TATJANA MACURA

Nestranačka licnost

Tatjana Macura je preduzetnica od 2007. godine i majka je dve devojčice.

Po obrazovanju je strukovni ekonomista. Uživa u svom poslu, a pored svoje, učestvuje i u radu druge male porodične firme. Stekla je značajno iskustvo u maloprodaji i veleprodaji robe i usluga u oblasti telekomunikacija, kako samostalno, tako i u saradnji sa malim i velikim domaćim i stranim kompanijama.

Preduzetništvo vidi kao pokretačku snagu koja će promeniti živote ljudi i napraviti od Srbije slobodno i odgovorno društvo. Preduzetništvo, u zdravom sistemu, omogućava ljudima da ostvare svoje snove i obezbede dostojanstven život za svoju porodicu i sebe.

Zato je i rešila da se politički angažuje – da se izbori za zdrav, podsticajni sistem za sve, a ne samo za velike, da se smanje nameti i birokratsko opterećenje – kako bi se razvio i unapredio porodični biznis u Srbiji i podstaklo žensko preduzetništvo. Uverena je da je to jedini način da se našoj deci omogući da odrastu i da ostanu u svojoj zemlji.

Hobiji su joj čitanje, pilotiranje, skijanje, a kao metod učenja najviše praktikuje kreiranje mapa uma.

Rođena je u Beogradu 1981. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 20
  • 0
  • 29
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.11.2016.

Ja sam svojim predlogom objasnila da je predlagač u formulaciji stava 3. člana 3. propustio, pre svega, da definiše šta predstavlja porodično nasilje, na koji način je umesto identifikovanja pojma prešao na opisivanje radnje nasilja, što je uvelo konfuziju u članu 3, iako je u samom nazivu člana određeno da isti određuje pojam nasilja u porodici.
Ova izmena je nužna kako bi se napravila distinkcija između pojma i radnje nasilja u porodici. Nejasno je zbog čega je predlagač uže definisao odnos između učinioca i žrtve. Porodični zakon u članu 197. šire definiše pojam odnosa između učinioca i žrtve, a sa ciljem obuhvatanja šireg kruga lica koja mogu biti žrtve. Ovaj deo izmene stava 3. u članu 3. je neophodan da ne bi iz zakonske definicije ispala lica koja su bila ili jesu u emotivnoj ili seksualnoj vezi, bez obzira na postojanje zajednice domaćinstva, kao i zbog lica koja imaju zajedničko dete, ili je dete na putu, bez obzira na postojanje zajednice života.
Predlagač je poslao sledeće obrazloženje kojim se odbija ovaj član. Kaže – Vlada ne prihvata amandman zato što je definicija nasilja koju sadrži Predlog zakona jasnija, lapidarnija i ima veći stepen logičke kohezije.
Moj komentar na to je – predlagač referiše na stepen logičke kohezije pri definisanju nasilja, a da pri tom ne primećuje da su amandmanom predložene dopune inspirisane porodičnim zakonom, a ne krivičnim, kako to predlagač pogrešno navodi.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.11.2016.

Ja sam predložila da se u članu 4. u stavu 1. posle tačke 18) dodaju nove tačke koje se odnose na sakaćenje ženskog polnog organa, prinudno zaključenje braka, oduzimanje maloletnog deteta, neprijavljivanje pripremanje krivičnog dela.
Predlogom zakona predviđa se saradnja u sprečavanju nasilja u porodici u krivičnim postupcima za pojedina krivična dela taksativno, a za ostala krivična dela predviđa se saradnja generalnom odredbom tačke 18) istog stava i člana Predloga zakona.
Obzirom da je predlagač zakona predvideo saradnju samo za jedno krivično delo koje je predloženo u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona i to za delo propisano odredbom člana 138a Predloga zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakona, nejasno je zašto je predlagač Zakona o sprečavanju nasilja u porodici nije posebno predvideo saradnji i za krivična dela iz čl. 121a 187a.
Obzirom da predmetna krivična dela imaju kao objekt zaštite upravo ona dobra koja mogu biti ugrožena radnjama porodičnog nasilja koja predlagač upravo predlaže da neutrališe odredbom predloženog Predloga zakona.
Takođe iz istih razloga nejasno je zašto predlagač nije predložio posebnu saradnju i za krivično delo iz člana 191. Krivičnog zakonika posebno sa razloga što oduzimanjem maloletnog deteta može biti posledica radnje porodičnog nasilja. Posebno imajući u vidu odredbu člana 12. Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici koja predviđa obavezu prijavljivanja i prepoznavanja nasilja u porodici moralo bi se posebno predvideti saradnja u vezi sa neprijavljivanjem pripremljena krivična dela i to upravo oni koje predlagač i predlaže kao delo u vezi sa kojim se uspostavlja saradnja.
Na obrazloženje koje smo dobili od Vlade pitam – ako je tako, zašto je predlagač neka krivična dela posebno izdvojio? Zašto su dela izdvojena predlogom važnije od onih koje sam predložila amandmanom kada su iz iste Glave Krivičnog zakonika na čemu predlagač u drugim primerima uporno insistira.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja, 18.11.2016.

Naime, nepreciznim terminom – prepoznaju, koji je predvideo predlagač odstupa se kako od duha Predloga zakona koji u prvom članu
predloga afirmiše sprečavanje nasilja u porodici, tako i precizniji pravnih standarda koji su poznati u zakonodavnoj praksi, te bi ovaj stav trebalo primeniti institutom postupanja sa posebnom pažnjom koja je predviđena sistemskim zakonima i koja neće unositi zabunu u tumačenju, kao standard prepoznaju, posebno što je prepoznavanje stvar kapaciteta psihičkog aparata, a posebna pažnja je pravni standard koji je poznat i u sudskoj praksi.
Obrazloženje predlagača koje smo dobili kaže sledeće – da se amandman ne prihvata, svrha odredbe jeste u tome da predvidi obavezu da se i u rutinskim redovnim poslovima uoči postojanje nasilja, pa onda je dat primer – lekar pruža prvu pomoć rutinski, ali je uz to dodatno dužan da utvrdi da li je do povrede došlo zbog nasilja, što je po prirodi stvari nemoguće bez potrebne pažnje.
Naime, ovde predlagač uopšte nije objasnio zašto je odustao od pravnog instituta posebne pažnje i opredelio se za nespretnije rešenje – prepoznaju. Primer koji je predlagač dao kod lekara koji pruža prvu pomoć rutinski, naime, uopšte ne opravdava odustajanje od predloga u amandmanu, šta više i opravdava ga.

Imovinska karta

(Zemun, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:35