SAŠA RADULOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 7. juna 1965. u Bihaću (BiH).

U Sarajevu je završio II Matematičku gimnaziju i srednju muzičku školu, a 1989. godine završio je Elektrotehnički fakultet u Sarajevu, smer Automatika i elektronika. Napustio zemlju krajem 80-tih. Živeo je i radio u Nemačkoj, Kanadi i SAD.

U periodu od 1990. do 1994.godine radio je u nemačkom preduzeću Simens, u poslovima vezanim za nuklearne elektrane u Nemačkoj, Rusiji i SAD.

Od 1994. do 1996. bio je zaposlen u Antares-EDS-Amdahl-u, u Torontu, kao „rukovodilac razvojnog tima relacione baze podataka“. Od 1996. do 1998. imao je više zvaničnih funkcija u Interpra medicinskoj mreži (Interpra Medical Network), u početku kao potpredsednik za razvoj, a potom i kao jedan od članova Upravnog odbora.

Od 1997. do 2001. imao je funkciju generalnog direktora u kompaniji koja se bavila serverima za slike, TrueSpectre-u.

Zajedno sa kolegama iz kompanije, osmislio je arhitekturu i algoritme koji su obrađivali slike na serverima. Od 2002. do 2006. bio je savetnik više investicionih kompanija.

U Srbiju se vraća 2005. godine. Licencirani stečajni upravnik. Portfolio menadžer. Savetnik Asocijacije za mala i srednja preduzeća za poreski sistem. Stručni saradnik Saveta Evrope, OEBS-a, američkog Ministarstva pravde, Američke Ambasade, GIZ-a, NALED-a. Finansijski ekspert tužilaštva za stečaj i berzu.

Zajedno sa timom eksperata držao je treninge za tužioce, policijske inspektore za privredni kriminal, radne grupe i druge državne organe na temu privrednog kriminala i zloupotreba u stečaju, privatizaciji i na berzi.

Bio je konsultant bankama za probleme sa NPL-om. Radio je i kao finansijski ekspert Republičkog i Specijalnog tužilaštva u oblasti stečaja i berze. Sa timom eksperata držao je kurseve za tužioce iz oblasti privrednog kriminala.

Za novog ministra privrede postavljen je u rekonstruisanoj vladi Ivice Dačića (2. septembra 2013.godine) zamenjujući na tom mestu bivšeg ministra Mlađana Dinkića. Ostavku na mesto ministra podneo je 24. januara 2014. godine.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine postaje narodni poslanik kao predsednik partije Dosta je bilo.

Tečno govori engleski i nemački jezik. Oženjen, otac dvoje dece.

Osnovne informacije

Statistika

  • 214
  • 4
  • 187
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 7 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Stara Pazova

čeka se odgovor 9 meseci i 3 dana i 9 sati

Gospodine Raduloviću, ima li nade da posetite Staru Pazovu, i da zajedno sa vašom strankom održite neko predavanje ?

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Hvala.

Poštovani građani, dame i gospodo, složićemo se da su ovo dva izuzetno važna zakona za sve građane Republike Srbije, obrazovanje je izuzetno važna oblast i stoga nam je i zaista nejasno zbog čega po hitnom postupku usvajamo ova dva zakona, zbog čega je rasprava objedinjena, jer i jedan i drugi zakon, i o osnovnom obrazovanju i o visokom obrazovanju zahtevaju punu raspravu i zahtevaju više vremena od onoga što je dodeljeno Poslovnikom. Na žalost, rasprave su spojene, tako da imamo malo vremena.

Naravno da je želja svih nas da unapredimo stanje u obrazovanju, i u osnovnom i u predškolskom i u srednjoškolskom i visokom obrazovanju. Nažalost, bojim se iz ovih izlaganja koje ste čuli od poslanika „Dosta je bilo“ i drugih opozicionih poslanika, u mnogim oblastima se pravi korak nazad, počev od toga da ovo biranje direktora škola od strane ministarstva, to zaista ne bi trebalo tako da bude.

Ne postoji ni jedan razlog za to. Posao ministarstva bi morao da bude nadzor sistema, uspostavljanje jasnih pravila, uspostavljanje merila kvaliteta i nadzor nad sprovođenjem toga, ne izbor pojedinačnih ljudi. To je recimo jedan veliki korak nazad. Imamo pitanja, recimo ovih plagiranih doktorata o kojima smo govorili, propuštena je prilika da se napravi korak napred tu, jer imamo dosta izveštaja i o doktoratima guvernerke Narodne banke i gradonačelnika i ministra policije, gradonačelnika Beograda i predsednika opštine Novi Beograd. Znači, gde je dosta dokaza izneseno da se radi o plagijatima, vrlo je jasno pošto kompjuter uporedi tekstove i može precizno da, da podatke, nažalost nemamo neke velike pomake u toj oblasti.

Takođe, imamo neka zaista čudna rešenja gde ponovo ministarstvo i Vlada preuzimaju na sebe neke stvari koji je trebala da radi Skupština u pogledu akreditacionog tela Nacionalnog saveta itd. o tome je dosta već govoreno i ne razumemo zbog čega se ide u tom pravcu. Ide se i direktno kontra strategiji koja kaže da bi ta tela morala da budu nezavisna, ne samo od akademske zajednice, nego i od ministarstva i Vlade.

Ovo su sve neki koraci koji po nama idu zaista u pogrešnom pravcu. Nažalost, nemamo dovoljno vremena da o njima razgovaramo, na sve njih smo podneli amandmane. Imate jednu konfuziju koju ste uveli u zakon o visokom obrazovanju, gde ste pobrkali malo školsku godinu i godinu studiranja, o tome ćemo takođe govoriti kad budu amandmani u pitanju.

Međutim ja bih se okrenuo ka nekim stvarima oko kojih bi mogli možda, odnosno trebalo bi da možemo da se složimo. Deca su jako važna i mi mislimo da je obrazovanje pravo deteta. Šta mislimo pod tim? To znači da obrazovanje deteta ne sme da zavisi od ekonomske snage roditelja, odnosno, razumem, ministar je samo pomenuo jednom u svojim replikama kako nikada u Srbiji nisu bili udžbenici plaćeni iz budžeta. Mislim da je to jedna praksa koju bi morali da uvedemo iako to do sada nije bilo. Na primer, vršnjaci naših mališana i srednjoškolaca koji se obrazuju u dijaspori, u tim zemljama kao što su Kanada, Amerika, zemlje EU, dobijaju udžbenike plaćene iz budžeta, ne kupuju ih roditelji. Prosečna primanja domaćinstva u Srbiji su 57000 dinara, znači, ukupna primanja celog domaćinstva, gde ulaze i zarade, često i penzije penzionera koji pomažu roditeljima. Priznaćete da prosečna primanja od 57000 hiljada, poredeći to sa cenama udžbenika, gde jedan komplet košta od 10 do čak 17 hiljada dinara, vidite da to porodice ne mogu da podnesu.

Znači, ovo je nešto gde bi država trebala da se umeša i u osnovnom i u srednješkolskom obrazovanju. Onda se uvek postavlja važno pitanje da li to možemo da platimo? Gledajući tu situaciju u razvijenim zemljama zapada, gde su moja deca na početku pohađala školu, udžbenike dobijete, sveske dobijete i oni onda to rade tako da ne dobijete trajno, nego na korišćenje, pa naprave, recimo na četiri godine menjaju udžbenike, evo, ministar potvrđuje da zna za tu praksu i praktično roditelji i deca moraju da čuvaju te knjige, prenose ih na naredne generacije i onda se četiri puta smanje ti troškovi.

Ako pogledamo u Srbiji npr. u osnovnim školama je negde oko 560 hiljada dece, u srednjim školama negde oko 260 hiljada i ako obračunamo po ovom principu za sve njih, ukupan trošak da nabavimo udžbenike za svu decu u Srbiji iznosi negde oko 0,2-0,3% budžeta Republike Srbije. To vam je pet puta manje nego što je budžet predvideo recimo, za subvencije „Er Srbiji“. To je više od deset puta manje nego gubici koje smo platili za Železaru Smederevo 2014.-2016. godine. To je otprilike 2% subvencija koje se daju Srbiji za nesposobne ljude koji vode javna preduzeća ili za strane investitore koji nam pretvaraju zemlju u jeftinu radnu snagu.

Mislim da bi ove stvari morali da uvedemo u zakon. Mi smo predložili amandman koji kaže da je obrazovanje pravo deteta, da svi troškovi obrazovanja predškolskog, osnovne škole, srednje škole moraju da budu plaćeni iz budžeta. Novca kao što smo obrazložili ima dovoljno u budžetu i pored toga, mislim da bi trebalo neke standardne kvalitete uvesti, tako da bi trebalo ograničiti broj učenika u odeljenju u osnovnim i srednjim školama, broj dece po vaspitaču i da to stavimo na jedan takav nivo. Jer, ako zaista kažemo da je natalitet važan u Srbiji, ako zaista kažemo da je obrazovanje važno u Srbiji, složićete se, iza tih reči treba da stoji budžetsko opredeljenje Republike Srbije.

Prema tome, amandmani o kojima mi govorimo i nadamo se da će te uzeti u obzir i ove ispravke koje smo dali, a pogotovo ovaj član koji gleda ka budućnosti, da će te razmotriti to, jer budžetska izdavanja za tako nešto zaista nisu toliko velika. Obrazovanje jeste i moralo bi biti pravo deteta kao što vršnjaci naših mališana koji su otišli u dijasporu, a i sve više dece beži tamo, imaju to pravo, prepoznato je u tim državama. Srbija to sigurno može da plati. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Razumem da su udžbenici pomoćna sredstva, međutim njihov teret je prevelik. Naš predlog je da upravo ovim zakonom propišemo da to mora da se desi, odnosno da teret nabavke udžbenika padne na budžet Republike Srbije. Sredstava ima dovoljno ilustrovao sam brojevima. Ovo bi zaista morao da bude prioritet, čudno mi je da to do sada nije bilo, ne samo za vreme ove Vlade, nego i prethodne i one pre nje. Znači, ovo je jedna jako važna stvar. Rekao sam da budžet porodica nije dovoljan da to pokrije. Za obdaništa takođe, ta participacija od 20% je prevelika. LJudi to ne mogu da podnesu, vi sigurno znate koliko je predškolsko obrazovanje bitno. Znači, ovo su sve neke stvari koje bi mogle u ovom zakonu.

Mi smo predložili jedan član za koji mislimo da bi to pokrili, gde bi udarili temelje. Tako da posle recimo, taj Zakon o udžbenicima bi mogao da prati ovaj osnovni, krovni zakon gde smo te principe ustanovili.

Što se tiče ovih standarda, mislim da postoji jednostavan način da se propiše maksimum. Tako da, svi moraju da zadovolje maksimum i država mora to da isfinansira. U Beogradu je takođe to problem, ne samo u Novom Pazaru, recimo, gde imamo istu situaciju, gde ima puno dece, nedovoljno nastavnika, pa imamo velika odeljenja, a u nekim sredinama je to mnogo manje. Tako da ne govorimo o propisivanju minimuma, to je već drugo pitanje koje je osetljivo na sve stvari koje ste govorili i ruralne sredine, pitanje nacionalnih zajednica itd. nego govorimo o maksimumima koji se odnose recimo, na Novi Pazar kao što ste kazali, ali se odnose i na Beograd.

Mislimo da jednim ovako jednostavnim članom možemo temelj da stavimo da bi onda posle toga svi ostali zakona to mogli da prate. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Hvala.

Ne znam koliko minuta je govoreno o svemu osim o tački dnevnog reda, priča o stečajevima, ostala podmetanja koja zaista nikakve veze sa istinom nemaju. Naravno, ponosan sam na sve što sam radio u stečajevima, spasio dosta imovine za poverioce, mnogi ljudi su završili u zatvoru zbog toga, zbog onoga što sam radio. Da postoji išta što je sporno oko toga do sada, pet godina je već prošlo od kako su na vlasti, bili bi procesuirani. Trebalo bi da se sete dok sam bio ministar šta su govorili. Međutim, poenta svega ovoga je – pet godina su na vlasti, ni jednu od ovih stvari o kojima samo pričaju nisu uradili. Znači, slušati ovde ne znam koliko minuta zaista zamajavanje svih građana Srbije nekim stvarima koje nikakve veze sa temom nemaju. Ovo je jako važna tema koju imamo danas, znači dva zakona – Zakon o osnovnom obrazovanju, Zakon o visokom obrazovanju, treba da raspravljamo o tome. Imamo jako malo vremena zato što je objedinjena rasprava, po nama, iz neobjašnjivih razloga. Zakon je još i po hitnom postupku. Neke stvari u zakonu ne valjaju. Treba da razgovaramo.

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Hvala.

Prvo pitanje ide za ministra rada Đorđevića – ko je vlasnik „Goše“? Da li je Ministarstvo rada pokrenulo inspekciju u „Goši“? Da li Zakon o radu predviđa da zaposleni primaju platu ili ta odredba zakona ne važi za radnike „Goše“?

Drugo pitanje za ministra obrazovanja Šarčevića – da li zna da su prosečna primanja domaćinstva u Srbiji 57.000 dinara, a da je za opremanje đaka potrebno između 15 i 20.000 dinara? Da li zna da ozbiljne zemlje u svetu vode računa o natalitetu i obrazovanju i da deci nabavljaju udžbenike? Recimo, moja deca su išla u školu u Kanadi, u Americi i tamo su dobili sve udžbenike. Zbog čega toga nema u Srbiji? To nije velika stavka u budžetu, a jako je važna za sve roditelje u Srbiji, posebno važna za podsticanje nataliteta i roditeljstva.

Treće pitanje ministarki saobraćaja Mihajlović – da li zna da „Er Srbija“ od 2014. do 2016. godine dobila je preko 160 miliona evra subvencija iz budžeta, poklon, da je to višestruko više nego što je JAT ikada dobijao – da li zna da nije dobila taj poklon, „Er Srbija“ bi napravila gubitke od preko 150 miliona evra, tako da fiktivno prikazuje dobit. Da li zna da je Aerodrom pored ovog novca indirektno subvencionira „Er Srbiju“ tako što i oslobađa plaćanje od taksi, oslobađa dugove itd. Kada će ovu praksu prekinuti?

Četvrto pitanje ide predsednik Odbora za bezbednost Skupštine Republike Srbije, poslanička grupa DJB je podnela zahteva za hitnu sednicu Odbora za bezbednost, na koju bi bili pozvani ministar inostranih poslova Dačić i direktor BIA Gašić, gde bi se diskutovalo o bezbednosnim pretnjama koje stižu iz Makedonije o kojima čujemo samo preko medija, mesto za raspravu o ovakvim stvarima jeste Odbor za bezbednost, da čujemo odakle potiču pretnje, koliko su velike i zbog čega je Vlada povukla tako važan, ozbiljan potez kao što je povlačenje cele ambasade iz Skoplja. Moramo poštovati institucije sistema o institucijama koje treba da vrše nadzor nad radom Vlade.

Peto pitanje ide ministru odbrane, za vreme čitanja ekspozea, pročitao sam biografije ministara i pitao ministarku, tadašnju mandatarku, o kvalifikacijama ministara. Nisam dobio odgovor. Pitanje ću ponoviti, recimo za Aleksandra Vulina, bio je pomoćnik direktora marketinga u firmi „Super pres“, zatim direktor marketinga u firmi „Kolor pres“, zatim odgovorni urednik nedeljnika „Pečat“ i kolumnista u više dnevnih i nedeljnih listova, završio je Pravni fakultet u Kragujevcu, tako piše u njegovoj biografiji.

Pitanje za ministra je kada je završio Pravni fakultet u Kragujevcu i šta ga po njegovom mišljenju na osnovu njegove biografije koju je sam dostavio Skupštini kvalifikuje da bude ministar odbrane?

Šesto pitanje ide ministru trgovine LJajiću – da li je istina da je vlasnik „Informera“ suvlasnik u firmi za preprodaju malina? Da li ministar zna da prekupci i nakupci ubijaju malinare i šta će uraditi da to spreči, da sav profit od rada koji malinari ulažu ide ka prekupcima i nakupcima?

Sedmo pitanje je pitanje za ministra poljoprivrede Nedimovića, poljoprivrednike u Srbiji je pogodila velika suša koja će imati nesagledive posledice po njih, mnogi su uzeli kredite, zadužili se, imaće veliki problem da nastave da posluju dalje.

Pitanje je – šta je sa velikim projektima koji su najavljivani za navodnjavanje, koji su tobože trebali da dođu od investicija, od Arapskih investitora i šta će uraditi po pitanju suše i pomoći našim poljoprivrednim gazdinstvima?

Osmo pitanje ide ministru finansija Vujoviću – koliko je dana od početka godine ministar bio u Srbiji, a koliko u inostranstvu i koliko je bio u Srbiji na svom radnom mestu?

Drugo pitanje je privredni rast u prvih šest meseci ispod 1,3% budžet je najavio tri posto, kako očekuje da do kraja godine rast bude oko pet posto i iz kojih to sektora i koje su to nove projekcije rasta budžeta Republike Srbije?

Zatim, 24 puta do sada smo postavljali pitanje predsedniku Republike, bivšem premijeru i postavili smo 16 puta pitanje predsednici Skupštine, na koje ni jednom nismo dobili odgovor. Član 287. Poslovnika kaže da se odgovori dostavljaju u pisanom obliku.

Pitanje za predsednicu Skupštine je kada će zakazati sednicu…

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Hvala.

Poštovani građani Republike Srbije, dame i gospodo, prvo pitanje ide za predsednika Republike. Ustav Republike Srbije u članu 111. kaže da predsednik Republike izražava državno jedinstvo Republike Srbije.

Predsednik Republike je zadržao funkciju predsednika SNS. To je radio i Boris Tadić 2008. godine. Nakon toga, Tomislav Nikolić je imao dovoljno sluha za poštovanje Ustava i podneo je ostavku na mesto predsednika SNS i preneo je sadašnjem predsedniku Republike.

Član 6. Ustava kaže da niko ne može vršiti državnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima. Ustav je ovde veoma jasan i u članu 115. kaže da predsednik ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Takođe, predsednik Republike kada je najavljivao odnosno davao mandat mandatarki je kazao da će se mandatarka baviti ekonomski pitanjima i pitanjima digitalizacije, a da će političke teme obrađivati prvi potpredsednik Vlade Ivica Dačić.

Član 125. Ustava kaže u stavu 2. da predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednačenom političkom delovanju Vlade, usklađuje rad članova Vlade i predstavlja Vladu. Na osnovu kog člana Ustava je predsednik Republike izmislio funkciju dva premijera, ekonomskog i političkog?

Od juna meseca kada je napravljen ovaj saziv Skupštine prošlo je više od godinu dana. Predsedniku Vlade, sadašnjem predsedniku Republike, poslanička grupa Dosta je bilo 22 puta je postavljala pitanja sa ove skupštinske govornice. Da bi građani razumeli, kada poslanik postavi pitanje nekom republičkom funkcioneru, kao što ja to činim danas, stručna služba Vlade sastavi dopis i taj dopis ode državnom funkcioneru koji je dužan, u skladu sa članom 287. Poslovnika da da traženo objašnjenje ili obrazloženje u pisanom obliku u roku od 15 dana. Predsednik Vlade to ni jednom nije učinio.

Složićemo se svi da je poštovanje pravila i zakona jako važno. Kada građani vide da najveći i najviši državni funkcioneri ne poštuju pravila, onda se pitaju kako onda zakoni i jednaka pravila i jednaki uslovi mogu da važe za nas?

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Isto pitanje ide i predsednici Skupštine, koje su poslanici Dosta je bilo do sada postavili 14 puta, različita pitanja sa ove govornice i ni jedan jedini put predsednica Skupštine na njih nije odgovorila. Recimo, jedno od pitanja je kada će biti donet godišnji program rada Narodne skupštine kako to propisuje član 28. stav 1. Poslovnika? Znači, predsednica Skupštine po hitnom postupku zakazuje sednice, kolegijumi se ne održavaju, nikakav plan rada nemamo nego se sve dešava od danas do sutra, tako da je Srbija praktično u jednom kontinuiranom hitnom postupku koji sprovodi predsednica Skupštine.

Zbog čega predsednika Skupštine ne odgovara na pitanja poslanika? Prethodni put kada sam postavio ovo pitanje, kršeći Poslovnik član 287, to možete da vidite i iz stenograma, predsednika Skupštine se tobože čudila kako ne zna za ova pitanja i naložila je tobože sekretaru Skupštine da joj hitno dostavi ta pitanja kako bi mogla da na njih odgovori. Evo, od tada prođe dosta vremena i ponovo ni jedan jedini odgovor nismo dobili.

Ovo je jedan od glavnih razloga zašto predlažemo smenu, odnosno glasanje o nepoverenju i smenu, razrešenje predsednice Narodne skupštine, pa smo tu inicijativu i podneli i onda je javnost čula i od same predsednice Skupštine da će zakazati vanrednu sednicu Skupštine na kojoj će se diskutovati o predlogu za njenu smenu. Šta bi sa tim? Rekla je najkasnije za mesec dana. Prošlo je mnogo vremena. Ništa više o tome nismo čuli.

Način na koji krši pravila i način na koji krši Poslovnik mogao je lepo da se vidi juče, gde je poslanicima opozicije uskraćivala pravo na repliku. Recimo, nisam mogao da odgovorim, imam repliku na ono što je mandatarka odgovorila, odnosno nije odgovorila na moja pitanja i nisam dobio to pravo nego je odmah dato pravo dalje Marijanu Rističeviću, koji je bez ikakvog ograničenja nastavio da vređa i mene i ostale opozicione narodne poslanike, kršeći Poslovnik koji kaže da ovo nije dozvoljeno.

Imovinska karta

(Beograd, 03.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 70000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:32