JASMINA NIKOLIĆ

Nestranačka licnost

Rođena je 1971. godine u Beogradu.

Završila je XIV beogradsku gimnaziju kao tehničar za toplotnu fiziku. Magistrirala je i diplomirala na Univerzitetu u Beogradu. Predaje na Filološkom fakultetu. Magistar je filoloških nauka, hispanista, profesor španskog jezika i književnosti. Bavi se pamćenjem i improvizacijom, građenjem kulturnih modela nacija i prevođenjem. Stipendista je Ministarstva spoljnih poslova Španije, Španske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj i Instituta Kamonjš. Član je Međunarodnog udruženja hispanista. Svetski pionir u prenošenju agilnih metoda iz softverske industrije u obrazovanje. Dobitnik je priznanja “Arhont” za doprinos otvorenom pristupu obrazovanju.

Zamenik predsednika Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije. Preduzetnik u oblasti softverskog razvoja. Sertifikovani kanban trener. Sertifikovani skram trener (CSM, CSPO, CSP). Organizacioni diveloper.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 19
  • 0
  • 27
  • 1
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Najlepše se zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovane kolege, uzimajući u obzir da ste usvojili brojne primedbe, zatim da zakon sadrži nova rešenja koja imaju potencijal da reše neke od velikih problema visokog obrazovanja, a među njima dva koja su po mom mišljenju veoma značajna, a to je uvođenje profesionalaca u visoko obrazovanje i studiranje uz rad, a znajući da vi lično imate želju da unapredite visoko obrazovanje u Srbiji.

Zbog kratkog vremena govoriću načelno o dve krovne i teške teme. Jedna je usklađenost Predloga zakona sa Strategijom obrazovanja u pogledu prebacivanja nadležnosti sa Skupštine na Vladu. Druga je usklađenost sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti u pogledu vođenja evidencije u jedinstvenom informacionom sistemu prosvetnom odnosno JISP-u. Ako ostane vremena osvrnuću se na još neke usklađenosti sa programom Vlade i sa evropskim prostorom visokog obrazovanja, a ako ne o tome možemo da razgovaramo i u raspravi u pojedinostima, pošto sam se svakako potrudila kao i obično da podnesem konstruktivne amandmane imajući u vidu da mi je ovo profesionalno zaista najuže polje interesovanja.

Što se tiče prebacivanja nadležnosti sa Skupštine na Vladu, dakle, Predlog zakona propisuje sledeće. Trudiću se da maksimalno govorim činjenično. Dakle, Nacionalni savet je visokostručno telo čije članove imenuje i razrešava Vlada. Zatim Nacionalno akreditaciono telo obrazuje Vlada i upravni odbor Nacionalno akreditacinog tela obrazuje takođe Vlada. Narodna skupština u novom zakonu više nema praktičnu nadležnost, dakle, ne spominje se i to je činjenica. Sve njene nadležnosti prebačene su na Vladu.

Odbacili ste sugestije, što ste i obrazložili, akademske zajednice da ne prebacujete nadležnosti na Vladu i praktično ćete, ako ja sada dobro razumem zakon, šest meseci imenovati nov Nacionalni savet za visoko obrazovanje u skladu sa članom 139. u prelaznim odredbama stav 1. i članom 11. stav 4. Konus mora da raspiše konkurs za članove Nacionalnog saveta čim zakon stupi na snagu.

Obrazložili ste promenu prebacivanja nadležnosti sa Nacionalne skupštine na Vladu efikasnošću jer se Odbor za obrazovanje retko sastaje i ume da napravi problem kod imenovanja novih članova. Pošto je Vlada po definiciji efikasnija od Skupštine ovo bi moglo da znači da i neke druge stvari treba prebaciti na Vladu, što onda nije dobro. Dakle, ja kada znam da postoje i druga obrazloženja ali ovo ste jedino naveli u obrazloženju zakona i sada navodim vaše obrazloženje.

U obrazloženju ste se pozvali na Strategiju međutim ostalo je, odnosno izostavljeno je da navedete da Nacionalno akreditaciono telo treba da bude nezavisno ne samo od akademske zajednice već i od ministarstva, jer Strategija kaže, pod tačkom 10. – spoljašnju proveru kvaliteta i proces akreditacije u narednom periodu trebalo bi da sprovodi nacionalno telo koje deluje potpuno nezavisno od akademske zajednice i ministarstva. A u obrazloženju kada se pozivate na Strategiju kažete da obrazovanjem tog tela, da postupke akreditacije i spoljašnje provere kvaliteta sprovodi telo koje je nezavisno od akademske zajednice. Dakle, ovde nema ministarstva, a da bi vam bilo lakše to je strana 73 Predloga zakona, drugi pasus, četvrti red.

Nacionalno akreditaciono telo iako finansijski nezavisno od Vlade, a znam da to jeste argument zavisi od nje u sledećim važnim stvarima. To je, aktom o osnivanju, a obrazuje telo Vlada, praktično ona donosi akt, određuju se bliži uslovi za imenovanje i razrešenje članova Upravnog odbora. To je član 15. stav 2. i najstrožije govoreći mi zapravo ne znamo da li je NAT nezavisno telo. Agencija za borbu protiv korupcije je dala mišljenje da bi uslove za imenovanje i razrešenje trebalo urediti zakonom. Vidim da niste prihvatili tu sugestiju i ako biste mogli da obrazložite zašto niste, pretpostavljam da razlog postoji.

Zatim, Nacionalno akreditaciono telo zavisi od Vlade i u sledećem. Vlada daje prethodnu saglasnost na Statut Nacionalnog akreditacionog tela. Daje saglasnost na godišnji program rada i finansijski plan. To je član 17. stav 1. tačka 3). Na visinu naknade za akreditaciju, za naknadu za rad člana Komisije za akreditaciju i utvrđuje, dakle, ne daje ni predlog ni saglasnost nego utvrđuje naknadu za rad recezenta. U ovim pitanjima, a sva su značajna baš za nezavisnost Nacionalnog akreditacionog tela, prosto moram da zaključim da nije u potpunosti nezavisno od Vlade jer morali bismo da odgovorimo bar na jedno pitanje. Postoji li mogućnost da Vlada ne da saglasnost, ko razrešava članove upravnog odbora Nacionalnog akreditacionog tela. To su pitanja na koja odgovor nemamo trenutno jer su ostavljena da se definišu podzakonskim aktom a ne zakonom.

Isto tako Predlogom zakona nije precizirano može li Vlada da odbije predlog akademske zajednice na Nacionalni savet i Nacionalno akreditaciono telo. Dakle, predviđeno je da oni predlože i to će svakako biti stručnjaci, tu dileme nema, samo, može li Vlada da odbije predlog. Zašto ovo pitam? Primera radi, Vlada bi morala da može da odbije predlog. Ako predlagač nije vodio računa npr. o zastupljenosti polova, jer predlagač nema obavezu, ali Vlada ima obavezu, pa ako vidi da polovi nisu jednako zastupljeni morala bi da odbije predlog, ali nema postupka za odbijanje predloga. Tako da ja mislim da sam podnela neki amandman da se uvede postupak za odbijanje predloga.

Druga tema su registri evidencije i sve to u vezi sa finansiranjem. Dobili ste mišljenje Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitnika podataka o ličnosti da odredbe predloga zakona koje se odnose na evidenciju. Dobrim delom nisu u skladu sa osnovnim načelima prikupljanja obrade podataka, a to su svrhovitost, srazmernost i zakonitost. Poverenik ukazuje na to da, citiram – način na koji je sada definisana svrha JISP-a nije prihvatljiv sa stanovišta članova 20. i 42. Ustava Republike Srbije, kao ni sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i ratifikovan međunarodnim dokumentima u ovoj oblasti. S obzirom na to da bi usvajanjem ovakvih zakonskih rešenja mogla biti naneta šteta zajamčenim pravima na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti, kraj citata.

Dakle, niste usvojili sugestije Poverenika. Niste obrazložili zašto ih niste usvojili, pretpostavljam da razlog postoji i da možete da ga kažete, a priznaćete da ne zvuči dobro. Ako sam dobro razumela radi se o tome da će biti stvorena jedna velika centralizovana baza podataka, jedna od najvećih u Republici Srbiji za koju se ne zna da li je srazmerna svrsi pošto po mišljenju Poverenika nije definisana jasno, nesumnjivo, određeno itd. Reći ću nešto u vezi sa tim na kraju. Ono što ja znam jeste da je uveden novi registar studenata, on do sada nije postojao u važećem zakonu i u njemu se vodi evidencija vrlo osetljivih podataka, kao što su podaci o zdravstvenom statusu, podaci o socijalnom statusu i pošto se sada podaci ne dostavljaju više u anonimiziranom obliku ministarstvu, ja zaključujem, a ispravite me ako grešim da će u ministarstvu imati pristup po imenu i prezimenu studenta svim ovim osetljivim podacima. Dakle, podacima o socijalnom, zdravstvenom, obrazovnom statusu i ličnim podacima. Dakle, u pitanju je novi registar.

Ono što znam i što mogu da zaključim iz obrazloženja jeste da će podaci iz registra biti korišćeni za finansiranje po novom modelu jer se odredbe o evidenciji navode kao primer toga da se ide u susret novom zakonu o finansiranju. Moguće je da nisam dobro razumela. Ostavljam sve ostalo za priliku kada budu bili amandmani, da bih ostavila vreme kolegama. Toliko od mene za sada o ova dva načelna pitanja i zahvaljujem se.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Zahvaljujem se.

Uvažene kolege, uvažena gospođo Brnabić, dame i gospodo, govoriću o delu programa koji se odnosi na obrazovanje. Pošto imam malo vremena, nemojte mi zameriti što ću vreme utrošiti da ukažem na neke ne usklađenosti između inicijativa u ekspozeu i tekuće regulative koja je ušla u javnu raspravu, odnosno

prošla je javna rasprava, iako ima dosta dobrih predloga, konkretnih predloga u programu Vlade, kao što je racionalizacija mreže škola.

Dakle, biću vrlo konstruktivna. Na strani 79. programa Vlade stoji da obrazovanje treba da postiće inovacije, kritičko razmišljanje i preduzetništvo. To je skroz u skladu sa strategijom. To je tačno. Treba ubaciti ove reči – u Nacrt zakona o visokom obrazovanju, budući da kritičko mišljenje nije među ciljevima, a trebalo bi da bude i preduzetništvo nije poseban princip a trebalo bi da bude, pogotovo što ste to vrlo dobro definisali, rekavši na strani 81. da je preduzetništvo neophodan element razvoja više od nastavnog predmeta, kao stav, način života i odnos prema njemu. Dakle, zaslužuje da se nađe u zakonu.

Na strani 82, o tome je kolega već govorio, govori se o dualnom obrazovanju u kontekstu visokog obrazovanja. To zbunjuje. Nema ga u Nacrtu zakona o visokom, a u Nacrtu zakona o dualnom se kaže da je sastavni deo srednjeg. Trebalo bi ili pojasniti, ili videti da li se menja regulativa. Šta se s tim događa?

Na strani 84. programa stoji da je ključno promeniti način finansiranja fakulteta novim zakona tačno. To je vrlo ozbiljan instrument i poluga. Ono što ostaje nejasno je zašto se izdvaja iz Nacrta novog zakona o visokom obrazovanju finansiranje u poseban zakon, a to je suprotno zapravo akcionom planu koji kaže da je finansiranje…

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Samo još na kraju da kažem da set zakona svakako ulazi u proceduru, biće puno prilike za amandmane. Nadam se da će razgovori biti konstruktivni. Podržavam vas u onome što ste naglasili kao značajno, da će biti konstruktivni i iščekujemo. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95616.00 RSD 03.06.2016 -
Viši lektor Fililoški fakultet Republika Mesečno RSD 30.10.2013 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:13