NENAD BOŽIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1971. godine u Smederevskoj Palanci, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je 1997.godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu i zaposlio se u Institutu Goša u Beogradu, gde stiče prva iskustva kao inženjer. Od 2000. do 2004. godine, radio je u Sloveniji i Nemačkoj gde je specijalizovao projektovanje i razvoj mašina i opreme za industriju čelika, sarađujući sa kompanijama koje su lideri u toj oblasti (Siemens VAI MT i SMS Group). Godine 2004. se vratio u Kragujevac i osnovao mali projektni biro za projektovanje i razvoj mašina i industrijske opreme. Učestvovao je kao projektant i projekt menadžer na preko 50 projekata implementacije opreme u čeličanama širom sveta. Član je Project Management Istitute (PMI) iz SAD, kao i PMI Serbia Chapter-a.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Govori engleski i slovenački.

Oženjen, otac dve ćerke.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dosta je bilo
  • Kragujevac
  • Smederevska Palanka
  • 1971
  • inženjer

Statistika

  • 17
  • 0
  • 21
  • 2
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 1 dan i 9 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Hvala.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan još 2008. godine. Mi smo sada u 2017. godini. Znači, mi devet godina znamo koje su naše obaveze po tom Sporazumu, a tiču se prodaje zemlje stranim državljanima.

Prvo pitanje za ministra – zbog čega mi sada, kada za nekoliko dana treba da krene taj rok, ističe u stvari taj rok o zabrani prodaje fizičkim licima, moram to da naglasim, jer pravna lica mogu da kupuju, i do sada su kupovali zemlju i iznajmljivali, i mogu to i u buduće da rade, o tome ću govoriti kasnije, zašto se sada baš nekoliko dana pred to zakazuje sednica Skupštine po hitnom postupku, zakon bez javne rasprave i mi o tome diskutujemo? Vrlo zanimljivo da je sednica zakazana baš na dan kada ima nekoliko velikih sportskih događaja, kada nam dolazi izaslanik EU. Sve nešto imam utisak da je to namerno tako urađeno da bi se ova jedna jako važna tema sklonila u zapećak, a sve zarad sportskih uspeha i ostalih događaja koji su jučerašnji dan obeležili.

Ovo za javnu raspravu je, kažem, posebno važno, jer poljoprivredno zemljište je verovatno najvredniji resurs kojim država Srbija raspolaže. Mi nismo nešto bogati fosilnim gorivima, nemamo neka velika rudna bogatstva, nismo inače ni mnogo velika država, ratovali smo više puta u poslednjih 150 godina, tako da smo rušeni do temelja, tako da nismo nešto bogati, i to poljoprivredno zemljište je najveći resurs sa kojim raspolažemo.

Pored toga što je najveći resurs, to je i strateški važno zbog hrane. Zato bih zamolio ministra da objasni - zbog čega po hitnom postupku i zbog čega nije bilo javne rasprave, da li postoji neki argument za to? S obzirom da mi devet godina znamo šta su naše obaveze kada je u pitanju SSP i odakle sada odjednom, kao navodno, mi želimo da zaštitimo našu zemlju od prodaje. Objasniću sada da u stvari ovim zakonom mi ništa ne štitimo.

Prvo, ovom izmenom zakona su ograničeni samo strani državljani, znači fizička lica koja žele da kupe zemlju i ovde su postavljeni neki uslovi koji meni deluju stvarno nemogući. Ne znam da li će se pojaviti u narednih 10 godina, s obzirom da prvo mora da bude 10 godina prijavljen u toj lokalnoj samoupravi u kojoj želi da kupi zemlju, da je, ne znam, tri godine obrađuje, da ima prijavljeno poljoprivredno gazdinstvo, da ima mehanizaciju, itd, itd, i uz sve to može da kupi samo dva hektara.

Meni ovo deluje da su to uslovi koji deluju strogi, gde bi kao navodno da odvrate fizička lica od kupovine zemlje. Međutim, fizička lica nisi ni zainteresovana da kupuju zemlju ovde, osim nekih možda entuzijasta kojima se možda sviđa u Srbiji, pa bi možda voleli da dođu, da imaju nešto, itd, ali to nisu ljudi verovatno koji imaju nameru da se ozbiljnije bave poljoprivredom. Farmeri u EU, npr. sigurno imaju mnogo bolje uslove za bavljenje u svojim matičnim državama, nego što im Srbija to može ponuditi ovde, jer kad vide kako naši farmeri žive i u kojim uslovima rade i koliko se država zaista brine da im pomogne u tome, čisto nešto sumnjam da će navaliti da kupuju našu zemlju.

Ovaj zakon meni više liči kao jedan marketinški potez, jer u svim najavama na televiziji, evo zadnjih dana, se priča samo o toj restrikciji kupovine stranim državljanima, a to u suštini uopšte nije predmet koji je za nas bitan, jer tih stranih državljana koji će kupovati zemlju i nema. Tako da mi ništa time nismo zaštitili. Poljoprivredno zemljište su i do sada, a i buduće mogu da kupuju pravna lica, i domaća, i strana. Vlasnici tih pravnih lica mogu da budu i stranci, i građani Srbije, tako da za njih ne postoji nikakva restrikcija.

Da li je dobro da vlasnici firmi koji su strani državljani ili pak strane firme koje kupuju neke možda domaće firme koje će biti predmet nekih budućih privatizacija, stečaja itd, a koje imaju poljoprivredno zemljište u vlasništvu? Po meni ne, jer je poljoprivredno zemljište strateški važan resurs kojim ne treba da upravljaju stranci. Isto kao što ne treba da upravljaju vodom itd. Isto tako ne treba da upravljaju ni zemljom, niti da ga raspolažu, niti da mogu da ga iznajmljuju nekome, niti da mogu da ga oni prodaju.

Ono što je posebno čudno, mi smo sad kao potpisali SSP i sada smo se kao nešto narogušili na EU, pa sad kao uvodimo neke restrikcije. Da li ste videli neku reakciju njihovu na ovo? Ne. Oni znaju da njihovi državljani neće dolaziti ovde da kupuju, oni se zbog toga uopšte ne uzbuđuju. NJima je važno da mogu pravna lica da dolaze ovde i da pravna lica mogu da učestvuju slobodno u prometu i iznajmljivanju poljoprivrednog zemljišta, a mi time nismo sebe uopšte zaštitili.

Drugo, u plenumu je do sada izrečeno nekoliko pogrešnih stvari vezanih za naš Ustav, a tiče se imovine stranaca u Srbiji. Prvo, stranci mogu da imaju imovinu u Srbiji i Ustav to ne brani, ali ostavlja mogućnost da nama, Skupštini, da im eventualno to ograničimo nekim zakonom. Isto se to odnosi na zemljište. U članu 88. Ustava lepo piše da je zemljište slobodno, može da bude predmet trgovine, a da mi opet možemo, ako to smatramo da je potrebno da to ograničimo nekim zakonom.

Ovaj zakon koji je na dnevnom redu danas, koga ćete verovatno izglasati, jer vi ste glasačka mašina koja glasa na zvonce, a koje nije čak ni ovde, imam utisak da to zvonce stoji na Andrićevom vencu, pa da vam odatle šef stiska to zvonce, ćete izglasati i omogućiti da taj najvredniji resurs koji imamo može da dođe u posed bilo koga. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2016.

Hvala.
Ovaj amandman na član 54. definiše ulogu registratora, u ovom slučaju Privredne komore.
Ja sam tražio da se doda još jedan stav koji bi, pored vođenja tog osnovnog registra, gde ne piše praktično šta se sve u njemu treba nalaziti, da se striktno definiše da obavezno bude spisak aktivnih ugovora sa stambenim zajednicama koje taj profesionalni upravnik ima, spisak isteklih ugovora i spisak raskinutih ugovora.
Zbog čega je to važno? Pošto mi smatramo da će se vremenom pokazati i zbog otpora da profesionalni, pogotovo nametnuti upravnici neće biti prihvaćeni, ali svakako je dobro da postoje profesionalni upravnici, pa koja stambena zajednica želi da ih angažuje, neka ih angažuje. Toj stambenoj zajednici će biti potrebne određene informacije da bi one stekle uvid u taj rad šta su ti ljudi radili pre toga.
Ovaj amandman se upravo odnosi na to da ima neka istorija njihovog rada sa ostalim stambenim zajednicama.
Ujedno bih hteo da pitam ministarku, s obzirom na to da je u planiranju ovog člana zakona, gde se definiše Privredna komora kao registrator i koja će obavljati i druge poslove vezane za profesionalne upravnike, sigurno su morali da planiraju neke resurse. Ja to u obrazloženju zakona nisam video i te resurse su mogli da planiraju samo na osnovu toga što bi mogli da daju neku procenu koliko bi bilo tih profesionalnih upravnika, a da bi to dali, moraju da znaju koliko će biti otprilike stambenih zajednica, pa bih želeo da pitam ministarku, iako smo to više puta ponovili, na osnovu čega su i da li postoji analiza koliko će biti stambenih zajednica u Srbiji? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Hvala.
U Kragujevcu postoji firma koja se zove „Zastava inpro“ i koja je do skoro zapošljavala negde preko 300 zaposlenih, a od toga su 145 zaposlenih bili invalidi rada. Firma je inače osnovana 2011. godine i osnovana je sa namerom da se invalidi rada iz bivše „Zastava“ grupe, svih tih firmi, sakupe na jednom mestu i da se u jednoj firmi organizuje rad za njih. Firma se inače bavi proizvodnjom autoprikolica i još neke druge metalne galanterije. Pre dva meseca je njena imovina, u najvećoj meri, a to su oprema i mašine, pošto ona nema nekretnine, prodata njihovom partneru, dosadašnjem, francuskoj kompaniji „Trigano“, koja je od tih 300 radnika preuzela negde oko 160 radnika. Pošto firma više nema sredstva za proizvodnju i nema šta da radi, postali su praktično tehnološki višak. Pored toga, tim radnicima, koji više nisu mogli da nastave da rade u toj novoj francuskoj firmi, su ostale neisplaćene neke zarede i oni su još pre dva meseca stupili u štrajk glađu, koji su trenutno prekinuli kao štrajk glađu, ali su nastavili protest, gde je 28 invalida rada u protestu. To su teži invalidi i lošeg su zdravstvenog stanja. Pored isplate zaostalih zarada i povezivanja radnog staža, traže da im se da adekvatni socijalni program nekim prevremenim penzionisanjem ili na neki drugi način reši status. Pisali su pored nadležnih ministarstava i premijeru Srbije.
Pitanje za Vladu Srbije – zašto Vlada ignoriše invalide rada „Zastave inpro“ koji su lošeg zdravstvenog stanja, a proglašeni su tehnološkim viškom? Zašto je ostavila stotine hiljade zaposlenih u društvenim preduzećima bez zaostalih zarada i povezanog radnog staža?
Utvrdili smo da mnogim pravnim licima, a to su preduzeća koja su uglavnom izvoznici, nije izvršen povraćaj PDV za mesece avgust i septembar. Rok za povraćaj PDV za mesec avgust je bio 1. novembar, a za mesec septembar je bio 1. decembar. Preduzeća su dobila informaciju iz poreske uprave da nema dovoljno novca za povraćaj svim firmama odjednom.
Pitanje za Ministarstvo finansija i poresku upravu – kako je moguće da u uslovima suficita budžeta, kako je to poslanicima i građanima kazao ministar finansija, nema novca za povraćaj sredstava? Ove firme su već platile PDV u budžet i kako je moguće da moraju da čekaju na povraćaj.
Šta ste uradili sa parama koje su uplatili? Ovaj problem imaju mnoga druga preduzeća u Srbiji, jer povraćaj PDV kasni svima. Kojim aktom Ministarstva finansija ili poreske uprave su utvrđeni kriterijumi za redosled povraćaja PDV u slučaju nedostatka novca za isplatu svim pravnim licima koja čekaju povraćaj? Zašto akti sa kriterijumima za povraćaj nisu javno dostupni?
Građani sela Brzan u opštini Batočina su nam javili da njihove parcele pored reke Morave su zauzete prirodnom izmenom toka reke. Kako nisu u mogućnosti da raspolažu svojim parcelama, uredno im stižu rešenja poreza za imovinu. Zakon o javnoj svojini, član 9. glasi: „vode, vodotoci i njihovi izvori, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geo-termalni i drugi geološki resursi, rezerve mineralnih sirovina i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva u svojini su Republike Srbije.“ Zakon o vodama član 12. stav 1. koji inače nije promenjen ovom novom izmenom, Republika Srbija ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta. Prema zakonu vlasnici parcela koje su postale vodno zemljište, jer ih je zauzela reka Morava, koja je u svojini Republike Srbije, moraju prvo ponuditi svoje parcele Republici Srbiji, koja ima pravo preče kupovine.
Goran Milanović iz sela Brzan, je uputio ponudu za prodaju svoje parcele Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine, nije još uvek dobio zvaničan odgovor. Znači, građani ne mogu da raspolažu svojom imovinom, jer je koristi država bez ikakve naknade, a pri tome im naplaćuje porez na imovinu.
Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine – kada će Ministarstvo poljoprivrede odgovoriti na pitanja građana vezana za njihove ponude za otkup zemlje. Hvala.

Imovinska karta

(Kragujevac, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 30.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:25