JOVAN JOVANOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine. Živi u Beogradu.

Po profesiji je diplomirani politikolog.

Školovao se na Univerzitetu Harvard (Harvard Kennedy School), Univerzitetu Pitsburg (Graduate School of Public and International Affairs), Univerzitetu Stanford (Center on Democracy, Development and Rule of Law), na Univerzitetu u Beogradu (Fakultet političkih nauka).

Bio je savetnik za spoljnu politiku u Vladi Republike Srbije. Bio je ambasador Republike Srbije u Republici Indoneziji i ASEAN, i koordinator projekata i menadžer u nevladinom sektoru. Nezavisni konsultant.

Po prvi put postaje narodni poslanik 11. avgusta 2016. godine.
Poslaničku grupu Dosta je bilo napušta 20. februara 2017. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 5
  • 0
  • 15
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Zahvaljujem.

Očekivano, zbog značaja funkcije i političkog naboja koji je prati, najviše polemike na ovoj sednici izaziva izbor novog Zaštitnika građana. U centru pažnje se, pre svega, našlo pitanje kontinuiteta rada ove institucije. Zato bih želeo da podsetim predlagače iz vladajuće koalicije na već pomalo zaboravljenog omiljenog društvenog teoretičara vodeće ličnosti ovog režima, na Maksa Vebera, koji je isticao da je kontinuitet jedna od glavnih karakteristika dobre državne uprave. Nažalost, umesto kontinuiteta kvalitetnog rada i jačanja ovog nezavisnog tela, očekivanim izborom gospodina Pašalića verovatno ćemo samo dobiti kontinuitet obesmišljavanja i slabljenja nezavisnih institucija.

Ovo urušavanje nezavisnih tela u potpunoj je suprotnosti sa proklamovanim strateškim ciljem ulaska Srbije u EU, koji je sadržan u prvoj rečenici ekspozea nedavno izabrane predsednice Vlade.Evropske institucije upravo u svojim izveštajima posebno ističu neophodnost jačanja nezavisnih institucija i vladavine prava, kao jedan od preduslova daljeg približavanja Srbije EU, a ovakvim ponašanjem samo ćemo se još više udaljiti od tog cilja.

Zakon o Zaštitniku građana propisuje uslove koje mora da ispuni kandidat, a to su: da je diplomirani pravnik, da ima najmanje 10 godina iskustva na relevantnim pravnim poslovima, da poseduje visoke moralne i stručne kvalitete i da ima zapaženo iskustvo u zaštiti prava građana.

Prošlonedeljna sednica skupštinskog Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, na kojoj su predstavljena četiri kandidata, nesumnjivo je pokazala da samo jedan ispunjava propisane uslove, gospodin Miloš Janković, sadašnji vršilac funkcije Zaštitnika građana. Gospodina Jankovića snažno preporučuju ne samo profesionalni i lični kvaliteti i dugogodišnji rad na zaštiti ljudski prava i međunarodni ugled koji je stekao, već i podrška koju je dobio od velikog broja organizacija civilnog društva koja se već dugi niz godina bave pitanjem zaštite ljudskih prava. Kako su navele ove organizacije, od kojih je većina okupljena oko kuće ljudskih prava, za 10 godina postojanja Zaštitnik građana je izgradio snažan autoritet i stekao veliko poverenje građana, a tome je nesumnjivo, uz prethodnog Zaštitnika, najveći doprinos dao njegov zamenik, a sadašnji vršilac funkcije, gospodin Miloš Janković.

Nasuprot ovom nedvosmisleno kvalifikovanom kandidatu, vladajuća koalicija je odlučila, i to u poslednjem trenutku, iako je prethodni Zaštitnik građana podneo ostavku još početkom februara, da predloži kandidata koji ne ispunjava sve prethodno navedene zakonske uslove. To je, nažalost, samo nastavak sistemskog urušavanja nezavisnih tela, poput REM-a, Agencije za borbu protiv korupcije, pa i Ustavnog suda. Svedoci smo nastavka tužne prakse neverovatne lakoće prihvatanja funkcija od strane onih koji ne poseduju odgovarajuće kvalifikacije, kao što smo imali slučaj kod izbora članova prethodno pomenutih institucija i ne samo njih. Svako ko drži do sebe bi, slušajući izlaganje neuporedivo kvalifikovanijeg kandidata, sam odustao od kandidature i zahvalio se predlagačima na ukazanom poverenju.

Nasuprot tome, gospodin Pašalić je na sednici Odbora čak izbegao da odgovori na mnoga pitanja poslanika o tome kako vidi budući rad institucije na čijem čelu će se verovatno naći, uz izgovor da bi morao prvo da sagleda njeno funkcionisanje. Time je posredno priznao da nije kvalifikovan za ovo mesto.

Osvrnuo bih se takođe na pokušaj da se relativizuje značaj činjenice da je kandidat za Zaštitnika građana studirao 13 godina zato što je istovremeno radio, kao i da mu je prosek bio jedva nešto iznad šest. Ove činjenice samo pokazuju pravi odnos prema struci za koju se školovao, odnosno prema onome što je trebalo da bude njegova osnovna obaveza.

Neophodno je takođe naglasiti da su u prethodnom periodu bila prevelika očekivanja od Zaštitnika građana koji bi pre svega trebalo da bude poslednja istanca i korektiv vlasti. Zato vlast i ne bi trebalo da teži da bude zadovoljna radom Zaštitnika građana, odnosno da očekuje blagonaklon odnos ove institucije. Gospodinu Pašaliću s toga želim da vlastodršci ne budu zadovoljni njegovim radom, mada sumnjam da će se to dogoditi, pošto je iz vrha vlasti već najavljeno da će njegovim izborom ova funkcija dobiti smisao i sadržaj zbog kog je ova institucija i osnovana. Na osnovu dosadašnjeg ponašanja vladajuće koalicije, uveren sam da shvatanje tog smisla i sadržaja svakako nije u skladu sa ulogom koju Ustav propisuje Zaštitniku građana, da bude nezavistan državni organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave.

Imajući u vidu nedavne tragične događaje u vezi sa nasiljem u porodici, koji su sasvim opravdano uzburkali javnost u Srbiji, neophodno je istaći značajnu ulogu Zaštitnika građana u borbi protiv te vrste nasilja, kao i u zaštiti ravnopravnosti. Nažalost, ovi nemili događaji su i posledica zanemarivanja preporuka nezavisnih tela, uključujući i Zaštitnika građana. Samo tokom protekle godine ova institucija je pokrenula postupak kontrole povodom 14 slučajeva ubistava žena i u čak 12 utvrdila propuste u radu nadležnih organa i službi. Povrh toga, poslednji izveštaj Zaštitnika građana za 2016. godinu sadrži 45 sistemskih i ključnih preporuka za otklanjanje propusta koje je utvrdio u ovoj oblasti, koje su upućene svim nadležnim ministarstvima. Ovom visokom Domu ni najmanje ne ide na čast da je takođe bio deo onih institucija koje su ignorisale preporuke tako što nije razmatrao poslednja tri izveštaja Zaštitnika građana.

S obzirom na to da će novoizabrani Zaštitnik imati podršku vladajuće većine, može se pretpostaviti da će se u buduće promeniti ova loša praksa i to će verovatno biti jedan od retkih pozitivnih pomaka kada je u pitanju rad ove institucije.

Da zaključim, Građanska platforma i Klub samostalnih poslanika smatraju da se daljim urušavanjem nezavisnih institucija sve više udaljavamo od uređene demokratske države zasnovane na vladavini prava i zbog toga ne možemo da podržimo izbor gospodina Pašalića na funkciju Zaštitnika građana. Zahvaljujem.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Započeću nečim pozitivnim, a to je da je mandatarka stekla diplomu na stranom univerzitetu, koji doduše na svetskoj listi ispod petstotog mesta, za razliku od velikog broja visokih funkcionera koji imaju sumnjivo stečene diplome, često sa univerziteta, još sumnjivije reputacije.

Nažalost, tu se završava sve pozitivno što mogu reći o Vladi. Najblaže je rečno da ekspoze počinje rečenicom da je strateški cilj Srbije pristupanje EU, a da mandatarka zatim u svom izlaganju ni jednom rečju ne pominje poštovanje temeljnih evropskih vrednosti, poput vladavine prava, što je preduslov za uspeh u ovom procesu. Parafrazirajući čuveni govor Martina Lutera Kinga, ekspoze možemo da nazovemo – imam san o digitalizaciji. Tako smo prisustvovali iznošenju prevelike vere da se tehničkim rešenjima mogu rešiti suštinski problemi sa kojima se suočava naše društvo.

Osnovno pitanje – šta kvalifikuje mandatarku da obavlja posao premijere? Da li su to možda rezultati koje je imala kao ministarka? Ako pogledamo godišnji izveštaj o sprovođenju reforme javne uprave, videćemo da su samo dva od 13 rezultate realizovana, kao i samo 29% predviđenih aktivnosti. Istovremeno, gradovi i lokalne samouprave u Srbiji duguju oko milijardu evra, a kasne u plaćanju dospelih obaveza, dodatnih 300 miliona. Ako su ovo rezultati najava koliko će biti uspešna kao predsednica Vlade, ne preostaje nam ništa drugo nego da se duboko zabrinemo.

Jedan od najvećih problema sa kojima se suočava Srbija jeste odliv mozgova, onaj koji je poslednjih nekoliko godina, nažalost, dobio na intenzitetu. Ako sudimo prema uspešnosti, i politike zadržavanja kvalitetnih kadrova u samom ministarstvu iz državne uprave, i čini mi se da ni po ovom pitanju nema mnogo razloga za optimizam. Na ovo se nadovezuje pitanje, koliko će uspešno Vlada suočiti sa problemom da je Srbija pri svetskom dnu, kada su u pitanju inovativnosti i konkurentnost, bez kojih nema budućnosti i napretka.

Uz prethodno pomenuti odlazak najtalentovanijih, pretvorićemo se, ukoliko već nismo, u zemlju jeftine radne snage. Umesto da jačamo naše resurse u oblasti nauke i tehnologije, čemu bi sigurno doprinelo postojanje posebnog ministarstva, Vlada će kao surogat imati ministra bez portfelja za inovacije, što pokazuje stvaran odnos Vlade prema ovom pitanju.

Na osnovu prethodno rečenog, kao i na osnovu toga da su mnogi ministri u ovoj Vladi, ministri opšte prakse, zbog čega smo između ostalog, na dnu po ekonomskom rastu u regionu, možemo samo da zaključimo da će ova Vlada biti Vlada kontinuiteta nekompetentnosti i neuspeha.

Zbog svega toga, Građanska platforma i KSP glasaće protiv ove Vlade. Hvala.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Samo nekoliko reči, nadovezao bih se na ono što je moja koleginica Sonja Pavlović rekla prethodno i na ono što sam rekao u subotu, a to je da pozdravljamo osnivanje ovog ministarstva, imajući u vidu loše stanje u kojem se nalazi naša životna sredina, ali da takođe izražavamo sumnju da će, s obzirom na nedostatak sredstava namenjenih za ovu oblast, to novostvoreno ministarstvo moći da odgovori velikim izazovima. Postavlja se veliko pitanje da li će to ministarstvo imati kapacitet i političku snagu da, pre svega, spreči otimanje zemljišta i sačuva dragocene delove očuvane prirode, kao što je recimo prirodni rezervat „Beljarice“, nadomak Beograda, koje je trenutno u žiži javnosti, i protiv ukidanja i oduzimanja tog zemljišta je već 3.500 ljudi potpisalo peticiju i mi tu peticiju podržavamo. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 02.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 68297.00 RSD 11.08.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:24