TATJANA MACURA

Nestranačka licnost

Tatjana Macura je preduzetnica od 2007. godine i majka je dve devojčice.

Po obrazovanju je strukovni ekonomista. Uživa u svom poslu, a pored svoje, učestvuje i u radu druge male porodične firme. Stekla je značajno iskustvo u maloprodaji i veleprodaji robe i usluga u oblasti telekomunikacija, kako samostalno, tako i u saradnji sa malim i velikim domaćim i stranim kompanijama.

Preduzetništvo vidi kao pokretačku snagu koja će promeniti živote ljudi i napraviti od Srbije slobodno i odgovorno društvo. Preduzetništvo, u zdravom sistemu, omogućava ljudima da ostvare svoje snove i obezbede dostojanstven život za svoju porodicu i sebe.

Zato je i rešila da se politički angažuje – da se izbori za zdrav, podsticajni sistem za sve, a ne samo za velike, da se smanje nameti i birokratsko opterećenje – kako bi se razvio i unapredio porodični biznis u Srbiji i podstaklo žensko preduzetništvo. Uverena je da je to jedini način da se našoj deci omogući da odrastu i da ostanu u svojoj zemlji.

Hobiji su joj čitanje, pilotiranje, skijanje, a kao metod učenja najviše praktikuje kreiranje mapa uma.

Rođena je u Beogradu 1981. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 22
  • 0
  • 42
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Poštovani ministre i saradnici, ovo je jedan od onih retkih članova u kojima se govori o distribuciji krvi i komponenata krvi i samo ću se nadovezati na koleginicu dr Sandu Rašković Ivić i podsetiću da tokom rasprave koju smo imali u načelu nisam dobila odgovore na neka pitanja, pa ću samo da se osvrnem i na taj deo.

Naime, govorila sam o tome da u ovom zakonu nema reči, nažalost, o tome kako se i da li se u zemlji Srbiji proizvode koji tačno lekovi i koje tačno… Izvinjavam se, da li mogu da se umire u sali?

U toj raspravi, dobila sam informaciju da su neki od podataka koje smo izneli bili paušalni podaci. Međutim, jedini podaci na koje smo mi naišli i nailazili tokom pripreme za ovaj zakon, vezano za ovu temu konkretno, vode poreklo od Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi. U tom zakonu se kaže, odnosno u njihovim izveštajima se kaže da Srbija na godišnjem nivou troši oko 30 miliona evra na uvoz ovih lekova. Takođe, kod njih postoji pretpostavka da bi izgradnja nacionalnog centra za frakcionisanje otprilike zemlju koštao između pet do 30 miliona evra. Ja bih volela da se osvrnemo na to i da nam pojasnite da li takva tvrdnja stoji i šta se dešava trenutno sa centrom za frakcionisanje i da li je u planu izgradnja nacionalnog centra za frakcionisanje?

Druga stvar na koju takođe nisam dobila odgovor je da je od Evropske unije Republika Srbija dobila donaciju u iznosu od 5,5 miliona evra i to je bilo čak i za vreme vašeg prethodnog mandata, znači, ne tiče se konkretno samo ovog mandata, i baš je bila namenjena transfuzijskoj medicini. Međutim, sa tom donacijom se i dan danas ne zna šta se dogodilo, ali novca nema.

Ako se sećamo, tokom ekspozea, premijer je praktično optužio nas poslanike ovde, a to je da je iz Ministarstva za zdravstvo nestalo, odnosno iz budžeta za zdravstvo nestalo negde oko jedne milijarde evra, pa pretpostavljam da je i tih 5,5 miliona negde uklopljeno u tu cifru. Dajte da bar razlučimo danas gde je nestao taj novac?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Hvala predsedavajući.

U Zakonu o transfuzionoj medicini se negde na početku objašnjavaju pojmovi, pa tako u članu 3. u stavu 1. i u tački 11) objašnjava se i pojam distribucije. Između ostalog se kaže da ovaj pojam podrazumeva i dostavu krvi i komponenata krvi do proizvođača lekova od krvi i plazme.

O ovome osim u tom članu dalje kroz zakon nije bilo nekih više reči. Na Odboru za zdravstvo na kojem je bila koleginica Branka Stamenković, ona je postavila pitanje – zašto o ovome ne govori i dobila je kao odgovor da se potrebne informacije nalaze u Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima.

Pogledala sam i taj zakon i na žalost ni u tom zakonu nema dodatnih pojašnjenja o tome na koji način, da li se kod nas proizvode, gde se proizvode i ako se proizvode šta tačno proizvodimo i u kojoj količini.

Pa, sada pitam vas, poštovani ministre, i saradnici da nam dodatno pojasnite i ovaj deo jer osim toga što interesuje nas poslanike koji ovde sedimo, ja verujem da ova tema ozbiljno interesuje i građane koji će na žalost u odloženom prenosu gledati ovu raspravu, među njima sam sigurna da postoji i veliki broj donora krvi koji su zainteresovani za ovu tematiku.

Zašto mislim da je ovo pitanje interesantno? Naime, Republika Srbija na godišnjem nivou za uvoz lekova koji se prave od krvi i plazme izdvoji oko 30 miliona eura, a sa druge strane bacamo tone plazme koje su domaćeg porekla. Prema podacima Udruženja dobrovoljnih davalaca krvi samo se oko 5% krvi iskoristi u našoj zemlji.

Sada ću napraviti jednu malu digresiju i mislim da je neophodno, naime, kada smo radnicima u javnom sektoru, posebno zdravstvenim radnicima smanjili plate, država Srbija je praktično njih kaznila sa 100 miliona eura. Onda imate sa jedne strane bačen novac za uvoz lekova koje možemo i sami da proizvodimo od 30 miliona eura i kažnjene zdravstvene radnike u iznosu od 100 miliona eura.

Nekako i da prihvatimo to, tu finansijsku nelogičnost iako je potpuno neshvatljivo, a mislim da veću štetu činimo svim dobrovoljnim davaocima krvi jer oni je sigurno nisu dali da bismo je mi na kraju bacili. Osim ove finansijske

nelogičnosti i vređanjeg tog praktično humanog čina svih 200.000 donora koliko ima donora u Srbiji, postavlja se i pitanje bezbednosti onoga što mi u stvari uvozimo, pa tako ni jedan centar u svetu od koga mi uvozimo lekove nam ne daje potrebno, odnosno neophodnu garanciju da su oni 100% bezbedni.

Navela sam nekoliko razloga zbog čega je važno da krvi i komponente krvi obrađujemo baš u našoj zemlji i s tim u vezi nadovezala bih se na dalju temu, da vas pitam, da li znate šta se dešava sa Centrom za frakcionisanje, da li uopšte radi i kako je opremljen? Znači, da li uopšte ovaj centar funkconiše u Srbiji?

Naime, nije neobično da u Srbiji, a posebno u Srbiji, se javne ustanove na neki način dovode na rub egzistencije i da se u takvom procesu ili sličnom procesu na kraju odlaze u privatnu svojinu.

Takođe me interesuje na šta je potrošena donacija …

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Mogu li da završim? Takođe me interesuje, primili smo donaciju u iznosu 5,5 miliona od EU, pa me zanima na koji način su potrošena ta sredstva, imajući u vidu da smo pri čitanju ekspozea od premijera dobili informaciju … (Isključen mikrofon.)

Imovinska karta

(Zemun, 31.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:35