JOVAN JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine. Živi u Beogradu.

Po profesiji je diplomirani politikolog.

Školovao se na Univerzitetu Harvard (Harvard Kennedy School), Univerzitetu Pitsburg (Graduate School of Public and International Affairs), Univerzitetu Stanford (Center on Democracy, Development and Rule of Law), na Univerzitetu u Beogradu (Fakultet političkih nauka).

Bio je savetnik za spoljnu politiku u Vladi Republike Srbije. Bio je ambasador Republike Srbije u Republici Indoneziji i ASEAN, i koordinator projekata i menadžer u nevladinom sektoru. Nezavisni konsultant.

Po prvi put postaje narodni poslanik 11. avgusta 2016. godine.
Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 0
  • 93
  • 6
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2017.

Hvala.

Na početku ću da ponovim dva od tri pitanja koja sam postavio predsednici Vlade, Ani Brnabić, još 12. oktobra, pošto me, i pored obaveze da odgovori u roku od 15 dana, nije udostojila odgovora.Moram da naglasim da je ona jedina koja nije to učinila, jer su svi ostali ministri i institucije kojima sam tada uputio pitanje pružili odgovore, kakvi god ti odgovori bili. Ovakvim ponašanjem predsednica Vlade je, nažalost, samo potvrdila moju konstataciju od pre mesec dana kada je u ovom visokom Domu odgovarala na pitanja poslanika, da je, nažalost, poprimila loše manire svog prethodnika. Koristeći reči koje i ona koristi, takvo ponašanje uopšte nije OK.Od tri pitanja koja sam postavio, danas ću izostaviti ono u vezi sa već do sada zaboravljenom, da budem blag, diplomatskom nespretnošću koju je pokazala najavama, a zatim i odustajanjem od pisma institucijama EU u vezi sa različitim pristupom ovih zemalja pitanjima Katalonije i Kosova, ali zato ću ponoviti preostala dva pitanja.

Molim da mi se dostavi broj otkazanih ili odloženih poseta Republici Francuskoj tokom tromesečne zabrane putovanja državnih službenika ovoj zemlji, te da mi se odgovori da li su se sva ministarstva pridržavala te zabrane, kao i da mi se dostavi broj zaključka Vlade na osnovu kojeg su te posete zabranjene, pošto postoji osnovana sumnja da takvu odluku Vlada nije ni donela.

Odsustvo odgovora na ovo pitanje mogu samo da protumačim kao potvrdu da takvu odluku Vlada nije ni usvojila, odnosno da je ova mera bila samo jedan u nizu načina da se zamajava javnost u Srbiji, kao što sada imamo slučaj sa tendenciozno prenetom izjavom Bakira Izetbegovića, i to od formalno nepostojeće agencije Tanjug o priznanju Kosova. Samo nekoliko meseci posle donošenja ove zabrane zbog toga što je francuski sud pustio Ramuša Haradinaja, vlasti u Beogradu su posredno, preko Srpske liste, podržale njegov izbor za predsednika Vlade Kosova.

Ponavljam i drugo pitanje predsednici Vlade, gospođi Brnabić. U sklopu periodičnog podizanja tenzija sa Republikom Hrvatskom, ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je 1. oktobra ustoličenju novoizabranog vladike dalmatinskog Nikodima u manastiru Krka. On je, naime, prethodno, u pratnji vojno izaslanika u Republici Hrvatskoj, sleteo na aerodrom Zemunik. Podsetiću da je aerodrom Zemunik bio vojni aerodrom koji je tokom rata u Hrvatskoj, odnosno opsade Zadra koristila JNA. Stoga je moje pitanje predsednici Vlade – u kom svojstvu je ministar Vulin prisustvovao ustoličenju vladike Nikodima, odnosno da li ga je Vlada odredila da je predstavlja na tom događaju? Kao i kod prethodnog pitanja, odsustvo odgovora tumačim da Vlada nije donela odluku da je na ovom događaju predstavlja ministar Vulin.I sledeće pitanje upućujem predsednici Vlade. S obzirom na sukob sa ministarkom za evropske integracije, gospođom Joksimović, o značaju broja otvorenih poglavlja sa EU, kao i na izjavu premijerke da je za nju praktično bitnija regionalna stabilnost u odnosu na interese Republike Srbije, da li to znači da se zalaže da sve zemlje zapadnog Balkana uđu u EU?

Takav pristup bi praktično značio da bi brzina pristupanja Republike Srbije zavisila od najslabije pripremljene države u regionu, što bi dodatno produžilo ovaj proces. Naime, čak i ako ovim tempom nastavimo otvaranje poglavlja, a o zatvaranju nemamo šta ni da pričamo osim o onim poglavljima koja su striktno tehnička, ne samo da Srbija neće moći da postane članica EU do 2025. godine, o čemu se ovih dana govori u medijima, već do tada nećemo stići ni da otvorimo sva preostala poglavlja. Zaista je čudno da se proklamovani najvažniji strateški cilj Vlade stavlja u tako daleku budućnost. To samo može da svedoči o neiskrenom pristupu ovom procesu. Osim toga, sukobi između predsednice Vlade i ministara samo pokazuju odsustvo njenog autoriteta, odnosno ilustruju situaciju koja je bila teško zamisliva za vreme njenog prethodnika. Tako da, u situaciji kada verovatno nećemo imati vanredne parlamentarne izbore, već moguće da će doći do rekonstrukcije Vlade, ne bi me začudilo da i gospođa Brnabić bude rekonstruisana.

Naredno pitanje upućujem predsednici Vlade, ali i ministarki pravde i ministru unutrašnjih poslova. Šta nameravaju da učine da se konačno razreši pitanje paljenja Ambasade SAD 2008. godine, imajući u vidu da odlaganje i rešavanje ovog slučaja negativno utiče na odnose sa ovom zemljom? Naime, Stejt Dipartment je izrazio razočaranje presudom Višeg suda u Beogradu, kojom nijedan od optuženih nije osuđen na zatvorsku kaznu, bez obzira na to što je jedna osoba poginula a materijalna šteta bila ogromna. Da li je možda razlog zbog kojeg se odugovlači sa rešavanjem ovog slučaja i zbog koje je međunarodna reputacija Srbije dodatno narušena taj što delovi bivše vlasti, zajedno sa vodećim predstavnicima sadašnje vlasti, su te 2008. godine organizovali miting „Kosovo je Srbija“, posle kojih je došlo do ovih nemilih događaja?

Za kraj, poslednje pitanje, koje je više kuriozitet, upućujem ministru za rad. Da li je tačno da je ovo ministarstvo usvojilo protokol o ponašanju, koje reguliše pravila ponašanja, koja bi pre svega trebalo da proisteknu iz kućnog vaspitanja? Naime, kako su mediji preneli, ovaj protokol, između ostalog, propisuje da se jede zatvorenih usta, da je zabranjeno mirisati postavljeno jelo, mljackati, srkati i podrigivati, kao i da odeća mora da bude čista, uredna i ispeglana. Da li je možda ovaj protokol uveden zbog kadrova koji su primljeni u poslednjih pet godina, a naročito u poslednje tri, za vreme njegovog prethodnika, sadašnjeg ministra odbrane? Hvala.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 15.11.2017.

Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, bez namere da se umanji značaj predloga predloženih zakona iz oblasti zdravstva, naročito zakona o medicinskim sredstvima. Postavlja se, ipak, pitanje zašto su pored velikog broja zakona koji se nalaze u Skupštinskoj proceduri, i to mnogo duži od ova tri koja su danas na redu, baš oni dobili prioritet?

Podsetiću, procedure su npr. zakoni koji se tiču bezbednosti, poput Zakona o Bezbednosno-informativnoj agenciji, zakon o bezbednosti saobraćaja, zatim iz oblasti ekonomije kao što je zakon o stečaju i veliki broj međunarodnih sporazuma, koji se u velikoj meri odnose na životna pitanja građana Srbije, zbog čega su sigurno od njihovog većeg interesovanja.

Imajući to u vidu, pretpostavljam da je u pitanju namera vladajuće većine, da se u ovom trenutku uoči donošenja odluke o tome da li će biti organizovani još jedni za građane Srbije bespotrebno i skupi vanredni parlamentarni izbori, rasprava u zakrima, koji prevashodno imaju tehničku prirodu, te s toga nisu u tolikoj meri politički kontraverzni i zapaljivi, a možda su i takozvani rajski papiri o poslovanju preko ofšor kompanije, o kojima se nalazi jedan član Vlade, do daljeg odložili i raspravu o Zakonu o pranju novca, koji se takođe nalazi u proceduri.

Kada već raspravljamo o zakonima iz oblasti zdravstva, nameće se, takođe, pitanje – zašto nisu, odnosno kada će doći na dnevni red oni zakoni koji se tiču, praktično, svih građana Srbije, pre svega Zakon o lekovima, kao i posredno Zakon o apotekarskoj delatnosti, za koje, ukoliko se ne varam, javna rasprava je odavno okončana?

Naime, Zakon o lekovima utiče između dostupnosti lekova i reguliše njihove cene, čak i oni koji ne dobijaju podršku države, zbog čega su neki i deficitarni, kao i stavljeni na listu lekova koji se finansiraju iz budžeta, što je definisano pravilnikom kao podzakonskim aktom. Problem je što nove efikasne terapije veoma sporo ulaze na listu lekova, kao što i ne postoje definisani rokovi za ažuriranje liste. Ono što je dodatno veoma važno, ovaj zakon bi trebalo da precizira, definiše i terminologije koje se koriste u ovoj oblasti.

Kada je reč o Zakonu o apotekarskim ustanovama, aktuelni nacrt predviđa uvođenje centralizacije odlučivanja, o tome ko može da otvori apoteku tako što će predlog dati nadležna Farmaceutska komora, a finalnu odluku o tome donosi ministar. Ovako napisan zakon sa kriterijumima koje sadrži, dovešće u pitanje mogućnost daljeg poslovanja velikog broja postojećih apoteka, te se nadam da će zbog toga pretrpeti znatne izmene pre nego što uđe u Skupštinsku proceduru, ili pak, tokom te procedure.

Sada, da se vratimo na predložene zakone, pre svega, na Zakon o medicinskim sredstvima. Ovaj zakon svakako donosi dve pozitivne posledice. Prva je razdvajanje, odnosno uvođenje posebnih zakona koji regulišu oblast lekova i oblast medicinskih sredstava, kao i odvajanje medicinskih sredstava koji se upotrebljavaju u humanoj medicini od medicinskih sredstava koji se koriste u veterinarskoj medicini.

Drugu, usklađivanje sa propisima EU, koje obezbeđuju poštovanje kvaliteta proizvoda, naročito kada je u pitanju dodatno regulisanje vigilancije, odnosno praćenje neželjenih efekata medicinskih sredstava. Međutim, čini se da i ovde postoji problem. Ako se već usklađujemo sa propisima EU, onda bi trebalo prihvatiti jednako i inostrane isprave usaglašenosti, odnosno sertifikat EU kroz CE znak, te nije jasno zašto Agencija za lekove i medicinska sredstva u Srbiji treba da vrši bilo kakvo priznavanje inostrane isprave, osim ako je namera dodatno opterećenje inostranih proizvođača kroz takse čije bi agencije, koje i onako već u monopolističkom položaju pribavila dodatnu korist.

Pored navedenih pozitivnih posledica, način na koji je ovaj zakon napisan ne uliva poverenje da će doprineti ostvarenju proklomonovanih ciljeva, kao što su jačanje domaće privrede i tržišta, ili zaštita građana Srbije od medicinskih sredstava lošeg kvaliteta.

Ukratko, ovako napisan zakon, ne samo da je preopširan i komplikovan, već istovremeno ne precizan, nedorečen i u nekim oblastima netransparentan, kao na primer kada je reč o imenovanju koordinatora za viginanciju.

Naime, ovaj zakon previše važnih pitanja ostavlja da budu regulisani podzakonskim aktima kao i ovlašćenim telima za ocenjivanje usaglašenosti sa tehničkim zahtevima i nadzor, koji će isto tako biti imenovana na osnovu nedovoljno preciznih kriterijumima.

Kada je reč o vigilanciji, odnosno praćenju neželjenih efekata medicinskih sredstava, postavlja se pitanje, ukoliko sam dobro informisan – po kom osnovu je Agencija za lekove i medicinska sredstva, iako naravno, prema važećem zakonu ima nadležnost da organizuje i prati vigilanciju medicinskih sredstava u prometu? Pre više od 15 dana već je usvojila tarifni sistem koji reguliše ovu oblast, iako Zakon o medicinskim sredstvima još nije usvojen.

Kada ponovno govorimo o usklađivanju sa propisima EU, koje smo već ocenili kao pozitivne, čini mi se da se ovim zakonom bespotrebno žuri sa uvođenjem jedinstvenog identifikacionog broja medicinskog sredstva, i to pre nego što će same države EU to učiniti. Naime, EU je prolongirala uvođenje ovog broja u zavisnosti od klase rizika, počevši od 2021. godine, za klasu tri, do 2027. godine za klasu A. Za ostale klase rokovi su 2023. godina, odnosno 2025. godina. Povrh toga, i ovi datumi su podložni promenama, u zavisnosti od primene Eudameda, odnosno Evropske baze podataka u medicinskim sredstvima, kao i dostupnosti ove baze.

Pošto već na neki način raspravljamo o problemu široko shvaćenog elektronskog poslovanja postavlja se pitanje – zašto se posao uspostavljanje i održavanje elektronske evidencije ovlašćenih lica u oblasti medicinskih sredstava poverava Privrednoj komori, jednoj interesnoj organizaciji, čiji značaj iz dana u dan očigledno raste, najverovatnije zbog bliskosti predsednika ove organizacije sa šefom države, umesto da taj posao obavlja Agencija za lekove i medicinska sredstva kao stručna organizacija?

Sada dolazimo do problema o osnivanju tela za ocenjivanje usaglašenosti. I pored toga što razumemo nameru da se uvođenjem ovih tela podstaknu konkurencije i poveća efikasnost u ovoj oblasti, što je i praksa u EU, postavlja se legitimno pitanje – da li je pored Agencije za lekove i medicinska sredstva, koja već ima veliki broj kompetentnih zaposlenih, poseduje odgovarajući prostor koji ima mogućnost za dodatna zapošljavanja, potrebu osnivati nova tela i to sa neizvesnim ishodom, imajući u vidu strahovit odliv kvalifikovane radne snage, naročito u ovoj oblasti?

Naravno, ovakav pristup ima smisla koliko ideja, kao i sa nekim drugim nedavno usvojenim zakonima, da u tim telima uklebljenje nađu kadrovi bliski vlastima, i preuzmu deo unosnog kolača za sebe.

S toga, zamolio bih za pojašnjenje – da li imenovana tela prate proizvođače kojima je izdalo sertifikat usaglašenosti, iako da, zašto kada se time već bavi agencija? Na osnovu kojih kriterijumima će obavljati ocenjivanje, kao i da li će imati dovoljne kapacitete za tako nešto, imajući u vidu i prethodno rečeno? Takođe, nisu dovoljno precizno regulisani kriterijumi za dobijanje i gubljenje akreditacije, za istovremeno prevelika ovlašćenja ministra, koji ima glavnu reč u oba slučaja, i ne do kraja jasnu ulogu akreditacionog tela Srbije, koje je praktično u ovoj oblasti preuzima ovlašćenja za ovu oblast kompetentnijeg Agencije za lekove i medicinska sredstva.

Zbog prethodnog rečenog, kao glavno pitanje nameće se – kako zaista obezbediti da novoimenovana tela poštuju najveće stručne standarde kvaliteta, odnosno da budu visoko kompetentna i etički orjentisana kako tržište ne bi bilo preplavljeno nekvalitetnim medicinskim sredstvima, pre svega iz zemalja van EU i SAD, kao što smo tokom devedesetih godina prošlog veka bili preplavljeni nekvalitetnim lekovima iz Kine. Svakako nam nije u interesu da se na Srbiju gleda kao na zemlju koja otvara mala vrata ka EU za nekvalitetna medicinska sredstva iz drugih delova sveta?

U daljoj raspravi o nadležnosti Agencije za lekove i medicinska sredstva, zamolio bih takođe za pojašnjenje u vezi sa kontrolom promotivnih materijala, nešto je o tome ministar govorio, mada se zbog buke nije najbolje čuo, pošto sam tekst zakona, ako sam ga dobro pročitao sadrži ovu odbrambenu kontrolu, ali ne sadrži ovu odbrambenu kontrolu, ali ne sadrži onu koja je navedena u obrazloženju da se ovim zakonom ukidaju obaveze odobravanja promotivnog materijala za medicinska sredstva od strane agencije, odnosno da će agencija u skladu sa predloženim rešenjem vršiti samokontrolu promotivnog materijala medicinskog sredstva, koji je već stavljen na tržište, a na predlog Ministarstva zdravlja, odnosno kada nadležna inspekcija proceni da je to potrebno.

Naime, postojeće rešenje na osnovu kojeg agencija kontroliše promotivni materijal za medicinska sredstva pre puštanja u promet, jeste rešenje koje nije uobičajeno. Proizvođači često čekaju na odobrenje po šest meseci, a nekad i duže, a u doba brzog napretka nauke i tehnologije, na taj način se omogućava da kako stručna, tako i široka javnost bude obavešteni pre vremena. Kada to odobrenje naposletku i dođe, informacija često već zastarela, čime se ugrožava poslovanje tih kompanija.

Na ovaj način proizvođači mogu da budu stavljeni u neravnopravan položaj, jer ne mali broj njihovih predstavnika pokušava na različite načine da odgovorne u agenciji podstakne na ubrzanje procedure, što je, složićete se, plodno tle za korupciju.

Želeo bih takođe da se osvrnem na položaj domaćih proizvođača u ovoj oblasti. Naime, imajući u vidu da je u obrazloženju zakona navedeno da ocenjivanje usaglašenosti za jednog proizvođača, odnosno jedan proces proizvodnje i jednu grupu proizvoda iznosi približno osam hiljada evra, teško je poverovati da ovakvi uslovi mogu da podstaknu razvoj domaće privrede, jer se time manji i pre svega lokalni proizvođači stavljaju u dodatno neravnopravan položaj u odnosu na velike međunarodne kompanije.

U zaključku izlaganja o Predlogu zakona o medicinskim sredstvima, možemo samo da konstatujemo da je ovaj zakon s jedne strane veoma opširan, s druge istovremeno neprecizan, nedorečen i konfuzan, jer sadrži preklapanje nadležnosti i nedovoljno definisane kriterijume za ključna pitanja koja reguliše.

Zbog svega toga, smatramo da ne pruža garancije da će ostvariti navedene ciljeve, i to pre svega jačanje nacionalne privrede i tržišta, kao i obezbeđivanje kvaliteta medicinskih sredstava u skladu sa svetskim standardima.

Na kraju, nekoliko reči i o zakonu o dopunama Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji i evidencijama u oblasti zdravstva. Ovim predlogom su predložene izmene čl. 44. i 56. Mi takođe smatramo da je trebalo izmeniti, odnosno precizirati, i čl. 37. i 48. Član 37. se odnosi na čuvanje dokumentacije u propisanom obliku, ali nije jasno o kojim se dokumentima radi.

Ovo je potrebno navesti zbog toga što se u kaznenim odredbama u članu 57. poziva na to. Istovremeno, na osnovu člana 48. pacijent može da odluči da se ne vodi elektronski medicinski dosije, te pitanje glasi - šta se radi u tom slučaju? Zbog toga bi možda trebalo dodati da se za tog pacijenta vodi papirni medicinski dosije ili karton. Ali, to ćemo svakako ostaviti za neku sledeću dopunu i izmenu ovog zakona. Najlepše se zahvaljujem.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.11.2017.

Zahvaljujem.

Na početku moram da izrazim žaljenje što smo ogromnu većinu vremena potrošili na samo jedan predlog zakona, ma koliko taj zakon bio važan i kontroverzan, zakon o dualnom obrazovanju, jer se preostali obrazovni zakoni, uključujući i Zakon o predškolskom vaspitanju i obrazovanju, tiče znatno većeg broja građana Srbije.

Međutim, mi smo ovde imali dugu i razvodnjenu raspravu koja često nije prevazilazila baš predškolski nivo, recimo, o tome ko je imao veći prosek na fakultetu, pri čemu istovremeno oni koji su najveći zagovornici dualnog obrazovanja negiraju značaj formalnog obrazovanja i stečenih diploma. Ako bi prosek na fakultetu bio glavni kriteriju za obavljanje najviše funkcije u državi, onda bi se veliki broj građana koji su imali veći prosek od sadašnjeg šefa države, među koje spada i moja malenkost, u najmanju ruku kvalifikovali da budu na tom mestu.

Kada je reč o predškolskom obrazovanju, značajan broj svetskih istraživanja pokazuje društvene koristi ovog nivoa obrazovanja među kojima su bolji uspeh u daljem školovanju, bolje plaćeni poslovi i ređi sukobi sa zakonom. Pošto je ovde često pominjan finski obrazovni model, ja bih iskoristio priliku da skrenem pažnju na još jednu državu, Estoniju, čiji su se učenici na poslednjem PISA testu, koji meri naučnu, matematičku i funkcionalnu pismenost, u sve tri kategorije našli u samom svetskom, prvo, drugo i treće mesto. Sami Estonci kao jedan od glavnih uzroka ovakvog uspeha navode kvalitetno predškolsko obrazovanje, i to posebno učenje estonskog jezika.

Iz razloga što je neophodna sistem koji će doprineti kvalitetnom celovitom razvoju i dobrobiti dece predškolskog uzrasta u skladu sa njihovim potrebama, ovim amandmanom smo predložili uvođenje obaveze, umesto samo mogućnosti, da predškolska ustanova u koju je upisano dete iz osetljive društvene grupe utvrdi potrebu za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu. Istovremeno, trebalo bi voditi računa i o potrebama nadarene dece koja bi trebalo da imaju jednako pravo na individualni rad i podršku u napretku. Zahvaljujem.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 21.11.2017.

Hvala.

Na početku ću da ponovim dva od tri pitanja koja sam postavio predsednici Vlade, Ani Brnabić, još 12. oktobra, pošto me, i pored obaveze da odgovori u roku od 15 dana, nije udostojila odgovora.Moram da naglasim da je ona jedina koja nije to učinila, jer su svi ostali ministri i institucije kojima sam tada uputio pitanje pružili odgovore, kakvi god ti odgovori bili. Ovakvim ponašanjem predsednica Vlade je, nažalost, samo potvrdila moju konstataciju od pre mesec dana kada je u ovom visokom Domu odgovarala na pitanja poslanika, da je, nažalost, poprimila loše manire svog prethodnika. Koristeći reči koje i ona koristi, takvo ponašanje uopšte nije OK.Od tri pitanja koja sam postavio, danas ću izostaviti ono u vezi sa već do sada zaboravljenom, da budem blag, diplomatskom nespretnošću koju je pokazala najavama, a zatim i odustajanjem od pisma institucijama EU u vezi sa različitim pristupom ovih zemalja pitanjima Katalonije i Kosova, ali zato ću ponoviti preostala dva pitanja.

Molim da mi se dostavi broj otkazanih ili odloženih poseta Republici Francuskoj tokom tromesečne zabrane putovanja državnih službenika ovoj zemlji, te da mi se odgovori da li su se sva ministarstva pridržavala te zabrane, kao i da mi se dostavi broj zaključka Vlade na osnovu kojeg su te posete zabranjene, pošto postoji osnovana sumnja da takvu odluku Vlada nije ni donela.

Odsustvo odgovora na ovo pitanje mogu samo da protumačim kao potvrdu da takvu odluku Vlada nije ni usvojila, odnosno da je ova mera bila samo jedan u nizu načina da se zamajava javnost u Srbiji, kao što sada imamo slučaj sa tendenciozno prenetom izjavom Bakira Izetbegovića, i to od formalno nepostojeće agencije Tanjug o priznanju Kosova. Samo nekoliko meseci posle donošenja ove zabrane zbog toga što je francuski sud pustio Ramuša Haradinaja, vlasti u Beogradu su posredno, preko Srpske liste, podržale njegov izbor za predsednika Vlade Kosova.

Ponavljam i drugo pitanje predsednici Vlade, gospođi Brnabić. U sklopu periodičnog podizanja tenzija sa Republikom Hrvatskom, ministar odbrane Aleksandar Vulin prisustvovao je 1. oktobra ustoličenju novoizabranog vladike dalmatinskog Nikodima u manastiru Krka. On je, naime, prethodno, u pratnji vojno izaslanika u Republici Hrvatskoj, sleteo na aerodrom Zemunik. Podsetiću da je aerodrom Zemunik bio vojni aerodrom koji je tokom rata u Hrvatskoj, odnosno opsade Zadra koristila JNA. Stoga je moje pitanje predsednici Vlade – u kom svojstvu je ministar Vulin prisustvovao ustoličenju vladike Nikodima, odnosno da li ga je Vlada odredila da je predstavlja na tom događaju? Kao i kod prethodnog pitanja, odsustvo odgovora tumačim da Vlada nije donela odluku da je na ovom događaju predstavlja ministar Vulin.I sledeće pitanje upućujem predsednici Vlade. S obzirom na sukob sa ministarkom za evropske integracije, gospođom Joksimović, o značaju broja otvorenih poglavlja sa EU, kao i na izjavu premijerke da je za nju praktično bitnija regionalna stabilnost u odnosu na interese Republike Srbije, da li to znači da se zalaže da sve zemlje zapadnog Balkana uđu u EU?

Takav pristup bi praktično značio da bi brzina pristupanja Republike Srbije zavisila od najslabije pripremljene države u regionu, što bi dodatno produžilo ovaj proces. Naime, čak i ako ovim tempom nastavimo otvaranje poglavlja, a o zatvaranju nemamo šta ni da pričamo osim o onim poglavljima koja su striktno tehnička, ne samo da Srbija neće moći da postane članica EU do 2025. godine, o čemu se ovih dana govori u medijima, već do tada nećemo stići ni da otvorimo sva preostala poglavlja. Zaista je čudno da se proklamovani najvažniji strateški cilj Vlade stavlja u tako daleku budućnost. To samo može da svedoči o neiskrenom pristupu ovom procesu. Osim toga, sukobi između predsednice Vlade i ministara samo pokazuju odsustvo njenog autoriteta, odnosno ilustruju situaciju koja je bila teško zamisliva za vreme njenog prethodnika. Tako da, u situaciji kada verovatno nećemo imati vanredne parlamentarne izbore, već moguće da će doći do rekonstrukcije Vlade, ne bi me začudilo da i gospođa Brnabić bude rekonstruisana.

Naredno pitanje upućujem predsednici Vlade, ali i ministarki pravde i ministru unutrašnjih poslova. Šta nameravaju da učine da se konačno razreši pitanje paljenja Ambasade SAD 2008. godine, imajući u vidu da odlaganje i rešavanje ovog slučaja negativno utiče na odnose sa ovom zemljom? Naime, Stejt Dipartment je izrazio razočaranje presudom Višeg suda u Beogradu, kojom nijedan od optuženih nije osuđen na zatvorsku kaznu, bez obzira na to što je jedna osoba poginula a materijalna šteta bila ogromna. Da li je možda razlog zbog kojeg se odugovlači sa rešavanjem ovog slučaja i zbog koje je međunarodna reputacija Srbije dodatno narušena taj što delovi bivše vlasti, zajedno sa vodećim predstavnicima sadašnje vlasti, su te 2008. godine organizovali miting „Kosovo je Srbija“, posle kojih je došlo do ovih nemilih događaja?

Za kraj, poslednje pitanje, koje je više kuriozitet, upućujem ministru za rad. Da li je tačno da je ovo ministarstvo usvojilo protokol o ponašanju, koje reguliše pravila ponašanja, koja bi pre svega trebalo da proisteknu iz kućnog vaspitanja? Naime, kako su mediji preneli, ovaj protokol, između ostalog, propisuje da se jede zatvorenih usta, da je zabranjeno mirisati postavljeno jelo, mljackati, srkati i podrigivati, kao i da odeća mora da bude čista, uredna i ispeglana. Da li je možda ovaj protokol uveden zbog kadrova koji su primljeni u poslednjih pet godina, a naročito u poslednje tri, za vreme njegovog prethodnika, sadašnjeg ministra odbrane? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, kao predstavnik Kluba samostalnih poslanika koji čine Građanska platforma i Nova stranka, pre svega bih zamolio predsednicu Vlade da odgovara na postavljena poslanička pitanja i da predstavnici Vlade daju šansu i ostalim kolegama da postave pitanje i da od njih dobiju odgovore.

Danas je ispred ovog zdanja održan posećen i oštar protest penzionera i mi narodni poslanici imamo obavezu prema građanima da prenesemo njihovu zabrinutost, zahteve i pitanja. Stoga, podsetiću da će prekosutra biti navršeno tri godine od kada je stupio na snagu zakon kojim su umanjene penzije, a čija važnost upravo ističe narednih dana. Tim zakonom ne samo da su narušena stečena prava penzionera, već što je podjednako važno, narušeno je i njihovo dostojanstvo. S tim u vezi postavljam pitanje – da li će i kada penzije biti vraćene, i to u punom iznosu, a ne primenom čudne matematike kojom se manji iznosi prikazuju kao veći?

S obzirom da su protestu penzionera prisustvovali i predstavnici Lige za povraćaj imovine, postavljam pitanje – kada će biti doneta dopuna Zakona o restituciji, naročito poljoprivrednog zemljišta, odnosno supstituciji? Ovo je problem koji se tiče velikog broja građana, a bez pravne sigurnosti, odnosno jasnih imovinskih odnosa, nije moguć ni željeni prirodni napredak. Prirodni napredak takođe nije moguć bez rasterećenja privrede, odnosno oslobađanja potencijala pre svega malih i srednjih preduzeća. Stoga postavljam pitanje – da li će novoosnovana preduzeća biti oslobođena plaćanja poreza i doprinosa u prvih 12 meseci, kao i da li će doći do opšteg smanjenja poreza na rad, kao što je najavio ministar Vujović?

Danas su takođe ispred Skupštine bili novinari iz grupe „Za slobodu medija“ koji su uručili poslanicima pitanja za predsednicu Vlade. Oni su to učinili zbog toga što je predsednica odbila da se sastane sa njima. Zbog toga je pitam – da li namerava da promeni stav i ipak se sastane sa predstavnicima medija i razgovara sa njima o zabrinjavajućem stanju u ovoj oblasti? Ovaj problem ima poseban značaj, imajući u vidu i strateški cilj članstva u EU, koji je i sama predsednica Vlade istakla na početku svog ekspozea.

Postavlja se stoga pitanje – da li postoji iskrena namera da se taj cilj ostvari, kada i premijerka i ministarka za evropske integracije i pored veoma negativnih ocena o stanju u medijama koje su sadržane u izveštajima evropskih institucija negiraju postojanje ovog problema i omalovažavaju novinare u Srbiji? Tako je predsednica Vlade, i to u Briselu, nedavno izjavila da je pravi problem u tome da u Srbiji gotovo da nema objektivnih novinara, a ministarka za evropske integracije da ne zna šta znači sloboda medija i da je većina medija postala polutabloidna i tabloidna, čime je dala najbolju ocenu rada, odnosno nerada Vlade u ovoj oblasti.

Zato postavljam pitanje – da li će, umesto da negiraju postojanje ovog velikog problema, konačno početi da se bave otklanjanjem najvažnijih prepreka ka ostvarenju ovog strateškog cilja?

Konačno, predsednik Srbije je u ponedeljak izjavio da će se za dan-dva znati dinamika unutrašnjeg dijaloga o Kosovu. Pošto su od tada prošla već tri dana, zamolio bih predsednicu Vlade da nam predstavi ne samo tu dinamiku, već pre svega strukturu u kojoj će taj dijalog da se odvija. Imajući u vidu poslednja dešavanja, ovde pre svega mislim na integrisanje srpskih sudija u pravni sistem Kosova, kao i preuzete međunarodne obaveze, ne vidim da li će imati o čemu da se razgovara.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Zahvaljujem.

Hteo bih da samo istaknem da, nažalost, prisustvujemo jednoj simulaciji poslaničkih pitanja, i sa žaljenjem mogu da konstatujem da je predsednica Vlade poprimila manire njenog prethodnika i da vodi duge monologe, bez davanja konkretnih odgovora na većinu pitanja. Podsetiću predsednicu Vlade da je ova Vlada, ova vladajuća koalicija, već više od pet godina na vlasti, tako da je pozivanje na prošlost,stvarno ne primerena.

Ono što sam hteo još da kažem, baš taj monolog pokazuje i da je ovaj poziv na unutrašnji dijalog nije iskren, a i na to pitanje nisam čuo odgovor. Kako je zamišljeno da se taj unutrašnji dijalog odvija? Zbog toga smatram da bi bilo mnogo poželjnije da se otvori istinski i sveobuhvatni dijalog o budućnosti države, i to prevashodno u ovom parlamentu, jer kao pre neki dan izjavio jedan od poslovnih lidera - pravo merilo uspeha nisu ni privredni rast, koji je, ionako najniži u ovom delu Evrope, ni smanjenje javnog duga, već želja građana da ostanu u zemlji, a ta želja je najniža od devedesetih, o čemu najbolje svedoči činjenica da smo u svetskom vrhu po odlivu stručnih kadrova. Baš zbog toga, potreban je iskren dijalog o tome kako svi zajedno možemo da doprinesemo otklanjanju uzroka ove poražavajuće pojave. Stoga vas ponovo molim da date šansu i mojim kolegama da postave pitanje i da kraće dajete odgovore. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 02.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 11.08.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:24