MILOŠ BOŠKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 1985. godine u Nišu.

Po struci je inženjer računarstva, a trenutno radi kao vođa programerskog tima u jednom start up-u.

Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Nišu, a master studije završio na Univerzitetu Reding, Ujedinjeno Kraljevstvo. Po profesiji je programer – vođa tima. Neformalno obrazovanje stekao na seminarima „Alpbach Forum“ – Alpbah, Austrija, Balkan Case Challenge-u, – Beč, na tromesečnoj školi za neekonomiste, i seminaru „Počni da pregovaraš“. Zaposlen je kao programer u TrueDash, a pre toga je kao veb programer radio u firmi Morena i Eximius Solutions.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 10
  • 0
  • 2
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

odgovoreno za 4 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Poziv za predstavu Demokratija u Nišu

odgovoreno za 3 meseca i 7 dana i 22 sata

Poštovani narodni poslaniče iz Niša, pozivam Vas ispred kluba Prvaci sa Nisave, Srbije u pokretu, da prisustvujete predstavi Demokratija Zijaha Sokolovića koja se igra u okviru kampanje "Biram koga biram". Predstava će se oržati u Pozorištu lutaka 01.11.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2017.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, moje prvo pitanje namenjeno je Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Naime, pre nekoliko dana je stigao mejl svim narodnim poslanicima od jednog građanina koji je zabrinut u vezi sa izgradnjom HE na Staroj planini, tako da ću ja da pročitam deo tog pisma sada.

Nad Starom planinom se vrši ekološki zločin. Na Crnovrškoj reci je u toku izgradnja hidroelektrane. Planirane se prevođenje Toplodolske reke u Zavojsko jezero. Definisano je više od 60 lokacija za nove hidroelektrane, a u celoj Srbiji preko 600. Većina njih treba da se nađu u nacionalnim parkovima, gde je zakonom zabranjeno pregrađivanje ili regulacija reka.

Na ovaj način se direktno krši zakon.

Dozvole za izgradnju ovakvih hidroelektrana su dobijene na krajnje sumnjiv način.

Prilikom izgradnje reke se izmeštaju cevi, a korito reke ostaje bez vode. Rezultat je da sav biljni i životinjski svet izumire, a dolazi i do isušavanja postojećih izvora.

Napad na Staru planinu i njene reke je zločin nad prirodom i ljudima, a povrh svega je i protivzakonit.“ Tu je kraj pisma.

Sticajem okolnosti, ja sam bio tamo pre nekoliko dana i video sam kako izgleda Crnovrška reka i zaista je tako. Dakle, pored reka nema skoro nikakve vegetacije, zato što su buldožeri i teška mehanizacija očistili drveće i svo zelenilo, kako bi stavili cevi pored reke i stavili reku u cev.

Ako se ovo nastavi, izgubićemo sve ono što Stara planina može da ponudi u turističkom smislu, nećemo više da imamo one fantastične vodopade, gde mnoge Nišlije i drugi građani idu, a takođe i proizvode po kojima je Stara planina poznata, kao što su, recimo, kačkavalji, sirevi, mleko, neće više moći da budu tog kvaliteta i ljudi neće moći to da proizvode i neće moći da žive od toga.

Neki zabrinuti građani su već imali sastanak sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i dobili su neka uveravanja da će problem biti rešen. Stoga moje pitanje za ministarstvo glasi – da li je Ministarstvo bilo šta uradilo povodom ovog pitanja, zato što su bageri i dalje tamo, bio sam pre dva-tri dana, i dalje se radi, jer je ovo direktno kršenje zakona i da li je ovaj proces zaustavljen, jer, ponavljam, ne sme da se gradi na teritoriji nacionalnih parkova.

Sledeće pitanje je takođe za isto ministarstvo, a tiče se problema koji je verovatno svima poznat, plastičnih kesa koje, definitivno, prekomerno koristimo. Verovatno znate da u svakom supermarketu, drakstoru, megamarketu, bez pitanja nam daju plastične kese i te kese završavaju na pogrešnim mestima, završavaju na ulici, u krošnjama drveća, u rekama. Jedan prijatelj mi je rekao da je njemu završilo na glavi, zato što je dunuo vetar i došla mu je kesa direktno u lice.

Većina zemalja u okruženju, kao i zemlje u EU, su ovaj problem rešile tako što su obavezale trgovce da naplaćuju plastične kese, bar po nekoj minimalnoj ceni, čisto da bi potrošači razmislili da li će da uzmu plastičnu kesu ili će možda ipak da ponesu neki ceger ili platnenu torbu od kuće i na taj način da pakuju svoje proizvode.

Pitanje za ministarstvo glasi – da li ministarstvo ima u planu neki zakon koji bi ovo regulisao? Hajde da ne budemo kao uvek poslednji u regionu i poslednji u Evropi koji ovo rešavaju. Zaista bi bilo lepo da se ovo reši i da konačno prestanemo da se davimo u plastici.

Sledeće pitanje je pitanje za bivšeg predsednika Vlade, sadašnjeg predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Postavljamo ovo pitanje po 28. put, zato što nikako da dobijemo odgovor. Prvo pitanje je – zašto ne odgovara na poslanička pitanja? Drugo pitanje je takođe za njega – da li je koalicija SNS sa Haradinajem uvod u izbacivanje preambule o Kosovu iz Ustava Republike Srbije?

Sledeće pitanje je za predsednicu Skupštine Maju Gojković. Ovo pitanje postavljamo 20. put, zato što prethodnih 19 puta nismo dobili odgovor. Postavljaćemo ga dok nam ne odgovori. Pitanje glasi – kada će na dnevni red konačno staviti raspravu o sopstvenoj smeni? Ovo nije nešto što mi tražimo, na čemu mi insistiramo, nego nešto što je ona sama obećala i red bi bio da ispuni to obećanje. Zamolio bih Maju Gojković da nam odgovor na ovo pitanje dostavi u pismenoj formi. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, moje prvo pitanje je vezano i namenjeno je Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.
Naime, postoji jedan problem sa privrednim društvima. Privredna društva su obično vezana za porodična, mala porodična preduzeća i kao što znamo privredna društva imaju svoje osnivače koji su istovremeno i suvlasnici tog privrednog društva. Dalje, tu imamo Skupštinu, privredno društvo u kojima osnivači učestvuju u radu. Tu postoji jedan problem gde Penziono invalidski fond po službenoj dužnosti, obavezno prijavljuje sve suvlasnike tih privrednih društava. Znači, jedno privredno društvo, recimo, da moraju da im budu plaćeni doprinosi za taj rad koji oni ostvare tokom tih skupština u kojima učestvuju.
Međutim, postoji jedan problem, a to je da mnogi suvlasnici tih privrednih društava više nisu u radnom odnosu u tim privrednim društvima, recimo, postali su penzioneri ili su možda prešli negde drugde, a Penziono invalidski fond i dalje insistira na tome da njima svima mora to da se plaća bez obzira na njihov vlasnički udeo. Neko ima manje vlasništva, neko ima više, međutim nadoknade i dalje ostaju velike.
Ovo često mali privrednim društvima zna da bude mnogo veliki namet, pa recimo, do 70 hiljada dinara godišnje koji oni moraju da plaćaju, čak i ako suvlasnici ne rade uopšte i ne učestvuju u Skupštini, znači, ne pojavljuju se, nema ih nigde, međutim i dalje su obavezni da plaćaju. To je malo nelogično i veliki je namet za ovakva privredna društva koja su obično mala. S druge strane, imamo velika akcionarska društva, recimo, Aerodrom ili Telekom i oni nemaju nikakvu obavezu da plaćaju prema svojim akcionarima koji su građani Srbije.
Neka privredna društva su se žalila i tražila su dodatno mišljenje, razjašnjenje ovog člana. Inače, ovo je član u Zakonu o doprinosima koji ovo definiše, ovo plaćanje. Onda je fond PIO reagovao i rekao je da svima treba, znači, držao se toga, da svima treba ovi doprinosi da se plaćaju osim ukoliko ne rade na nekom drugom radnom mestu, nekoj drugoj firmi, privrednom društvu. Sada opet ostaje problem sa penzionerima koji ne rade nigde drugde ali ne učestvuju u Skupštini, a opet i za njih treba da se plaćaju ove nadoknade. Ovo sve pada na teret tih malih privrednih društava, što su obično neka porodična, da kažem, uslovno rečeno, i ovo je za njih veliki trošak i dosta im otežava poslovanje.
Tako da je moje Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, da li planiraju i da li postoji mogućnost da se promeni Zakon o doprinosima kako bi se ovo tačno definisalo šta tačno znači rad? Zato što ovi penzioneri, recimo, ne učestvuju u radu skupštine, a registrovani su kao članovi skupštine i to malo komplikuje situaciju, jer je pitanje nerazjašnjeno.
Drugo pitanje je generalno za Vladu i tiče se radnika Elektronske industrije u Nišu i mnogih drugih preduzeća tog tipa prema kojima država nije ispala korektna i nije isplatila zaostale plate. Ti radnici, recimo u Nišu i dalje svakog meseca protestuju ispred Gradske kuće. Uvek im se obrate neki predstavnici gradonačelnika, daju im neka obećanja i niša se ne desi. U ovom budžetu koji smo sada usvojili mi nismo, koliko sam video, nema nikakve stavke za isplatu tih zaostalih plata i mene interesuje, to je pitanje za Vladu, da li planira da reši ovaj problem? Verovatno je odgovor – da, nekad, pre ili kasnije. Mene interesuje kada planira da reši? Znači, trebalo bi da se oni ispoštuju zato što ovo nije u redu da ovolike plate stoje na čekanju, a mi dajemo neke subvencije za svakojaka različita preduzeća.
Poslednje pitanje je namenjeno Skupštini, ovoj Narodnoj, imamo e-parlament, sajt koji sjajno radi. Sistem koji mi ovde koristimo za sve dokumente, jako dobro funkcioniše. Imamo dobru pretragu, možemo da vidimo sve što se dešava u Skupštini i bilo bi dobro kada bismo u duhu ove transparentnosti na kojoj mi jako insistiramo, a deklarativno i vladajuća koalicija, bilo bi dobro da ovaj sistem otvorimo i za sve građane.
Možda ne sa svim dokumentima, ne da sve bude dostupno, jer ne mogu ipak da imaju uvid u neke lične podatke, ne znam nekih lica, ali bilo bi dobro da i oni imaju uvid u to kako mi radimo, šta se svakog trenutka dešavalo u Skupštini, zato što mnogi vole da gledaju prenose Skupštine, a neki bi možda voleli da imaju i ovakav pristup, da mogu da vide dokumenta, da mogu da ih analiziraju i da vide tačno do detalja šta mi ovde radimo.
Moje pitanje za Skupštinu je – da li postoji mogućnost da se sistem modifikuje, ja kao programer verujem da je to moguće, i da se određeen nivo pristupnosti, odnosno privilegija, omogući bilo kom građaninu da može to da otvori, da vidi i da analizira? To je to. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, hteo bih da napravim osvrt na odabir predsednika sudova i sudija koje se prvi put biraju u to zvanje. Dakle, mi smo dobili, čisto da objasnim proceduru građanima, VSS bira određene kandidate, napravi spisak ljudi koji će da budu određeni za predsedavajuće sudovima da budu predsednici i takođe prave takav spisak i za sudije koje se prvi put biraju na tu funkciju. Taj spisak se dostavlja nama ovde u Skupštini, VSS to treba da obrazloži i mi treba to rešenje da potvrdimo našim glasanje, naravno, i kroz ovu diskusiju.
Postoji problem sa ovim pristup sada jer VSS jeste nama dostavio spisak kandidata, dobili smo biografije, dobili smo ukratko čime su se oni bavili do sada i stekli smo neku sliku i uvid u to da li su oni dobri ili ne, međutim, nedostaje nam drugi deo informacija, a to su kandidati koji nisu prošli. To je jako bitno, kako bismo mogli da damo valjan sud da li su ovi kandidati koji su odabrani na ovom spisku pravi izbor i da li su zaista bolji od onih kojih nisu prošli.
Sada kada razmišljamo o tome, mogu da nađem jednu analogiju u poslu kojim se ja bavim, a to je IT sektor. Sada razmišljam, recimo, o „Gugl“ pretrazi kada tražimo nešto što nas interesuje i treba da nađemo neke rezultate. Sada ja, recimo, mogu da odem na „Gugl“ i da ukucam neke ključne reči na osnovu čega bih hteo da nađem neke članke ili tako nešto, mogu da ukucam „lažne diplome“ ili „rušenje u Savamali“ ili „afera helikopter“, doduše, neću da dobijem odgovore, dobiću rezultate. Ali, dobiću sortiranje rezultata i dobiću, recimo, hiljadu rezultata i verovatno u prvih pet do deset će da budu oni koji su najrelevantniji, ali to ne mora da znači obavezno da će to da budu i najbolji rezultati, odnosno možda je taj „Gugl“ nešto pogrešio i meni ostaje opcija da odaberem neki drugi članak koji je možda na nekom drugom mestu, odnosno postoji mogućnost da je došlo do grešaka, da odabir nije najbolji.
Upravo dolazimo sada ovde do VSS, koji nama ne ostavlja uopšte opciju da vidimo da li je dobar izbor. To je kao kada bi nam „Gugl“ vratio samo jedan rezultat, tvrdeći da ne postoji ni jedan drugi i svi ostali su pogrešni. Zbog toga mi ne možemo zapravo da procenimo da li je ovaj izbor bio dobar, zato što nam fale ovi drugi kandidati da bismo mogli da uporedimo. Da su oni ovde na tom spisku, mogli bismo da postavimo validna pitanja VSS, da pitamo zašto su baš odabrali ovog kandidata, a ne onog, hajde da vidimo bodovanje, oni bi lepo mogli da odbrane svoj stav koji su tu imali i mi bismo možda rekli – okej, sve je bilo u redu, postupak biranja je bio kako treba i mi nemamo nikakve zamerke.
Ovako mi ne možemo da damo svoj sud. Iskreno, onda se ja pitam čemu uopšte funkcija naša ovde kao poslanika, konkretno u ovom procesu, zašto mi da glasamo za spisak kandidata, kada zapravo ne možemo da donesemo validan sud, jer je sud već donesen. Jedino što možemo da dobijemo od VSS je – verujte nam na reč, sigurno smo odabrali prave kandidate. Iako su to verovatno pošteni ljudi, ja bih ipak voleo da vidim i druge kandidate pa da budem sto posto lično siguran da je to izbor koji je dobar.
Imajući to u vidu, znači, imajući u vidu da nemamo dovoljno informacija, mi ne možemo da napravimo dobar sud i proces, samim tim, nije dovoljno transparentan i nije dovoljno javan i mi ne možemo da podržimo ovaj predlog. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.10.2017.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, moje prvo pitanje namenjeno je Ministarstvu za zaštitu životne sredine.

Naime, pre nekoliko dana je stigao mejl svim narodnim poslanicima od jednog građanina koji je zabrinut u vezi sa izgradnjom HE na Staroj planini, tako da ću ja da pročitam deo tog pisma sada.

Nad Starom planinom se vrši ekološki zločin. Na Crnovrškoj reci je u toku izgradnja hidroelektrane. Planirane se prevođenje Toplodolske reke u Zavojsko jezero. Definisano je više od 60 lokacija za nove hidroelektrane, a u celoj Srbiji preko 600. Većina njih treba da se nađu u nacionalnim parkovima, gde je zakonom zabranjeno pregrađivanje ili regulacija reka.

Na ovaj način se direktno krši zakon.

Dozvole za izgradnju ovakvih hidroelektrana su dobijene na krajnje sumnjiv način.

Prilikom izgradnje reke se izmeštaju cevi, a korito reke ostaje bez vode. Rezultat je da sav biljni i životinjski svet izumire, a dolazi i do isušavanja postojećih izvora.

Napad na Staru planinu i njene reke je zločin nad prirodom i ljudima, a povrh svega je i protivzakonit.“ Tu je kraj pisma.

Sticajem okolnosti, ja sam bio tamo pre nekoliko dana i video sam kako izgleda Crnovrška reka i zaista je tako. Dakle, pored reka nema skoro nikakve vegetacije, zato što su buldožeri i teška mehanizacija očistili drveće i svo zelenilo, kako bi stavili cevi pored reke i stavili reku u cev.

Ako se ovo nastavi, izgubićemo sve ono što Stara planina može da ponudi u turističkom smislu, nećemo više da imamo one fantastične vodopade, gde mnoge Nišlije i drugi građani idu, a takođe i proizvode po kojima je Stara planina poznata, kao što su, recimo, kačkavalji, sirevi, mleko, neće više moći da budu tog kvaliteta i ljudi neće moći to da proizvode i neće moći da žive od toga.

Neki zabrinuti građani su već imali sastanak sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine i dobili su neka uveravanja da će problem biti rešen. Stoga moje pitanje za ministarstvo glasi – da li je Ministarstvo bilo šta uradilo povodom ovog pitanja, zato što su bageri i dalje tamo, bio sam pre dva-tri dana, i dalje se radi, jer je ovo direktno kršenje zakona i da li je ovaj proces zaustavljen, jer, ponavljam, ne sme da se gradi na teritoriji nacionalnih parkova.

Sledeće pitanje je takođe za isto ministarstvo, a tiče se problema koji je verovatno svima poznat, plastičnih kesa koje, definitivno, prekomerno koristimo. Verovatno znate da u svakom supermarketu, drakstoru, megamarketu, bez pitanja nam daju plastične kese i te kese završavaju na pogrešnim mestima, završavaju na ulici, u krošnjama drveća, u rekama. Jedan prijatelj mi je rekao da je njemu završilo na glavi, zato što je dunuo vetar i došla mu je kesa direktno u lice.

Većina zemalja u okruženju, kao i zemlje u EU, su ovaj problem rešile tako što su obavezale trgovce da naplaćuju plastične kese, bar po nekoj minimalnoj ceni, čisto da bi potrošači razmislili da li će da uzmu plastičnu kesu ili će možda ipak da ponesu neki ceger ili platnenu torbu od kuće i na taj način da pakuju svoje proizvode.

Pitanje za ministarstvo glasi – da li ministarstvo ima u planu neki zakon koji bi ovo regulisao? Hajde da ne budemo kao uvek poslednji u regionu i poslednji u Evropi koji ovo rešavaju. Zaista bi bilo lepo da se ovo reši i da konačno prestanemo da se davimo u plastici.

Sledeće pitanje je pitanje za bivšeg predsednika Vlade, sadašnjeg predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića. Postavljamo ovo pitanje po 28. put, zato što nikako da dobijemo odgovor. Prvo pitanje je – zašto ne odgovara na poslanička pitanja? Drugo pitanje je takođe za njega – da li je koalicija SNS sa Haradinajem uvod u izbacivanje preambule o Kosovu iz Ustava Republike Srbije?

Sledeće pitanje je za predsednicu Skupštine Maju Gojković. Ovo pitanje postavljamo 20. put, zato što prethodnih 19 puta nismo dobili odgovor. Postavljaćemo ga dok nam ne odgovori. Pitanje glasi – kada će na dnevni red konačno staviti raspravu o sopstvenoj smeni? Ovo nije nešto što mi tražimo, na čemu mi insistiramo, nego nešto što je ona sama obećala i red bi bio da ispuni to obećanje. Zamolio bih Maju Gojković da nam odgovor na ovo pitanje dostavi u pismenoj formi. Hvala.

Imovinska karta

(Niš, 24.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 38000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:21