LJUPKA MIHAJLOVSKA

Nestranačka licnost

Rođena 1981. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine.

Direktorka je Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom Univerziteta u Beogradu, gde radi na pružanju podrške mladima iz osetljivih društvenih grupa, na razvoju i primeni koncepta inkluzivnog obrazovanja na svim nivoima, poštovanju ljudskih prava i različitosti i negovanju tolerancije.

Bila je članica Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije od 2013. do 2015. godine, kao i koordinatorka tematske grupe Obrazovanje, vaspitanje i obuka mladih tokom izrade Nacionalne strategije za mlade 2015-2025 i Akcionog plana 2015-2017.

Osnivačica je nevladine organizacije „Podeli znanje“. Bila je i izvršna direktorka nevladine organizacije “Udruženje studenata sa hendikepom” do 2011. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 16
  • 0
  • 20
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga vanredna sednica , 24.06.2017.

Hvala.

Verujem da se svi u ovoj sali sećate, tj. nadam se, a sigurna sam da se građanke i građani Srbije sećaju da smo mi nešto manje od pre godinu dana birali ovde Vladu i tu Vladu i strukturu ministarstava predlagala je ista ova većinska ekipa, da tako kažem, odnosno većinska stranka zajedno sa svojim koalicionim partnerima.

Ono što je ostalo nejasno jeste šta se to promenilo u proteklih godinu dana, te ste vi došli do zaključka i predlagač i svi potpisnici, zajedno sa predlagačem, da su nam neophodna dva nova ministarstva. Pa ste nam dali ovde neka obrazloženja i mene stvarno ta obrazloženja fasciniraju, evo već godinu dana i, kada je reč o hitnosti postupaka i o donošenju zakona, ona su, u najblažu ruku rečeno, nedovoljna i prilično laička.

Evo ovde, recimo, za ministarstvo zaštite životne sredine, kaže, predlaže se, imajući u vidu značaj koji očuvanje i zaštita životne sredine imaju kada je u pitanju kvalitet života građana i njihovo zdravlje. Zar kvalitet života građana i njihovo zdravlje nije trebalo unapređivati i pre godinu dana? To ste mogli da pitate, ako ste nekada razgovarali sa ljudima koji žive u Pančevu ili u Boru, a u proteklom periodu i sa stanovnicima Vinče, Palilule, Voždovca, Zvezdare, koji se suočavaju sa isparavanjima sa deponije u Vinči i udišu izuzetno toksične materije.

Takođe, ovde imamo obrazloženje i za osnivanje ministarstva za evropske integracije, kaže, predlaže se usled značajno većih obaveza i obima poslova u procesu pridruživanja EU, u odnosu na ranije postojeće. Nešto nisam primetila da se rapidno približavamo procesu evropskih integracija, niti da se otvaraju nekom munjevitom brzinom poglavlja, a i ona poglavlja koja su otvorena i resori koji se tiču tih poglavlja, nisam primetila da se neki značajan napredak dešava. Jedino što smo uočili, zapravo, jeste da se povećao ucenjivački potencijal koalicionog partnera i mi zaključujemo da i formiranje ova dva ministarstva, zapravo, potiče iz toga da se ti apetiti zadovolje.

Takođe, vrlo precizno se ovde definiše šta je u čijem posedu, pa se tako u predlogu za izmenu delokruga Ministarstva privrede sve ono što se odnosi na sva javna preduzeća izuzima, kada je reč o preduzećima koja se bave električnom energijom, odnosno prirodnim gasom.

Interesantno je da niko nije primetio da postoji potreba za ministarstvom za ljudska i manjinska prava, a za šta, recimo, Pokret Dosta je bilo smatra da jeste. Imamo situaciju da nacionalni saveti nacionalnih manjinskih zajednica su prepušteni sami sebi, da izgledaju, otprilike, kao neka privatna vlasništva, gde jedna osoba ili nekoliko osoba raspolaže budžetima tih nacionalnih saveta, a pripadnici tih manjina najčešće ni ne znaju čemu služe ti projekti, kakvi su ciljevi i ishodi prilikom realizacije tih projekata na koje se novac troši. Takođe i ugrožene grupe koje su prepuštene, nažalost, Ministarstvu rada u ovom sastavu, mi imamo situaciju da i dalje i u Izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije trpimo velike kritike kada je reč o položaju u kom se nalaze ljudi koji žive u ustanovama, što socijalne, što zdravstvene zaštite, ti ljudi, maltene, trpe torturu. Nekako, mi smatramo da, naravno, ova dva ministarstva verovatno jesu važna, ali da je daleko važnije ministarstvo za ljudska i manjinska prava.

Na kraju, zaista cenim da je potpuno cinično to što ste u obrazloženju naveli da nisu potrebna dodatna budžetska sredstva za postojanje ova dva ministarstva i, recimo, pravdate ministarstvo za evropske integracije tako što će se Kancelarija za evropske integracije pretvoriti u ministarstvo. Ja sam gledala organizacionu šemu te kancelarije. Tamo ne postoji ministar, ne postoje pomoćnici ministra, ne postoji državni sekretar itd. i moje pitanje je da li ćemo se mi suočiti uskoro sa rebalansom budžeta ovde u Skupštini Republike Srbije, budući da u budžetu za 2017. godinu ova dva ministarstva nisu predviđena. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Predsedavajući, vi vrlo dobro znate prema stavu člana 106 da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Niste opomenuli prethodnog govornika. Koliko znam, među ove 43. tačke dnevnog reda, za koje ionako imamo malo vremena, nisu bile tačke dnevnog reda stečajevi, predsednički izbori itd.

Ako ste u međuvremenu odlučili da ubacite novu tačku, npr. predsedničke izbore, mogli ste da nas obavestite o tome pa da se lepo spremimo, pa da onda razgovaramo o tome kako se dolazilo do određenih procenata pomoću kapilarnih glasova. Znate, to su oni glasovi gde su ljudi koji rade u javnim preduzećima bili ucenjeni da od svojih zaposlenih traže da sakupljaju sigurne glasove.

Mogli smo da razgovaramo o raznim vrstama manipulacija i da na kraju kažemo i objasnimo kako je svako od onih koji su bili na listi došao do procenta do kog je došao.

Međutim, pošto to nije bilo na dnevnom redu, kada to stavite na dnevni red mi ćemo vam vrlo rado objasniti kako će na sledećim bilo kojim izborima ti procenti izgledati mnogo drugačije. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Hvala.
Prvo pitanje upućujemo predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću – zbog čega predsednik Vlade vređa poslanike opozicije i sve one koji iznose argumente i mišljenja suprotna njegovim kada god poseti Narodnu skupštinu?
Premijer je na sednici 5. decembra 2016. godine najgrublje vređao poslanike DJB, kao i poslanike drugih opozicionih stranaka, a predsednica Skupštine niti ga je opomenula, niti dozvolila ostalima da odgovore na uvrede.
Zahtevamo da nam predsednik Vlade odgovori na sledeća pitanja. Šta je hteo da kaže kada je izgovarao sledeće – uskoro vam stiže druga vrsta pomoći da vas oslobodi ovih teških dužnosti, to je nešto što se kupuje na trafici, ne znam gde se kupuje, nisam to probao u životu? Da li predsednik Vlade misli da su reči – pričate gluposti, pričate besmislice, vi ste lažovi, argumenti? Zašto ponavlja neistine da su poslanici DJB bilo koga psovali, vređali ili pljuvali? I na kraju, zbog čega je predsednik Vlade vređao građane Čačka, Užica, predsednik Vlade vređao građane Čačka, Užica, Zlatibora, ismevajući način na koji akcentuju reči kada govore?
Poslanici pokreta DJB nikoga ne vređaju, što se jasno vidi iz stenograma. Zbog čega premijer to radi i da li time pokušava da prikrije sopstvenu slabost, nervozu, nedostatak argumenata i znanja za vršenje važne funkcije koju obavlja?
Naredno pitanje je za gospodina Mladena Šarčevića, ministra prosvete. Zbog čega je došlo do kašnjenja priliva budžetskih sredstava za zarade zaposlenih na svim državnim univerzitetima u Srbiji za novembar 2016. godine? Univerziteti su dobili informaciju da Ministarstvo prosvete nema dovoljno sredstava za isplatu zarada zaposlenih za novembar. Rečeno im je i to da je neophodno da za ovu namenu obezbede nedostajuća sredstva iz tekuće budžetske rezerve budžeta Republike Srbije. Da li znate da ste ovim doveli zaposlene u situaciju finansijskih prekršaja, jer zbog kašnjenja isplata nisu u mogućnosti da izmire obaveze plaćanja mesečnih troškova, a posebno oni koji svoje kreditne rate vezuju za datum isplate zarada?
Zahtevam odgovor - zbog čega je došlo do ove situacije i ko je za to odgovoran? Takođe, pitanje za ministra prosvete, gospodina Šarčevića. U članu 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je da osoba koja obavlja obrazovno vaspitni rad mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi, u toku studija ili nakon diplomiranja od najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi. Navedene discipline su i pre donošenja Zakona o osnovama sistema bile deo studijskih programa, jer se najveći broj studenata i opredeli da nakon studija radi u nastavi.
S tim u vezi, ove discipline, odnosno ove predmete su pohađale generacije koje su upisale studije školske 2006/07, 2007/8 i 2008/09 godine. Ipak, zbog sistematizacije bodova koje je fakultet sproveo u tome, ove generacije nemaju pravo da pristupe ispitu za licencu za rad u nastavi. Generacije koje su upisale studije nakon 2009. godine, iako slušaju i polažu iste predmete, imaju pravo da pristupe ispitu samo zbog drugačije usklađenog sistema bodovanja.
Primera radi, Fakultet muzičke umetnosti je 18. februara 2016. godine poslao dopis pojedinim muzičkim školama da planira tokom letnjeg semestra, školske 2015/16, da organizuje posebnu nastavu iz navedenih disciplina, uz obrazloženje da studenti spornih generacija nisu stekli odgovarajuće obrazovanje iz navedenih disciplina. Činjenica je ta da studenti jesu imali obrazovanje iz tih disciplina jednako kao i generacije pre i posle njih, ali da ih fakultet nije bodovao na isti način.
Zbog čega ovo nije rešeno tokom studija i zašto studenti nisu imali informaciju da će ponovo morati da polažu ove predmete? Zašto Ministarstvo nije blagovremeno reagovalo u korist tadašnjih studenata kada su upisivali master program i omogućili im da nadoknade bodove na master studijama? Zašto je Fakultet muzičke umetnosti pokrenuo ovo pitanje šest godina nakon završetka studija, tzv. spornih generacija, i sada studenti moraju da plate između 20 i 40 hiljada dinara za predmete koji su već slušali i platili i položili? Ko je odgovoran za ovu neviđenu diskriminaciju tri generacije studenata?
Na kraju, pitanje za ministra zdravlja gospodina Lončara. Republički fond za zdravstveno osiguranje usvojio je novi Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim i zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju, koji je stupio na snagu 15. decembra 2016. godine. Ovaj Pravilnik je, kao ni jedan do sada, ograničio pravo na tzv. banjsko lečenje osoba sa invaliditetom. Ovaj Pravilnik uskratio je banjsko lečenje osobama koje imaju mišićnu distrofiju.
Nadam se da ministar zna da je distrofija najčešće progresivna bolest i da je rehabilitacija ovih osoba zapravo njihov jedini lek. Novi Pravilnik omogućava banjsko lečenje osoba koje imaju distrofiju o trošku fonda svega jednom u tri godine. Zbog čega osobe sa invaliditetom nemaju pravo na banjsko lečenje bar jednom godišnje, kada dobro znate da fizikalna terapija u domovima zdravlja nije dovoljna, niti pruža adekvatne oblike rehabilitacije? Ko se leči u srpskim banjama?
Zahtevam odgovore - koliko je osoba tokom 2016. godine podnelo zahtev za banjsko lečenje? Koliko je odobreno, a koliko odbijeno? Strukturu bolesti osoba koje su dobile pravo na banjsko lečenje o trošku fonda, dužinu trajanja rehabilitacije i koliko su stvarni kapaciteti banjskih lečilišta? Kolika su sredstva izdvojena za ove namene u 2016. godini? Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Koordinator Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 38000.00 RSD 20.03.2008 - 20.03.2009.
Koordinator Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 70000.00 RSD 20.03.2009 - 15.07.2015.
Direktor Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 80000.00 RSD 15.07.2015 - 01.07.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:17