JOVAN JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine. Živi u Beogradu.

Po profesiji je diplomirani politikolog.

Školovao se na Univerzitetu Harvard (Harvard Kennedy School), Univerzitetu Pitsburg (Graduate School of Public and International Affairs), Univerzitetu Stanford (Center on Democracy, Development and Rule of Law), na Univerzitetu u Beogradu (Fakultet političkih nauka).

Bio je savetnik za spoljnu politiku u Vladi Republike Srbije. Bio je ambasador Republike Srbije u Republici Indoneziji i ASEAN, i koordinator projekata i menadžer u nevladinom sektoru. Nezavisni konsultant.

Po prvi put postaje narodni poslanik 11. avgusta 2016. godine.
Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 39
  • 3
  • 201
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala najlepše.

Periodično postavljam jedno pitanje koje je suštinsko pitanje i, nažalost, iako ne prolazi mnogo vremena od jednog do drugog postavljanja pitanja, to pitanje postaje sve više aktuelno, a to je pitanje u koje se slivaju sva ostala pitanja – gde mi idemo kao država i društvo?

Ovo pitanje postaje još više aktuelno naročito posle jučerašnje izjave predsednice Vlade da ne isključuje vojnu opciju na Kosovu. Zvecka se oružjem. U stvari više se preti praznom puškom, kao da nismo naučili lekciju iz 90-ih godina i kao da ne znamo kakva je situacija na terenu.

Postavlja se pitanje, to postavljam i njoj i ministru za informisanje, da li se možda ovakvim izjavama pokušavaju da se prikriju raznorazne mahinacije, kao i možda direktno investiranje javnog novca u privatne interese? To je praktično poklapanje kupovine Kopernikusa, koji je u vlasništvu nekoga ko je veoma blizak režimu SNS iz Niša, i kupovine tog istog čoveka, njegove kompanije, Prve televizije i O2 televizije, a pri čemu ispada da je Kopernikus vredniji jer je kupljen za 195 miliona evra, nego zajedno Prva i O2 televizija.

Znači, sa jedne strane, imamo zveckanje oružjem, a s druge strane, samo pre nekoliko dana predsednica Vlade je pozvala građane Srbije da investiraju u sebe, jer će im se tobože to višestruko vratiti. Navela je i svoj primer, kako se i ona žrtvovala i živela u inostranstvu. Ona je završila neke trećerazredne univerzitete u inostranstvu, a mogu i ja da navedem svoj primer, jer i ja sam isto tako studirao na najboljem univerzitetu u inostranstvu. Kako je ova vlast vratila? Tako što me je ranije opozvala sa mesta ambasadora u Indoneziji, iako sam prethodno proveo vreme i uložio i zadužio se da bih proveo i radio u indonežanskom predsedništvu i imao kontakte koje niko nije imao u toj zemlji od stranaca.

Tako da se šalje jedna pogrešna poruka. Zašto, recimo, ne ulaže, zašto postavljam pitanje predsednici Vlade, da obrnemo, država i Vlada više u talente i školovanje onih ljudi koji su nama zaista potrebni? Ako je strateški cilj Srbije ulazak u EU, a videli smo po poslednjim izjavama da očigledno to nije i da se od toga odustaje, zašto kao druge zemlje u regionu ne podržavamo školovanje onih studenata koji žele da se više upoznaju sa time dublje kako funkcioniše EU? Recimo, na koledžu Evrope u Brižu ili u Natalinu kod Varšave. Recimo, jedna Makedonija svake godine finansira tri takva studenta, a odgovor iz Ministarstva za evropske integracije je bio da oni preferiraju kraće programe, seminare, što nije ni čudo od onih koji su, pretpostavljam, na lak način došli do diploma, pa i ne žele da se udubljuju u ono što rade. To su moja pitanja za danas. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Hvala.

Poštovana kolege i koleginice, poštovani ministri, članovi Vlade sa saradnicima. Žao mi je što će danas ponovo glavna vest u medijima u Skupštini biti još jedan performans odnosno unošenje slike i otimanje oko te slike. Umesto pitanja koja su suštinska za građane Srbije, budžet je svakako suštinski, jer se radi o novcima svih građana Srbije i kako se oni troše. A i to je već dobro poznati mehanizam banalizacije, politike i obesmišljavanja Skupštine koji takođe služi za skretanje pažnje sa važnih tema.

Postavljam onda tako pitanje i ministru finansija, kako se oseća kad je najvažniji zakon u godini tek četvrti na dnevnom redu, među šezdesetak ostalih tačaka dnevnog reda. Zbog velikog broja amandmana koji su podneti na zakone koji mu prethode verovatno kao ni prošle godine nećemo o detaljima raspravljati o budžetu.

Iz dosadašnje rasprave o budžetu sa žaljenjem mogu da konstatujem da je kod ministara prevladala uloga političara u odnosu na ulogu ekonomista i stručnjaka, tako smo od njega slušali neutemeljen trijumfalizam zbog jedne godine u kojoj imamo zaista dobar privredni rast, a zaboravilo se na kojoj osnovici je taj rast došao i da smo recimo protekle godine bili na samom dnu u regionu sa 1,9% rasta i da je samo Makedonija koja prolazila kroz tešku političku krizu imala niži rast od nas.

Pominjete takođe da imamo veći rast u, recimo, BDP od Estonije ali je zaboravljeno da se kaže da je BDP po stanovniku te zemlje gotovo 20 hiljada dolara, dok je naš viši nego tri puta manji. Zatrpani smo tako veliki brojem procenata koji bi trebalo da ih ustroji u uspehe ove Vlade, ali sve te brojke i padaju u vodu pred onom najvažnijom. Koliko je ljudi napustilo zemlju i koliko se tek ljudi sprema da napusti zemlju i to ne samo zbog lošeg životnog standarda, već pre svega zbog načina na koji funkcioniše ova vlast, zbog toga što glavnu reč vode nekompetentni i bahati poslušnici. I zbog toga zemlju ne napuštaju samo mladi već ljudi naših godina i uskoro ćemo u mnogim profesijama koji se približavaju pedesetim, kao ministar i ja i uskoro ćemo imati manjak radne snage već u nekih, imamo egzodus zdravstvenih radnika, vozača, građevinskih radnika a te brojke su najbolja ocena rada ove vlasti.

Mene svakako takvo ponašanje ministra ne iznenađuje i o tome sam pričao tokom rasprave na sednici kada je on izabran na ovu poziciju, jer je on pre svega operativac ove vlasti.

Ne iznenađuju ni prioriteti koje ovaj budžet sadrži, imajući u vidu i prioritete koje ima kao gradonačelnik glavnog grada, odnosno imajući u vidu da je on jedan od glavnih zamajaca ove vlasti i oličenje kako ova vlast funkcioniše.

Setimo se samo da se za vreme njegovog mandata dogodila nelegalno rušenje u Savamali, kada je suspendovan pravni poredak na jednom delu teritorije Srbije, na čijem razrešenju insistira i Evropski parlament i bez čega suštinski napredak ka EU nije ni moguć.

Da je jedan od glavnih tvoraca i realizatora projekta Beograda na vodi neizbrisivog ožiljka na licu prestonice, sve više poznato kao mordor. Zatim nakaradnih i nekvalitetnih rekonstrukcija, odnosno sveopšte betonizacije i vašarizacije glavnog grada koji u svom najdrastičnijem obliku oličeno u preskupoj i kič novogodišnjoj rasveti koja je i ove godine metastazirala.

Ministar Mali je govorio tri stuba ovog budžeta među kojima je rasprava jednog standarda, ali onako kako ja vidim tri najvažnija stuba su sledeća. Pogrešni prioriteti, netransparentnost i dalja centralizacija.

Po pogrešnim prioritetima je govorio i Fiskalni savet na koji su se obe strane ovde pozivale u ovoj raspravi. Rečeno je da budžet ne predviđa efikasne mere za ubrzanje privrednog rasta i da je nedovoljno izdvajanje u infrastrukturu, prosvetu i zdravstvo, odnosno da je previše otišlo u ulaganje u bezbednosne strukture, imamo i gondolu.

Zanima me takođe zašto imamo 104% povećanja budžeta za Kancelariju za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja pod predsednicom Vlade. Od čega samo milijardu i 400 miliona dinara se izdvaja za izdržavanje softverskih licenci, znači to je gotovo 12 miliona evra i ko će kome te licence odraditi. Dodatno imamo povećanje za Kabinet ministra bez portfelja zaduženog za demografiju i populacionu politiku, to je porast od 25% da li smo, opet možda predviđaju neke nepotrebne i kontraproduktivne kampanje poput one „Rađaj ne odgađaj“, „Dosta reči nek zakmeči“.

Što se tiče transparentnosti, postoji previše prostora za diskreciona izdvajanja sredstava i klijenteliza, pre svega preko subvencije i tzv. specijalizovanih usluga. Što se tiče dalje decentralizacije, dovoljno je videti da je 40 posto povećanja budžeta za Vladu, gde se najveći iznosi odnose na transfere, i ostalim nivoima vlasti.

Svakako je pozitivno što imamo relativno visok privredni rast, što imamo fiskalnu konsolidaciju, povećanje kapitalnih investicija, mada uzimajući u obzir sve, veliko je pitanje kako će se te investicije realizovati.

Ono što je mnogo bitnije za kontinuirani rast, jesu značajne strukturne reforme kojih nema, jer one su neophodne, jer će bez toga ovogodišnji privredni rast biti samo izuzetak i zato o ovome govori i poslednji izveštaj Evropske banke za obnovu i razvoj, te bih pitao ministra, šta namerava da učini i on i Vlada, recimo na osnovu sledećih pitanja.

Na osnovu globalnog indeksa konkurentnosti, Srbija je tek 104. kada je reč o prvom stubu institucija, a bez izgradnje institucija i vladavine prava, nema održivog razvoja. Tek smo na 101. mestu kada je reč o razvoju finansijskog tržišta. Na 110. mestu po nivou poslovne sofisticiranosti. Poslednji u regionu po procentu dodatne vrednosti, koji daju mala i srednja preduzeća, samo 53 posto.

I slikovito, potrebno je rasterećenje privrede, ali da ja slikovito zaključim raspravu o budžetu.

Naš budžet i ekonomija su kao jugo iz 1990. godine, koji je bio pred crkavanje pred nekoliko godina, on je sada u međuvremenu sređen, promenjeni su neki delovi tako da neće stati i nije opasan po život, ali on neće postati ni „Lada“, a kamoli „BMV“, o čemu je ministar malopre onako pričao na kraju svog izlaganja.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Hvala.

Tri nedelje kako Skupština nije zasedala bile su ispunjene događajima koji su ogoleli vlast u Srbiji i letentizam na spoljnopolitičkom planu, nesposobnost, bahatost, nasilje i klijentalizam na unutarpolitičkom . Tako smo iskusili poniženje u Parizu na proslavi 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Sticajem okolnosti ja sam taj dan bio tamo na Pariskom mirovnom forumu na kojem je učestvovalo 65 šefova država i vlada, ali našeg predsednika tamo nije bilo. Zatim, blago rečeno intervju predsednike Vlade za „Dojče Vele“ iz kojeg smo saznali da članstvo u EU praktično nije više strateški cilj Vlade, kao i da Srbija ne priznaje presude međunarodnih sudova, onda njen pokušaj da minimizira ubistvo Olivera Ivanovića, zatim neprimerena proslava još jedne tzv. pobede na međunarodnom planu, kao i skandalozne doskočice ministra spoljnih poslova u vezi sa tim, posle kojih se građani Srbije i Srbi na Kosovu nalaze u još goroj poziciji, mučko prebijanje političkih protivnika, uključivanje osuđenog ratnog zločinca u emisiju na televiziji sa nacionalnom frekfencijom, nepravilno finansijsko poslovanje svih lokalnih samouprava, trgovina naoružanjem u kojoj učestvuje otac ministra, obustavljanje saobraćaja na pruzi Beograd-Bar.

Moja pitanja se odnose na prethodno navedene događaje, ali sva ta pitanja mogu da se podvedu pod jedno ključno, kakvo društvo želimo da izgradimo, odnosno na kojim vrednostima bi to društvo trebalo da se zasniva? Da li želimo društvo u kojem će se ceniti i podržavati obrazovanje, nauka, kultura, pristojnost, savestan rad, poštovanje zakona, društvo koje će se zalagati za zaštitu životne sredine i buduće generacije ili će prioritet imati bezbednosne strukture, sumnjivi poslovni partneri vlasti i verske zajednice kao što to pokazuje i predloženi budžet?

Prvo pitanje upućujem predsednici Vlade – da li je Vlade posle katastrofalnog tretmana Srbije u Parizu preduzela neke korake da promeni predstavu o našoj zemlji ili je takav tretman bio usmeren samo lično protiv predsednika pa možda zato kao država nema za šta da brinemo?

Drugo pitanje, takođe predsednici Vlade – zašto su stale evropske integracije koje su glavno proklamovani spoljno-politički cilj? Nedavni interni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije govori da nema napretka u ključnim oblastima poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, ratnim zločinima i slobodi medija. Posle intervjua koji je dala „Dojče Vele“, a u kojem je izjavila – ako mene pitate da EU sada kaže da sutra možemo da se pridružimo, ja bih rekla ne, jer još nismo spremni i jasno je da članstvo u EU nije više, ako je ikada i bilo, strateški cilj Vlade. Stoga, vladajuća većina bi trebalo ili da smeni premijerku zbog nepoštovanja programa na kojem je izabrana, odnosno očiglednom neuspehu u njegovom ostvarivanju ili da ona ili neko drugi predstavi novi program.

Podsećam, Hrvatska je završila pregovore sa EU za manje od šest godina, a u januaru će biti već pet godina kako Srbija pregovara a nije otvorila ni polovinu poglavlja, a o zatvaranju bolje i da ne pričamo.

Inače, ovaj intervju „Dojče Vele“ samo pokazuje šta se dešava kada se naviknete na nameštene intervjue i godinama izbegavate debate, odnosno koristite propagandnu mašineriju pa počnete i sami da verujete u ono što govorite, iako to nema veze sa realnošću.

Sve prethodno navedeno samo navodi na zaključak da ova vlast želi da nastavi u sivoj nedefinisanoj zoni u kojoj najveću korist imaju lovci u mutnom koji su joj bliski. I, čini se da su baš ti poslovni i politički partneri, koji su neretko proistekli iz kriminalnih krugova, razlog zbog kojih je premijerka pokušala da minimizuje ubistvo Olivera Ivanovića posle intervencije kosovskih bezbednosnih snaga u severnoj Mitrovici, sledećim skandaloznim rečima – nekakva istraga za nešto što se desilo pre 11 meseci, pa su odjednom se sada setili da na taj način nešto istražuju.

Pitam predsednicu Vlade – da li se još seća izjave predsednika Vučića iz januara da je ubistvo Ivanovića teroristički akt, te da će njegove ubice biti pronađene, koja i kako je bila skrušena na grobu Olivera Ivanovića zajedno sa Markom Đurićem?

Pitanje za ministra za lokalnu samoupravu – šta namerava da učini po pitanju nalaza DRI prema kojima nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije dobila pozitivnu ocenu o finansijskom poslovanju, a dobro znamo ko je na vlasti u gotovo svim opštinama u Srbiji?

Sledeće pitanje za ministra odbrane – da li je tačno da je Branko Stefanović, otac ministra policije, bio jedan od predstavnika firme koja je učestvovala u sklapanju poslova prodaje oružja između srpske firme „Krušik“ i kupaca iz Saudijske Arabije? I, ukoliko jeste, šta ga je kvalifikovalo da dobije takav posao?

Konačno, pitanje za ministarku Mihajlović u vezi sa još jednim skandalom u njenom resoru. Naime, saobraćaj na barskoj pruzi između Užica i crnogorske granice nekoliko dana je bio u prekidu zbog zamašćenih šina, a i sinoć je ispalo nekoliko teretnih vagona na pruzi kod Svilajnca i to pri brzini od 20 kilometara na čas. Da li će neko, konačno, da odgovara za ovaj i druge propuste u njenom resoru? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2018.

Hvala najlepše.

Periodično postavljam jedno pitanje koje je suštinsko pitanje i, nažalost, iako ne prolazi mnogo vremena od jednog do drugog postavljanja pitanja, to pitanje postaje sve više aktuelno, a to je pitanje u koje se slivaju sva ostala pitanja – gde mi idemo kao država i društvo?

Ovo pitanje postaje još više aktuelno naročito posle jučerašnje izjave predsednice Vlade da ne isključuje vojnu opciju na Kosovu. Zvecka se oružjem. U stvari više se preti praznom puškom, kao da nismo naučili lekciju iz 90-ih godina i kao da ne znamo kakva je situacija na terenu.

Postavlja se pitanje, to postavljam i njoj i ministru za informisanje, da li se možda ovakvim izjavama pokušavaju da se prikriju raznorazne mahinacije, kao i možda direktno investiranje javnog novca u privatne interese? To je praktično poklapanje kupovine Kopernikusa, koji je u vlasništvu nekoga ko je veoma blizak režimu SNS iz Niša, i kupovine tog istog čoveka, njegove kompanije, Prve televizije i O2 televizije, a pri čemu ispada da je Kopernikus vredniji jer je kupljen za 195 miliona evra, nego zajedno Prva i O2 televizija.

Znači, sa jedne strane, imamo zveckanje oružjem, a s druge strane, samo pre nekoliko dana predsednica Vlade je pozvala građane Srbije da investiraju u sebe, jer će im se tobože to višestruko vratiti. Navela je i svoj primer, kako se i ona žrtvovala i živela u inostranstvu. Ona je završila neke trećerazredne univerzitete u inostranstvu, a mogu i ja da navedem svoj primer, jer i ja sam isto tako studirao na najboljem univerzitetu u inostranstvu. Kako je ova vlast vratila? Tako što me je ranije opozvala sa mesta ambasadora u Indoneziji, iako sam prethodno proveo vreme i uložio i zadužio se da bih proveo i radio u indonežanskom predsedništvu i imao kontakte koje niko nije imao u toj zemlji od stranaca.

Tako da se šalje jedna pogrešna poruka. Zašto, recimo, ne ulaže, zašto postavljam pitanje predsednici Vlade, da obrnemo, država i Vlada više u talente i školovanje onih ljudi koji su nama zaista potrebni? Ako je strateški cilj Srbije ulazak u EU, a videli smo po poslednjim izjavama da očigledno to nije i da se od toga odustaje, zašto kao druge zemlje u regionu ne podržavamo školovanje onih studenata koji žele da se više upoznaju sa time dublje kako funkcioniše EU? Recimo, na koledžu Evrope u Brižu ili u Natalinu kod Varšave. Recimo, jedna Makedonija svake godine finansira tri takva studenta, a odgovor iz Ministarstva za evropske integracije je bio da oni preferiraju kraće programe, seminare, što nije ni čudo od onih koji su, pretpostavljam, na lak način došli do diploma, pa i ne žele da se udubljuju u ono što rade. To su moja pitanja za danas. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.11.2018.

Hvala.

Tri nedelje kako Skupština nije zasedala bile su ispunjene događajima koji su ogoleli vlast u Srbiji i letentizam na spoljnopolitičkom planu, nesposobnost, bahatost, nasilje i klijentalizam na unutarpolitičkom . Tako smo iskusili poniženje u Parizu na proslavi 100 godina od završetka Prvog svetskog rata. Sticajem okolnosti ja sam taj dan bio tamo na Pariskom mirovnom forumu na kojem je učestvovalo 65 šefova država i vlada, ali našeg predsednika tamo nije bilo. Zatim, blago rečeno intervju predsednike Vlade za „Dojče Vele“ iz kojeg smo saznali da članstvo u EU praktično nije više strateški cilj Vlade, kao i da Srbija ne priznaje presude međunarodnih sudova, onda njen pokušaj da minimizira ubistvo Olivera Ivanovića, zatim neprimerena proslava još jedne tzv. pobede na međunarodnom planu, kao i skandalozne doskočice ministra spoljnih poslova u vezi sa tim, posle kojih se građani Srbije i Srbi na Kosovu nalaze u još goroj poziciji, mučko prebijanje političkih protivnika, uključivanje osuđenog ratnog zločinca u emisiju na televiziji sa nacionalnom frekfencijom, nepravilno finansijsko poslovanje svih lokalnih samouprava, trgovina naoružanjem u kojoj učestvuje otac ministra, obustavljanje saobraćaja na pruzi Beograd-Bar.

Moja pitanja se odnose na prethodno navedene događaje, ali sva ta pitanja mogu da se podvedu pod jedno ključno, kakvo društvo želimo da izgradimo, odnosno na kojim vrednostima bi to društvo trebalo da se zasniva? Da li želimo društvo u kojem će se ceniti i podržavati obrazovanje, nauka, kultura, pristojnost, savestan rad, poštovanje zakona, društvo koje će se zalagati za zaštitu životne sredine i buduće generacije ili će prioritet imati bezbednosne strukture, sumnjivi poslovni partneri vlasti i verske zajednice kao što to pokazuje i predloženi budžet?

Prvo pitanje upućujem predsednici Vlade – da li je Vlade posle katastrofalnog tretmana Srbije u Parizu preduzela neke korake da promeni predstavu o našoj zemlji ili je takav tretman bio usmeren samo lično protiv predsednika pa možda zato kao država nema za šta da brinemo?

Drugo pitanje, takođe predsednici Vlade – zašto su stale evropske integracije koje su glavno proklamovani spoljno-politički cilj? Nedavni interni izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije govori da nema napretka u ključnim oblastima poput reforme pravosuđa, borbe protiv korupcije, ratnim zločinima i slobodi medija. Posle intervjua koji je dala „Dojče Vele“, a u kojem je izjavila – ako mene pitate da EU sada kaže da sutra možemo da se pridružimo, ja bih rekla ne, jer još nismo spremni i jasno je da članstvo u EU nije više, ako je ikada i bilo, strateški cilj Vlade. Stoga, vladajuća većina bi trebalo ili da smeni premijerku zbog nepoštovanja programa na kojem je izabrana, odnosno očiglednom neuspehu u njegovom ostvarivanju ili da ona ili neko drugi predstavi novi program.

Podsećam, Hrvatska je završila pregovore sa EU za manje od šest godina, a u januaru će biti već pet godina kako Srbija pregovara a nije otvorila ni polovinu poglavlja, a o zatvaranju bolje i da ne pričamo.

Inače, ovaj intervju „Dojče Vele“ samo pokazuje šta se dešava kada se naviknete na nameštene intervjue i godinama izbegavate debate, odnosno koristite propagandnu mašineriju pa počnete i sami da verujete u ono što govorite, iako to nema veze sa realnošću.

Sve prethodno navedeno samo navodi na zaključak da ova vlast želi da nastavi u sivoj nedefinisanoj zoni u kojoj najveću korist imaju lovci u mutnom koji su joj bliski. I, čini se da su baš ti poslovni i politički partneri, koji su neretko proistekli iz kriminalnih krugova, razlog zbog kojih je premijerka pokušala da minimizuje ubistvo Olivera Ivanovića posle intervencije kosovskih bezbednosnih snaga u severnoj Mitrovici, sledećim skandaloznim rečima – nekakva istraga za nešto što se desilo pre 11 meseci, pa su odjednom se sada setili da na taj način nešto istražuju.

Pitam predsednicu Vlade – da li se još seća izjave predsednika Vučića iz januara da je ubistvo Ivanovića teroristički akt, te da će njegove ubice biti pronađene, koja i kako je bila skrušena na grobu Olivera Ivanovića zajedno sa Markom Đurićem?

Pitanje za ministra za lokalnu samoupravu – šta namerava da učini po pitanju nalaza DRI prema kojima nijedna lokalna samouprava u Srbiji nije dobila pozitivnu ocenu o finansijskom poslovanju, a dobro znamo ko je na vlasti u gotovo svim opštinama u Srbiji?

Sledeće pitanje za ministra odbrane – da li je tačno da je Branko Stefanović, otac ministra policije, bio jedan od predstavnika firme koja je učestvovala u sklapanju poslova prodaje oružja između srpske firme „Krušik“ i kupaca iz Saudijske Arabije? I, ukoliko jeste, šta ga je kvalifikovalo da dobije takav posao?

Konačno, pitanje za ministarku Mihajlović u vezi sa još jednim skandalom u njenom resoru. Naime, saobraćaj na barskoj pruzi između Užica i crnogorske granice nekoliko dana je bio u prekidu zbog zamašćenih šina, a i sinoć je ispalo nekoliko teretnih vagona na pruzi kod Svilajnca i to pri brzini od 20 kilometara na čas. Da li će neko, konačno, da odgovara za ovaj i druge propuste u njenom resoru? Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.10.2018.

Hvala.

Sva pitanja koja sam do sada postavljao, koje ću danas postaviti, a verujem koje ću ubuduće postavljati, svode se u stvari na jedno ključno pitanje – kuda plovi ovaj brod? Kuda plovi naš brod koji ima sve manje putnika, čiji su putnici sve stariji, a na kome je sve više posade, i to većinom priučene i nekompetentne?

Konkretno, postavljam pitanje predsednici Vlade – da li je EU i dalje strateški cilj Vlade, kao što je to istakla na samom početku njenog ekspozea ili je puka šargarepa, kako je to pre nekoliko dana izjavi prvi potpredsednik Vlade i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić?

Naime, on je pre nekoliko dana rekao da ne damo obraz, Ustav i Kosovo za evropsku šargarepu. Ove reči neodoljivo podsećaju na slogan SPS „Srbija se saginjati neće“ iz 1990. godine, kao i reči Branka Kostića, da informiše mlađe, a podsetim starije, vršioca dužnosti predsednika predsedništva SFRJ sa početka 90-ih godina prošlog veka, da ćemo ako treba jesti korenje. Vlast kojoj je i tada pripadao gospodin Dačić neosnovano se junačila, a posledice su bile katastrofalne – rat, sankcije, ogromne žrtve, raspad zemlje, odlazak u inostranstvo velikog broja mladih ljudi, te tako i dan danas plaćamo visoku cenu te pogubne politike.

Inače, ta evropska šargarepa u proteklih 15-ak godina je poprilično narasla i izgleda ovako. Evropska unija je glavni investitor u Srbiji sa udelom većim od ¾ neto stranih investicija, vrednost tih investicija u poslednjih 15-ak godina iznosi više od 15 milijardi evra. Uz to, 2/3 našeg izvoza se realizuje se u EU. Ta ista EU će recimo preuzeti finansiranje naučno-tehnološkog parka u Beogradu u iznosu od 1,5 milion evra, što je izuzetno bitno za razvoj naše zemlje, jer bez istraživanja, inovacija nema stvarnog napretka.

Kao što se iz ovih podataka može videti, EU nam daje mnogo više od šargarepe, mnogim porodicama u Srbiji daje tri obroka dnevno i više od toga. Ta šargarepa je takođe destinacija za najveći broj onih koji napuštaju zemlju zbog blagostanja koje su im donele, kako ova, tako donekle i prethodne vlasti. Ti ljudi koji odlaze, koji su neretko najtalentovaniji, najpreduzemljiviji, oni koji bi trebalo zemlju da vuku napred, osećaju se u Srbiji kao u onom tunelu koji je prošle nedelje postavljen na Obilićevom vencu u Beogradu – ne vodi nikuda, a ispunjen je šarenim svetlima koji bezuspešno pokušavaju da prikriju sumornu realnost.

A taj osećaj potvrđuje svaki novi izveštaj o stanju u Srbiji koji objavljuju ugledne inostrane organizacije, kakvi su, na primer, godišnji izveštaji „Fridom hausa“ – Sloboda u svetu, ili Barometar slobode, „Fridrih Naumen“ fondacije, prema kojima Srbija, iz godine u godinu nazaduje, i to naročito u oblastima vladavine prava, slobode medija, kao i fer i slobodnih izbora.

Posebnu težinu među tim ocenama situacije u Srbiji ima ocena GREKA, grupe država za borbu protiv korupcije tela Saveta Evrope, da je naša zemlja nazadovala u borbi protiv korupcije, jer je od 13 preporuka koje je dobila, sedam ispunila delimično, a šest nije uopšte. Od Vlade se sada, kao od nekog lošeg đaka, očekuje da pošalje dopunski materijal do sutra, 31. oktobra.

Reagujući na ove zahteve, predsednica Vlade je izjavila da veruje da će to Srbija i učiniti. Na premijerki nije da veruje, već da učini sve da te međunarodne obaveze budu ispunjene. Ukoliko se to ne dogodi, neko bi trebalo da preuzme odgovornost.

Kada smo već kod odgovornosti, ponoviću pitanje ministarki Mihajlović – kada će konačno neko da odgovara za brojne propuste u resoru za koji je ona odgovorna? Pomenuću samo neke: rušenje potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, napukline na nadvožnjaku kod Čačka, stalna kašnjenja u radovima, itd. Za nju su i posle gotovo šest i po godina na vlasti krivci uvek negde drugde, a naročito oni koji su prethodno vladali, kao i novinari koji su se, kako je juče izjavila, drznuli da bubnu na gradilište i ogole istinu da se ne poštuje njena takozvana naredba da 24 časa traju radovi na delu auto-puta od Uba do Lajkovca, koji, skandalozno, mora ponovo da se gradi. Umesto svog tog prebacivanja krivice, konačno bi neko trebalo da odgovara, a ako to nije niko za čiji je rad ona odgovorna, onda bi korektno bilo da sama preuzme odgovornost. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 02.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 11.08.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:24