Obaveza predsedavajućeg je da se drži dnevnog reda, a ne da preskače… (Isključen mikrofon.)

Dragi građani, predsedavajući ide na preskok, tako da preskače govornike i sada očekuje… (Isključen mikrofon.)

Dragi građani, vi vidite da je ovo na preskok.
Podneli smo nekoliko zakona. Znamo da se manipuliše sa biračkim spiskovima. Znamo da se manipuliše sa tim ko glasa, da se glasa sa lažnim ličnim kartama, da imate mnogo umrlih na biračkim spiskovima.
Građani sigurno znaju kada stižu pozivi za glasanje da u sandučićima imate brdo poziva za ljude koji ne žive na adresi na kojoj im je stigao poziv da glasaju, pa smo predložili nekoliko zakona koji bi sprečili ove i ovakve krađe na izborima.
Između ostalog, EU podržava izgleda sve ovakve manipulacije na izborima, pa evo ovih nekoliko predloga mogu da doprinesu da se nikada više takve krađe i takve manipulacije ne dešavaju.
Znači, predlažemo praktično nekoliko jednostavnih rešenja. Tu je Zakon o izboru predsednika Republike, tu je Zakon o izboru narodnih poslanika, tu je Zakon o izborima na lokalnom nivou koji bi sprečili ovakve manipulacije.
Ne razumemo zašto vladajuća većina ne želi to. Puna su im usta demokratije i o tome kako napredujemo, a ovakvo jedno jednostavno rešenje, koje bi omogućilo da više nemamo problema na biračkim spiskovima bi praktično pomoglo svemu tome o čemu govore u stvari i na terenu rade suprotno.
Ono što zakon omogućava je da svi građani mogu da provere preko interneta, kao što i danas mogu da provere na kom biračkom mestu glasaju, da li je neko glasao umesto njih. Znači, nakon što se završe izbori ti spiskovi mogu da se objave na sajtu. Samo onaj ko preko svog matičnog broja pristupi može, kao i danas, da vidi ne samo na kom biračkom mestu glasa, nego može i da vidi da li je glasao ili je neko glasao umesto njega na prethodnim izborima.
Ovo bi, ja mislim, bilo jedno otkrovenje za našu dijasporu, da mogu lepo iz inostranstva, kada dođu na sajt da pogledaju, da vide da su u stvari glasali, odnosno da je neko glasao umesto njih. Kada imate jedan birački spisak od sedam miliona ljudi, gde praktično imate više birača tamo nego što je punoletnih građana u Srbiji, onda je jasno da nešto sa tim izbornim procesom nije uredu.
Pa, hajte da uradimo jednu dobru stvar, može i ovaj Zakon da se dopuni u jednoj normalnoj diskusiji, da možemo da napravimo nešto gde više nikada u Srbiji, neće postojati sumnja da je bilo bilo kakvih manipulacija sa biračkim spiskovima.
Građani danas misle da mi nećemo da se bavimo ovom problematikom, da ne insistiramo, kao opozicija na tome. Evo, ovo su zakoni koji bi praktično uveli red u ovu oblast. Pozivamo vladajuću većinu, da stave ovaj zakon na dnevni red. Hvala vam.

Evo, građani su sada videli kako na preskok idete.

Ne razumem, predsedavajući, što se srdite? Pa, nije toliki problem. Što ste izgubili živce? Idete po spisku i preskačete, to je jednostavno. Znači, poslanik ne može ni do toaleta da ode.
Elem, ovaj Zakon koji smo predložili tiče se protivustavnog, odnosno nepotrebnog smanjenja plata u javnom sektoru, koji je proizveo veliki problem za naše nastavnike, učitelje, veliki problem za lekare, medicinsko osoblje. Vidimo da nam svi beže, lekari, medicinske sestre, svo medicinsko osoblje, beže iz zemlje.
Znači, praktično pokušali ste da objasnite građanima, da je smanjenje penzija bilo neophodno, da je smanjenje plata bilo neophodno, da bi spasili državu od bankrota.
Sada, diskutovali smo tokom razgovora o budžetu, da je to jednostavno nije istina, odnosno kada pogledamo sve na šta država baca pare, vidimo da je i ovo protiv Ustavno smanjenje penzija i ovo smanjenje plata za lekare, prosvetne radnike bilo potpuno nepotrebno, u stvari potrebno je samo da bi vi mogli da zadržite rasipanje para. Recimo, građani verovatno ne znaju, svake godine država baci preko milijardu evra na subvencije. Preko milijardu evra, svake godine.
Ovi nesposobni partijski kadrovi koji se naguraju u javni sektor i to radi svaka vlast, niste vi počeli sa tim, ali ste usavršili taj sistem do detalja, gde guraju ljude u javni sektor, tamo im daju nepostojeća radna mesta, birokratska uglavnom, gde sede po kancelarijama, a na terenu nemamo dovoljno ljudi da rade taj posao, gde moraju ako ne dođu rano na posao ujutru, nemaju stolicu da sede na njoj, to nas godišnje košta još milijardu evra.
Svake godine država Srbija na ime aktiviranih garancija, a to su vam krediti tih nesposobnih direktora javnih preduzeća koje oni uzmu, pa onda posle toga ne mogu da ih vrate, pa ih vraćaju građani Srbije, svake godine bacimo 300-400 miliona evra.
Cela ušteda od ovog smanjenja plata za prosvetne radnike, za naše medicinare je na godišnjem nivou nekih 200 miliona evra. Kada uporedimo ove milijarde sa jedne strane i ove milione sa druge strane, zaista je licemerno govoriti da smo spasili budžet smanjenjem plata i penzija.
Prema tome, predlažemo sa ovim zakonom da se ovo i ovakav način šikaniranja, praktično, naših nastavnika, učitelja, ljudi koji rade u obrazovanju i medicinskog osoblja našeg, naše Vojske, policije itd, da to prekine, zato što je nepotrebno.
Uvedite red u državi. Smanjite partokratiju. Ima toliko prostora za uštede, prestanite da otimate novac od građana Srbije i da zavlačite... (Isključen mikrofon)

Pošto ja imam 30 zakonskih predloga, ja vas nisam čuo koji ste sada pročitali?

Pravosuđe je potpuno urušeno u Srbiji. Znači, mi više nemamo tri nezavisne grane vlasti, nemamo, kao što je normalno u demokratskim zemljama, izvršnu vlast, posebno sudsku vlast, posebno zakonodavnu vlast, nego je praktično sve spojeno u jednu, i to partijsku vlast. Ovo nije demokratija.
Pored toga, uz potpunu kontrolu medija, za koje se u mnogim društvima kaže da predstavlja četvrtu granu vlasti, jer, kako drugačije građani da razluče među različitim političkim opcijama za koga da glasaju a za koga da ne glasaju, ako ne dobiju pravovremene i dobre informacije o tome, ako nema političkog dijaloga, tako da građani mogu da procene koja politička opcija u stvari nudi program i ima ljude i kapacitet da ostvari to što predlaže.
Ovo što imamo u Srbiji, ali ne samo u Srbiji, ceo Balkan je u pitanju, je praktično urušavanje demokratije. Ono što posebno zabrinjava je da ovo i ovakvo urušavanje demokratije ima potpunu podršku naših prijatelja iz EU, koji nas stalno podsećaju kako Srbija ide u dobrom pravcu. Bilo bi dobro, dok govore tu rečenicu, da malo i pogledaju šta se dešava u pravosuđu, da vide način na koji se biraju sudije, da vide kako čitav sistem funkcioniše i kako, u stvari, stranke na vlasti, preko zakona koji je donesen, u stvari biraju podobne sudije. I nikakve mere u zakonu ne postoje kojima bi sprečili ovo i ovakvo ponašanje vlasti.
Ovo nije nešto što je izmislio SNS, ovo je nešto što postoji u Srbiji dugi niz godina, ali sa svakom novom godinom postaje sve lošije i lošije.
Jako je važno da ta sudska grana vlasti bude nezavisna. Sud je jedino mesto koje može da zaštiti građane od bahatosti izvršne vlasti. Jedna od osnovnih funkcija sudova jeste to, ne samo da rešava sporove među građanima, među pravnim licima, nego i da štiti građane od bahatosti izvršne vlasti. Izvršna vlast, koja ima sve resurse u svojim rukama i koja praktično može da donese rešenje da vam oduzima prava, kao što smo videli u toliko primera do sada i da protiv toga nemate ništa. Jedina zaštita su sudovi. Kada od sudova napravite partijske sudove, pod uticajem vlasti, onda ste praktično ukinuli državu i pretvorili je u partijski plen. Hvala.

A, doskočili smo vam, predsedavajući, doskočili.

Nego, čitate ovo na brzinu, pa nisam čuo koja je to tačka dnevnog reda.

Predsedavajući neće da pročita, pošto mrmlja ovako na brzinu, preleti, pa ni građani ne mogu da čuju koja je tačka dnevnog reda, razrešenje predsednice Skupštine, jer praktično krši Poslovnik, zajedno sa svojim potpredsednicima, pogotovo sa gospodinom Arsićem.
Evo, malo smo se igrali ovde u Skupštini, pa sam izašao pred vrata samo da vidim da li će me prozvati čim sam izašao. I, naravno, prozvao me je. Tako da, ovo je zaista nedostojno Narodne skupštine i ovakvu praksu je uvela Maja Gojković, koja i dozvoljava svojim potpredsednicima da na ovakav način ponižavaju narodne poslanike i da se igraju sa pravilima. Recimo, jedno od pravila koje stoji u Poslovniku kad se neko prijavi za dopunu dnevnog reda je da postoji jedan redosled po kome se to čita, jel? Ovde se radi na preskok, odnosno igramo se dečjih igrica.
Ključne stvari koje predsednica Skupštine Maja Gojković u stvari radi u ovoj Skupštini je da dozvoljava raznim poslanicima da vređaju druge poslanike. Najbolji primer je gospodin Marijan Rističević, koji ne može da propusti jedno javljanje da ne prekrši Poslovnik, da vređa ostale poslanike i praktično time od Skupštine napravi mesto u kome se diskutuje o svemu, osim o onim stvarima koje su važne za građane Srbije.
Građani verovatno ne znaju, poslanička pitanja, to stoji u Poslovniku, upućuju se Vladi, ministrima, predsedniku Republike, svim republičkim funkcionerima i to je jedna prilika da u vaše ime, u ime građana, postavimo pitanje ovim institucijama, ministrima, Vladi itd. Ima obaveza u Poslovniku koja kaže da u roku od 15 dana oni moraju pismeno da odgovore na svaki takav zahtev. I na sve ove zahteve koje smo im poslali do sada, recimo, predsednica Skupštine, koja bi trebalo da se stara o tome da se poštuje Poslovnik, nijednom nije odgovorila, 25 različitih pitanja. Ona je, takođe, govorila o tome kako će da sama predloži sednicu na kojoj će se diskutovati o njenoj smeni. Svi građani Srbije su to čuli. Rekla je da će je zakazati i, naravno, nije je zakazala, prošlo je više od godinu dana od toga.
Ove stvari, jednostavno, ne bi smele da se dešavaju. Ovde treba da razgovaramo o stvarima koje su bitne za sve građane Srbije, da se čuje i glas pozicije i opozicije, u skladu sa tim koliko su glasova osvojili na izborima, da imamo jednu civilizovanu i kulturnu raspravu o stvarima koje su u interesu građana Srbije. Ne da se vređamo, ne da se ljudi nazivaju lopovima, propalicama i na takav način komuniciramo u Skupštini. Obaveza je predsednice Skupštine da uvede red u Skupštinu.
Zbog svih ovih stvari smo predložili da se razreši Maja Gojković, kao nedostojna da vodi Skupštinu. Hvala.

I, opet smo napravili isto, kolega Arsiću, i upravo zbog ovoga i treba da budete razrešeni.

Pošto je predsedavajući na brzinu pročitao tačku dnevnog reda da građani znaju, predlog je da se gospodin Arsić razreši sa mesta potpredsednika Skupštine, zato što urušava dostojanstvo Narodne skupštine.

Evo, drugi put za redom, sam morao da izađem iz sale, stanem ispred vrata i čekam gospodina Arsića da pročita moje ime, on, misleći da neću biti u sali, ne bi li prošla ova tačka dnevnog reda.

E, ovo vam je urušavanje dostojanstva Narodne skupštine. Ovakve stvari ne bi smele da se dešavaju u Skupštini. Ovo treba da bude jedan ozbiljan dom, gde ozbiljno razgovaramo o predlozima vlasti, o predlozima opozicije, ukrštamo argumente i razgovaramo o tome šta je dobro za građane Srbije.

Očigledno, vladajuća većina nema ni želju ni nameru da razgovaramo o ovim stvarima, nego želi na brzinu da sve zgura pod tepih, praktično, samo govore o hvalospevima Vlade, da vređa opoziciju, da ih zove najgorim imenima, a predsedavajući za to vreme ne reaguje.

Evo, danas ste mogli da vidite kada je gospodin Rističević, ovde ustao i govorio o meni, nazivajući me najpogrdnijim imenima, gospodin Arsić je sedeo, sve ovo slušao, pravio se kao da ne čuje, gledao na drugu stranu i dozvolio ovo vređanje.

Onda ste videli da na taj predlog gospodina Rističevića, da se ispita šta sam ja radio, sam nije glasao, glasali smo svi mi ovde iz poslaničke grupe DJB, glasala i ostala opozicija, hajte, nakon toliko godina da se zaista ispita da li sam ja išta radio.

Ono što jesam radio, radio sam za policiju i Tužilaštvo, proganjali smo lupeže, oni koji su opljačkali zemlju i ponosan sam na to.

Znači, jako je važno da se poštuje Poslovnik, i ovaj Poslovnik koji je danas, koji je loše napisan, koji je praktično pisan za vlast, donešen je pre 2012. godine, pre pada sa vlasti tadašnje vlasti, i ostao je do danas.

Vladajuća većina je imala mnogo prilike da ga promeni, nije ga promenila jer im odgovara. Odgovara vlasti, i, on se ne poštuje.

Ne dozvoljavaju se replike narodnim poslanicima, dozvoljavaju se uvrede, sve stvari koje u civilizovanom svetu, među civilizovanim ljudima ne bi trebale da budu moguće.

Kao i ovo današnje, prozivanje poslanika na preskok, znači, procedure se ne poštuju, pravila se ne poštuju, pa, ako to ne radi vlast, i narodni poslanici, ovako naočigled svih građana, pa, kako možemo da očekujemo od građana da poštuju zakon.

Zbog svega ovoga mislimo da gospodin Arsić nije dostojan da bude potpredsednik Skupštine Republike Srbije. Hvala.

Hvala predsedavajući.

Pre nekog vremena svi građani su manje-više upoznati sa tim da je Aleksandar Vulin, ministar vojni, kupio stan za 244.000 evra, ako se ne varam. Tako je rekao. Mogao je da pokaže Agenciji za borbu protiv korupcije 44.000, ali za onih 200.000 nikako, pa je onda kazao Agenciji za borbu protiv korupcije da je tih 200.000 evra, koje, naravno, građani znaju, iz plate niko ne može da zaradi, a gospodin ministar se ničim drugim i nije bavio u životu nego dobijao neke partijske poslove, da je dobio od tetke u Kanadi. To bi bilo jako lepo kada bi svi građani Srbije imali takvu neku tetku u Kanadi koja će im dati 200.000 evra. Međutim, malo nam se ministar upleo u tu svoju priču oko tetke i Kanade i tih 200.000 evra, pošto građani verovatno znaju da postoji ograničenje za unos novca u Srbiju, pa kada donesete 10.000 evra, odnosno više od 10.000 evra morate to da prijavite na granici.

Pošto ministar nema ni jednu prijavu na granici za te pare koje je navodno nosio, a nema ni promet preko računa da mu je taj novac zaista stigao od neke tetke u Kanadi, onda su nadležni državni organi trebali to malo da ispitaju. Jedini način da donese tih 200.000 evra zakonito u zemlju je da je kupio nekih 20 avionskih karata, pa da je putovao tamo vamo, od Srbije do Kanade i nazad 20 puta ne bi li uzeo tih 200.000 evra. Morao je da uzme još malo više novca pošto jedna karta do Kanade i nazad košta nekih najmanje 700-800 evra, pa kada to pomnožite sa 20 puta, to su ogromne pare.

Elem, ministar ništa ne dokaza. Tužilaštvo dobi prijavu da ovo ispita. Međutim, postaviše novog tužioca za organizovani kriminal i zamislite čuda, tužilac ništa ne reče nego se ućuta oko ovog predmeta. Pošto je to tako bilo, ja sam siguran da su građani jako zainteresovani da čuju kako to može da se dobije 200.000 evra od tetke u Kanadi i kako je moguće uneti tih 200.000 evra u zemlju Srbiju bez da prijavite organima na granici da ste uneli toliki novac. Jedini način da ovo ispitamo je da se napravi jedan anketni odbor od poslanika iz svih poslaničkih grupa pa da to lepo ovde ispitamo.

Znam da ste pokušali sve danas da ne dođe do ovih tačaka dnevnog reda. Pokušavate i glađu da nas morite. Neki poslanici jedu krišom. Ja neću krišom pošto jedini način da izdržim ovoliko dugo je … (Isključen mikrofon.)

Hvala predsedavajući.

Znači, Er Srbija je dovedena u Srbiju, odnosno Etihad je doveden u Srbiju 2013. godine. Nedavno smo mogli da pročitamo da imaju ogromne gubitke, Etihad ima i da više ne znaju šta da rade. Tako da očekujemo rasplet događaja oko Er Srbije.

Ono što dosta građana ne zna, misle da je Er Srbija samoodrživa kompanija, da funkcioniše najnormalnije, ne znaju kako u stvari izgleda poslovanje Er Srbije. Te 2013. godine, negde sredinom godine Etihad je došao u Srbiju. Stari menadžment JAT-a je u prvih šest meseci napravio gubitak od 10 miliona evra. Menadžment Etihada je preuzeo i u narednih šest meseci napravio gubitak od skoro 40 miliona evra, a onda je nakon toga 2014. godine krenula da dobija subvencije iz budžeta, pa je dobijala subvencije od 70 miliona evra. Ovo treba da znaju svi penzioneri kojima su otimane penzije, da znaju gde je taj novac koji im je otet od penzija u stvari završio, ovo treba da znaju i prosvetni radnici i Vojska i policija, da znaju na šta država troši njihov novac.

Znači, prvo 70 miliona evra, pa naredne godine nekih 40, pa 50 miliona evra. Svake godine Er Srbija dobija od svih nas građana Srbije ogroman novac ne bi li ostala negde na pozitivnoj nuli, a za to vreme se hvale nekim dobicima.

Ogromni gubici. Kada saberemo sve subvencije Er Srbija je dobila, dolazimo do nekih cifara koje su preko 200-250 miliona evra za ovo vreme dok su tu.

Jako je važno da se na ispravan način troši novac poreskih obveznika i da imamo odgovornost raznih menadžmenta koji su postavljeni na čelo važnih kompanija, da vidimo kako rade i da možemo da proverimo da se novac troši kako treba, da imamo prave ljude na pravim mestima. Na čelo Er Srbije je postavljen čovek koji nikakvo iskustvo nema u aviosaobraćaju, a naši stručni ljudi su sklonjeni sa strane. Rezultat je poguban po Srbiju. Očekujemo nakon velikih finansijskih problema u kojima je Etihad da dođemo i do toga da će na kraju morati da se povuku iz te kompanije pošto jednostavno to ne funkcioniše.

Ko je i zašto ovo radio, zbog čega su donete ove pogubne odluke. Ja sam kao ministar privrede svojevremeno stopirao ovaj ugovor, tražio da se popiše imovina JAT-a, da se proceni imovina, da se proceni sve što JAT ima da bi utvrdili da li tu ima ekvivalencije davanja, odnosno da li ono što dolazi kroz investicije zaista odgovara vrednosti koju imamo i naravno višestruko je potcenjena.

Znači, jako je važno da ovo uredimo, inače ćemo i dalje imati ovakva smanjenja plata i penzija.

Hvala predsedavajući.

Pa EPS svake godine ima ogromne gubitke na ime neplaćene struje. Znači, svi građani Srbije posebno penzioneri znaju, pošto su oni najredovnije platiše, da prve stvari koje urade je da izmire sve svoje komunalne račune, pa i račune za struju.

Građani treba da znaju da veliki broj neodgovornih građana, uglavnom boljeg finansijskog imovinskog stanja, kao i veliki broj kompanija, ne plaća svoje račune za struju, nego te račune umesto njih plaćaju građani Srbije.

Znači, negde u poslednje četiri godine, kad pogledate EPS–ove finansijske izveštaje, videćete da godišnje negde oko 150 do 200 miliona evra iznose gubici koji nastaju tako što EPS mora da otpiše potraživanja koja ima prema kupcima kojima je isporučila električnu energiju, a koja nije plaćena. I, zamislite kad uzmete tako poslednje četiri godine, to vam je 600 miliona evra. Znači, nesposoban partijski menadžment unutar EPS-a i svih drugih javnih preduzeća, proizvodi ove ogromne gubitke koje imamo. Zbog toga se i podiže cena struje, zbog toga imamo i velike akcize koje su uvedene na struju zato što se ne uvodi red.

Mi smo pokušali da uvedemo red svojevremeno dok sam bio u ministarstvu. Tražili smo lične karte od preduzeća, od EPS-a i svih drugih da utvrdimo kako se ovi gubici dešavaju. Ima i drugih gubitaka, recimo, gubici na Elektromreži i tome slično, i EPS na tome ništa ne radi. Sad zamislite koliki je taj novac, godišnje su penzionerima uzimali nekih 180 miliona evra, a ovaj gubitak ukupno kad pogledate poslednje četiri godine je 600 miliona evra.

Potreban je, znači, anketni odbor, pošto Vlada neće ovim da se bavi, jer smo uputili dopise, pitali i ministre i Vladu Republike Srbije, zašto se ne bavi ovim i ovakvim problemima. Izgleda da štite te ljudi koji ne plaćaju struju. E, sad, to ne može baš tako, odnosno nije u redu. Nije u redu da ogromna većina građana Srbije koje jedva sastavlja kraj sa krajem, izmiruje svoje račune, a da postoje privilegovani koji su obično vezani sa vrhovima političkih stranaka, koji to ne rade, nego onda očekuju da budžet Republike Srbije, a taj budžet punimo svi mi, tako da praktično od naših poreza i od svega što građani odvajaju, se plaćaju i ovakve stvari.

Vidite, ovako se uvodi red u državi, tako što se sprečavaju ovi i ovakvi nepotrebni troškovi, da se uvodi red da svi moraju da plate račune za struju, a onda kad to uradite ne morate da zavlačite kao država ruku u džepove građana i da im otimate plate i penzije. Hvala.

Hvala.

Još jedno javno preduzeće sa partijskim kadrom na čelu. Već dugi niz godina „Srbijagas“ pravi ogromne gubitke, povećava se struja gasa, teret nose svi građani Srbije, a ne uvodi se red.

Kad smo tražili lične karte preduzeća, svojevremeno 2013. godine, dok sam bio u Ministarstvu privrede, „Srbijagas“ je bilo jedno od preduzeća koje je izbegavalo da dostavi bilo kakve podatke. Pa, onda uz veliki pritisak, mene kao ministra, smo na kraju uspeli da krenemo, da dobijamo neke podatke, a oni su tako otezali i praktično način na koji je to bilo rađeno je, kada se negde predsednik Srbije, tada PPV izrazi povoljno o tim ličnim kartama, onda svi trče da dostave podatke. Kad kaže nešto negativno onda sve stane.

Ovo vam je stanje u državi. Umesto da partijski kadrovi koji su dobili da vode javna preduzeća, polažu račune i ministrima i građanima, oni se praktično kriju iza politike, i šta je rezultat? Ogromni gubici. Radi se o stotinama miliona evra, koji se onda praktično svaljuju na leđa građana Srbije. Evo da vam kažem i kako. „Srbijagas“ uzima, recimo, ogromne kredite, pa onde te kredite praktično koristi i za operativnu delatnost, za ono što treba da isplaćuju i onda im ne ostane novca da mogu da vrate te kredite. Šta onda radi Vlada Republike Srbije? Predloži Skupštinu da sav taj novac, odnosno sve te kredite koje je preduzeće kao „Srbijagas“ uzelo, vrati tako što će direktno iz budžeta jednokratno da se vrate dugovi. Onda, kad pogledate finansijske izveštaje i kad pogledate budžete, u naredne četiri godine vidite da svake godine i svakog meseca država Srbija, odnosno svi mi građani odvajamo novac za plaćanje aktiviranih garancija. Jer, svaki taj kredit, recimo, koji dobije „Srbijagas“ država mora da ga garantuje, jer oni koji daju kredite znaju da „Srbijagas“ to neće moći, pa onda kad, naravno, zaista „Srbijagas“ i ne može, onda građani Srbije to pokrivaju iz budžeta.

Vidite, ti troškovi, te aktivirane garancije godišnje, iznose nekad 350, nekad 300, nekad 250 miliona evra. Ovo su vam, ovi iznosi su mnogo veći nego ono što je oteto prosvetnim radnicima, policiji, vojsci, medicinskim radnicima, lekarima i medicinskim sestrama ovim smanjenjem plata i mnogo više nego što je oteto penzionerima. Ovo vam je cena partijske države u koju ne postavljate strune ljude na čelo države, nego postavljate nesposobne partijske kadrove sa kupljenim diplomama. Hvala.

Hvala.

O ovome govorimo već otkako su bili predsednički izbori. U opštini Sjenica je zabeležen ogroman broj glasova za SNS i išli smo da gledamo birački materijal, da vidimo ko je glasao. LJudi, lokalni, koji su otišli da gledaju to, videli su na tim spiskovima da su glasali neki njihovi prijatelji, neki ljudi koje poznaju, koji uopšte nisu u zemlji.

Znači, glasali su ljudi koji su u dijaspori ili su negde na službenom putu. Tačno smo zabeležili imena i podneli odgovarajući prigovor. Šta mislite šta se desilo sa tim prigovorom? Desilo se ništa, neko ga je stavio u neku fioku, kao da se ništa nije desilo.

Jedino što nam je ostalo, nakon što smo krenuli zvaničnim putem, obaveštavajući tužilaštvo i zvanične državne organe, jer znate kako, nije tako teško utvrditi, dali smo spisak imena, zna se tačno koji su ti ljudi, može se lako proveriti. Policija i tužilaštvo može lako da proveri da li su ti ljudi bili u zemlji ili nisu. Mogu da ih pitaju, recimo, kao što je policija mogla kod Vulina da razgovara sa njegovom tetkom, da to malo raspravi, tako su mogli i u ovom primeru da razgovaraju sa ljudima za koje piše da su glasali, a nisu glasali.

Danas sam i predložio nekoliko zakona, o njima smo diskutovali ranije, dok je kolega Arsić pokušavao da me zatekne van sale, ne bi li tačka dnevnog reda prošla, govorili smo o tome da ovo može da se spreči, da preko zakonskih predloga koje smo davali, moguće je da nakon izbora svaki građanin može da proveri, kao što može da proveri da li je upisan u birački spisak, da može da proveri da li je glasao na prethodnim izborima ili, što je važnije, da li je neko glasao umesto njega. Dijaspora bi to sigurno jako volela da vidi, ko sve to glasa umesto njih.

Znate i za onaj vic, kad kaže, čovek ide na glasanje, pa sedi tamo pored glasačke kutije i pitaju ga – šta čekaš? A on kaže – pa, čekam da vidim oca. Oni pitaju – pa, što ga ovde čekaš, što ne ideš kod kuće? On onda kaže – preminuo je pre pet godina, a vidim glasa svaki put, pa da ga sačekam da se malo popričamo.

Znači, ovo su stvari koje se dešavaju u Sjenici. Ovo su stvari koje su se dešavale na teritoriji cele Republike Srbije. Ovo je nešto što je potpuni raspad demokratije. Našim dragim prijateljima iz EU je poruka da ovakve stvari podržavaju kada kažu – Srbija ide u dobrom pravcu. Jer, kad srušite fer i poštene izbore, onda praktično i nemate demokratiju, imate samo privid demokratije.

Hoćemo anketni odbor koji će sve ove činjenice, koje smo izneli, ispitati i onda može lepo da se proveri, možda mi ne govorimo istinu, možda smo ovo sve skupa izmislili, i evo lepe prilike da to proverimo. Zaštita izbornog procesa je kritično važna, inače, zašto glasamo?