NENAD BOŽIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1971. godine u Smederevskoj Palanci, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Živi u Kragujevcu.

Diplomirao je 1997.godine na Mašinskom fakultetu u Beogradu i zaposlio se u Institutu Goša u Beogradu, gde stiče prva iskustva kao inženjer. Od 2000. do 2004. godine, radio je u Sloveniji i Nemačkoj gde je specijalizovao projektovanje i razvoj mašina i opreme za industriju čelika, sarađujući sa kompanijama koje su lideri u toj oblasti (Siemens VAI MT i SMS Group). Godine 2004. se vratio u Kragujevac i osnovao mali projektni biro za projektovanje i razvoj mašina i industrijske opreme. Učestvovao je kao projektant i projekt menadžer na preko 50 projekata implementacije opreme u čeličanama širom sveta. Član je Project Management Istitute (PMI) iz SAD, kao i PMI Serbia Chapter-a.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Govori engleski i slovenački.

Oženjen, otac dve ćerke.

Osnovne informacije

  • Poslanička grupa Dosta je bilo
  • Kragujevac
  • Smederevska Palanka
  • 1971
  • inženjer

Statistika

  • 16
  • 0
  • 17
  • 2
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2016.

Hvala.
Ovaj amandman na član 54. definiše ulogu registratora, u ovom slučaju Privredne komore.
Ja sam tražio da se doda još jedan stav koji bi, pored vođenja tog osnovnog registra, gde ne piše praktično šta se sve u njemu treba nalaziti, da se striktno definiše da obavezno bude spisak aktivnih ugovora sa stambenim zajednicama koje taj profesionalni upravnik ima, spisak isteklih ugovora i spisak raskinutih ugovora.
Zbog čega je to važno? Pošto mi smatramo da će se vremenom pokazati i zbog otpora da profesionalni, pogotovo nametnuti upravnici neće biti prihvaćeni, ali svakako je dobro da postoje profesionalni upravnici, pa koja stambena zajednica želi da ih angažuje, neka ih angažuje. Toj stambenoj zajednici će biti potrebne određene informacije da bi one stekle uvid u taj rad šta su ti ljudi radili pre toga.
Ovaj amandman se upravo odnosi na to da ima neka istorija njihovog rada sa ostalim stambenim zajednicama.
Ujedno bih hteo da pitam ministarku, s obzirom na to da je u planiranju ovog člana zakona, gde se definiše Privredna komora kao registrator i koja će obavljati i druge poslove vezane za profesionalne upravnike, sigurno su morali da planiraju neke resurse. Ja to u obrazloženju zakona nisam video i te resurse su mogli da planiraju samo na osnovu toga što bi mogli da daju neku procenu koliko bi bilo tih profesionalnih upravnika, a da bi to dali, moraju da znaju koliko će biti otprilike stambenih zajednica, pa bih želeo da pitam ministarku, iako smo to više puta ponovili, na osnovu čega su i da li postoji analiza koliko će biti stambenih zajednica u Srbiji? Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Hvala.
U Kragujevcu postoji firma koja se zove „Zastava inpro“ i koja je do skoro zapošljavala negde preko 300 zaposlenih, a od toga su 145 zaposlenih bili invalidi rada. Firma je inače osnovana 2011. godine i osnovana je sa namerom da se invalidi rada iz bivše „Zastava“ grupe, svih tih firmi, sakupe na jednom mestu i da se u jednoj firmi organizuje rad za njih. Firma se inače bavi proizvodnjom autoprikolica i još neke druge metalne galanterije. Pre dva meseca je njena imovina, u najvećoj meri, a to su oprema i mašine, pošto ona nema nekretnine, prodata njihovom partneru, dosadašnjem, francuskoj kompaniji „Trigano“, koja je od tih 300 radnika preuzela negde oko 160 radnika. Pošto firma više nema sredstva za proizvodnju i nema šta da radi, postali su praktično tehnološki višak. Pored toga, tim radnicima, koji više nisu mogli da nastave da rade u toj novoj francuskoj firmi, su ostale neisplaćene neke zarede i oni su još pre dva meseca stupili u štrajk glađu, koji su trenutno prekinuli kao štrajk glađu, ali su nastavili protest, gde je 28 invalida rada u protestu. To su teži invalidi i lošeg su zdravstvenog stanja. Pored isplate zaostalih zarada i povezivanja radnog staža, traže da im se da adekvatni socijalni program nekim prevremenim penzionisanjem ili na neki drugi način reši status. Pisali su pored nadležnih ministarstava i premijeru Srbije.
Pitanje za Vladu Srbije – zašto Vlada ignoriše invalide rada „Zastave inpro“ koji su lošeg zdravstvenog stanja, a proglašeni su tehnološkim viškom? Zašto je ostavila stotine hiljade zaposlenih u društvenim preduzećima bez zaostalih zarada i povezanog radnog staža?
Utvrdili smo da mnogim pravnim licima, a to su preduzeća koja su uglavnom izvoznici, nije izvršen povraćaj PDV za mesece avgust i septembar. Rok za povraćaj PDV za mesec avgust je bio 1. novembar, a za mesec septembar je bio 1. decembar. Preduzeća su dobila informaciju iz poreske uprave da nema dovoljno novca za povraćaj svim firmama odjednom.
Pitanje za Ministarstvo finansija i poresku upravu – kako je moguće da u uslovima suficita budžeta, kako je to poslanicima i građanima kazao ministar finansija, nema novca za povraćaj sredstava? Ove firme su već platile PDV u budžet i kako je moguće da moraju da čekaju na povraćaj.
Šta ste uradili sa parama koje su uplatili? Ovaj problem imaju mnoga druga preduzeća u Srbiji, jer povraćaj PDV kasni svima. Kojim aktom Ministarstva finansija ili poreske uprave su utvrđeni kriterijumi za redosled povraćaja PDV u slučaju nedostatka novca za isplatu svim pravnim licima koja čekaju povraćaj? Zašto akti sa kriterijumima za povraćaj nisu javno dostupni?
Građani sela Brzan u opštini Batočina su nam javili da njihove parcele pored reke Morave su zauzete prirodnom izmenom toka reke. Kako nisu u mogućnosti da raspolažu svojim parcelama, uredno im stižu rešenja poreza za imovinu. Zakon o javnoj svojini, član 9. glasi: „vode, vodotoci i njihovi izvori, mineralni resursi, resursi podzemnih voda, geo-termalni i drugi geološki resursi, rezerve mineralnih sirovina i druga dobra koja su posebnim zakonom određena kao prirodna bogatstva u svojini su Republike Srbije.“ Zakon o vodama član 12. stav 1. koji inače nije promenjen ovom novom izmenom, Republika Srbija ima pravo preče kupovine vodnog zemljišta. Prema zakonu vlasnici parcela koje su postale vodno zemljište, jer ih je zauzela reka Morava, koja je u svojini Republike Srbije, moraju prvo ponuditi svoje parcele Republici Srbiji, koja ima pravo preče kupovine.
Goran Milanović iz sela Brzan, je uputio ponudu za prodaju svoje parcele Ministarstvu poljoprivrede i zaštiti životne sredine, nije još uvek dobio zvaničan odgovor. Znači, građani ne mogu da raspolažu svojom imovinom, jer je koristi država bez ikakve naknade, a pri tome im naplaćuje porez na imovinu.
Pitanje za Ministarstvo poljoprivrede i zaštitu životne sredine – kada će Ministarstvo poljoprivrede odgovoriti na pitanja građana vezana za njihove ponude za otkup zemlje. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Hvala.
Moj amandman se odnosi na član 6. Zakona o izmenama i dopunama, tj. na član 8e koji je dodat u zakonu. Rekao bih kratko o tom članu, znači, ja pozdravljam odluku da se vrši kontrola sprovođenja programa, to je u redu. Propisali ste tamo uslove i za kontrolora i šta su dužna lica koja se kontrolišu, tj. firme da preduzmu i to je sve u redu.
Moj amandman se odnosio kao jedna dopuna na sve to, da izveštaji kontrolora se objavljuju na internet stranici nadležnog ministarstva mesečno, desetog u mesecu za prethodni mesec, naravno, ako je bilo kontrole.
Ovaj amandman je odbijen, i to uz obrazloženje da se ne prihvata iz razloga što izveštaj kontrolora predstavlja deo spisa upravnog predmeta koji sadrži službene i podatke o ličnosti, čija zaštita je uređena posebnim propisima kojima se uređuje zaštita podataka o ličnosti.
Moram sada ovde da naglasim da u ovom istom članu 8e, u poslednjem stavu, piše da „ministar bliže propisuje način i postupak obavljanja kontrole na licu mesta, kao i obrazac i sadržaj službene legitimacije kontrolora“. Znači, vi ste sad odbili amandman pozivajući se na spis upravnog dokumenta, za koji još uopšte niste ni propisali kako on treba da izgleda. Znači, i način obavljanja kontrole, kao što nije propisano ni službena legitimacija kontrolora.
Ja bih sad da vam dam jedan predlog. Prvo, smatram da nema razloga da postoje nikakvi lični podaci u tom izveštaju, a evo sada ću da vam obrazložim i zbog čega. Znači, mi u tom procesu imamo dva subjekta, to je kontrolor i kontrolisano lice. To kontrolisano lice je potpisalo ugovor da dobije sredstva po programu IPARD. Taj ugovor je verovatno zaveden u nekom registru ugovora, vodi se pod nekim brojem itd. Znači, kad kontrolor krene u kontrolu, on ide pod tim brojem ugovora i pod njim podnosi izveštaj, znači, ne upisuje sigurno matični broj lica, ako se radi o fizičkom licu, ako je to nosilac poljoprivrednog gazdinstva. Kao što znate, korisnici ne moraju biti samo fizička lica, tj. individualna, nego mogu biti i pravna, mogu biti firme, preduzetnici itd, a oni inače ne podležu sigurno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti, zato što su njihovi podaci matični brojevi, PIB itd, sve javni.
E sad, da bi, recimo, vi sproveli kontrolu, hajde da pretpostavimo da se radi o individualnom poljoprivrednom gazdinstvu, gde odlazi kontrolor u kontrolu, prvo kontrolor, hajde da kažemo, i on treba da bude zaštićen. On ima službenu legitimaciju na kojoj verovatno isto ima neki broj, znači, njegovi podaci ne moraju da budu otkriveni u tom izveštaju. Znači, on je kontrolor sa imenom i prezimenom i svojim službenim nekim brojem koji ćete mu dodeliti. Isto tako, u tom izveštaju on može da napiše broj tog ugovora ili kako god vi to vodite ili pošto je to registrovano poljoprivredno gazdinstvo, verovatno isto ima neki broj pod kojim se vodi, to isto može da bude deo tog izveštaja. Tako da nema razloga da postoje bilo kakvi podaci koji podležu zaštiti ličnosti. Smatram da ako tako uredite taj akt koji će opisivati kontrolu, vi možete sve te izveštaje staviti na sajt.
Drugo, zašto je dobro da ti izveštaji budu na sajtu? Valjda treba da imamo uvid u to kako se sprovodi program. Izveštaji o kontroli su jako važni. Ja sam stvarno pozdravio ovo kada sam video, rekao sam – ovo je super stvar i dobro je što se vodi računa o tome. Ali, ako to ostane samo u Ministarstvu, ako to nemaju mogućnost da vide sve zainteresovane strane, na kraju krajeva, i svi građani Srbije, onda to nema mnogo smisla. Tako da vam dajem predlog da vi to tako uredite i da onda lepo objavljujete te izveštaje i da mi možemo, građani Srbije, pa i mi poslanici, da to lepo pratimo na sajtu Ministarstva. Hvala.

Imovinska karta

(Kragujevac, 30.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno RSD 30.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:25