JOVAN JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine. Živi u Beogradu.

Po profesiji je diplomirani politikolog.

Školovao se na Univerzitetu Harvard (Harvard Kennedy School), Univerzitetu Pitsburg (Graduate School of Public and International Affairs), Univerzitetu Stanford (Center on Democracy, Development and Rule of Law), na Univerzitetu u Beogradu (Fakultet političkih nauka).

Bio je savetnik za spoljnu politiku u Vladi Republike Srbije. Bio je ambasador Republike Srbije u Republici Indoneziji i ASEAN, i koordinator projekata i menadžer u nevladinom sektoru. Nezavisni konsultant.

Po prvi put postaje narodni poslanik 11. avgusta 2016. godine.
Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 34
  • 3
  • 201
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Moja današnja pitanja odnose se na sveživopisniji teatar apsurda u kome živimo već godinama, na fantomske i nekompentente direktore muzeja, papinu digitalizaciju gde gotovo polovina građana Srbije nema kanalizaciju, tobožnju neutralnost kao izgovor za spoljnopolitička lutanja, izbor dekana koji je osuđen na diskriminaciju, na sindikate koji umesto da štite radnička prava bave se pritiscima na slobodu govora, na svinjske papke i pileće nogice kao glavne izvozne proizvode.

Prvo pitanje upućujem ministru kulture – da li je namerava nešto da učini povodom nezakonitog postavljenja v.d. direktora Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković, kojoj je istekao mandat 13. juna ove godine, što je konstatovano i nalazom inspekcije rada. Narodni muzej u Beogradu otvoren je 28. juna pa se postavlja pitanje – u kom svojstvu je gospođa Borić Brešković dočekivala zvanice, jer je tek 2. avgusta i to nezakonitom odlukom Vlade imenovana za v.d. direktora.

Naime, u skladu sa Zakonom o kulturi i Statutom Narodnog muzeja, Vlada može imenovati v.d. direktora bez sprovedenog konkursa u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs nije uspeo, a ti preduslovi u ovom slučaju nisu ispunjeni. Iako se naravno svi dobronamerni građani raduju što je Narodni muzej konačno otvoren postavlja se takođe pitanje – da li je moralo da se utroši 320 hiljada evra na ceremoniju svečanog otvaranja, da li su ta sredstva mogla da se utroše drugačije, kao i po kojim kriterijumima su dodeljena?

Zbog ovih i još nekih pitanja koje je pokrenuo, otkazi u Narodnom muzeju, posle 30 godina rada dobio je Radoslav Piljak, glavni poverenik Sindikata „Nezavisnost“, inače vrhunski svetski restaurator ikona.

Jedno od pitanja je i da li je tačno da su sredstva utrošena na ceremoniju utvaranja, dobile firme i pojedinci koji su povezani sa Savetom za kreativne industrije, koje je ove godine oformila predsednika Vlade.

Problem kvaliteta obnove Narodnog muzeja je takođe pitanje za sebe. Ukoliko su tačne informacije da je prošle nedelje došlo do poplave u depou arheološkog materijala ili da je nedavno otkazao razglas, jasno je o kakvom kvalitetu se radi. Kada smo već kod muzeja, još jedno pitanje za ministra kulture, kao i ministra obrazovanja i nauke, da li smatraju za prikladna imenovanja Ivone Jeftić za v.d. direktora Muzeja „Nikola Tesla“?

Donedavna gradska sekretara za kulturu i javnost je proteklih dana postala poznata po izjavi o drugom Kosovskom boju. Ona je inače po struci profesorska srpskog jezika i književnosti, a u svet kulture je ušla iz Pošta Srbije. Sa takvom istorijom zamenila je na mestu direktora Branimira Jovanovića jednog od najvećih poznavalaca Teslinog života. Podsetiću, Ivona Jeftić je kao gradska sekretarka cenzurisala izložbu „Necenzirano“, a protiv nje je podneta i krivična prijava zbog dodeljivanja novca sa gradskog konkursa namenjenog kulturi, tek osnovanim organizacijama koje sa kulturom nemaju veze.

Sledeće pitanje je ono koje periodično upućujem ministru spoljnih poslova, kada će biti usvojena spoljno-politička strategija Srbije? Usvajanje ovog dokumenta najavljeno je pre više od pet godina kada je tadašnji ministar Mrkić izjavio da će se ta strategija naći u skupštinskoj proceduri u roku od dve nedelje. U nedostatku strategije i proklamovane, a ni od koga priznate neutralnosti, široko je otvoren prostor za nekonzistentnu politiku čijih smo rezultata svedoci.

Bez jasno definisanih vrednosti, interesa i ciljeva ne može da znamo ni kuda idemo, te ćemo samo nastaviti da tumaramo. Pored toga, suočavamo se sa situacijom da mimo ustavnih ovlašćenja, predsednik vodi spoljnu politiku koja je često podvrgnuta dnevno-političkim interesima.

Naredno pitanje, prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, sve do 55% građana Srbije živi u objektima povezanim na kanalizacionu mrežu, pri čemu se samo 7,3% tih otpadnih voda biološki tretira, dok je procenat hemijske obrade još niži. Prosečna starost mreže je 35 do 40 godina, a neophodno je da se izgradi još više od 10.000 km cevovoda, kao i 359 postrojenja za prečišćavanje. Osim toga, samo 3% otpada se reciklira, a zahtevi EU su da se dostigne najmanje 50% do 2020. godine.

Pitanje za predsedniku Vlade, da li Vlada namerava da znatno poveća trenutno minorna budžetska sredstva za zaštitu životne sredine, koje je jedno od ključnih pitanja za našu budućnost?

Konačno, da li će nadležni ministri, pre svega ministar kulture, učiniti nešto povodom pritisaka na novinarku Tatjanu Vojtehovski zbog emisije o nesrećama u preduzeću „Milan Blagojević - Namenska“ AD Lučani. Aktivnosti sindikalne organizacije ovog preduzeća, koji baš danas organizuju obustavu rada u znak protesta zbog ove emisije, dodatno doprinose stvaranju atmosfere zastrašivanja i pokušajima da se ograniči sloboda govora. Prema podacima NUNS o napadima i pritiscima na novinare, od početka ove godine, zabeleženo je već 69 incidenata.

Pitanje za ministra obrazovanja, da li namerava da reaguje povodom izbora Branislava Ristivojevića na mesto dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu? Kako izveštavaju mediji, gospodin Ristivojević je u maju prvostepeno osuđen zbog diskriminacije žena i pripadnika LDBT populacije, a Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, pokrenula je strateški parnični postupak. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Hvala.

Zbog značaja pitanja, prvo pitanje upućujem, isto pitanje kao i gospodin Boožović, predsedniku, predsednici Vlade, ministru unutrašnjih poslova i direktoru BIA.

Govoreći prošle nedelje na konferenciji ka bezbednijoj Srbiji, predstavnik BIA, Marko Parezanović, rekao je da najintenzivniju pretnju Srbiji predstavlja prikriveno delovanje spoljnog faktora, koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi, a kao saradnike tih službi, koje su stavili u neku destruktivnu i subverzivnu funkciju, naveo je pojedince iz redova opozicionih političkih partija, pojedine delove medija, nevladinog sektora, kao i sindikata.

Postavlja se pitanje, kako je moguće da se ovako nešto dešava, kao i o službama kojih zemalja je reč, kada, ako je verovati predsedniku Republike, nikada u istoriji nismo imali bolje odnose sa svim onim državama koje imaju najorganizovanije službe, kao što su Rusija, Kina, SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Izrael, Turska, zatim i sa susedima Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom? Ili, možda ipak, odnosi sa tim zemljama nisu tako dobri kao što ih predstavnici vlasti prikazuju.

Pitam takođe, koji su to opozicioni političari, mediji, nevladine organizacije i sindikati koji su meta prikrivenog delovanja? Mislim da bi ipak BIA trebalo da se, pre svega, pozabavi onima koji imaju stvarno moć i uticaj u državi u poslednjih šest godina, a neki mnogo duže od toga, a ne onima koje vlast naziva žalosnim ostacima opozicije, jer ako takvi ostaci mogu da destabilizuju zemlju, onda bi zaista trebalo da budemo ozbiljno zabrinuti za njenu budućnost.

Osim toga, tražim objašnjenje zašto su naši najviši državni zvaničnici pristali da učestvuju na skupu koji je organizovala jedna do sada nepoznata organizacija kakva je Nacionalna avangarda? Čim neko za sebe kaže da je avangarda, taj misli da vidi bolje, kao i da ima veća prava nego drugi, a samim tim što je ta avangarda Nacionalna, govori ko bi imao ta veća prava.

Zašto su naši najviši državni zvaničnici učestvovali na skupu takve organizacije, kome prema njihovim rečima, neguje arheofuturistički pristup poimanju nacionalne ideje i najavljuje marš nacionalnog kruga, čiji su oni naravno deo kroz institucije.

Da rezimiram, izjava gospodina Parezanovića, predstavnika BIA, kojeg su neki od milja već počeli da zovu Ilija Čvorović, neodoljivo podseća na retoriku devedesetih godina prošlog veka. NJegove reči mogu da se shvate kao pretnja svima onima koji misle drugačije od aktuelne vlasti, što je nedopustivo. Te pitam direktora BIA, kao i ostale prethodno navedene najviše državne zvaničnike, da li će nešto preduzeti po pitanju izjave službenika ove Agencije?

Sledeće pitanje upućujem ministarki saobraćaja, Zorani Mihajlović, kada će neko konačno odgovarati za stalna kašnjenja i ne profesionalizam na izgradnji Koridora 10? Posle rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, mogli smo, ne daj Bože, da prisustvujemo i rušenju vijadukta na obilaznici oko Čačka. Naime, samo nedelju dana pre nego što je preko vijadukta trebalo u punom kapacitetu da bude pušten saobraćaj, što bi ionako bilo kašnjenje duže od mesec i po dana, a radovi na sanaciji su inače počeli još sredinom maja, primećeno je da postoje napuklina na jednom od potpornih stubova. Kako je to uopšte moguće? Ukoliko niko od onih za izgradnju Koridora 10 nije odgovoran za sve dosadašnje katastrofalne propuste, onda bi ministarka konačno morala sama da preuzme odgovornost.

Naredno pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova, na čiju je inicijativu, bez ikakve analize, prošle godine u avgustu, Vlada donela odluku o ukidanju viznog režima sa Iranom, a onda posle jakih, rekao bih, opravdanih pritisaka iz EU, navrat-nanos opet bez odgovarajućih analiza i posledica, na jučerašnjoj sednici ta ista Vlada ukinula prethodnu odluku i ponovo uvela vize državljanima ove zemlje? Ovakvo neodgovorno ponašanje samo je dodatno narušilo međunarodni ugled Srbije, jer je napravljena dvostruka šteta. Prvo prema EU, a sada prema Iranu.

Konačno, pitanje za predsednicu Vlade, ministra kulture, ministra privrede i ministra finansija. Naime, u javnost su procurele informacije da će država tokom ovog meseca prodati pravno nepostojeću agenciju Tanjug, kao i da će se pošto Agencija nema imovinu, a ima dugove, najverovatnije prodati njen brend.

Pitam, kada će Vlada da izađe sa detaljima prodaje, a to bi trebalo da učini što pre, jer bi na potencijalne kupce negativno mogle da utiču ove glasine, odnosno neizvesnost?

Pitam takođe, koliko sredstava Tanjug prima iz budžeta Republike Srbije, odnosno od ministarstva državnih institucija za vesti koje emituje, kao i koliko novca Tanjug duguje državnim organima, a pre svega po osnovu neplaćenih poreza, odnosno kojom imovinom, na koji način i po kom osnovu njom raspolaže? Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2018.

Hvala.

Ja sam ionako mislio sva tri zakona koja sam predložio, pošto su međusobno povezani da govorim zajedno i da uštedim vreme.

Pre šest meseci prvi put smo predložili ovaj paket međusobno povezanih zakona, čiji je cilj povećanje personalizacije politike, odnosno uvećana odgovornost izabranih predstavnika, u ovom slučaju, lokalne samouprave prema građanima.

Veoma nam je drago da se u ovih šest meseci intenzivirala javna debata o ovom važnom pitanju, kao i to da su sve glasniji zahtevi građana da se izborni zakoni izmene. Stoga podržavamo aktivnosti organizacija okupljenih oko inicijative biram koga biram širom Srbije, koji se zalažu za izmenu izbornog zakonodavstva u skladu sa prethodno navedenim principima.

Naime, važeći zakoni daju preveliku moć političkim partijama u kandidovanju i u izboru predsednika opština i gradonačelnika, jer se oni ne biraju direktno već posredno, posle izbora kao posledica političkih dogovora u okviru skupština opština, odnosno gradova, a ne u skladu sa željama birača.

Direktan izbor predsednika opština i gradonačelnika povećao bi njihovu odgovornost prema građanima, odnosno podstakao bi veću brigu za njihove potrebe i interese. Ovakav način izbora smanjio bi zavisnost predsednika opština i gradonačelnika od vrhova političkih partija i organizacija, koje ih na osnovu važećih zakona kandiduju i posredno biraju odbornici u skupštinama opština i gradova.

Uvođenje principa povećanja odgovornosti izabranih predstavnika prema građanima podržavamo i za izbore za Narodnu skupštinu. Zato se zalažemo ili za uvođenje mešovitog izbornog sistema, proporcionalno većinskog, ili za proporcionalni sistem sa mogućnošću prefercionalnog glasanja. Kod ovakvog sistema raspored izabranih poslanika sa određenih lista ne zavisi od redosleda na tim listima, već od broja glasova koje bi građani dali za pojedinačne kandidate. Tako bi npr. i neko koga bi partijski vrh stavio poslednjeg na listi mogao da uđe u parlament ukoliko građani prepoznaju da zastupa njihove interese i dobija više glasova od partijskih kolega koji su ispred njega na listi ili nje.

Izmenom Izbornog zakona takođe bi mogli da obezbedimo da svi delovi Srbije budu predstavljeni u Skupštini, što na žalost sada nije slučaj. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.10.2018.

Moja današnja pitanja odnose se na sveživopisniji teatar apsurda u kome živimo već godinama, na fantomske i nekompentente direktore muzeja, papinu digitalizaciju gde gotovo polovina građana Srbije nema kanalizaciju, tobožnju neutralnost kao izgovor za spoljnopolitička lutanja, izbor dekana koji je osuđen na diskriminaciju, na sindikate koji umesto da štite radnička prava bave se pritiscima na slobodu govora, na svinjske papke i pileće nogice kao glavne izvozne proizvode.

Prvo pitanje upućujem ministru kulture – da li je namerava nešto da učini povodom nezakonitog postavljenja v.d. direktora Narodnog muzeja Bojane Borić Brešković, kojoj je istekao mandat 13. juna ove godine, što je konstatovano i nalazom inspekcije rada. Narodni muzej u Beogradu otvoren je 28. juna pa se postavlja pitanje – u kom svojstvu je gospođa Borić Brešković dočekivala zvanice, jer je tek 2. avgusta i to nezakonitom odlukom Vlade imenovana za v.d. direktora.

Naime, u skladu sa Zakonom o kulturi i Statutom Narodnog muzeja, Vlada može imenovati v.d. direktora bez sprovedenog konkursa u slučaju kada direktoru prestane dužnost pre isteka mandata, odnosno kada javni konkurs nije uspeo, a ti preduslovi u ovom slučaju nisu ispunjeni. Iako se naravno svi dobronamerni građani raduju što je Narodni muzej konačno otvoren postavlja se takođe pitanje – da li je moralo da se utroši 320 hiljada evra na ceremoniju svečanog otvaranja, da li su ta sredstva mogla da se utroše drugačije, kao i po kojim kriterijumima su dodeljena?

Zbog ovih i još nekih pitanja koje je pokrenuo, otkazi u Narodnom muzeju, posle 30 godina rada dobio je Radoslav Piljak, glavni poverenik Sindikata „Nezavisnost“, inače vrhunski svetski restaurator ikona.

Jedno od pitanja je i da li je tačno da su sredstva utrošena na ceremoniju utvaranja, dobile firme i pojedinci koji su povezani sa Savetom za kreativne industrije, koje je ove godine oformila predsednika Vlade.

Problem kvaliteta obnove Narodnog muzeja je takođe pitanje za sebe. Ukoliko su tačne informacije da je prošle nedelje došlo do poplave u depou arheološkog materijala ili da je nedavno otkazao razglas, jasno je o kakvom kvalitetu se radi. Kada smo već kod muzeja, još jedno pitanje za ministra kulture, kao i ministra obrazovanja i nauke, da li smatraju za prikladna imenovanja Ivone Jeftić za v.d. direktora Muzeja „Nikola Tesla“?

Donedavna gradska sekretara za kulturu i javnost je proteklih dana postala poznata po izjavi o drugom Kosovskom boju. Ona je inače po struci profesorska srpskog jezika i književnosti, a u svet kulture je ušla iz Pošta Srbije. Sa takvom istorijom zamenila je na mestu direktora Branimira Jovanovića jednog od najvećih poznavalaca Teslinog života. Podsetiću, Ivona Jeftić je kao gradska sekretarka cenzurisala izložbu „Necenzirano“, a protiv nje je podneta i krivična prijava zbog dodeljivanja novca sa gradskog konkursa namenjenog kulturi, tek osnovanim organizacijama koje sa kulturom nemaju veze.

Sledeće pitanje je ono koje periodično upućujem ministru spoljnih poslova, kada će biti usvojena spoljno-politička strategija Srbije? Usvajanje ovog dokumenta najavljeno je pre više od pet godina kada je tadašnji ministar Mrkić izjavio da će se ta strategija naći u skupštinskoj proceduri u roku od dve nedelje. U nedostatku strategije i proklamovane, a ni od koga priznate neutralnosti, široko je otvoren prostor za nekonzistentnu politiku čijih smo rezultata svedoci.

Bez jasno definisanih vrednosti, interesa i ciljeva ne može da znamo ni kuda idemo, te ćemo samo nastaviti da tumaramo. Pored toga, suočavamo se sa situacijom da mimo ustavnih ovlašćenja, predsednik vodi spoljnu politiku koja je često podvrgnuta dnevno-političkim interesima.

Naredno pitanje, prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, sve do 55% građana Srbije živi u objektima povezanim na kanalizacionu mrežu, pri čemu se samo 7,3% tih otpadnih voda biološki tretira, dok je procenat hemijske obrade još niži. Prosečna starost mreže je 35 do 40 godina, a neophodno je da se izgradi još više od 10.000 km cevovoda, kao i 359 postrojenja za prečišćavanje. Osim toga, samo 3% otpada se reciklira, a zahtevi EU su da se dostigne najmanje 50% do 2020. godine.

Pitanje za predsedniku Vlade, da li Vlada namerava da znatno poveća trenutno minorna budžetska sredstva za zaštitu životne sredine, koje je jedno od ključnih pitanja za našu budućnost?

Konačno, da li će nadležni ministri, pre svega ministar kulture, učiniti nešto povodom pritisaka na novinarku Tatjanu Vojtehovski zbog emisije o nesrećama u preduzeću „Milan Blagojević - Namenska“ AD Lučani. Aktivnosti sindikalne organizacije ovog preduzeća, koji baš danas organizuju obustavu rada u znak protesta zbog ove emisije, dodatno doprinose stvaranju atmosfere zastrašivanja i pokušajima da se ograniči sloboda govora. Prema podacima NUNS o napadima i pritiscima na novinare, od početka ove godine, zabeleženo je već 69 incidenata.

Pitanje za ministra obrazovanja, da li namerava da reaguje povodom izbora Branislava Ristivojevića na mesto dekana Pravnog fakulteta u Novom Sadu? Kako izveštavaju mediji, gospodin Ristivojević je u maju prvostepeno osuđen zbog diskriminacije žena i pripadnika LDBT populacije, a Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković, pokrenula je strateški parnični postupak. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Hvala.

Zbog značaja pitanja, prvo pitanje upućujem, isto pitanje kao i gospodin Boožović, predsedniku, predsednici Vlade, ministru unutrašnjih poslova i direktoru BIA.

Govoreći prošle nedelje na konferenciji ka bezbednijoj Srbiji, predstavnik BIA, Marko Parezanović, rekao je da najintenzivniju pretnju Srbiji predstavlja prikriveno delovanje spoljnog faktora, koji najčešće koristi mehanizme svojih specijalnih službi, a kao saradnike tih službi, koje su stavili u neku destruktivnu i subverzivnu funkciju, naveo je pojedince iz redova opozicionih političkih partija, pojedine delove medija, nevladinog sektora, kao i sindikata.

Postavlja se pitanje, kako je moguće da se ovako nešto dešava, kao i o službama kojih zemalja je reč, kada, ako je verovati predsedniku Republike, nikada u istoriji nismo imali bolje odnose sa svim onim državama koje imaju najorganizovanije službe, kao što su Rusija, Kina, SAD, Nemačka, Velika Britanija, Francuska, Izrael, Turska, zatim i sa susedima Mađarskom, Rumunijom i Bugarskom? Ili, možda ipak, odnosi sa tim zemljama nisu tako dobri kao što ih predstavnici vlasti prikazuju.

Pitam takođe, koji su to opozicioni političari, mediji, nevladine organizacije i sindikati koji su meta prikrivenog delovanja? Mislim da bi ipak BIA trebalo da se, pre svega, pozabavi onima koji imaju stvarno moć i uticaj u državi u poslednjih šest godina, a neki mnogo duže od toga, a ne onima koje vlast naziva žalosnim ostacima opozicije, jer ako takvi ostaci mogu da destabilizuju zemlju, onda bi zaista trebalo da budemo ozbiljno zabrinuti za njenu budućnost.

Osim toga, tražim objašnjenje zašto su naši najviši državni zvaničnici pristali da učestvuju na skupu koji je organizovala jedna do sada nepoznata organizacija kakva je Nacionalna avangarda? Čim neko za sebe kaže da je avangarda, taj misli da vidi bolje, kao i da ima veća prava nego drugi, a samim tim što je ta avangarda Nacionalna, govori ko bi imao ta veća prava.

Zašto su naši najviši državni zvaničnici učestvovali na skupu takve organizacije, kome prema njihovim rečima, neguje arheofuturistički pristup poimanju nacionalne ideje i najavljuje marš nacionalnog kruga, čiji su oni naravno deo kroz institucije.

Da rezimiram, izjava gospodina Parezanovića, predstavnika BIA, kojeg su neki od milja već počeli da zovu Ilija Čvorović, neodoljivo podseća na retoriku devedesetih godina prošlog veka. NJegove reči mogu da se shvate kao pretnja svima onima koji misle drugačije od aktuelne vlasti, što je nedopustivo. Te pitam direktora BIA, kao i ostale prethodno navedene najviše državne zvaničnike, da li će nešto preduzeti po pitanju izjave službenika ove Agencije?

Sledeće pitanje upućujem ministarki saobraćaja, Zorani Mihajlović, kada će neko konačno odgovarati za stalna kašnjenja i ne profesionalizam na izgradnji Koridora 10? Posle rušenja potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, mogli smo, ne daj Bože, da prisustvujemo i rušenju vijadukta na obilaznici oko Čačka. Naime, samo nedelju dana pre nego što je preko vijadukta trebalo u punom kapacitetu da bude pušten saobraćaj, što bi ionako bilo kašnjenje duže od mesec i po dana, a radovi na sanaciji su inače počeli još sredinom maja, primećeno je da postoje napuklina na jednom od potpornih stubova. Kako je to uopšte moguće? Ukoliko niko od onih za izgradnju Koridora 10 nije odgovoran za sve dosadašnje katastrofalne propuste, onda bi ministarka konačno morala sama da preuzme odgovornost.

Naredno pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru spoljnih poslova, na čiju je inicijativu, bez ikakve analize, prošle godine u avgustu, Vlada donela odluku o ukidanju viznog režima sa Iranom, a onda posle jakih, rekao bih, opravdanih pritisaka iz EU, navrat-nanos opet bez odgovarajućih analiza i posledica, na jučerašnjoj sednici ta ista Vlada ukinula prethodnu odluku i ponovo uvela vize državljanima ove zemlje? Ovakvo neodgovorno ponašanje samo je dodatno narušilo međunarodni ugled Srbije, jer je napravljena dvostruka šteta. Prvo prema EU, a sada prema Iranu.

Konačno, pitanje za predsednicu Vlade, ministra kulture, ministra privrede i ministra finansija. Naime, u javnost su procurele informacije da će država tokom ovog meseca prodati pravno nepostojeću agenciju Tanjug, kao i da će se pošto Agencija nema imovinu, a ima dugove, najverovatnije prodati njen brend.

Pitam, kada će Vlada da izađe sa detaljima prodaje, a to bi trebalo da učini što pre, jer bi na potencijalne kupce negativno mogle da utiču ove glasine, odnosno neizvesnost?

Pitam takođe, koliko sredstava Tanjug prima iz budžeta Republike Srbije, odnosno od ministarstva državnih institucija za vesti koje emituje, kao i koliko novca Tanjug duguje državnim organima, a pre svega po osnovu neplaćenih poreza, odnosno kojom imovinom, na koji način i po kom osnovu njom raspolaže? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

Hvala.

Moja pitanja su motivisana izložbom „Umetnost koja čeka pravdu“ koja će za nešto više od sat vremena biti otvorena u Skupštini. Naime, na ovoj izložbi biće prikazane replike umetničkih slika koje su ukradene 5. oktobra tokom upada naroda u ovu zgradu, uz napomenu da svako krivično delo zaslužuje osudu. Očigledan cilj ove izložbe je da pokaže da je 5. oktobar bio zločinački poduhvat i da se posebno rehabilituje vlast koja je devedesetih godina dovela zemlju do propasti, a čije račune i dan danas plaćamo.

Baš taj 5. oktobar je bio vapaj građana Srbije za pravdom, vapaj koji je nažalost bio kratkog daha i dometa, te se zbog izneverenih očekivanja danas, već duboko u 21. veku, i dalje nalazimo u začaranom krugu siromaštva, laži i beznađa. S toga, naši građani i dalje čekaju pravdu, a zbog odsustva pravde mi kao društvo degradiramo i postepeno se rastačemo.

Kada smo već kod umetnosti, postavljam pitanje ministru Vukosavljeviću – da li će, recimo, pravdu dočekati oni kojima su grubo narušena autorska prava na konkursu Ministarstva kulture? Još jedno pitanje za ministra kulture – da li će pravdu dočekati autori, upravo zabranjenog filma „Mezimica“? Producent Svetozar Cvetković izjavio je da ne može da se nastavi snimanje filma u normalnim uslovima iako su sredstva odobrena još prošle godine, što je očigledan primer cenzure.

Pitanje za ministarku Mihajlović i gradonačelnika Beograda, koji je vođenje grada prepustio drugima, da li će pravdu dočekati stanari Topličinog venca, na kojem su gradske vlasti pre dva dana, bez odgovarajućih dozvola, uz prateću šaradu, započele još jednu nakaradnu betonizaciju i dalje ruženje Beograda, poput onog „Beograda na vodi“ ili na Slaviji? Samo dva sata nakon izjave zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da građevinska dozvola za ovaj poduhvat postoji stiglo je saopštenje Sekretarijata za urbanizam da Sekretarijat za saobraćaj, kao investitor, odustaje od zahteva da na Topličinom vencu izvodi radove na rekonstrukciji, a u međuvremenu je već posečeno drveće i otpočeto je iskopavanje.

Pitanje, takođe, za ministarsku Mihajlović – da li će pravdu dočekati nepravedno optuženi inženjeri CIP-a za rušenje potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, odnosno da li će pravdu dočekati građani Srbije tako što će neko konačno preuzeti odgovornost za ovaj građevinski promašaj, kao i mnoge druge propuste?

Pitanje za ministra životne sredine – da li će pravdu dočekati građani koji se bore da zaštite vodne resurse, kao na primer na Staroj planini ili Savskom nasipu?

Pitanje za ministarsku Kuburović i ministra Stefanovića – da li će pravdu dočekati vlasnici nelegalno srušenih objekata u Sava mali?

Pitanje za ministra Đorđevića i ministarku Slavicu Đukić Dejanović – da li će pravdu dočekati porodilje i buduće majke koje su Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom diskriminisane umanjenjem naknade za odsustvo sa posla? Ovo pitanje postavljam kao otac dva mala deteta, jedno od dve godine, drugo od četiri i po meseca, pošto sam se suočio sa sramotnim administrativnim procedurama, kroz koje prolaze porodilje.

Pitanje za ministra obrazovanja – da li će pravdu da dočekaju oni koji traže da se poštuje akademska čestitosti, odnosno oduzmu lažne diplome i doktorati?

Pitanje za ministra Đorđevića i predsednicu Vlade Anu Brnabić – da li će pravdu dočekati naši najstariji sugrađani koji su pošteno zaradili svoje penzije, odnosno da li će im biti vraćeno ono što im je protivustavno oteto, kako bi koliko toliko dostojno proživeli svoju starost, a ne da im se lažno predstavlja da će posle povraćaja iznosa penzija na nivo pre smanjenja one biti veće nego ikada?

Pitanje za predsednicu Vlade i ministra finansija Sinišu Malog – da li će pravdu dočekati oni kojima je nezakonito oteta imovina?

Konačno, ali ne i poslednje, pitanje za predsednika Republike – da li će pravdu dočekati porodica Olivera Ivanovića, odnosno da li će konačno biti razrešeno njegovo ubistvo, kao što je to obećano?

Za kraj, pitanje premijerki – šta Vlada namerava da učini kako bi otklonila mnogobrojne prepreke ka ostvarenju proklamovanog strateškog cilja, članstvo u EU? Naime, Izveštaj Evropskog parlamenta u Srbiji u završnoj je fazi izrade i poslanici Odbora za spoljne poslove dogovorili su 27 amandmana na Nacrt teksta rezolucije, koji je prethodno podneo izvestilac Dejvid Mekalister. Iz tih amandmana je jasno da se dovode u pitanje temelji naše države, ukazuje se na ne fer izborne uslove i ne transparentnost finansiranja političkih partija, izbornih kampanja, diskriminaciju opozicionih političara, politizaciju sudstva, ugroženost slobode izražavanja i nezavisnih medija, nedovoljnu zaštitu prava radnika, naročito žena i mladih itd.

U poređenju sa tim, zaista bledo deluju amandmani koji pohvalno govore o Srbiji, a koji se pre svega odnose na tehničke oblasti, pristupanje EU, kao i konstruktivan odnos naše zemlje prema mirovnim misijama i međunarodnoj policijskoj i pravosudnoj saradnji. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 02.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 11.08.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:24