LJUPKA MIHAJLOVSKA

Nestranačka licnost

Rođena 1981. godine. Živi u Beogradu.

Diplomirala na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2009. godine.

Direktorka je Univerzitetskog centra za studente sa hendikepom Univerziteta u Beogradu, gde radi na pružanju podrške mladima iz osetljivih društvenih grupa, na razvoju i primeni koncepta inkluzivnog obrazovanja na svim nivoima, poštovanju ljudskih prava i različitosti i negovanju tolerancije.

Bila je članica Stručnog tima za reformu visokog obrazovanja Republike Srbije od 2013. do 2015. godine, kao i koordinatorka tematske grupe Obrazovanje, vaspitanje i obuka mladih tokom izrade Nacionalne strategije za mlade 2015-2025 i Akcionog plana 2015-2017.

Osnivačica je nevladine organizacije „Podeli znanje“. Bila je i izvršna direktorka nevladine organizacije “Udruženje studenata sa hendikepom” do 2011. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24.aprila 2016.godine po prvi put postaje narodna poslanica.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 20
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 12.05.2017.

Predsedavajući, vi vrlo dobro znate prema stavu člana 106 da govornik može da govori samo o tački dnevnog reda. Niste opomenuli prethodnog govornika. Koliko znam, među ove 43. tačke dnevnog reda, za koje ionako imamo malo vremena, nisu bile tačke dnevnog reda stečajevi, predsednički izbori itd.

Ako ste u međuvremenu odlučili da ubacite novu tačku, npr. predsedničke izbore, mogli ste da nas obavestite o tome pa da se lepo spremimo, pa da onda razgovaramo o tome kako se dolazilo do određenih procenata pomoću kapilarnih glasova. Znate, to su oni glasovi gde su ljudi koji rade u javnim preduzećima bili ucenjeni da od svojih zaposlenih traže da sakupljaju sigurne glasove.

Mogli smo da razgovaramo o raznim vrstama manipulacija i da na kraju kažemo i objasnimo kako je svako od onih koji su bili na listi došao do procenta do kog je došao.

Međutim, pošto to nije bilo na dnevnom redu, kada to stavite na dnevni red mi ćemo vam vrlo rado objasniti kako će na sledećim bilo kojim izborima ti procenti izgledati mnogo drugačije. Hvala vam.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Hvala.
Prvo pitanje upućujemo predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću – zbog čega predsednik Vlade vređa poslanike opozicije i sve one koji iznose argumente i mišljenja suprotna njegovim kada god poseti Narodnu skupštinu?
Premijer je na sednici 5. decembra 2016. godine najgrublje vređao poslanike DJB, kao i poslanike drugih opozicionih stranaka, a predsednica Skupštine niti ga je opomenula, niti dozvolila ostalima da odgovore na uvrede.
Zahtevamo da nam predsednik Vlade odgovori na sledeća pitanja. Šta je hteo da kaže kada je izgovarao sledeće – uskoro vam stiže druga vrsta pomoći da vas oslobodi ovih teških dužnosti, to je nešto što se kupuje na trafici, ne znam gde se kupuje, nisam to probao u životu? Da li predsednik Vlade misli da su reči – pričate gluposti, pričate besmislice, vi ste lažovi, argumenti? Zašto ponavlja neistine da su poslanici DJB bilo koga psovali, vređali ili pljuvali? I na kraju, zbog čega je predsednik Vlade vređao građane Čačka, Užica, predsednik Vlade vređao građane Čačka, Užica, Zlatibora, ismevajući način na koji akcentuju reči kada govore?
Poslanici pokreta DJB nikoga ne vređaju, što se jasno vidi iz stenograma. Zbog čega premijer to radi i da li time pokušava da prikrije sopstvenu slabost, nervozu, nedostatak argumenata i znanja za vršenje važne funkcije koju obavlja?
Naredno pitanje je za gospodina Mladena Šarčevića, ministra prosvete. Zbog čega je došlo do kašnjenja priliva budžetskih sredstava za zarade zaposlenih na svim državnim univerzitetima u Srbiji za novembar 2016. godine? Univerziteti su dobili informaciju da Ministarstvo prosvete nema dovoljno sredstava za isplatu zarada zaposlenih za novembar. Rečeno im je i to da je neophodno da za ovu namenu obezbede nedostajuća sredstva iz tekuće budžetske rezerve budžeta Republike Srbije. Da li znate da ste ovim doveli zaposlene u situaciju finansijskih prekršaja, jer zbog kašnjenja isplata nisu u mogućnosti da izmire obaveze plaćanja mesečnih troškova, a posebno oni koji svoje kreditne rate vezuju za datum isplate zarada?
Zahtevam odgovor - zbog čega je došlo do ove situacije i ko je za to odgovoran? Takođe, pitanje za ministra prosvete, gospodina Šarčevića. U članu 8. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja definisano je da osoba koja obavlja obrazovno vaspitni rad mora da ima obrazovanje iz psiholoških, pedagoških i metodičkih disciplina stečeno na visokoškolskoj ustanovi, u toku studija ili nakon diplomiranja od najmanje 30 bodova i šest bodova prakse u ustanovi. Navedene discipline su i pre donošenja Zakona o osnovama sistema bile deo studijskih programa, jer se najveći broj studenata i opredeli da nakon studija radi u nastavi.
S tim u vezi, ove discipline, odnosno ove predmete su pohađale generacije koje su upisale studije školske 2006/07, 2007/8 i 2008/09 godine. Ipak, zbog sistematizacije bodova koje je fakultet sproveo u tome, ove generacije nemaju pravo da pristupe ispitu za licencu za rad u nastavi. Generacije koje su upisale studije nakon 2009. godine, iako slušaju i polažu iste predmete, imaju pravo da pristupe ispitu samo zbog drugačije usklađenog sistema bodovanja.
Primera radi, Fakultet muzičke umetnosti je 18. februara 2016. godine poslao dopis pojedinim muzičkim školama da planira tokom letnjeg semestra, školske 2015/16, da organizuje posebnu nastavu iz navedenih disciplina, uz obrazloženje da studenti spornih generacija nisu stekli odgovarajuće obrazovanje iz navedenih disciplina. Činjenica je ta da studenti jesu imali obrazovanje iz tih disciplina jednako kao i generacije pre i posle njih, ali da ih fakultet nije bodovao na isti način.
Zbog čega ovo nije rešeno tokom studija i zašto studenti nisu imali informaciju da će ponovo morati da polažu ove predmete? Zašto Ministarstvo nije blagovremeno reagovalo u korist tadašnjih studenata kada su upisivali master program i omogućili im da nadoknade bodove na master studijama? Zašto je Fakultet muzičke umetnosti pokrenuo ovo pitanje šest godina nakon završetka studija, tzv. spornih generacija, i sada studenti moraju da plate između 20 i 40 hiljada dinara za predmete koji su već slušali i platili i položili? Ko je odgovoran za ovu neviđenu diskriminaciju tri generacije studenata?
Na kraju, pitanje za ministra zdravlja gospodina Lončara. Republički fond za zdravstveno osiguranje usvojio je novi Pravilnik o medicinskoj rehabilitaciji u stacionarnim i zdravstvenim ustanovama specijalizovanim za rehabilitaciju, koji je stupio na snagu 15. decembra 2016. godine. Ovaj Pravilnik je, kao ni jedan do sada, ograničio pravo na tzv. banjsko lečenje osoba sa invaliditetom. Ovaj Pravilnik uskratio je banjsko lečenje osobama koje imaju mišićnu distrofiju.
Nadam se da ministar zna da je distrofija najčešće progresivna bolest i da je rehabilitacija ovih osoba zapravo njihov jedini lek. Novi Pravilnik omogućava banjsko lečenje osoba koje imaju distrofiju o trošku fonda svega jednom u tri godine. Zbog čega osobe sa invaliditetom nemaju pravo na banjsko lečenje bar jednom godišnje, kada dobro znate da fizikalna terapija u domovima zdravlja nije dovoljna, niti pruža adekvatne oblike rehabilitacije? Ko se leči u srpskim banjama?
Zahtevam odgovore - koliko je osoba tokom 2016. godine podnelo zahtev za banjsko lečenje? Koliko je odobreno, a koliko odbijeno? Strukturu bolesti osoba koje su dobile pravo na banjsko lečenje o trošku fonda, dužinu trajanja rehabilitacije i koliko su stvarni kapaciteti banjskih lečilišta? Kolika su sredstva izdvojena za ove namene u 2016. godini? Hvala.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Hvala.
Kao i većina amandmana koje sam podnela u skladu sa politikom koju zastupa DJB, amandman se odnosi na transparentnost. Pre toga želim da pohvalim zajam od Svetske banke za projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja i nadam se da će Ministarstvo prosvete nastaviti tim putem, pošto smo čuli da postoji neka inicijativa za izmenu Zakona o osnovama sistema obrazovanja, ali se nadam da se u ovom segmentu neće ništa menjati na gore.
Takođe, zajam Banke za razvoj Saveta Evrope za izgradnju dečije klinike u Tirševoj, žao mi je što nije pojašnjeno da li se misli na rekonstrukciju postojeće ili izgradnju nove, ali to je veoma značajno i smatram da će zaista unaprediti kvalitet lečenja naše dece, jer je to jedna od najboljih, ako ne i najbolja dečija bolnica u Srbiji.
Amandman konkretno kaže, dodatak nakon stava 2. – sve garancije izdate od strane Republike Srbije biće objavljene na internet prezentaciji Vlade i Ministarstva finansija do petog u mesecu za prethodni mesec. Mi smatramo da je važno da ovi podaci stoje transparentno objavljeni i ne razumem zbog čega ovaj amandman nije prihvaćen. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 15.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Koordinator Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 38000.00 RSD 20.03.2008 - 20.03.2009.
Koordinator Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 70000.00 RSD 20.03.2009 - 15.07.2015.
Direktor Univerzitet u Beogradu Republika Mesečno 80000.00 RSD 15.07.2015 - 01.07.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:17