NENAD BOŽIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1971. godine u Smederevskoj Palanci, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je 1997.godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu i zaposlio se u Institutu Goša u Beogradu, gde stiče prva iskustva kao inženjer. Od 2000. do 2004. godine, radio je u Sloveniji i Nemačkoj gde je specijalizovao projektovanje i razvoj mašina i opreme za industriju čelika, sarađujući sa kompanijama koje su lideri u toj oblasti (Siemens VAI MT i SMS Group). Godine 2004. se vratio u Kragujevac i osnovao mali projektni biro za projektovanje i razvoj mašina i industrijske opreme. Učestvovao je kao projektant i projekt menadžer na preko 50 projekata implementacije opreme u čeličanama širom sveta. Član je Project Management Istitute (PMI) iz SAD, kao i PMI Serbia Chapter-a.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Govori engleski i slovenački.

Oženjen, otac dve ćerke.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dosta je bilo
  • Kragujevac
  • Smederevska Palanka
  • 1971
  • inženjer

Statistika

  • 18
  • 0
  • 22
  • 2
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 25 dana i 9 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 2 meseca i 27 dana i 4 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 12.10.2017.

Moj amandman na drugi član se odnosi, pre svega, na ukidanje tri tačke u okviru člana 97. Zbog čega ja smatram da ove tri tačke treba da budu ukinute? To se odnosi na tačku 2), 3) i 4).

Tačka 2) glasi – ako se u državnom organu kasni sa izvršavanjem utvrđenih obaveza ili postupanjem o utvrđenim rokovima u najmanje 10% obaveza i postupaka.

Po meni, to znači da treba tog službenika ili grupu službenika poslati na neko dodatno usavršavanje. Po meni, ne znam kako se utvrđuje, na osnovu toga, da neki postupak kasni, da je razlog za to da se službenici ponovo obučavaju. Molio bih ministra da mi to objasni. Ako nešto kasni u nekom postupku ili se nešto ne izvršava, razlog ne mora biti samo nedovoljna obučenost ili znanje ili postojanje nekih veština izvršilaca, već to može da bude, recimo, da taj proces nije organizovan kako treba, da neki drugi resursi nisu adekvatni za vršenje tog posla, da možda nije na vreme započet neki određeni posao, da je kašnjenje nastupilo u nekoj ranijoj fazi, a jedan od razloga može biti to da službenici ne rade adekvatno svoj posao i da je to razlog možda nekog njihovog nemara. Jedan od razloga može biti i to da možda i nemaju neka fundamentalna znanja da obavljaju te poslove, jer su zaposleni po nekoj partijskoj liniji i nemaju neka fundamentalna znanja koja su trebali steći u nekim svojim prethodnim nivoima školovanja, bilo da je u pitanju srednja škola ili univerzitet.

Smatram da ova tačka nema smisla, jer ona ne oslikava… To znači da ako neko ne obavlja svoj posao i ne ispunjava rokove mi treba da ga u nedogled obučavamo.

Znači, za šest meseci ako on ponovo to ponovi, mi treba ponovo tog službenika da obučavamo. Kao što sam rekao, razlog ne mora biti njegova nedovoljna obučenost već razni drugi razlozi koje sam već naveo.

Isto tako, tačka 3. kaže – ako u postupku upravne ili sudske kontrole zakonitosti upravnih akata koje donosi državni organ ili njegova organizaciona jedinica bude ukinuto ili poništeno najmanje 10% akata koji su bili predmet kontrole. Ovde praktično mogu da ponovim ono što sam rekao i malopre. Uopšte ne mora biti razlog da se desilo da je ukinuto ili poništeno 10% akata, to što službenici nemaju adekvatno znanje i veštine. Pretpostavljamo da je neko počeo da radi u državnoj službi tako što je već obučen. Znači, on već treba da zna svoj posao, tako da ako se desi ovako nešto, razlog verovatno treba tražiti u nečemu drugom. Ili ta organizacija posla ili samog procesa ili prosto da službenici ne rade, sa nemarom rade taj posao i kao što znate u Zakonu o državnim službenicima postoji i odredba, tj. članovi zakona po kojima se državni službenici ocenjuju, gde dobijaju ocene, onih pet ocena o tome da li zadovoljavaju ili ne zadovoljavaju, do toga da se izrazito ističu.

Ovo isto ne stoji zato što znači da bi mi mogli, bez obzira što neko pravi neke graške iz nemara, stalno da ga obučavamo i nema nikakve odgovornosti prema tom poslu, a kažem opet da ne mora biti krivica službenika. Mogu biti i neki drugi razni razlozi.

Primer za to imate ako pogledate budžet Srbije i budžete gradova. To su ogromne sume recimo za plaćanje nekih kazni i nekih penala koji su nastali upravo zbog toga što postupci nisu vođeni kako treba. To su stvari koje mogu da budu, tu su stvarno milioni u pitanju. Znam za Kragujevac, za nekoliko miliona evra. Ako pogledate budžet Srbije, u pitanju su milionske sume. Verovatno je slično u većini opština, ako vidite.

Šta znači 10% akata? Nekome može da bude poništeno i 10% akata koji imaju minoran uticaj na recimo budžet ili neke druge stvari koje su vezane za život građana, da toliko ne pogađaju, a recimo samo jedna greška ili jedan izgubljen postupak u nekom sudskom postupku može da košta grad ili državu ili neku instituciju ili javno preduzeće milione evra npr. Šta je sa tim? Gde je tu lična odgovornost? Ovde se to svodi na obučavanje. Znači, ako neko ne radi nešto kako treba, hajde onda da ga obučavamo ili ako nije u mogućnosti da radi kako treba jer nema adekvatne uslove, mi ćemo reći hajde ponovo da ga obučavamo. Smatram da ovo treba da bude obuhvaćeno nekom širom reformom državne uprave gde će postojati ciljevi, gde će se meriti učinak rada i gde će se na osnovu svega toga sagledavati da li je u pitanju nedovoljna obučenost, da li nedostaju fundamentalna znanja ili su u pitanju nedostatak materijalnih resursa, organizacije itd.

Iz ovoga vidim da nekome ko je partijski zaposlen, ko je recimo kupio diplomu i ne poseduje fundamentalna znanja za obavljanje svog posla i samim tim ne može da obavlja taj posao i ne postiže neke rezultate, država treba da uloži dodatne napore i dodatna sredstva da njega obučava, a taj koji je kupio diplomu i koji je na takav način došao da radi u državnu službu, što je na neki način privilegija jer raditi u državnoj službi je ipak privilegija, on troši državne resurse i još ima pravo da bude obučavan za vreme radnog vremena. To je nedopustivo za mene.

Na sličan način ako su u postupku inspekcijskog nadzora i drugog oblika kontrole i zakonitosti i svrsishodnosti rada nadležni organ naloži meru ili utvrdi preporuku za otklanjanje utvrđenih nedostataka u odnosu na upotrebu stečenih znanja i veština – i dalje je opet ista stvar.

Kako je neko mogao uopšte da dođe da radi na nekom radno mesto ako ne poseduje znanje i veštine? Kao je to moguće? To onda nije samo odgovornost tog samog službenika koga ćemo mi dodatno obučavati. To je odgovornost i rukovodstva, njegovog šefa, upravnika, načelnika te službe, direktora, kako god se zvao.

Imam još jedan deo u ovom amandmanu o kome ću govoriti, a to je na član 97d, gde se navode obavezni elementi i delovi programa stručnog usavršavanja i sada tu imamo navedeno devet raznih tačaka, i sa tim se slažem, tu treba da bude oblast stručnog usavršavanja, opis programa kojima je namenjen, opis ciljne grupe, projekcija troškova. To je sve u redu. Tako to i treba da bude. To je sve o.k.

Međutim, ovde nedostaje jedan po meni ključan element koji treba da sadrži svaki program obuke, a to je način vrednovanja obuka, same literature i izvođača obuka od strane polaznika. Ako ste uopšte pratili neku praksu kako se to radi danas u svetu i gde gomilu preporuka možete naći svuda, jedan od ključnih elemenata vrednovanja nekih obuka je upravo vrednovanje od strane samih polaznika. Znači, oni sami moraju dati neku ocenu toga da li su oni stvarno nešto tu naučili. Na taj način ćete moći da vrednujete i te izvođače obuka jer to nekada mogu da budu i sami državni službenici, koliko vidim, koji su zaposleni u Akademiji ili zaposleni u državnim organima, a mogu da budu i neke firme ili pojedinci koji se angažuju sa strane da održe obuku.

Zato smatram da je neophodno da se uvede vrednovanje obuke i literature koja je ponuđena polaznicima, kao i da se vrednuje izvođenje obuke. Mislim da je to jedna od ključnih stvari. Tako ćete jedino moći da postignete neki kvalitet u tome. U protivnom, neki predavači mogu non-stop da predaju ili da se ako se ekstremno angažuju da prosto upisuju kao reference da su predavali. Međutim, to ništa ne znači ako mi nemamo istu tu povratnu informaciju od strane polaznika. Uostalom, kažem, pogledajte kako funkcionišu u svetu akademije ili privatne firme za obučavanje pa ćete videti da posle svake obuke uvek imate jedan upitnik gde sami polaznici obuka vrednuju samu obuku, kao i literaturu, kao i izvođača obuke. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 25.08.2017.

Hvala.

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju je potpisan još 2008. godine. Mi smo sada u 2017. godini. Znači, mi devet godina znamo koje su naše obaveze po tom Sporazumu, a tiču se prodaje zemlje stranim državljanima.

Prvo pitanje za ministra – zbog čega mi sada, kada za nekoliko dana treba da krene taj rok, ističe u stvari taj rok o zabrani prodaje fizičkim licima, moram to da naglasim, jer pravna lica mogu da kupuju, i do sada su kupovali zemlju i iznajmljivali, i mogu to i u buduće da rade, o tome ću govoriti kasnije, zašto se sada baš nekoliko dana pred to zakazuje sednica Skupštine po hitnom postupku, zakon bez javne rasprave i mi o tome diskutujemo? Vrlo zanimljivo da je sednica zakazana baš na dan kada ima nekoliko velikih sportskih događaja, kada nam dolazi izaslanik EU. Sve nešto imam utisak da je to namerno tako urađeno da bi se ova jedna jako važna tema sklonila u zapećak, a sve zarad sportskih uspeha i ostalih događaja koji su jučerašnji dan obeležili.

Ovo za javnu raspravu je, kažem, posebno važno, jer poljoprivredno zemljište je verovatno najvredniji resurs kojim država Srbija raspolaže. Mi nismo nešto bogati fosilnim gorivima, nemamo neka velika rudna bogatstva, nismo inače ni mnogo velika država, ratovali smo više puta u poslednjih 150 godina, tako da smo rušeni do temelja, tako da nismo nešto bogati, i to poljoprivredno zemljište je najveći resurs sa kojim raspolažemo.

Pored toga što je najveći resurs, to je i strateški važno zbog hrane. Zato bih zamolio ministra da objasni - zbog čega po hitnom postupku i zbog čega nije bilo javne rasprave, da li postoji neki argument za to? S obzirom da mi devet godina znamo šta su naše obaveze kada je u pitanju SSP i odakle sada odjednom, kao navodno, mi želimo da zaštitimo našu zemlju od prodaje. Objasniću sada da u stvari ovim zakonom mi ništa ne štitimo.

Prvo, ovom izmenom zakona su ograničeni samo strani državljani, znači fizička lica koja žele da kupe zemlju i ovde su postavljeni neki uslovi koji meni deluju stvarno nemogući. Ne znam da li će se pojaviti u narednih 10 godina, s obzirom da prvo mora da bude 10 godina prijavljen u toj lokalnoj samoupravi u kojoj želi da kupi zemlju, da je, ne znam, tri godine obrađuje, da ima prijavljeno poljoprivredno gazdinstvo, da ima mehanizaciju, itd, itd, i uz sve to može da kupi samo dva hektara.

Meni ovo deluje da su to uslovi koji deluju strogi, gde bi kao navodno da odvrate fizička lica od kupovine zemlje. Međutim, fizička lica nisi ni zainteresovana da kupuju zemlju ovde, osim nekih možda entuzijasta kojima se možda sviđa u Srbiji, pa bi možda voleli da dođu, da imaju nešto, itd, ali to nisu ljudi verovatno koji imaju nameru da se ozbiljnije bave poljoprivredom. Farmeri u EU, npr. sigurno imaju mnogo bolje uslove za bavljenje u svojim matičnim državama, nego što im Srbija to može ponuditi ovde, jer kad vide kako naši farmeri žive i u kojim uslovima rade i koliko se država zaista brine da im pomogne u tome, čisto nešto sumnjam da će navaliti da kupuju našu zemlju.

Ovaj zakon meni više liči kao jedan marketinški potez, jer u svim najavama na televiziji, evo zadnjih dana, se priča samo o toj restrikciji kupovine stranim državljanima, a to u suštini uopšte nije predmet koji je za nas bitan, jer tih stranih državljana koji će kupovati zemlju i nema. Tako da mi ništa time nismo zaštitili. Poljoprivredno zemljište su i do sada, a i buduće mogu da kupuju pravna lica, i domaća, i strana. Vlasnici tih pravnih lica mogu da budu i stranci, i građani Srbije, tako da za njih ne postoji nikakva restrikcija.

Da li je dobro da vlasnici firmi koji su strani državljani ili pak strane firme koje kupuju neke možda domaće firme koje će biti predmet nekih budućih privatizacija, stečaja itd, a koje imaju poljoprivredno zemljište u vlasništvu? Po meni ne, jer je poljoprivredno zemljište strateški važan resurs kojim ne treba da upravljaju stranci. Isto kao što ne treba da upravljaju vodom itd. Isto tako ne treba da upravljaju ni zemljom, niti da ga raspolažu, niti da mogu da ga iznajmljuju nekome, niti da mogu da ga oni prodaju.

Ono što je posebno čudno, mi smo sad kao potpisali SSP i sada smo se kao nešto narogušili na EU, pa sad kao uvodimo neke restrikcije. Da li ste videli neku reakciju njihovu na ovo? Ne. Oni znaju da njihovi državljani neće dolaziti ovde da kupuju, oni se zbog toga uopšte ne uzbuđuju. NJima je važno da mogu pravna lica da dolaze ovde i da pravna lica mogu da učestvuju slobodno u prometu i iznajmljivanju poljoprivrednog zemljišta, a mi time nismo sebe uopšte zaštitili.

Drugo, u plenumu je do sada izrečeno nekoliko pogrešnih stvari vezanih za naš Ustav, a tiče se imovine stranaca u Srbiji. Prvo, stranci mogu da imaju imovinu u Srbiji i Ustav to ne brani, ali ostavlja mogućnost da nama, Skupštini, da im eventualno to ograničimo nekim zakonom. Isto se to odnosi na zemljište. U članu 88. Ustava lepo piše da je zemljište slobodno, može da bude predmet trgovine, a da mi opet možemo, ako to smatramo da je potrebno da to ograničimo nekim zakonom.

Ovaj zakon koji je na dnevnom redu danas, koga ćete verovatno izglasati, jer vi ste glasačka mašina koja glasa na zvonce, a koje nije čak ni ovde, imam utisak da to zvonce stoji na Andrićevom vencu, pa da vam odatle šef stiska to zvonce, ćete izglasati i omogućiti da taj najvredniji resurs koji imamo može da dođe u posed bilo koga. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2016.

Hvala.
Ovaj amandman na član 54. definiše ulogu registratora, u ovom slučaju Privredne komore.
Ja sam tražio da se doda još jedan stav koji bi, pored vođenja tog osnovnog registra, gde ne piše praktično šta se sve u njemu treba nalaziti, da se striktno definiše da obavezno bude spisak aktivnih ugovora sa stambenim zajednicama koje taj profesionalni upravnik ima, spisak isteklih ugovora i spisak raskinutih ugovora.
Zbog čega je to važno? Pošto mi smatramo da će se vremenom pokazati i zbog otpora da profesionalni, pogotovo nametnuti upravnici neće biti prihvaćeni, ali svakako je dobro da postoje profesionalni upravnici, pa koja stambena zajednica želi da ih angažuje, neka ih angažuje. Toj stambenoj zajednici će biti potrebne određene informacije da bi one stekle uvid u taj rad šta su ti ljudi radili pre toga.
Ovaj amandman se upravo odnosi na to da ima neka istorija njihovog rada sa ostalim stambenim zajednicama.
Ujedno bih hteo da pitam ministarku, s obzirom na to da je u planiranju ovog člana zakona, gde se definiše Privredna komora kao registrator i koja će obavljati i druge poslove vezane za profesionalne upravnike, sigurno su morali da planiraju neke resurse. Ja to u obrazloženju zakona nisam video i te resurse su mogli da planiraju samo na osnovu toga što bi mogli da daju neku procenu koliko bi bilo tih profesionalnih upravnika, a da bi to dali, moraju da znaju koliko će biti otprilike stambenih zajednica, pa bih želeo da pitam ministarku, iako smo to više puta ponovili, na osnovu čega su i da li postoji analiza koliko će biti stambenih zajednica u Srbiji? Hvala.

Imovinska karta

(Kragujevac, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 30.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:25