LJUPKA MIHAJLOVSKA

Nestranačka licnost

Rođena 1981. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine.

Direktorka je Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom Univerziteta u Beogradu, gde radi na pružanju podrške mladima iz osetljivih društvenih grupa, na razvoju i primeni koncepta inkluzivnog obrazovanja na svim nivoima, poštovanju ljudskih prava i različitosti i negovanju tolerancije.

Bila je članica Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije od 2013. do 2015. godine, kao i koordinatorka tematske grupe Obrazovanje, vaspitanje i obuka mladih tokom izrade Nacionalne strategije za mlade 2015-2025 i Akcionog plana 2015-2017.

Osnivačica je nevladine organizacije „Podeli znanje“. Bila je i izvršna direktorka nevladine organizacije “Udruženje studenata sa hendikepom” do 2011. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 24
  • 0
  • 37
  • 1
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 27 dana i 23 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 29 dana i 19 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Hvala.

Ostalo je nejasno na kraju da li sklapanje i raskid ugovora može da obavi roditelj mimo volje učenika i učenik mimo volje roditelja.

Ministre mi, kao i za svaki prethodni član, naš amandman je - briše se, jer smatramo da ovaj zakon nije dobar, da nam neće ništa dobro doneti. Ako već niste mogli da se oduprete želji jednog čoveka koji, verujem da je veoma nedokazan, možda je trebalo povezati ga sa obrazovanjem odraslih, pa onda gomilu mladih, koji nisu završili srednje škole kada je za to bilo vreme, pre svega žena iz ruralnih područja, mogli ste njih uključiti u ovo dualno obrazovanje i na neki način im omogućiti možda eventualno potencijalne poslove, a novim nadolazećim mladim generacijama dati priliku da se školuju za neke konkurentnije pozicije.

Duboko verujem da je ovaj zakon napravljen da bi se smislilo kako da se vladajuća garnitura duže zadrži na vlasti, jer se trenutno održava tako što ucenjuje zaposlene da im sakupljaju kapilarne glasove, a nastaviće da se održava tako što će nove generacije mladih i od njih praviti jeftinu radnu snagu, koju će onda takođe ucenjivati sa mizernim zaradama. Čovek koji je gladan, koji je siromašan ne može da misli, ne može da promišlja i naravno ne može da zna u kakvoj se situaciji nalazi i kako treba da se bori za bolji položaj.

Dakle, još jednom vas molim, i u svoje ime i u ime poslaničke grupe, da odustanete od ovog zakona. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2017.

Hvala.

Prvo ću se kratko osvrnuti samo na zakon o dualnom obrazovanju. Negde i ja i cela moja poslanička grupa, to ćete videti kroz amandmane, smatramo da mi trenutno nismo spremni za jedan ovakav zakon. Negde ono što je za mene najspornije u zakonu jeste član koji se odnosi, pre svega na broj radnih sati koje učenik može da provede u nekom preduzeću ili u nekoj fabrici, to je najviše do 30 sati nedeljno, što su skoro četiri cela radna dana, a složićete se da toliko vremena učenici ne provode ni u školama, a kamoli na nekom radnom mestu.

Takođe, član koji se odnosi na sklapanje ugovora između poslodavca i učenika, odnosno roditelja, tu nije jasno definisano ko su stvarne ugovorne strane, stoji učenika, odnosno roditelja. Vi znate da po Zakonu o radu lice koje je maloletno može da sklopi ugovor o radu samo uz pisanu saglasnost roditelja. Ovde je ostavljeno da ili jedan ili drugi može potpisati ugovor i mislim da tu može doći do različitih nerazumevanja i zloupotreba i da se ovim naravno, i celokupnim zakonom produbljuje siromaštvo među već siromašnim građanima.

Naime, šta se u praksi može desiti? Može se desiti da siromašne porodice, koje žive na selu, svoju decu praktično teraju da se opredele za ovakav oblik obrazovanja, jer njihova računica će biti – pa, dobro, dobićeš dve, tri hiljade nedeljno za to, to je negde oko desetak hiljada mesečno, od toga možemo da platio struju, ogrev, da nešto kupiš sebi, patike na primer, bolje se opredeli za to, šta će ti fakultet, od toga i onako nema ništa.

S druge strane, takođe postoji situacija gde roditelj želi da se dete, i može da mu omogući, da se obrazuje i da nastavi dalje sa obrazovanjem. Sami znate da nam je vertikalna pokretljivost niska, a da će dete insistirati da se opredeli za ovaj oblik obrazovanja, jer u tom uzrastu svakom tinejdžeru znači da ima određenu sumu novca kod sebe.

Dakle, zaista i u obrazloženju koje ste dali, u kojima obrazlažete potrebu da se jedan ovakav zakon donese, mi nismo videli precizne podatke. U obrazloženju se navodi da su nam kurikulumi zastareli, da je nastavni plan i program loš, da su nam mladi koji se školuju nekonkurentni na tržištu rada, ali ja stvarno ne vidim kako će se to ovim zakonom rešiti, jer nije predložena niti promena kurikuluma, niti da se uvode neka zanimanja koja su nam deficitarna, a ukidaju se neka druga za kojima više ne postoji potreba. Mislim da bi bilo fer i prema nama i prema vama koji ste negde predlagači ovog zakona, da ste u obrazloženju naveli da je to želja jednog čoveka koji vas je praktično na to primorao, a vi niste mogli da se tome oduprete i pred nama se danas nalazi ovakav zakon.

Vi dobro znate da se obrazovne politike ne donose na takav način i jasno je i vama da ovaj zakon neće zaživeti, pa verovatno otuda i ideja da se njegova primena prolongira tek na školsku 2019/2020. godinu.

Ono što mene takođe i lično i profesionalno zanima, jeste ovaj Sporazum o zajmu od Međunarodne banke za obnovu i razvoj za predškolsko inkluzivno obrazovanje, radi se o 47 miliona evra. Mene ovde brine, kao i inače kod svih zajmova koji se tiču unapređenja položaja osetljivih društvenih grupa, na šta će se taj novac konkretno potrošiti.

Verovatno se mnogi od vas sećaju DILS projekta i zajma koji smo uzeli od Svetske banke. Silni novci su potrošeni na inkluzivno obrazovanje, uradilo se dosta toga, ali nekad mi se čini da zaposleni u obrazovanju s pravom negoduju što se uglavnom taj novac troši na neke edukacije gde je otprilike trodnevna edukacija i onaj ko edukuje zaradi više nego nastavnik ili vaspitač za dva meseca. Ovde vidim da, recimo, ove grantove koje će sprovoditi udruženja roditelja za promociju predškolskog inkluzivnog obrazovanja je svega milion i po i negde oko četiri miliona je izdvojeno za subvencije za decu iz osetljivim društvenih grupa i njihovo uključivanje u predškolsko obrazovanje, a sav ostali novac ide na neke ekspertske grupe i na deo za renoviranje ili eventualno izgradnju novih vrtića.

Pa, onda imamo jedinicu za upravljanje projektom, radnu grupu koja pruža podršku jedinici koja upravlja projektom, pa konsultantsku grupu, pa odbor za odobravanje grantova, pa međusektorski timovi. Znači, gomila timova, gomila radnih mesta za uhlebljenje, raznih kvazi stručnjaka i, nažalost, još jedan primer gde su deca sa teškoćama u razvoju interesantna samo kada se uzimaju neki zajmovi, ali ne i kada sa njima konkretno treba nešto da se radi, a o tome svedoče izmene i dopune Zakona o osnovnom obrazovanju. Mislim da se vraćamo unazad.

Dakle, ponovo se defektolozima daje prevelika uloga, između ostalog i zbog toga što ste dali mogućnost da se u školama za obrazovanje učenika sa smetnjama razvoju, ministre, molim vas da mi odgovorite na to pitanju, u drugom ciklusu je moguće izdvojiti samo razrednu nastavu. To znači da se deca u školama za obrazovanje učenika sa teškoćama u razvoju od V do VIII razreda mogu školovati kroz razrednu nastavu, odnosno da im jedna osoba predaje sve predmete. Da li to znači da isključujemo profesore predmetne nastave iz specijalnih škola i ponovo vraćamo preveliku ulogu defektologa?

Znate, inkluzija nije pitanje jedne struke i ne može se samo jedna struka, da bi zaštitila interese postojanja svoje struke, baviti inkluzijom. Nemojte odvajati decu po invaliditetu po školama. Evo, ja ću vam reći svoj primer. Koristim kolica i kada se u prostoriji na nekom javnom mestu nađe još neko dvoje-troje ljudi, ja se osećam neprijatno, jer osećam kao da se grupišemo negde, kao da postajemo neki klan, ili svejedno, zamislite neko ko ima neke izražene lične karakteristike da se samo po tome grupišu na jednom mestu.

Dakle, čini mi se, takođe, da niste ograničili minimalan broj učenika sa teškoćama u razvoju u specijalnim školama. Stoji koliki je maksimalan, ali niste ograničili minimalan, što znači da može jedno dete biti u razredu. To, kao što znate, nije dobro i nije podsticajno za razvoj dece.

Imam još dosta toga, ali da ostavim i svojim kolegama vreme. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 26.09.2017.

Dobro, pored toga što je važno da imamo besplatne udžbenike za svu decu, važno je i da Centar za ispite vodi računa da ispiti budu pristupačni svoj deci.

Podnela sam amandman u odnosu na ovaj član takav da se pored ove tačke u stavu 1. da Centar učestvuje u planiranju strategije i metodologije sprovođenja ispita, dodala da prilagođava metodologiju u sprovođenju ispita za učenike sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, kao i učenike kojima srpski jezik nije maternji.

Amandman je odbijen, a u obrazloženju stoji da se inače to podrazumeva i da centar može da obavlja, u okviru svojih stručnih poslova i ovo, pa može, ali neće, u tome je problem. Zbog čega je važno da afirmativno govorimo o ovim stvarima? Zato što kada kažete obrazovanje je dostupno svakom detetu, ja vas pitam da li je svako dete i dete koje ne vidi, da li je svako dete i dete koje ima disleksiju, dizgrafiju, poremećaj spektra autizma, dete Romske nacionalne zajednice, dete koje recimo u nekom trenutku preživljava razvod roditelja, itd. Naravno da nije. Mi kada kažemo svakom, mi najčešće mislimo na prosečno dete, pa samim tim i kada izrađujemo metodologiju izvođenja ispita, to se radi za prosečnu decu.

Dakle, važno je, zbog toga da postoje brojni drugi afirmativni zakoni, ne bi postojali posebni zakoni za zapošljavanje određenih ugroženih grupa, jer mi kao što znamo i po Ustavu svako ima pravo na rad, ali taj svako npr. nisam ja, nisu drugi ljudi iz osetljivih društvenih grupa prepoznati. Vrlo je važno da ovakve afirmativne stvari stoje u zakonima. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Koordinator Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 38000.00 RSD 20.03.2008 - 20.03.2009.
Koordinator Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 70000.00 RSD 20.03.2009 - 15.07.2015.
Direktor Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 80000.00 RSD 15.07.2015 - 01.07.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:17