMINA NIKOLIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1971. godine u Beogradu.

Završila je XIV beogradsku gimnaziju kao tehničar za toplotnu fiziku. Magistrirala je i diplomirala na Univerzitetu u Beogradu. Predaje na Filološkom fakultetu. Magistar je filoloških nauka, hispanista, profesor španskog jezika i književnosti. Bavi se pamćenjem i improvizacijom, građenjem kulturnih modela nacija i prevođenjem. Stipendista je Ministarstva spoljnih poslova Španije, Španske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj i Instituta Kamonjš. Član je Međunarodnog udruženja hispanista. Svetski pionir u prenošenju agilnih metoda iz softverske industrije u obrazovanje. Dobitnik je priznanja “Arhont” za doprinos otvorenom pristupu obrazovanju.

Zamenik predsednika Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije. Preduzetnik u oblasti softverskog razvoja. Sertifikovani kanban trener. Sertifikovani skram trener (CSM, CSPO, CSP). Organizacioni diveloper.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 27
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 14.12.2016.

Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, poštovani predstavnici predlagača, ja ću govoriti kratko o zakonu o transportu opasne robe.
Zakon o transportu opasne robe primenjuje se na transport opasne robe u drumskom, železničkom i unutrašnjem vodnom saobraćaju na teritoriji Republike Srbije. Dakle, to mu je područje primene. Tako kaže član 1. Predloga zakona. Reč je o kopnenom saobraćaju, što je i logično, pošto se zakon donosi da bi se domaće zakonodavstvo uskladilo sa direktivom Evropskog parlamenta i Saveta o kopnenom transportu opasne robe. Predlagač tako i navodi u obrazloženju zakona na strani 58. prvi pasus razloga za donošenje zakona. Ja ga neću čitati da ne bih trošila vreme, ali to je lako pronaći.
Šta ja sada postavljam kao pitanje? Zašto se u ovom zakonu i u obrazloženju zakona nalaze odredbe,i to važne koje se tiču vazdušnog saobraćaja, kada on nije područje primene ovog zakona? Evo o čemu se radi. U delu 5 Zakona koji definiše nadzor, u članu 61. predlagač definiše nadležnost nad sprovođenjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona i kaže u stavu 6. na 48. strani da će nadzor nad transportom opasne robe u vazdušnom saobraćaju vršiti organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo.
Isto kaže i za inspekcijski nadzor u članu 62. da će inspekcijski nadzor nad transportom opasne robe u vazdušnom saobraćaju vršiti organizacija nadležna za civilno vazduhoplovstvo.
Vazdušni saobraćaj se nedosledno pominje i u obrazloženju na istoj strani na kojoj se kao područje primene ovog zakona definišu kopneni saobraćaj, dakle, drumski, železnički i unutrašnji vodni putevi, da bi tek u pasusu 5, dakle svega četiri pasusa kasnije, predlagač proširio područje primene i uključio i vazdušni saobraćaj.
Rekla bih da je ovo ostalo iz neke prethodne verzije nacrta zakona, koji je uključivao i vazdušni saobraćaj. To mogu da zaključim na osnovu radnog materijala na sajtu ministarstva. Nacrt zakona na sajtu ministarstva 12. novembra 2015. godine, kada je počela javna rasprava, vidi se jasno da je u odnosu na to izbrisan vazdušni saobraćaj iz člana 1. i zatim redom iz ostalih odredaba, nekih dvadesetak odredaba, osim ove dve na koje ukazujem.
Tabela koju predlagač prilaže uz zakon nosi datum 12. decembar 2015. godine. Dakle, to je nešto malo pre nego što je počela javna rasprava, dan, dva. U toj tabeli takođe kao područje primene stoji da je uključen i vazdušni saobraćaj. Dakle, ono što je eksplicitno članom 1. predloga zakona ovde isključeno. Dakle, vazdušnog saobraćaja nema u član u 1. ovog zakona, a ima ga u ovim odredbama o kojima ja sada ovde govorim.
Dakle, moje pitanje je da li se zakon odnosi i na vazdušni saobraćaj ili je u pitanju propust ili postoji neko drugo obrazloženje? Bila bih sklona tome da poverujem da je odredba o vazdušnom saobraćaju stavljena u član 61. ili član 62. iz nekih razloga koji možda mogu da pomognu tome da se nadzor vrši u nekom delu transporta koji se tiče vazdušnog saobraćaja, međutim, moje očekivanje je iznevereno činjenicom da u obrazloženju zakona se eksplicitno kaže da će se u delu pet definisati nadzor i inspekcijski nadzor nad kopnenim saobraćajem. Dakle, nema nigde naznake toga da će se definisati nadzor nad vazdušnim saobraćajem.
Ono čega nema u članu 61. a što sam očekivala da ću naći na osnovu obrazloženja zakona jeste da će se definisati koje telo vrši nadzor nad transportom radioaktivnog materijala. Dakle, u obrazloženju stoji jasno da će član 61. definisati da će to biti nadležnost ministarstva zaduženog za jonizujuće zračenje, međutim, te odredbe u zakonu nema.
Odavde zaključujem da predlagač nije regulisao pitanje nadzora inspekcijskog nadzora nad transportom radioaktivnog materijala, iako je imao nameru to da uradi, što onda zaključujem iz obrazloženja.
Dakle, ja bih podnela amandman da sam ovo videla ranije. To moram da kažem. Dakle, nije mi namera da o ovome sad govorim, a da nisam videla ranije, to sam videla juče. Podnela sam nekoliko amandmana, od kojih je jedan usvojen. Namera mi je najbolja, te s toga predlažem da se eventualno ove odredbe zakona upodobe onome što jeste područje primene zakona, tako što bi se odbor koji je nadležan za pitanje ovog zakona sastao, na šta ima pravo po Poslovniku Narodne skupštine. To je član 157. stav 6. koji kaže – u vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa Predloga zakona u pojedinostima, nadležni odbor može da podnese amandman na Predlog zakona.
Dakle, predlažem da se odbor sastane i da se onda ove odredbe upodobe, da se u članu 61, ako je u njemu ostao vazdušni saobraćaj slučajno, da se on izbriše i da se unese odredba koja reguliše nadležnost za inspekcijski nadzor prevoza radioaktivnog materijala. Zahvaljujem se.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2016.

Zahvaljujem se.
Uvažena Skupštino, poštovani predsednici predlagača, budžet predviđa oko 100 miliona dinara za tri aktivnosti u vezi sa dualnim obrazovanjem na svim nivoima obrazovanja. Te aktivnosti podrazumevaju promociju, razvoj, ali i implementaciju, dualnog obrazovanja za koje, ako dobro razumem, Srbija još uvek nema potpun pravni okvir. Ne postoji zakon koji uređuje učenje na radnom mestu, niti zakon koji uređuje sklapanje ugovora između obrazovne ustanove, učenika i preduzeća. Zašto je to važno? Važno je zato što šaljemo ljude u fabrike, i potreban je pravni okvir za zaštitu učenika na radu. Takođe, ne postoji zakon, niti zakonsko rešenje koje uređuje licenciranje instruktora na radnom mestu. Ono što zaključujem odavde jeste da Vlada izdvaja ovih 100 miliona dinara za finansiranje aktivnosti koje još sistem nije ponudio kao rešenje.
Da pogledamo samo koje su to aktivnosti ukratko.
Prva aktivnost tiče se unapređenja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kroz uvođenje dualnog modela. Ovde se misli na dualno obrazovanje, u okviru Centra za stručno obrazovanje i usavršavanje u Valjevu, 62,5 i po miliona dinara, za rekonstrukciju objekta i opremanje Centra, koji nisam uspela da nađem kao registrovan Centar. Moje pitanje, sada je zapravo molba za pojašnjenje ako bude bilo prilike, da li je reč o Centru koji se nalazi, pripada Univerzitetu Singidunum, posebni Fakultet Valjevo, ima sedište u Šapcu, u redu?
Ono što me ovde, uslovno rečeno brine, zašto sam predložila amandman i predložila vraćanje sredstava na neku drugu osnovu, jeste to što mi indikatori deluju nerealno, ili ih bar nisam razumela. Jedan od indikatora je da će benefit od ovoga imati jedna srednja škola u 2017. godini i 120 prosvetnih radnika koji će proći kroz obuku za uključivanje i rad na novim nastavnim smerovima u 2017. godini.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 09.12.2016.

Moje pitanje je… Trošiću vreme poslaničke grupe.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
Viši lektor Fililoški fakultet Republika Mesečno RSD 30.10.2013 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:13