MILOŠ BOŠKOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 1985. godine u Nišu.

Po struci je inženjer računarstva, a trenutno radi kao vođa programerskog tima u jednom start up-u.

Diplomirao je na Elektronskom fakultetu u Nišu, a master studije završio na Univerzitetu Reding, Ujedinjeno Kraljevstvo. Po profesiji je programer – vođa tima. Neformalno obrazovanje stekao na seminarima „Alpbach Forum“ – Alpbah, Austrija, Balkan Case Challenge-u, – Beč, na tromesečnoj školi za neekonomiste, i seminaru „Počni da pregovaraš“. Zaposlen je kao programer u TrueDash, a pre toga je kao veb programer radio u firmi Morena i Eximius Solutions.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 2
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

odgovoreno za 7 dana i 21 sat

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Poziv za predstavu Demokratija u Nišu

odgovoreno za 3 meseca i 7 dana i 22 sata

Poštovani narodni poslaniče iz Niša, pozivam Vas ispred kluba Prvaci sa Nisave, Srbije u pokretu, da prisustvujete predstavi Demokratija Zijaha Sokolovića koja se igra u okviru kampanje "Biram koga biram". Predstava će se oržati u Pozorištu lutaka 01.11.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 13.12.2016.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, moje prvo pitanje je vezano i namenjeno je Ministarstvu za rad i socijalna pitanja.
Naime, postoji jedan problem sa privrednim društvima. Privredna društva su obično vezana za porodična, mala porodična preduzeća i kao što znamo privredna društva imaju svoje osnivače koji su istovremeno i suvlasnici tog privrednog društva. Dalje, tu imamo Skupštinu, privredno društvo u kojima osnivači učestvuju u radu. Tu postoji jedan problem gde Penziono invalidski fond po službenoj dužnosti, obavezno prijavljuje sve suvlasnike tih privrednih društava. Znači, jedno privredno društvo, recimo, da moraju da im budu plaćeni doprinosi za taj rad koji oni ostvare tokom tih skupština u kojima učestvuju.
Međutim, postoji jedan problem, a to je da mnogi suvlasnici tih privrednih društava više nisu u radnom odnosu u tim privrednim društvima, recimo, postali su penzioneri ili su možda prešli negde drugde, a Penziono invalidski fond i dalje insistira na tome da njima svima mora to da se plaća bez obzira na njihov vlasnički udeo. Neko ima manje vlasništva, neko ima više, međutim nadoknade i dalje ostaju velike.
Ovo često mali privrednim društvima zna da bude mnogo veliki namet, pa recimo, do 70 hiljada dinara godišnje koji oni moraju da plaćaju, čak i ako suvlasnici ne rade uopšte i ne učestvuju u Skupštini, znači, ne pojavljuju se, nema ih nigde, međutim i dalje su obavezni da plaćaju. To je malo nelogično i veliki je namet za ovakva privredna društva koja su obično mala. S druge strane, imamo velika akcionarska društva, recimo, Aerodrom ili Telekom i oni nemaju nikakvu obavezu da plaćaju prema svojim akcionarima koji su građani Srbije.
Neka privredna društva su se žalila i tražila su dodatno mišljenje, razjašnjenje ovog člana. Inače, ovo je član u Zakonu o doprinosima koji ovo definiše, ovo plaćanje. Onda je fond PIO reagovao i rekao je da svima treba, znači, držao se toga, da svima treba ovi doprinosi da se plaćaju osim ukoliko ne rade na nekom drugom radnom mestu, nekoj drugoj firmi, privrednom društvu. Sada opet ostaje problem sa penzionerima koji ne rade nigde drugde ali ne učestvuju u Skupštini, a opet i za njih treba da se plaćaju ove nadoknade. Ovo sve pada na teret tih malih privrednih društava, što su obično neka porodična, da kažem, uslovno rečeno, i ovo je za njih veliki trošak i dosta im otežava poslovanje.
Tako da je moje Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, da li planiraju i da li postoji mogućnost da se promeni Zakon o doprinosima kako bi se ovo tačno definisalo šta tačno znači rad? Zato što ovi penzioneri, recimo, ne učestvuju u radu skupštine, a registrovani su kao članovi skupštine i to malo komplikuje situaciju, jer je pitanje nerazjašnjeno.
Drugo pitanje je generalno za Vladu i tiče se radnika Elektronske industrije u Nišu i mnogih drugih preduzeća tog tipa prema kojima država nije ispala korektna i nije isplatila zaostale plate. Ti radnici, recimo u Nišu i dalje svakog meseca protestuju ispred Gradske kuće. Uvek im se obrate neki predstavnici gradonačelnika, daju im neka obećanja i niša se ne desi. U ovom budžetu koji smo sada usvojili mi nismo, koliko sam video, nema nikakve stavke za isplatu tih zaostalih plata i mene interesuje, to je pitanje za Vladu, da li planira da reši ovaj problem? Verovatno je odgovor – da, nekad, pre ili kasnije. Mene interesuje kada planira da reši? Znači, trebalo bi da se oni ispoštuju zato što ovo nije u redu da ovolike plate stoje na čekanju, a mi dajemo neke subvencije za svakojaka različita preduzeća.
Poslednje pitanje je namenjeno Skupštini, ovoj Narodnoj, imamo e-parlament, sajt koji sjajno radi. Sistem koji mi ovde koristimo za sve dokumente, jako dobro funkcioniše. Imamo dobru pretragu, možemo da vidimo sve što se dešava u Skupštini i bilo bi dobro kada bismo u duhu ove transparentnosti na kojoj mi jako insistiramo, a deklarativno i vladajuća koalicija, bilo bi dobro da ovaj sistem otvorimo i za sve građane.
Možda ne sa svim dokumentima, ne da sve bude dostupno, jer ne mogu ipak da imaju uvid u neke lične podatke, ne znam nekih lica, ali bilo bi dobro da i oni imaju uvid u to kako mi radimo, šta se svakog trenutka dešavalo u Skupštini, zato što mnogi vole da gledaju prenose Skupštine, a neki bi možda voleli da imaju i ovakav pristup, da mogu da vide dokumenta, da mogu da ih analiziraju i da vide tačno do detalja šta mi ovde radimo.
Moje pitanje za Skupštinu je – da li postoji mogućnost da se sistem modifikuje, ja kao programer verujem da je to moguće, i da se određeen nivo pristupnosti, odnosno privilegija, omogući bilo kom građaninu da može to da otvori, da vidi i da analizira? To je to. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 12.12.2016.

Poštovani narodni poslanici, poštovani građani, hteo bih da napravim osvrt na odabir predsednika sudova i sudija koje se prvi put biraju u to zvanje. Dakle, mi smo dobili, čisto da objasnim proceduru građanima, VSS bira određene kandidate, napravi spisak ljudi koji će da budu određeni za predsedavajuće sudovima da budu predsednici i takođe prave takav spisak i za sudije koje se prvi put biraju na tu funkciju. Taj spisak se dostavlja nama ovde u Skupštini, VSS to treba da obrazloži i mi treba to rešenje da potvrdimo našim glasanje, naravno, i kroz ovu diskusiju.
Postoji problem sa ovim pristup sada jer VSS jeste nama dostavio spisak kandidata, dobili smo biografije, dobili smo ukratko čime su se oni bavili do sada i stekli smo neku sliku i uvid u to da li su oni dobri ili ne, međutim, nedostaje nam drugi deo informacija, a to su kandidati koji nisu prošli. To je jako bitno, kako bismo mogli da damo valjan sud da li su ovi kandidati koji su odabrani na ovom spisku pravi izbor i da li su zaista bolji od onih kojih nisu prošli.
Sada kada razmišljamo o tome, mogu da nađem jednu analogiju u poslu kojim se ja bavim, a to je IT sektor. Sada razmišljam, recimo, o „Gugl“ pretrazi kada tražimo nešto što nas interesuje i treba da nađemo neke rezultate. Sada ja, recimo, mogu da odem na „Gugl“ i da ukucam neke ključne reči na osnovu čega bih hteo da nađem neke članke ili tako nešto, mogu da ukucam „lažne diplome“ ili „rušenje u Savamali“ ili „afera helikopter“, doduše, neću da dobijem odgovore, dobiću rezultate. Ali, dobiću sortiranje rezultata i dobiću, recimo, hiljadu rezultata i verovatno u prvih pet do deset će da budu oni koji su najrelevantniji, ali to ne mora da znači obavezno da će to da budu i najbolji rezultati, odnosno možda je taj „Gugl“ nešto pogrešio i meni ostaje opcija da odaberem neki drugi članak koji je možda na nekom drugom mestu, odnosno postoji mogućnost da je došlo do grešaka, da odabir nije najbolji.
Upravo dolazimo sada ovde do VSS, koji nama ne ostavlja uopšte opciju da vidimo da li je dobar izbor. To je kao kada bi nam „Gugl“ vratio samo jedan rezultat, tvrdeći da ne postoji ni jedan drugi i svi ostali su pogrešni. Zbog toga mi ne možemo zapravo da procenimo da li je ovaj izbor bio dobar, zato što nam fale ovi drugi kandidati da bismo mogli da uporedimo. Da su oni ovde na tom spisku, mogli bismo da postavimo validna pitanja VSS, da pitamo zašto su baš odabrali ovog kandidata, a ne onog, hajde da vidimo bodovanje, oni bi lepo mogli da odbrane svoj stav koji su tu imali i mi bismo možda rekli – okej, sve je bilo u redu, postupak biranja je bio kako treba i mi nemamo nikakve zamerke.
Ovako mi ne možemo da damo svoj sud. Iskreno, onda se ja pitam čemu uopšte funkcija naša ovde kao poslanika, konkretno u ovom procesu, zašto mi da glasamo za spisak kandidata, kada zapravo ne možemo da donesemo validan sud, jer je sud već donesen. Jedino što možemo da dobijemo od VSS je – verujte nam na reč, sigurno smo odabrali prave kandidate. Iako su to verovatno pošteni ljudi, ja bih ipak voleo da vidim i druge kandidate pa da budem sto posto lično siguran da je to izbor koji je dobar.
Imajući to u vidu, znači, imajući u vidu da nemamo dovoljno informacija, mi ne možemo da napravimo dobar sud i proces, samim tim, nije dovoljno transparentan i nije dovoljno javan i mi ne možemo da podržimo ovaj predlog. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

Poštovani narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, kao i uvek, povreda Poslovnika, član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda o kome se vodi rasprava. Naučio sam čak i napamet.
Repetitio mater studiorum est – ponavljanje je majka znanja. Izgleda da je gospodin Atlagić ovo preozbiljno shvatio pa stalno ponavlja jedno te isto.
Predsedavajuća mislim da će da prizna, i ona se malo nasmejala kada je bio taj deo. Znači, i njoj nije to baš toliko ozbiljno.
Koliko vidim neko gleda ovaj prenos i piše pluseve svim poslanicima iz vladajuće koalicije ko će koliko da se …

Imovinska karta

(Niš, 24.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 38000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:21