VLADIMIR ĐURIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine u Novom Sadu.

Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima. 19 godina radnog iskustva u osiguranju:

1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na menadžerskim pozicijama u Direkciji kompanije.

2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora i upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.

2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora i posredovao u plasiranju i lokalizaciji internacionalnih programa osiguranja na naše tržište za potrebe globalnih klijenata

2008 – 2012 Generalni direktor kompanije za životno osiguranje, sa sedištem u Ljubljani, Slovenija. Uspostavljanje svih funkcija kompanije (računovodstvo, revizija, kontroling, compliance, IT, prodajni kanali, izveštavanje Narodnoj banci i akcionarima, godišnji planovi i izveštaji o poslovanju).

Od 2012 do danas – zaposlen na poslovima osiguranja u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. u regionalnom centru Novi Sad, zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.

Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.

Član partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 48
  • 0
  • 69
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Hvala.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, uvažena mandatarko, ova Vlada je Vlada kontinuiteta. Ne bi bilo loše osvrnuti se na dosta prethodnih vlada. Ja ću podsetiti građane kada je obaran Čaušesku 1989. godine, kamere televizije Novi Sad su tada prenosile snimke iz Rumunije i mi smo tada u rumunskim očima viđeni kao bogati susedi, kao zapad. Danas, dvogodišnji ponderisani prosek rasta BDP-a u Rumuniji je 4,5%, u Srbiji je 1,8%. To je cena istorijskih zabluda za koje malo ko u ovoj sali može da kaže da ne snosi odgovornost.

Kada govorite o rezultatima prethodne Vlade, ja ću kratko samo skrenuti pažnju na ono što o tome govori Fiskalni savet. Skrenuću pažnju da posle pet godina vlasti ne možete se više pozivati na prethodne režime. Vrlo kratko ću samo reći, da, tačno je da će deficit opšte države biti manji od planiranog, da će i javni dug biti manji od planiranog. Tačno je da je povećana naplata fiskalnih prihoda, ali ću isto tako reći da je Fiskalni savet pre neki dan oštro skrenuo pažnju da stanje finansija u lokalnim samoupravama preti da potpuno potopi naše javne finansije. Skrenuo je u svom izveštaju od pre tri meseca pažnju da je isceđena dobit iz javnih preduzeća, da je potpuno izostala njihova reforma, da su potpuno izostale strukturne reforme, da je struktura javnih rashoda i dalje veoma nepovoljna i da smo zbog svega toga jako izloženi i dalje fiskalnim rizicima.

Nema građanina u Srbiji koji ne bi želeo da vaša obećanja u ekspozeu uspeju. Kada govorite o digitalizaciji i o transparentnosti Vlade, ja ću vam postaviti jedno pitanje - zašto transparentnost Srbije mora preko Upravnog suda i Poverenika za informacije od javnog značaja da pokuša da dobije koncesionu dokumentaciju za aerodrom „Nikola Tesla“? Molim da mi odgovorite. Hvala.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Hvala.

Mi naravno podržavamo evropske integracije. Bili bi jako srećni i zadovoljni kada bi se one istinski sprovodili i kada bi išle mnogo brže, poslužiću se vašim predizbornim sloganom „Brže, jače i bolje“.

Dakle, osnivanje ministarstva za evropske integracije takođe je okej, ako će to pospešiti evropske integracije i dati im istinski smisao i verujemo da će i zaposleni u tom ministarstvu za evropske integracije isto kao i zaposleni u Ministarstvu za lokalnu samoupravu proći kroz svu onu obuku koju će finansirati, kao što je u Ministarstvu za lokalnu samoupravu finansirao Fond za otvoreno društvo DŽordža Šoroša. Hvala.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Hvala.

Dakle, predviđenim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima predviđa se brisanje člana koji reguliše delatnost Direkcije za elektronsku upravu i praktično ona ispada iz nadležnosti Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave. Koleginica je već rekla, ja ću ponoviti, dobili smo Predlog zakona u čijem obrazloženju o ukidanju Direkcije za elektronsku upravu nema ni reči, i to je, kako bih rekao, gruba nepažnja od strane predlagača, da ne upotrebim neku drugu reč, i smatram da je to zaista nedostojno komunikacije sa narodnim poslanicima, da se bukvalno o jednoj ovakvoj stvari u obrazloženju Predloga zakona ne kaže ni jedna jedina reč.

Da li će Direkcija za elektronsku upravu, po rečima zamenika šefa najveće poslaničke grupe u Skupštini, biti izdistribuirana po svim ministarstvima ili će po rečima mandatarke biti direktno pod njom, pa će ona, pored toga što će biti premijerka, biti i svojevrsni prodžekt menadžer svih IT projekata u našoj javnoj upravi, elektronskoj upravi ili će, kao što reče koalicioni partner juče u medijima, Direkcija za elektronsku upravu biti prebačena u Ministarstvo energetike kao da nije reč o elektronskoj, nego možda električnoj ili energetskoj upravi. Bilo bi dobro da saznamo, pošto u obrazloženju o tome nema ni reči.

O tome kakva nam je elektronska uprava potrebna i o kakvoj esencijalnoj stvari se radi govori ovaj primer ovde. Ovo je papir koji smo dobili svi pre pet minuta. Ovako debeo štos papira je distribuiran ovde po sali. Na ovom papiru piše da naš kolega poslanik povlači sve svoje amandmane koje je na ovaj zakon podneo. Uzgred budi rečeno, ti amandmani mogu da se podnose i elektronski, jer mi ovde imamo aplikaciju e-parlament, ali to iz nekih razloga ne funkcioniše. Dakle, mora da ide papir, pečat, olovka, kao što morate dokaz o elektronskoj uplati da nosite u banku da vam se lupe pečat i potpis, pa da onda nosite to u neku javnu ustanovu da dokažete da ste platili. Dakle, kolega i usmeno ceo dan ponavlja da povlači amandmane. Mi smo sve to čuli. Mogli smo to sve videti u sistemu e-parlamenta, ali ipak naša elektronska uprava funkcioniše tako da se štos papira prvo štampa da bi se amandmani podneli, pa se onda štos papira štampa da bi se ti isti amandmani povukli.

Uprkos takvom stanju elektronske uprave u ovoj državi, uprkos redovima građana ispred šaltera RFZO koji mesecima čekaju svoje elektronske zdravstvene knjižice i koji i danas u Novom Sadu stoje u višesatnim redovima i ispred SUP-a čekajući svoje vozačke dozvole i lične karte, nama se ukida Direkcija za elektronsku upravu bez i jedne jedine reči obrazloženja zašto se to radi i šta će sa tim poslovima biti. To je zaista nedopustivo. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:45