Hvala.

Ponovo o izbornim uslovima, ovo je četvrti od zakona koje smo predložili, ovaj put o izboru predsednika Republike.

Znači, trudimo se da dođemo do fer i poštenih izbora, da sprečimo izborne krađe i da napravimo sistem koji će obezbediti fer uslove za održavanje izbora.

Očigledno, umesto da se diskusija o ovim stvarima dešava u Skupštini, da vladajuća većina konačno prihvati barem jedan predlog za diskusiju, opozicionu diskusiju u plenumu, da omogući jednu raspravu po ovako važnom pitanju, umesto toga mi imamo razne Soroševe nevladine organizacije koje sazivaju i vlast i opoziciju, održavaju neke skupove, EU održava skupove unutar ovog doma, umesto da mi sami radimo na postizanju uslova za fer i poštene izbore.

Opozicija preti bojkotom Skupštine, ne zato što nam je bojkot cilj i ne zato kao što se podvaljuje da se bojimo izbora, upravo suprotno, nego zato što učestvovati na nefer izborima, na nameštenim izborima, na izborima na kojima se krade, na izborima za koje nemate normalno predstavljanje na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, na RTS-u itd, su besmisleni izbori, pošto kada vas neko pokrade, praktično cela borba nema smisla. To je kao da učestvujete u boks meču na kome su vam i ruke i noge vezane, a neko vas poziva da učestvujete na njima.

Ovim odnosom vladajuće većine pokazuje se da zaista ceo ovaj proces gde pokušavaju da ubede građane Srbije kako, tobože, pravi se napredak, kako se tobože rade ustupci, kako se tobože trude da postignu fer uslove za izbore, padaju u vodu, jer evo nas u ovom najvišem domu Republike Srbije, zakonodavnom telu, pokušavamo da pokrenemo razgovor o ovom važnom pitanju i očigledno nema volje da se u tome učestvuje. Vladajuća većina izgleda i dalje glasa samo na zvonce.

Ono što ovaj zakon daje, odnosno predlog zakona je sprečavanje situacije da glasaju mrtvi građani Republike Srbije i da glasaju građani koji nisu u zemlji u vreme izbora. Sistem je vrlo jednostavan, građani znaju da danas mogu da odu na sajt Ministarstva lokalne samouprave, da tamo ukucaju svoj matični broj i da provere na kom biračkom mestu glasaju.

Ova izmena bi naložila da se tom softveru samo doda jedan mali deo, koji bi nakon izbora pokazao da li je zabeleženo da su glasali ili ne. Tako bi mogli članovi porodice da preko matičnih brojeva provere da li su možda neki njihovi umrli članovi porodice glasali. Tako bi ljudi koji su napustili zemlju mogli jednostavno preko interneta da provere da li je neko glasao umesto njih. Znači, ako glasaju mrtvi, ako se glasa umesto ljudi, nemamo fer i poštene izbore. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Obrazovanje je budućnost jednog naroda, jedne nacije, jedne države. Ulaganje u obrazovanje je jedna od ključnih stavki ako narod, odnosno država imaju nameru da imaju budućnost.

Nažalost, u Srbiji, cena obrazovanja je velika, odnosno obrazovanje nije besplatno kada pogledate cene udžbenika koju roditelji moraju da nabave, da ne govorim o priboru i svim ostalim stvarima koje su potrebne osnovcima i srednjoškolcima, da ne govorimo o svim ostalim troškovima koji se kaleme na to, obrazovanje je izuzetno skupo.

Mi predlažemo da svi udžbenici za sve škole, osnovne i srednje u Srbiji, budu besplatni, odnosno da budu nabavljeni iz budžeta. Sad, ovome se protivi onaj izdavač udžbenika koji je najveći u Srbiji, a to je verovali ili ne, nemačka kompanija „Klet“, koja preko Slovenije i Hrvatske praktično štampa preko 60% udžbenika u našim školama za našu decu. Ne znam da li svi građani to znaju, ali ovo je nešto što bi morali da znaju, ono što ne razumem je zašto vlast trpi ovakvo stanje.

Znači, em nam neko ko ima direktan interes za jeftinu radnu snagu u Srbiji, a to je Nemačka, za Nemačku je ovaj prostor, prostor jeftine radne snage, ceo Balkan, ne samo Srbija, nego da naša Vlada ne razume da je ovo jedana nenormalna situacija.

Sve svetske sile su kolonijalne sile. Sve kolonizuju negde u svetu i imaju neke interese. Nema prijatelja među velikim silama. Za zemlju kao što je Srbija i za ostale zemlje na Balkanu pitanje je – a ko kolonizuje vas i zarad kojih resursa? Glavni resurs koji Nemačka traži u Srbiji je jeftina radna snaga. Prvo naša deca, koju vuku u Nemačku, kvalifikovana radna snaga i onda nekvalifikovana radna snaga koja treba da radi u njihovim fabrikama za jeftinu radnu snagu u Srbiji. Pa su onda u tim svojim namerama, naravno, otišli korak dalje i ušli u samo obrazovanje, pa nam štampaju udžbenike u kojima našu decu uče onako kako to njima odgovara. Tako u srednjim školama na završnim godinama, gotovo u svim srednjim stručnim školama, posebno u medicinskim školama, imate već agencije koje našu decu direktno vode u Nemačku na rad. Imamo našu Nacionalnu službu za zapošljavanje koja ima programe za zapošljavanje naše dece i ljudi u Nemačkoj. Ovo je neverovatna stvar. Ni jedna suverena zemlja u svetu nije dozvolila ovakav upliv kolonizatora koji je zainteresovan za jeftinu radnu snagu na Balkanu.

Nemačka, pod plaštom EU, kolonizuje Balkan. Mi treba iz toga da izađemo. Prvi korak je da preuzmemo nazad naše udžbenike i da ih štampamo za svu decu. Hvala.

Hvala.

Ovo su četiri zakona, o prvom sam već diskutovao, a ovaj se tiče o osnovama sistema obrazovanja, odnosi se i na osnovno i na srednje i na predškolsko, tako da imamo četiri zakona koji praktično nose istu priču.

Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod, za svaku naciju, za svaku državu. Nažalost, mi smo potpuno naše obrazovanje prepustili raspadu i prepustili uticajima van zemlje. Preko 60% udžbenika u Srbiji štampa nemačka kompanija „Klet“. Ovo je neverovatno stanje. Ta nemačka kompanija „Klet“ preko svojih kompanija u Sloveniji i Hrvatskoj u stvari kontroliše tržište udžbenika u Srbiji i tamo u te udžbenike stavlja stvari koje su njima od interesa, a očigledno su kod nas provere jako slabe, odnosno niko ništa ne proverava, pa se u udžbenicima pronalaze stvari tipa da je „danak u krvi“ bio jedan od načina da deca u Srbiji napreduju u vreme dok je uziman danak u krvi.

Danas, na sreću, nemamo danak u krvi, ali imamo drugačiju politiku. Ta politika je politika odvođenja ljudi iz Srbije. Mi imamo veliko iseljavanje svake godine, veliki broj naših ljudi napušta zemlju, uglavnom idu u Nemačku. U Srbiji ostaje jeftina radna snaga i tu imamo veliki manjak radne snage, pa je izgleda politika vlasti da se taj manjak radne snage za nemačke kompanije za motanje kablova u stvari nadomesti migrantima.

Imate izjavu predsednika SNS krajem 2018. godine za „Tanjug“, gde je jasno kazao da Srbija ima veliki minus u stanovništvu, godišnje se odseljava veliki broj građana, ali nam u pomoć stižu migranti, tako da ćemo do 2028. godine, kako kaže predsednik SNS, imati nulti saldo, odnosno broj migranata koji ostaje u Srbiji će se izjednačiti sa brojem naših ljudi koji napuštaju zemlju, a onda od 2030. godine na dalje imaćemo pozitivan saldo, kako kaže predsednik SNS, odnosno biće više migranata koji ostaju nego ljudi koji napuštaju zemlju.

Ovo znači da Srbija nestaje. Malo matematike vam govori da u narednih 20 godina Srbije praktično više neće biti. Mi ćemo kao pojedinci postojati, ali ovo više neće biti naša zemlja. Ovo moramo da sprečimo i to počinje od obrazovanja. Mi treba da učinimo obrazovanje pravom deteta, da ukinemo monopol nemačke kompanije na štampanje udžbenika, da prekinemo sa programima zapošljavanja naše dece u Nemačkoj, da obezbedimo besplatne udžbenike plaćene iz budžeta za svu decu u Srbiji. Zamislite, to možemo da platimo. Da obezbedimo sve udžbenike, to vam je negde oko 0,27%, sad i manje, budžeta Republike Srbije. Ovo je nešto što je u interesu budućnosti Srbije. Ako ne uradimo neke stvari, situacija jeste dramatična, nestajemo kao zemlja i narod. Hvala.

Hvala.

Ovo je treći od četiri zakona koji se tiču obrazovanja. Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod i za svaku državu. Od kvaliteta obrazovanja zavisi budućnost nacije. Nažalost, u Srbiji obrazovanje je izuzetno skupo, kompleti udžbenika su jako skupi. Napravljeno je neko tržište udžbenika koje je neshvatljivo za bilo koju uređenu demokratiju. Građani možda ne znaju, ali u svim zapadnim zemljama sveta, ali ne samo zapadnim zemljama, u Rusiji npr, u Bocvani, u mnogim zemljama na svetu svi udžbenici za svu decu su besplatni. Ne samo udžbenici, nego su besplatni, odnosno plaćen iz budžeta takođe i materijal predškolskog obrazovanja, topli obrok, sveske, olovke, znači svi troškovi obrazovanja su plaćeni za svu decu.

Nažalost, u Srbiji, umesto da se država stara o tome da olakša roditeljima i da omogući kvalitetno obrazovanje, mi imamo sistem u kome je najveći izdavač udžbenika, posebno za decu u osnovnim školama, jako je dobro što su deca ovde da čuju ovaj deo rasprave, štampa nemačka kompanija „Klet“. Potpuno je nenormalno da u jednoj suverenoj zemlji strana kompanija štampa 60% udžbenika za našu zemlju i da kontroliše toliki deo tržišta. Kada se jedan od ministara iz prethodne vlasti pobunio protiv ovoga, prebijen je jedan od državnih sekretara i on je smenjen. Nejasno je zašto bi naša vlast podržavala ovu kolonijalnu politiku Nemačke na Balkanu.

Sve svetske sile su kolonijalne sile. Sve svetske sile kolonizuju negde zarad nekih interesa, zarad resursa. Kolonizuju se zarad nafte, zarad rudnih bogatstava. Nemačka kolonizuje Balkan već 200 godina zarad jeftine radne snage. Prvi ulazak na to je ulazak preko tržišta, odnosno preko obrazovanja, u ovom slučaju preko udžbenika i drugih stvari koje rade. Neverovatno je da je Vlada Republike Srbije dozvolila da naša Nacionalna služba za zapošljavanje, kojoj se daje 1,5% od svake plate, to su oni doprinosi za nezaposlenost, da od tog novca pravi programe za zapošljavanje naših ljudi u Nemačkoj. Srbija se prazni, Srbija nestaje i mi to moramo da zaustavimo. Prvi korak je obrazovanje. Drugi korak je da stvorimo uslove da naši ljudi imaju dobar posao u Srbiji, a ne da privilegujemo strane kompanije i njihove interese u Srbiji.

Nažalost, izgleda da je politika Vlade da ove naše ljude koji napuštaju zemlju zameni migrantima i to je rekao eksplicitno i predsednik SNS, tako da negde od 2030. godine bude veći broj migranata koji ostaju nego ovih koji napuštaju zemlju. Srbija nestaje i to moramo da zaustavimo. Ovo je apel da promenimo ključnu stvar, a ona jeste u obrazovanju. Besplatni udžbenici za sve! Hvala.

Hvala.

Ovaj Zakon je o predškolskom obrazovanju i vaspitanju i mi predlažemo da svi vrtići za svu decu u Srbiji budu plaćeni iz budžeta. Time bi se izjednačio Beograd sa ostatkom Srbije. Ne znam da li građani znaju, u Beogradu 80% troškova vrtića plaća budžet, 20% plaćaju roditelji, veliki problem je što nema dovoljno vrtića, pa ne mogu roditelji da upišu decu u vrtiće, koji su potrebni.

Mi se zalažemo da svi vrtići, u svim delovima Srbije, ne budu pitanje koje će rešavati lokalna samouprava, nego da to budžet Republike Srbije preuzme na sebe, zato što je to strateška stvar za budućnost Srbije. Najnovija istraživanja nam govore da deca koja su u nekom uzrastu od tri, četiri, pet godina, značajno je to vreme za razvoj deteta i u to vreme već treba krenuti sa promenama. Mi se zalažemo za jedan finski model, koji bi praktično unapredio značajno obrazovanje u Srbiji, tako da se ne bubaju činjenice, nego da se uče deca kako da razmišljaju, kako da povezuju činjenice i kako da se kritički odnose prema svim informacijama koje dobijaju.

Znači, predlažemo da budžet nosi ovu stavku. Za budžet je to minorna stavka, a značilo bi veliku stvar za svu decu i za sve roditelje u Srbiji. DJB se zalaže za to da obrazovanje bude u pravom smislu te reči pravo deteta, tako da svako dete koje je državljanin Republike Srbije ima neka prava koja smo im dali zakonima.

Prvo pravo je pravo na obrazovanje i ono polazi od predškolskog uzrasta, preko osnovne škole, srednje škole, sve do univerziteta, da svako dete, bez obzira na ekonomsku snagu svog roditelja, može da dobije iste uslove. Ono se oslanja i na plaćene vrtiće, na plaćene udžbenike za osnovnu i srednju školu, na plaćen topli obrok, za plaćen prevoz, znači da deca koja moraju da idu do škole da se država postara da imaju prevoz do škole o trošku države, ne bi li obrazovanje zaista bilo pravo svakog deteta, a ne da privilegovana budu ona deca čiji roditelji imaju više novca.

Ovo je inače stanje, neko će kazati – ali to je socijalizam. Ovo nije socijalizam, ovo postoji u svim zemljama zapada, jer sve shvataju da je obrazovanje strateška stvar za svako društvo i da im valja ulagati u obrazovanje. U Srbiji se to ne dešava, nego praktično postajemo kolonija jeftine radne snage i izvozimo našu decu, evo, sada već posle srednje škole država ima sredstava i može ovo da spreči, može da napravi program koji je u interesu i države i naroda i samih roditelja, neshvatljivo je da, evo, četiri godine smo u Skupštini u ovom savezu, da država ništa ne radi, odnosno vladajuća većina nije zainteresovana za ovu temu. Hvala.

Dva puta ste pročitali isto, ali dobro, to je sasvim u redu.

Kod predškolskog obrazovanja kazali smo da je jako važno da se deci, pogotovo u uzrastu od pet, šest godina, četiri čak, i to pokazuju već istraživanja u mnogim uređenim zemljama u svetu, da je to jako važan period za obrazovanje deteta, da deca koja dobiju priliku da se razviju u tom periodu imaju mnogo bolje rezultate kasnije u životu i da imaju mnogo bolje obrazovanje, samim tim i prilike u daljem životu.

To predškolsko obrazovanje je skupo za roditelje, u Beogradu još i dobijaju neku pomoć, a van Beograda zavisno od lokalne samouprave. DJB predlaže ovo pravilo da vrtići budu plaćeni za svu decu, u celoj Srbiji, da preuzme budžet Republike Srbije i da iz tog budžeta u stvari finansiramo sve vrtiće, da se izgradi dovoljan broj vrtića za svu decu, ne bi li deca u tom dobu od četiri, pet, šest godina dobila dobro obrazovanje i dobru osnovu za ostatak života.

Budžet može da plati ovo, ovo nije ogromna stavka, ovo je nešto što bi trebalo da prihvate svi narodni poslanici. Interesantno je da nikada ne razgovaramo o ovakvim stvarima, u svim mogućim situacijama diskutujemo o tome kako da privilegujemo strane investitore da otvore fabrike za jeftinu radnu snagu kod nas, a ne govorimo o našoj deci i onome što je njima potrebno da bi postigli kasnije uspehe u životu.

Obrazovanje je strateška stvar za svaki narod, za svaku naciju, za svaku državu. Nažalost, država Srbija, a i ostale zemlje na Balkanu su veliki izvoznici radne snage, veliki broj naših ljudi napušta zemlju, odlaze uglavnom u Nemačku, nemački jezik je najučeniji strani jezik u Srbiji, gde dobijaju poslove jer su plaćeni ispod cene domaće radne snage, a u Srbiji, nažalost, ostaje jeftina radna snaga koja se uglavnom zapošljava u nemačkim fabrikama za motanje kablova, koje dodatno subvencionišemo sa po 10.000 evra po radnom mestu.

Ovu situaciju treba da prekinemo, treba da se okrenemo domaćoj privredi i treba da se okrenemo našoj deci, da uložimo u obrazovanje i da napravimo sistem koji je dobar za našu decu. Sistem na koji treba da se ugledamo i model na koji treba da se ugledamo je finski model. U Finskoj je obrazovanje okrenuto ka tome da kod dece razvija kritičko mišljenje, da se ne bubaju činjenice napamet, nego da deca razmišljaju i uče kako da prezentuju ta svoja razmišljanja i kako da razviju taj deo, a ne bubanje napamet. Znači, nama treba korenita promena obrazovnog sistema i ovo je prvi korak u tom pravcu. Hvala.

Hvala.

Vlada se mnogo hvali time što je uspela da smanji deficit. Deficit je bio veliki, to naravno ne održava stvari i važno je da se deficit smanji i da to bude pod kontrolom. Nažalost, način na koji je smanjen deficit je potpuno pogrešan. On se sastoji od nekoliko delova. Dva dela se tiču smanjenja plata zaposlenih u javnom sektoru, to je bilo smanjenje plata lekara, smanjenje plata prosvetnih radnika, policije, vojske, zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, i smanjenje penzija.

Ovde govorimo o smanjenju plata u javnom sektoru i praktično ušteda za državu je bila nekih 200 miliona evra na godišnjem nivou. Sa druge strane, država je trošila kao pijani mornar, na subvencije je godišnje bacala po milijardu evra, konsolidovani budžet države o tome govori, imamo ogromne troškove na aktivirane garancije koje je država dala neodgovornim partijskim kadrovima u javnim preduzećima, kao što je "Srbijagas", kao što su preduzeća "Železara Smederevo", RTB "Bor", godinama se to provlačilo, radi se o stotinama miliona evra. Onda vidite da umesto da država uvede red, posegla je u džepove građana, u ovom slučaju u džepove prosvetnih radnika, u džepove penzionera, u džepove policije, vojske, zdravstvene struke, imamo potpunu raspad zdravstvenog sistema.

Veliki broj lekara, medicinskog osoblja, medicinskih sestara napušta zemlju i odlazi u Nemačku. To je posledica ovakvih zakona i neodgovornog odnosa države prema tome sektoru. Građani znaju koliko je teško doći do pregleda u državno zdravstvenom sektoru, tako se sve veći broj njih i pored jako niskog standarda odlučuje za privatni sektor i to je još jedan veliki udarac za džepove građana.

Sa druge strane svi porezi su povećani, PDV sa 8% na 10%, zatim sa 18% na 20%, ljudi su to već zaboravili. Sve akcize su povećane, i za duvan i na naftu, odnosno to se reflektuje u ceni benzina i dizela, zatim povećani su porezi na dobit, korporacija, pravna lica, paušalni porezi, uvedene su akcize na struju. Ovo je sve bio način da se smanji deficit, umesto da država uvede red. Svetska organizacija Global Financial Integrity govori o tome da se iz Srbije godišnje izvlači, nelegalno četiri milijarde evra. Za deset godina to je 40 milijardi evra, to vam je jedna cela ekonomija Srbije. Tu se uvodi red, a ne na platama lekara i prosvetnih radnika. Hvala.

Srbija ima veliki broj zakona koji su doneseni zarad direktnog interesa Nemačke u Srbiji. Takav je i Zakon o dualnom obrazovanju koji je potpuno neprimeren za uništenu domaću privredu u Srbiji i u stvari je napravljen da bi nemačke kompanije koje otvaraju fabrike za jeftinu radnu snagu u Srbiji dobile sistem koji je sličan istom tom sistemu u Nemačkoj.

Svi zakoni u Srbiji se donose pod plaštom Evropske unije. Građani verovatno ne znaju, u stvari unutar Evropske unije jedina zemlja koja se bavi Srbijom i celim Balkanom je u stvari Nemačka, koja interese svoje industrije podvodi praktično u jagnjećoj koži Evropske unije predstavlja građanima Republike Srbije kao nešto što je dobro za nju.

Sve svetske sile su kolonijalne sile, svaka kolonizuje negde zarad nekih interesa. Kolonizuje se zarad nafte, zarad rudnih bogatstava. Nemačkoj je potrebna radna snaga i kvalifikovana i jeftina radna snaga i to možete jasno da vidite iz govora predsednice Merkel, koja jasno govori o tome gde im je deficit i gde im je fokus. Srbija je za njih, a i ceo Balkan u stvari kolonija, odnosno prostor za jeftinu radnu snagu, za njihove korporacije. Ovaj zakon je praktično zakon koji se donosi, odnosno koji je donesen u interesu nemačkih kolonijalnih interesa u Srbiji.

Nemačka u poslednjih 200 godina, zajedno sa Austrijom pokušava da kolonizuje Balkan, zarad svoje industrije. Ovde se naravno ne radi o Nemcima kao narodu pošto Nemci kao narod su jedno, vlast je nešto sasvim drugo. Ta vlast u saradnji sa našom vlašću, u stvari donosi ove zakone i podvodi celu zemlju pod njihov interes, da nas pretvore u kolonije radne snage. Jedno od ključnih stvari koje je važno Nemačkoj pored ovog dualnog obrazovanja je naš odnos prema migranitma. Ti migranti takođe treba da budu zaposleni u njihovim fabrikama za motanje kablova i to je deo celog interesa Nemačke koji sprovodi na Balkanu.

Naš problem i naše pitanje je zašto Vlada Republike Srbije prati Nemačku politiku na Balkanu? Zbog čega donosi zakone koji su u njihovom interesu? Zar ne vide da pod plaštom EU koja se raspada i koja verovatno neće preživeti narednih pet godina, odnosno naredni EU parlament, zbog čega dozvoljava da se u toj jagnjećoj koži Nemačka sprovodi svoju kolonijalnu politiku na Balkanu?

Ovaj Zakon o dualnom obrazovanju treba ukinuti. Treba prekinuti sve subvencije Nemačkim kompanijama. Treba ih izbaciti iz obrazovanja, izbaciti njihovu kompaniju „Klet“ kao izdavača udžbenika. Država Srbija treba da nabavi sve udžbenike za našu decu i Nacionalna služba za zapošljavanje treba da prekine da vodi našu decu u Nemačku po svojim programima.

Mislim da je prvi korak Zakon o dualnom obrazovanju koji je interes nemačke kolonijalne politike na Balkanu. Hvala.

Hvala.

Ovaj zakon se tiče notara. Notari, izvršitelji su uvedeni da bi zaštitili bankarski interes u Srbiji. Ti notari praktično uzimaju veliki novac od overe dokumenata. Uvedeni su pod plaštom toga da nam je neefikasna overa unutar sudskog sistema i lokalne samouprave i da zbog toga moraju da postoje notari. U stvari predstavljaju jedno mesto kontrole građana Republike Srbije gde bez notara teško možete bilo šta da završite u Srbiji. Broj notara je ograničen i kontroliše ga vlast.

Oni zadiru čak i u izborno pravo, odnosno mogućnost građana Republike Srbije da se organizuju i prijave izborne liste. Ovim zakonom predlažemo da notari ne budu isključivo ti koji overavaju potpise za izbore nego da to mogu i dalje da rade i lokalne samouprave i sudovi. Postoje slučajevi gde postoje izuzeci i mislimo da su ovi slučajevi izbora jako važni da bi se omogućio lakši pristup svim političkim subjektima, izborima u Srbiji.

Ono što je problem za vreme izbora je da stranke vladajuće koalicije od kojih notari direktno zavise, kad se raspišu izbori uzmu se notare tako da ne možete ni da dođete do notar koji će vam overavati potpise i to traje, negde pet do deset dana i tek nakon toga počinju da se oslobađaju notari koji ozbiljno zatežu kada ih zovete da vam overe potpise. Ovaj zakon bi rešio taj problem, odnosno omogućio ponovo lokalnim samoupravama i sudovima da overavaju potpise prilikom izlaska na izbore.

Inače, notare bi u potpunosti trebalo ukinuti. Tehnologija se razvila u poslednje vreme. Razvila se jedna blok džendž tehnologija, ljudi iz IT industrije jako dobro znaju o čemu govorim. Ta blok džendž tehnologija bi u stvari mogla u potpunosti da zameni notare u Srbiji da više ne postoje. Da taj softver u stvari omogući overu dokumenata. Takav isti softver može da se primeni na sve javne registre čime bi se značajno pojeftinilo i poslovanje, a i olakšao život građana Republike Srbije. Tako da ove profesije koje služe da bi se stvorila uska grla i stvorila kontrola nad građanima Republike Srbije uglavnom i interesu banaka, baš kao i izvršitelji koji ne sprovode javni interes, nego interes banaka u Srbiji da bi se praktično ostvarila kontrola nad građanima.

Notare bi trebalo u potpunosti ukinuti. Ovaj zakon je samo prvi korak u tome da se ponovo overa potpisa za izbore i osnivanje političkih organizacija vrati u lokalne samouprave i u sudove. Hvala vam.

Hvala.

Zakon o protivustavnom otimanju penzija, odnosno njegovo dejstvo je zaustavljeno, međutim ono što se nije desilo je penzionerima nije vraćeno ono što im je protivustavno oteto. Radi se o 40% penzionera u Srbiji koji imaju penzije preko 25.000 dinara, njima je za četiri godine po tom zakonu koji je protivustavan i na kraju će izgleda morati Evropski sud za ljudska prava da utvrdi protivustavnost tog zakona pošto naš Ustavni sud očigledno nema hrabrosti da to uradi.

Penzionerima je oteto nekih 750 miliona evra za te četiri godine. Dosta je bilo se protivio tom zakonu od samog početka. Ovom izmenom predviđamo da se penzionerima u naredne četiri godine vrati sa kamatom sve što im je oteto. Tako da se mesec za mesec penzija koju dobijaju sada nadopuni sa novcem kojim im je otet u vreme važenja ovog protivustavnog zakona. Za četiri godine bi se taj novac isplatio.

Otimanje penzija, po nama, je bio jedan krajnje nemoralan čin, gde su penzioneri okrenuti protiv penzionera, 60% penzionera sa najnižim primanjima nisu dobili smanjenje, a ovi penzioneri, njih 40% je dobilo smanjenje, pa su prikazani tobože penzioneri koji imaju ogromne penzije. Pa su pominjani slučajevi od 100.000 dinara. Penzija od 100.000 dinara ima jako, jako mali broj penzionera, meri se u stotinama, a u stvari glavnicu ovog udara su podneli penzioneri koji imaju penzije između 25.000 i 45.000 dinara.

Znači, predlažemo da se penzionerima vrati sve što je oteto. Smanjenje penzija je bilo potpuno nepotrebna stvar. Godišnje je penzionerima uzimano nekih 180 miliona evra u proseku, na subvencije godišnje država baca oko milijardu evra, na aktivirane garancije država godišnje baca oko 300 miliona evra, na neplaćenu struju „EPS“ godišnje baca oko 200 do 300 miliona evra, zavisno od godine, „Srbijagas“ godišnje proizvodi gubitke od 300 miliona evra, a penzionerima je oteto 180 miliona i to se prikazuje kao ključnu namera za smanjenje deficita.

Država nije uvela red, a to je posao države, da uvede red, da prestaje da se baca novac. Međunarodne finansijske institucije utvrđuju da se iz države Srbije godišnje izvlači četiri milijarde evra nelegalno, deo novca se vraća kroz pranja para nazad u Srbiju, to vam je za 10 godina 40 milijardi evra, odnosno bruto društveni proizvod Srbije.

Srbija je bogata zemlja, treba samo da uvedemo red i da prekinu sa pljačkom.

Hvala vam.

Hvala.

Naredna tri zakona se tiču izgradnje mini-hidroelektrana. Građani, verovatno znaju, i to uglavnom sa društvenih mreža i sa interneta, da se veliki broj predivnih reka u Srbiji, rečica, planinskih reka trpaju u cevovode i praktično, uništava priroda, uništava ono što nam je Bogom danom u Srbiji.

Razne grupe građana su se suprotstavili tome, morali su svojim telima da branu reke, negde su uspeli, negde nisu uspeli. U stvari, ova tri zakona treba da postave zakonsku osnovu da se zabrani izgradnja mini-hidroelektrana i uništavanje naših reka.

Mehanizam koji je iskorišćen je sledeći. Za male hidroelektrane su definisane hidroelektrane koje imaju snagu manju od dva megavata, one srednje su između dva i 10 megavata, pa je zakonom koji prepisuje u kojim slučajevima se radi studija uticaja na životnu okolinu pre nego što se da dozvola da u zaštićenim zonama prirodne, u našim nacionalnim parkovima, kao što su Stara planina i druga, grade mini-hidroelektrane, i praktično, guraju reke planinske u cevi. Zakon je ostavio rupu i nije propisao da je za mini-hidroelektrane potrebno da se radi studija uticaja na životnu sredinu.

Ovo je uradila prethodna vlast. Ova vlast samo to nije promenila, nego je ostavila. I za vreme ove vlasti su, u stvari, i građane te mini-hidroelektrane, pa je jednom Uredbom o utvrđivanju koji projekti zahtevaju studiju, a koji ne, Vlada Republike Srbije, u to vreme Oliver Dulić su zaključili da za mini-hidroelektrane manje od dva megavata uopšte ne treba studija, a za one preko dva megavata možda treba studija i onda nijedna studija nije donesena.

Ovo vam je način na koji se stvaraju rupe kako bi se privilegovani neki partijski kadrovi, koji zarad partijskog reketa, praktično, dobijaju priliku da uništavaju naše reke.

Dosta je bilo predlaže ovom izmenom zakona da se u zakonu obaveže da svaka mini ili bilo koja hidroelektrana zahteva studiju o uticaju na životnu okolinu. Ovim bi se rešio veliki problem, zakonski rešio, koji imaju građani koji brane naše reke i na Staroj planini, na Kopaoniku, na Zlataru, na drugim, čak i na KiM i da se onemogući privatnim investitorima da uništavaju naše planinske reke. Hvala.

Ovo je drugi od tri zakona koji se tiču izgradnje mini-hidroelektrana i trpanje naših predivnih planinskih reka u cevovode. Ovo se tiče Zakona o zaštiti prirode i u tom zakonu su 2009. godine, kada je donesen za vreme prethodne vlasti bila definisana prva i druga i treća zona zaštite. U tim zonama zaštite je bilo nemoguće graditi bilo kakav industrijski objekat. Nažalost, prethodna vlast je 2010. godine krenula da donosi izmene tih zakona i da redefiniše uslove, pa su onda krenuli da dopuštaju u zonama dva i tri izgradnju raznih industrijskih objekata, između ostalog, i mini-hidroelektrana.

Time su na mala vrata ostavili mogućnost da je u zonama zaštite drugoj i trećoj dozvoljena gradnja mini-hidroelektrana, čak govore i o izgradnjama betonskih baza i sličnih stvari u zonama zaštite.

Na osnovu izmena tih zakona je kasnije, za vreme ove vlasti, a ova vlast nije dirala te zakone, su, u stvari, i dobijali dozvole da grade u zaštićenim zonama prirode.

Dosta je bilo predlaže da se vratimo na originalan zakon iz 2009. godine i da zabranimo izgradnju, ne samo mini-hidroelektrana, nego bilo kakvih industrijskih objekata u zonama zaštite prirode, a to su zone jedan, dva i tri, da ne postoje uslovi koje neko može da zadovolji da bi se obezbedila takvo uništavanje prirode.

Ko god je video slike kako izgledaju naše predivne planinske reke kad se strpaju u cev, kako to uništi floru i faunu i životinjski i biljni svet u okolini te reke i u samoj reci, koja potpuno presuše, imate jedan industrijski cevovod koji ide tom trasom i kojim, praktično, reka prestaje da postoji. To je zločin prema prirodi, to je zločin prema narednim naraštajima, prema našoj deci, znači to treba da zabranimo.

Ova izmena zakona ponovo definiše da u zonama jedan, dva i tri zaštite prirode ne mogu se graditi ni mini-hidroelektrane, niti bilo koji drugi industrijski objekat.

Da ponovim još jednom, ovaj zakon je ovako nakaradno izmenila prethodna vlast 2010. godine, a onda je sadašnja vlast, u stvari, ostavila taj zakon da postoji. Narodni poslanici koji ne podržavaju ove izmene, u stvari, govore građanima Republike Srbije da ih ne interesuje zaštita naših prelepih planinskih reka.

Hvala.

Za razliku od ova prva dva zakona, ovu izmenu Zakona o planiranju i izgradnji je donela sadašnja vlast i to je donela 2018. godine, gde je praktično u Zakonu o planiranju i izgradnji propisao da derivacioni cevovod za privatnog investitora predstavlja infrastrukturu.

Šta ovo znači? Ako je nešto infrastruktura, to je javni interes građana Srbije, na primer put je infrastruktura, električna mreža itd. Onda građani koji imaju parcele na lokacijama na kojima je predviđena izgradnja infrastrukture imaju obavezu da te lokacije prodaju državi, da bi država mogla da izgradi tu infrastrukturu.

Ovom izmenom zakona sadašnja vlast je omogućila privatnim investitorima da njihov privatni interes, a to je derivacioni cevovod, takođe, bude proglašen infrastrukturom, pa da mogu taj derivacioni cevovod da provlače i kroz privatne parcele, bez da pitaju vlasnike tih parcela.

Imate situaciju, o kojoj će vam posvedočiti svi ljudi sa Stare planine, na različitim lokacijama, i lično sam se uverio u to i u drugim rekama u Srbiji, na Kosovu i Metohiji, čak i u Vojvodini, tako da, na ovaj način se privatni interes burazerske ekonomije, znači, ljudi koji su direktno vezani sa vlašću, proglašava javnim interesom i dozvoljava da derivacioni cevovod, koji nije u interesu ni jednog građanina Srbije, osim samog investitora i stranaka na vlasti, bude proglašen javnim interesom.

Dosta je bilo bi ovom izmenom zakona u stvari to rešio, paket od ova tri zakona koja sam danas pomenuo bi u stvari rešili problem da minihidroelektrane više ne bi mogle da budu građene, sve bi moralo biti vraćeno u prethodno stanje i naše prelepe planinske reke bi ponovo bile tu.

Dosta je bilo bojkotuje Skupštinu zbog odnosa Skupštine prema narodnim poslanicima opozicije, zbog vređanja, zbog toga što ne možemo ni jednu tačku dnevnog reda da stavimo na dnevni red Skupštine. Priznaćete, nije normalno i nijedan parlament u svetu nema situaciju da opozicija ne može ni jedan predlog da stavi na dnevni red i da on bude usvojen i da se o njemu dalje raspravlja.

Danas sam govorio o predlozima koji se tiču „Beograda na vodi“, pljačke države u tom delu, postizanju fer izbornih uslova, razlog zašto opozicija preti bojkotom izbora. Nažalost, većina nam pokazuje da nije spremna na dijalog, da čeka da im pomognu njihovi prijatelji iz EU i da im obezbede da ne dođe do bojkota. Nažalost, pokušali smo da poverujemo da se nešto promenilo. Izgleda da se nije ništa promenilo. Hvala.

Hvala.

Pre petnaest dana sam postavio pitanje ministru spoljnih poslova, zašto Srbija prati Nemačku politiku na Balkanu? Ministar je odgovorio, rekli smo i ovo je jedna od retkih primera da ministar odgovori na pitanje, znači, uglavnom Vlada, predsednik države, predsednica Skupštine ignorišu ova pitanja poslanika iako im je zakonska obaveza da odgovore u roku od 15 dana. Ministar je odgovorio i zahvalio im se na tome, međutim nije odgovorio na pitanja koja su postavljena, odgovorio je nešto što nije pitano.

Znači ono šta sam pitao je, sve svetske sile su kolonijalne sile, sve do jedne. Klinotova Amerika na primer, koja nas je bombardovala, što im nećemo zaboraviti, kolonizuje tamo gde je nafta i za njih je recimo, jeftina radna snaga u Meksiku. Zatim, Kina nam je upravo uzela rezerve bakra i to ne samo RTV Bor nego i nalazište Čukaru pek vredno preko 150 milijardi evra. Zatim, Rusi su nam uzeli naftu, sva nalazišta nafte i gasa, uzeli NIS bud zašto, Nemačka od Balkana pravi izvor jeftine radne snage. Pored toga gledaju u pravcu Telekoma, EPS-a, vojvođanske zemlje. Nemačka upravlja Balkanom preko deset godina. Zašto Srbija od svih svetskih sila prati upravo nemačku politiku? Američke demokrate su kada su Klinovi i Obama došli na vlast, prepustili Balkan Merkelovoj kao sferu nemačkog uticaja. Za tih deset godina Balkan se pretvara u prostor jeftine radne snage sa autokratama na vlasti, sa medijskim rakoma, sa ukidanjem institucija sistema, znači, potpuni raspad demokratije. Ovo što imamo nije demokratija nego privid demokratije. EU demokrate, a Nemačka dominira sa EU nam govore stalno da Srbija ide u dobrom pravcu. Pitanje za ministra Dačića, bilo zašto Srbija prati upravo Nemačku politiku.

Jedan od glavnih političkih ciljeva Nemačke je cementiranje ovog i ovakvog Balkana i potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i Kosova, i jedan od najvažnijih razloga koji govore da Srbija treba to da uradi zato što nemao definisane granice.

Pitanje za ministra Dačića – zašto pratimo ovu politiku, zašto pratimo ovaj pravno obavezujući sporazum prema Prištini, kada znamo da na kraju tog puta Nemačka želi stolicu za Kosovu u UN? To je pitanje na koje nije odgovorio.

Drugo pitanje na koje nije odgovorio, prošlo je već šest godina od kako je Srbija potpisala Briselski sporazum, potpisao je on i predsednik Vučić pre šest godina, Srbija je ispunila sve tačke tog sporazuma, Kosovo nije ispunilo, praktično, nijednu. Zašto razgovaramo dalje sa nekim ko ne ispunjava ono što je dogovoreno?

Znate valjda iz vašeg života, kada neko ne ispunjava dogovoreno onda prekidate dalje razgovore dok to ne ispuni. Zajednica srpskih opština je nešto što je potrebno Srbima južno od Ibra, zbog čega Vlada i dalje razgovara tamo i zašto ne usvojite naš predlog da se zamrznu dalji pregovori dok Kosovo, Priština ne ispune obaveze koje su preuzeli, a to je da oforme zajednicu srpskih opština?

Drugo pitanje ide ka ministru finansija. Privatizovan je PKB. Pljačkaška privatizacija je praktično uništila Srbiju. Puna usta vladajuće većine su bila o toj pljačkaškoj privatizaciji, pa je pitanje zašto je sada nastavljamo preko PKB? PKB je prodat za 105 miliona evra.

Kada pogledate finansijske izveštaje za prethodnu godinu, PKB u tim finansijskim izveštajima PKB je vredan preko 400 miliona evra. Evo, da vam navedem samo par stvari, životinjski fond vredan 20 miliona evra, stočni fond, mehanizacija, preko 10 miliona evra, nedovršena proizvodnja, recimo, kukuruz, lucerka, preko 20 miliona evra.

Gotovi proizvodi preko četiri miliona evra, materijali, rezervni delovi, tri miliona, tehnička postrojenja 20 miliona, i onda dolazimo do suštine, a to je 28 hiljada hektara zemljišta, od čega je 300 hektara vrednog građevinskog zemljišta, praktično, oko Pupinovog mosta, vrednog 200 miliona evra.

Zbog čega ovoliku imovinu dajemo jednoj kompaniji koja nema ništa u Srbiji, praktično za 105 miliona evra? Zašto nastavljate politiku pljačke?

Građani da znaju da se predsedavajući ne drži dnevnog reda, nego proziva nasumice kada vidi da je neko možda izašao iz sale, pa… (Isključen mikrofon.)