NENAD BOŽIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1971. godine u Smederevskoj Palanci, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je 1997.godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu i zaposlio se u Institutu Goša u Beogradu, gde stiče prva iskustva kao inženjer. Od 2000. do 2004. godine, radio je u Sloveniji i Nemačkoj gde je specijalizovao projektovanje i razvoj mašina i opreme za industriju čelika, sarađujući sa kompanijama koje su lideri u toj oblasti (Siemens VAI MT i SMS Group). Godine 2004. se vratio u Kragujevac i osnovao mali projektni biro za projektovanje i razvoj mašina i industrijske opreme. Učestvovao je kao projektant i projekt menadžer na preko 50 projekata implementacije opreme u čeličanama širom sveta. Član je Project Management Istitute (PMI) iz SAD, kao i PMI Serbia Chapter-a.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Govori engleski i slovenački.

Oženjen, otac dve ćerke.

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 5
  • 22
  • 2
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 6 dana i 21 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 15 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 17 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Hvala predsedavajuća.

Ja bih još samo ovo kratko vreme koje imam da iskoristim da se osvrnem na izbor sudija koji se biraju prvi put.

U ovom obrazloženju koje smo dobili ima hronologija događaja od raspisivanja oglasa do donošenja određenih odluka od strane VSS koji je zadužen da sprovede vrednovanje sudija i da te svoje odluke posle dostavi Skupštini i nama na usvajanje.

Ono što bih ja imao primedbu ovde je da mi nismo u ovom obrazloženju dobili uopšte nikakvu niti rang listu kako su sudije vrednovane, samo da pomenem da je za ovih devet mesta u Upravnom sudu konkurisalo 118 kandidata, a da za jedno mesto u Privrednom sudu u Novom Sadu je konkurisalo 27 kandidata. Samim tim, pogotovo za ovo jedno mesto je bilo jedan prema 27, očigledno je da se dosta kandidata javilo na oglas koji je raspisan, to je pohvalno da bude raspisan oglas interni. Međutim, mi ne vidimo kako je sprovedena ta procedura. Ne sumnjam da je VSS samu proceduru sproveo po zakonu. Međutim, nama poslanicima i uopšte javnosti nije dostavljena nikakva rang lista gde se vidi recimo kako su te sudije bodovane po određenim kriterijumima koji su zadati. Drugo, polagali su čak i ispit. Ovde se navodi i to. Niti vidimo rezultate tog ispita, niti znamo koliko su ovi kandidati koji su izabrani da nam se predlože da donesemo odluku da postanu pomoćnici sudija, koliko su poena na primer osvojili. Koliko je to od maksimalnog broja poena itd.

Ova praksa inače da nam se ovako dostavlja samo spisak kandidata sa biografijama inače je nažalost ustaljena i ja bih da predložim Ministarstvu pravde i VSS da nama poslanicima i javnost da obavesti detaljnije o samom načinu izbora. Ovako mi stalno imamo utisak da je tu nešto skriveno, a znate i sami da kada je nešto skriveno uvek se otvara sumnja da nešto nije u redu, a ja se nadam da je nama svima u cilju da dobijemo najbolje kandidate, da ti pomoćnici sudija jednog dana konkurišu pa da budu dobre sudije itd.

Mislim da je to jako značajno i nažalost ta praksa se do sada koristila i mislim da to uopšte nije u redu i hteo bih, ako može neko iz ministarstva ili iz VSS, isto tako na sajtu VSS zadnjih nekoliko sednica uopšte nema nijednog zapisnika sa sednice. Tako da ne možemo ni tamo da se informišemo, sem toga što nismo dobili….

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, imam pitanje za vršioca dužnosti ministra finansija, u ovom slučaju to je premijerka Ana Brnabić. S obzirom da je obavljeno da je u prvom tromesečju za budžet zabeleženo da smo u suficitu od 6,5 milijardi evra, mene zanima – koliki je ukupan iznos PDV-a za koji nije izvršen povraćaj pravnim licima u zakonskom roku, s obzirom da se, eto, hvalimo sa tim suficitom u budžetu, a sumnja se da je cifra koja se duguje firmama za PDV negde oko 30 milijardi dinara, znači, jedno skoro pet puta veća od toga izraženog suficita?

Zanima me još – koje je prosečno kašnjenje povraćaja PDV-a pravnim licima u danima i po kojim kriterijumima se vrši isplata zakasnelog povraćaja PDV-a, s obzirom da kada istekne taj zakonski rok, na koji način se uopšte određuje ko je taj ko prvi staje u red za tu isplatu? Jel to vreme donošenja rešenja ili su neki drugi kriterijumi u pitanju? Samo da naglasim da su najveći potražioci za povraćaj PDV-a uglavnom firme koje izvoze, tako da, ako je tačno da smo mi na njih prebacili tih 30 milijardi dinara nepovraćenog PDV-a da im država duguje, a stalno pričamo o tome kako hoćemo da razvijamo ekonomiju, podstaknemo izvoz, meni se čini da taj način ophođenja prema njima baš nije dobar.

Zanima me, isto pitanje za vršioca dužnosti ministra finansija, kada će Narodnoj skupštini Republike Srbije biti dostavljeni predlozi zakona o završnom računu budžeta za 2015. i 2016. godinu, s obzirom da naš saziv traje sad će biti uskoro dve godine i mi do sada nismo imali prilike nijedanput da raspravljamo o završnom računu budžeta za 2015. i 2016. godinu, a uskoro će u junu isteći rok i za završni račun za budžet iz 2017. godine?

Pored toga, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova i Vladinu kancelariju za Kosovo i Metohiju – dokle se stiglo sa istragom o ubistvu Olivera Ivanovića, s obzirom da njegovi saradnici strahuju da se na istražne organe vrši pritisak i da kako vreme protiče su šanse da se uradi kvalitetna istraga i da se zaista dođe do počinioca i naredbodavaca tog ubistva su sve manje? Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Hvala.

Odluku o obrazovanju ove komisije načelno poslanička grupa Slobodni poslanici želi da podrži. Međutim, nama su potrebna neka pojašnjenja vezana za formiranje same komisije. Nadam se da će kolega Laketić da nam ih pruži danas ili u nekim narednim danima.

Pre svega, zanimaju me kriterijumi na koji način će se formirati komisija, tj. kako će se predložiti njen sastav. Ona treba da bude sastavljena, koliko ja shvatam, iz redova narodnih poslanika, i to tako što će biti iz svih poslaničkih grupa, ako ja to dobro razumem, pošto to piše samo u obrazloženju odluke. Nema nigde u tekstu odluke da je to naznačeno. Znači, način na koji će se obrazovati iz redova poslanika, a isto tako po kojim kriterijumima će se neko drugi uključiti u rad ove komisije. Ako sam dobro razumeo, tu treba da budu članovi, sad ću da vidim ovako, koji bi bili stručnjaci, ako dobro razumem.

Sad me zanima, pored tih kriterijuma, ovde se nigde na navodi kada ta komisija treba da počne da radi i da li će to biti kao i svaki zakon koji se donosi – osam dana po objavljivanju u „Službenom glasniku“ ili postoji neki rok koji treba da bude definisan isto ovom odlukom.

Što se tiče same ove teme kojom se bavimo, svakako je u redu da vodimo računa o tome kako određeni događaji koji su se desili u prošlosti utiču na zdravlje stanovnika Srbije.

Ono što je ovde posebno zanimljivo, vidim da se stavlja poseban osvrt na posledice koje je ostavila upotreba projektila sa osiromašenim uranijumom, što nam je, sa jedne strane, čudno s obzirom da poznato, to je bilo izneto do sada, prethodni govornici su iznosili, da je upotreba osiromašenog uranijuma u projektilima koji služe za neutralisanje, pre svega, oklopnih vozila ili nekih utvrda korišćena uglavnom na području KiM, u stvari najviše na Kosovu, i to pograničnom delu Kosova.

Kao što je kolega objasnio u obrazloženju ove odluke, ta municija se koristi na avionu A10, koji je inače mornarički avion, lovac bombarder, koji je inače spor i pošto nosi oklop da bi mogao da izdrži, eventualno, neku slučajnu vatru koja bi bila protiv njega usmerena, samim tim, pošto nije brz, nema ni neku veliku autonomiju. Zbog toga ti avioni nisu mogli da ulaze dublje u teritoriju zbog opasnosti kojoj bi mogli da budu izloženi. Oni su uglavnom dejstvovali na području Kosova. Koliko ja imam neke podatke ovde, već sam i čuo od prethodnih govornika, to je na 381 lokaciji na području KiM i samo devet na području Srbije, koje su inače lokacije koje su blizu Kosova.

Kako sam inače bio na služenju vojnog roka na tom terenu, u 549 motorizovanoj brigadi i gde je komandant te naše jedinice bio uvaženi kolega Božidar Delić, on isto tako može to da potvrdi, ja imao sam prilike to da gledam, kako izgleda gađanje iz tih topova od 30 milimetara sa aviona A10. Oni su uglavnom tražili da nađu neka oklopna vozila, jer su imali neke ciljeve koje su dobili još od ranije u nekim osmatranjima koja su naravno radili satelitima, dronovima itd.

Međutim, naša vojska se uglavnom dobro krila od svega toga, s obzirom da nismo imali nadmoć u vazduhu i jedina mogućnost da protiv njih ratujete je bila da se krijete, da se sklanjate, da se krećete noću, u sumrak ili rano ujutru. Ta gađanja koja su vršena su uglavnom vršena nasumično i tu nisu ni gađani u suštini neki pravi ciljevi. Oni su verovatno nekada, kada su mislili da se nešto kreće, misleći da su to možda neka oklopna vozila gađali. Imao sam prilike to da vidim na mnogo mesta. To je uglavnom završavalo u nekim, bukvalno, njivama, na nekom neutralnom prostoru, tako da tu svakako nije moglo da dođe ni do kakvih eksplozija te vrste, kako je već navedeno u obrazloženju ove odluke, da su čak čitavi oblaci mogli da odlete na jug, ne znam, u jugoistočni deo Evrope. S obzirom da su to mali projektili, tu nema nikakvih eksplozija te vrste, gde se diže velika količina neke prašine, gasova u vazduhu, pa se onda raznosi vetrom. Ja mislim da je to nemoguće, ali nema veze, neka to isto utvrdi ova stručna komisija.

Ono što je posebno zanimljivo je da se na to došlo tek, pošto se ovde navodi ta inicijativa koja je bila u italijanskom parlamentu, na osnovu podataka o oboljevanju italijanskih vojnika koji su bili na području KiM i za koje je očigledno da se to njihovo ugrožavanje zdravlja desilo tako što oni nisu ni bili upoznati gde treba da se kreću, a gde ne treba da se kreću i da je to došlo verovatno iz tog neznanja.

Isto tako, sva ostala kontaminacija koja se inače desila u Srbiji, a to se pre svega dešavalo razaranjem ovih petrohemijskih kompleksa, termoenergetskih kompleksa i uopšte nekih industrijskih kompleksa. Tu su toliko značajna ta ispuštanja u atmosferu, izlivanja, tako da verovatno, po meni, prema podacima koje imam, prevazilaze daleko više od ovog što je moglo da nas ugrozi osiromašeni uranijum.

Ono što je ovde posebno zanimljivo, ne znam kako će ova komisija tretirati ubuduće ta oboljenja, pošto npr. dolazim iz Kragujevca, i tamo je bio slučaj da je bombardovana „Zastava“, i još neki delovi grada tih industrijskih postrojenja i posle toga su ljudi radili u nekom raščišćavanju i neko je utvrdio nekom analizom podataka o broju obolelih, da je u grupama ljudi koji su radili na tim poslovima bilo značajno povećanje broja obolelih od malignih bolesti, pa i smrtnih slučajeva.

Šta meni to ukazuje? Svakako da odgovornost za bombardovanje snosi onaj ko nas je bombardovao. Po meni, isto tako, jedna je neodgovornost u tome kako se postupalo u slučajevima raščišćavanja tog terena ili eventualne neke dekontaminacije. Očigledno se tome nije pridavao značaj. LJudi su, nažalost, neadekvatnim upravljanjem tim procesom raščišćavanja i dekontaminacije, ustvari oni nisu to ni radili, ugrozili zdravlje, neki su oboleli, neki zbog toga i umrli. Tako da mi deluje, isti slučaj je sa vojnicima.

Ono što je još posebno, po meni, važno, s obzirom, ako već hoćemo da stavljamo taj akcenat na uticaj osiromašenog uranijuma, a s obzirom da je time, pre svega, bilo ugroženo KiM, mene sada zanima da nam objasni predlagač da li to znači da ćemo u to uključiti možda i saradnju i predstavnike samozvane republike Kosovo, s obzirom da je stanovništvo koje je tamo ostalo da živi, verovatno na neki način ugroženo?

Ono što je posebno važno po meni, čemu bih pridao poseban značaj, to je da li će se ova komisija isto baviti vojnicima i policijom i svim vojnim snagama koje su bile na Kosovu u to vreme do povlačenja u junu 1999. godine, i da li će se pozabaviti zdravljem tih ljudi? Da li će se vršiti neko istraživanje vezano za te ljude koji su tamo bili? Nekako mi se to čini vrlo smislenim, ako već hoćemo da dokažemo uticaj na zdravlje ljudi, jer su ti ljudi bili izloženi, pa bi time to moglo da potvrdi te indicije koje se ovde navode.

Pored toga, ono što je po meni jako važno, ako smo već počeli sa tom praksom komisija, bilo bi dobro da možda osnujemo još i neke druge komisije, kada smo već krenuli ovako. Na primer neka komisija koja bi mogla da utvrdi šta je npr. uzrok velikog broja iseljavanja ljudi iz Srbije? Na primer, kakav je uticaj siromaštva u Srbiji na zdravlje ljudi? To bi isto, po meni, moglo da bude zanimljivo, pa bi možda moglo da bude zanimljivo isto, koji je uticaj politike Vlade Srbije na zdravstveni sistem, pa kako taj zdravstveni sistem utiče na zdravlje ljudi.

Mislim da je to nekako sveobuhvatno, pa bih predložio, ako hoće skupštinska većina da obrazuje još neku komisiju te vrste, pa da sve to zajedno tretiramo, kada je u pitanju zdravlje, s obzirom da ovako izolovana stvar vezana samo za bombardovanje, po meni, nije ni moguća, pogotovu obzirom da je prošlo 19 godina od tog događaja i recimo da, kada sam se pripremao za ovo, videći na Institutu za zdravlje „Batut“ da oni nemaju ni podatke o obolelima pre 1999. godine.

Tako da ne znam kako ćemo znati šta je polazna tačka, kako ćemo utvrditi te metodologije? Zanima me koje će to, konkretno da nam kaže predlagač, koje bi to institucije, stručnjaci, bili uključeni u rad možda ove komisije i na taj način doprineti da saznamo stvarnu istinu, ako je to uopšte, po meni, moguće, razdvojiti oboljevanje ljudi koji su isključivo oboleli na osnovu toga što je bilo bombardovanje, a razdvojiti od onog zagađenja koje inače imamo u gradovima?

Ne zaboravite da su naša termoenergetska postrojenja i toplane vrlo stare, pogotovo u zimskim mesecima po velikim gradovima i u svim gradovima gde postoje toplane koje su uglavnom na ugalj ili na mazut, da postoji veliko zagađenje i da je to i dan danas prisutno. Utiče i dan danas na zdravlje ljudi i uticaće dokle god nešto ne promenimo po tom pitanju. Isto tako bi bilo dobro da utvrdimo na primer koliki broj ljudi u Srbiji pije vodu čiji je kvalitet kontrolisan? To je isto zanimljivo pitanje, jer preko te vode isto tako mogu da dođu ove materije koje su završile u zemlji i u vodo tokovima tokom bombardovanja, preko vode mogu da dođu do ljudi.

Mislim da treba mnogo da proširimo polje delovanja, ne možemo se samo fokusirati na ovo što je napisano u ovom Predlogu odluke o formiranju komisije. Hvala.

Peta sednica Prvog redovnog zasedanja , 17.05.2018.

Poštovani poslanici, poštovani građani Srbije, imam pitanje za vršioca dužnosti ministra finansija, u ovom slučaju to je premijerka Ana Brnabić. S obzirom da je obavljeno da je u prvom tromesečju za budžet zabeleženo da smo u suficitu od 6,5 milijardi evra, mene zanima – koliki je ukupan iznos PDV-a za koji nije izvršen povraćaj pravnim licima u zakonskom roku, s obzirom da se, eto, hvalimo sa tim suficitom u budžetu, a sumnja se da je cifra koja se duguje firmama za PDV negde oko 30 milijardi dinara, znači, jedno skoro pet puta veća od toga izraženog suficita?

Zanima me još – koje je prosečno kašnjenje povraćaja PDV-a pravnim licima u danima i po kojim kriterijumima se vrši isplata zakasnelog povraćaja PDV-a, s obzirom da kada istekne taj zakonski rok, na koji način se uopšte određuje ko je taj ko prvi staje u red za tu isplatu? Jel to vreme donošenja rešenja ili su neki drugi kriterijumi u pitanju? Samo da naglasim da su najveći potražioci za povraćaj PDV-a uglavnom firme koje izvoze, tako da, ako je tačno da smo mi na njih prebacili tih 30 milijardi dinara nepovraćenog PDV-a da im država duguje, a stalno pričamo o tome kako hoćemo da razvijamo ekonomiju, podstaknemo izvoz, meni se čini da taj način ophođenja prema njima baš nije dobar.

Zanima me, isto pitanje za vršioca dužnosti ministra finansija, kada će Narodnoj skupštini Republike Srbije biti dostavljeni predlozi zakona o završnom računu budžeta za 2015. i 2016. godinu, s obzirom da naš saziv traje sad će biti uskoro dve godine i mi do sada nismo imali prilike nijedanput da raspravljamo o završnom računu budžeta za 2015. i 2016. godinu, a uskoro će u junu isteći rok i za završni račun za budžet iz 2017. godine?

Pored toga, imam pitanje za ministra unutrašnjih poslova i Vladinu kancelariju za Kosovo i Metohiju – dokle se stiglo sa istragom o ubistvu Olivera Ivanovića, s obzirom da njegovi saradnici strahuju da se na istražne organe vrši pritisak i da kako vreme protiče su šanse da se uradi kvalitetna istraga i da se zaista dođe do počinioca i naredbodavaca tog ubistva su sve manje? Hvala.

Imovinska karta

(Kragujevac, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 30.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:25