VLADIMIR ĐURIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine u Novom Sadu.

Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima. 19 godina radnog iskustva u osiguranju:

1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na menadžerskim pozicijama u Direkciji kompanije.

2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora i upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.

2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora i posredovao u plasiranju i lokalizaciji internacionalnih programa osiguranja na naše tržište za potrebe globalnih klijenata

2008 – 2012 Generalni direktor kompanije za životno osiguranje, sa sedištem u Ljubljani, Slovenija. Uspostavljanje svih funkcija kompanije (računovodstvo, revizija, kontroling, compliance, IT, prodajni kanali, izveštavanje Narodnoj banci i akcionarima, godišnji planovi i izveštaji o poslovanju).

Od 2012 do danas – zaposlen na poslovima osiguranja u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. u regionalnom centru Novi Sad, zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.

Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.

Član partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 142
  • 3
  • 349
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 12 dana i 21 sat

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 3 meseca i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Hvala predsedavajući, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Amandman prethodnog govornika je dao poseban osvrt na sveukupni razvoj Republike Srbije u kontekstu sveukupnog razvoja Republike Srbije, poslanica LJupka Mihajlovska je postavila jedno vrlo važno pitanje, a to je pitanje milijardu i 250 miliona koji su dodeljeni Ministarstvu za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja da potroši na podsticaj za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

Nažalost, nismo dobili odgovor pa bih ponovio pitanje radi doprinosa sveukupnom razvoju Republike Srbije, koji se amandmanom predlaže, da nam se kaže iz čega se puni fond? Da li je svih milijardu i 250 miliona dinara prihodovano isključivo od kazni koje su poslodavci platili zato što nisu zapošljavali osobe sa invaliditetom u skladu sa svojom zakonskom obavezom ili se taj budžetski fond puni još iz nekih drugih izvora?

Ako je iznos naplaćenih kazni veži od milijardu i 250 miliona, onda se postavlja pitanje na šta je taj veći iznos potrošen ako nije potrošen na ovaj budžetski fond za podsticaj zapošljavanja osobama sa invaliditetom?

Takođe, zarad sveukupnog razvoja Republike Srbije, iskoristio bih i prisustvo ministra Antića u sali da skrenem pažnju da tri godine za redom u budžetu vezujemo sredstva na rashodima za JP „Resavica“. Godine 2017. 5,07 milijardi, godine 2018. prepisan, identičan iznos od 5,07 milijardi. Godine 2019. skoro identičan iznos od 5,05 milijardi, ali za jednu te istu stvar, a to je konsolidacija finansijska i reorganizacija JP „Resavica“ po planu reorganizacije i finansijske konsolidacije Vlade Republike Srbije.

Dakle, tri godine jedan isti plan, jedna ista sredstva, jednih istih pet milijardi vezujemo u budžetu za nešto o čijoj realizaciji i izvršenju bih molio da dobijemo informaciju, jer bi sveukupnom razvoju Republike Srbije sjajno doprinelo da ako se sredstva budžetom vezuju, a ne troše već tri godine za redom, onda ta sredstva budžetom dodelimo nekom drugom. Recimo, u finansijsku podršku porodicama sa decom i majkama koje primaju ove nedostojne nadoknade po novom zakonu od 900 i nešto dinara mesečno i slično.

Zahvaljujem unapred na odgovorima od uvaženih ministara.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Ponovo ću po amandmanu iz vremena ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe.

Najpre da se zahvalim ministrima na odgovorima. Ministru Đorđeviću se zahvaljujem na iskazanoj želji da porodilje dobijaju sve više i više, ali stav majki i porodilja će moći da čuje 15. decembra na njihovom protestu, a one znaju da li protestuju opravdano ili ne.

Što se tiče odgovora ministra Antića, zahvaljujem se i njemu, ali, na neki način je odgovor nepotpun, jer reći da ćemo određena poboljšanja imati u 2019. godini, nije naznaka kada ćemo prestati da budžetiramo pet milijardi za finansijsku pomoć „Resavici“, odnosno kada će taj problem konačno biti rešen i tih pet milijardi budžetskih rashoda biti oslobođeno za neke druge potrebe, pri čemu, naravno, potpuno uvažavamo potrebu da se pomogne tim četiri hiljade ljudi koji imaju situaciju kakvu imaju i koja je nesumnjivo teška. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 05.12.2018.

Amandman uvaženog prethodnika glasi da se zakon o registru korisnika socijalnog osiguranja pravi sa posebnim osvrtom na snaženje privrednih resursa. Ja bih sugerisao neke druge stvari za snaženje privrednih resursa, to je upravo ono što je Fiskalni savet savetovao Vladi da implementira u Zakon o budžetu kako bi on bio podsticajan za privredu. Nažalost, ovaj Zakon o budžetu to nije uradio u dovoljnoj meri. Pre svega je traženo da se povećaju javni rashodi, da se ukine zabrana zapošljavanja, da se povećaju zarade u javnom sektoru, to je urađeno samo delimično, ali je pre svega traženo da se povećaju kapitalni izdaci i to ponajviše u zaštitu životne sredine. To bi bili infrastrukturni projekti koji bi podstakli privredu i osnažili privredni razvoj.

Nažalost, mi u ovom budžetu umesto podsticaja te vrste i povećanja kapitalnih izveštaja koji bi koristili privredi, imamo dominantno povećanje kapitalnih izdataka u vojno-policijsko opremanje. Dakle, preko 25 milijardi, preko dve trećine uvećanja kapitalnih izdataka odlazi na vojsku i policiju.

Dakle, podsticajne mere privredi zahtevaju kontra mere kojima bi se one finansirale. Sredstva za finansiranje podsticajnih mera možete između ostalog naći tako što ćete uštedeti na strani rashoda, pa imate recimo, generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije 480 miliona transfera drugim nivoima vlasti, bez igde ikakvog obrazloženja. dva miliona evra dodatnih za letačku službu Vlade. Po društvenim mrežama redovno su deljenje fotografije nemačke kancelarke Angele Merkel koja leti komercijalnim letom iz Barselone, naša Vlada sebi za letačku službu budžetira dva miliona evra, uprkos želji poslanika vladajuće koalicije da se zakoni donose sa posebnim osvrtom na osnaženje privrede i privrednih resursa.

Kancelarija za IT i elektronsku upravu novih 2,3 milijarde bez sagledavanja efekata lanjskih 2,2 milijarde dinara. Zatim, famozne ekonomske klasifikacije, novčane kazne i penali po rešenju sudova i naknada štete za povredu ili štetu nanetu od strane državnih organa. Dakle, država budžetira kazne i penale 14 milijardi, prošle godine 18 milijardi i budžet za ta sredstva je potrošen bio još u avgustu ove godine, što znači da će biti probijen. Nigde, aposlutno nigde, nismo našli objašnjenje kakve to kazne i penale država plaća i kome država to pričinjava, pa nadoknađuje štetu u visini od 14 do 18 milijardi godišnje.

Ministarstvo građevinarstva, infrastrukture i saobraćaja Projekat specijalizovane usluge, programska aktivnost - vazdušni saobraćaj. Šesto miliona dinara za projekat čiji opis je u suštini konsultantske usluge u izradi strategije, avio saobraćaja, usklađivanja domaćih propisa sa međunarodnim, saradnja sa međunarodnim organizacijama u vazdušnom saobraćaju.

Kriterijum i merilo za ostvarenje ovog projekta, koji vredi 600 miliona dinara, je aerodromska infrastruktura. Pri čemu apsolutno nije navedeno u opisu šta je merilo da se ovaj projekat proglasi uspešno završenim, ali je alocirano 600 miliona dinara za ovaj projekat opremanja aerodromske infrastrukture, u vreme kada smo naš aerodrom „Nikola Tesla“, najveći aerodrom, dali u koncesiju pod uslovima koje niko ne može da dobije da vidi, jer je njihov uvid javnosti praktično onemogućen. Čak nam je i rečeno da poslovni plan nećemo nikada ni videti, jer je on u domenu poslovne tajne koncesionara. Tako da, u suštini, građani nikad neće saznati da li je javna imovina, dakle, aerodrom „Nikola Tesla“ stavljen u koncesiju tako što je proglašeno da je to, baš to najbolji način i poslovni model razvoja aerodroma. Da li je to tako ili nije, mi nažlost to nećemo saznati, ali zato imamo 600 miliona dinara budžetskog novca alocirano za aerodromsku infrastrukturu. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.12.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Prvo pitanje želim da uputim ministru unutrašnjih poslova, da kaže da li ima saznanja koja su lica počinila delo oštećivanja vozila Predraga Voštinića, odbornika lokalnog fronta u Kraljevu, koje je oštećeno pre neki dan, na koje je izgrebano SNS Đ+8?

Drugo pitanje predsedniku Republike – odakle mu podaci o penzionerima da im šalje pisma, obzirom da odgovor na ovo pitanje koji je stigao iz vladajuće stranke zasigurno ne može biti tačan? Naime, rečeno je da predsednik Republike ove podatke poseduje iz terenskih akcija vladajuće stranke, a evo ja lično znam barem nekoliko penzionera koji nikada nisu na terenu vladajućoj stranci ostavili sve svoje podatke, pogotovo ne lične i adresne podatke. Ima čak i narodnih poslanika među njima koji to nikada nisu uradili.

Sledeće pitanje ministarki za evropske integracije. Naime, 26. oktobra ove godine potpisan je Sporazum o saradnji u oblasti evropskih integracija između ovog ministarstva i Pokrajinskog sekretarijata za regionalni razvoj. Nažalost, o ovom sporazumu u javnosti se ne zna ništa, pošto isti nije nigde objavljen. Interesuje nas na koji način će tačno po ovom sporazumu pokrajinska administracija biti uključena u procese evropskih integracija i to po različitim fazama u kojima se pregovaračka poglavlja nalaze? Posebno, da li će biti uvažene specifičnosti Vojvodine kao višenacionalne sredine? Imamo situaciju da udžbenici za đake koji slušaju nastavu na jezicima nacionalnih manjina kasne, evo na samom kraju prvog polugodišta. Da li će biti uvažene i vojvođanske specifičnosti u poglavljima od posebnog interesa, kao što su poljoprivreda i ruralni razvoj?

Sledeće pitanje je ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je upoznat sa dešavanjima u novosadskoj fabrici „Lir“? Prema podacima sindikata „Nezavisnost“ preko 260 radnika ove fabrike bilo je nedavno primorano da potpiše nekakve sporazumne raskide ugovora o radu, dakle, unapred. Pored ovih nezakonitih sporazumnih raskida radnog odnosa, na koje se prema informacijama granskog sindikata industrije, energije i rudarstva radnici primoravaju, u javnost su preko radnika ove fabrike dospele i informacije o nepoštovanju odredaba Zakona o radu koje se tiču minimalne zarade, korišćenja godišnjih odmora i plaćanja prekovremenih radnih sati. Prekovremeni sati se, navodno, umesto da se plaćaju, u fabrici „Lir“ u Novom Sadu evidentiraju u nekakvu banku sati iz koje radnici nikad ne uspevaju da naplate te prekovremene sate. Pritiscima su obično izloženi radnici koji su išli na bolovanje, ali i radnici koji su jednostavno koristili godišnji odmor. Ovi radnici prebacuju se u nešto što kolokvijalno se u fabrici naziva tzv. škart grupom. Smatramo nedopustivim da se radnici diskriminišu samo zato što su koristili svoja prava propisana radnim zakonodavstvom.

Konačno, smatramo da je nužno postaviti na primeru „Lira“ pitanje isplativosti ekonomske politike i razvoja zasnovane na subvencijama. Radi se o investiciji koja je od Republike Srbije i Grada Novog Sada u raznoraznim formama direktnih plaćanja subvencija i raznoraznih indirektnih pogodnosti i direktnih ulaganja Grada Novog Sada u instaliranje ove fabrike dobila preko 60 miliona evra u protekle dve godine. Ako uzmemo da u toj fabrici radi 3.000 radnika koji poslodavca koštaju oko 350 evra mesečno bruto, doći ćemo do cifre od svega 25 miliona evra. Dakle, država Srbija i Grad Novi Sad su ovoj fabrici dali novca duplo više od bruto troškova zarada za ovakav tretman radnika u toj fabrici.

Konačno još jedno pitanje ministru rada, zapošljavanja i socijalnih pitanja. Da li je predviđena izmena Zakona o socijalnoj zaštiti u pravcu da se osobama sa invaliditetom omogući značajnije i stabilnije finansiranje usluge personalnih asistenata i usluge pratnje maloletnog lica sa invaliditetom? U Srbiji ovu uslugu koristi oko 250 ljudi, a potrebu za njom ima 10-ak puta više ljude. Razumemo da se radi o malom broju građana koji svojim glasovima ne mogu doprineti ničijem izbornom uspehu ili ne uspehu, ali smatramo da kao moderno društvo moramo odgovoriti potrebama svake ugrožene manjinske grupe, konkretno u ovom slučaju mislim na ovu manjinsku grupu koja, prema podacima koji su objavljeni u medijima, broji nekih dve, dve i po hiljade ljudi. Pitamo ministra – da li će izmenom Zakona o socijalnoj zaštiti ovoj društvenoj grupi biti obezbeđeno stabilno finansiranje? Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem.

Prinuđeni smo da ponovimo poslaničko pitanje koje smo postavili pre izvesnog vremena direktorki Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, zato što odgovor koji smo dobili je bio apsolutno nepotpun i zapravo na naše poslaničko pitanje uopšte nije odgovoreno.

Mi smo bili veoma precizni kod postavljanja našeg pitanja. Eksplicitno smo tražili tabelarni pregled po mesecima za sve mesece važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, u kojem smo tražili da nam se dostave svi mesečni iznosi penzija po rešenjima i svi mesečni iznosi penzija u isplati i mesečne razlike ovih iznosa tabelarno za svaki mesec, tokom kojeg je važio ovaj privremeni Zakon.

Želeli smo da svaku mesečnu razliku okamatimo zakonskom zateznom kamatom i utvrdimo njegovu sadašnju vrednost, odnosno tačnije vrednost na 31. decembar 2018. godine. Umesto tabelarnog pregleda mi smo dobili jedan kraći dopis u kojem nam je navedeno da će penzija koja je za vreme važenja privremenog Zakona iznosila 30 hiljada, po prestanku važenja privremenog Zakona iznositi 32 hiljade, penzija koja je iznosila 50 hiljada, da će iznositi 53 itd. To nije tabelarni pregled koji smo tražili i to nisu zapravo podaci, to nije zapravo odgovor na naše poslaničko pitanje.

Tabelarni pregled mesečnih iznosa penzija po rešenjima mesečnih iznosa penzija u isplati i mesečnih razlika ove dve grupe iznosa, potrebni su nam iz prostog razloga što želimo da vidimo koliko će taj novac koji penzionerima nije isplaćen tokom važenja privremenog Zakona, iznositi kada se okamati na dan 31. decembar 2018.

Onda potom želimo da na takav iznos obračunamo unapred zakonsku zateznu kamatu do nekog eventualnog dana konačne isplate, da vidimo kolika bi to obaveza države Srbije bila, u koliko bi se država Srbija odlučila na ono što mi mislimo da je ispravno, a to je da taj novac penzionerima u nekom doglednom vremenskom periodu, u bliskoj budućnosti vrati, jer to bi u suštini trebala biti pozajmica koju su penzioneri silom slova privremenog Zakona bili u obavezi da prihvate i da na neki način tokom četiri godine važenja tog privremenog Zakona kreditiraju državu. Mi mislimo da je red da država izađe sa nekim planom pred penzionere i da taj novac vrati.

Dakle, zbog toga nam je potrebna ova tabelarna informacija, da vidimo da li je moguće u nekom periodu taj novac vratiti i da vidimo kako da se to uklopi u budžet, o kojem inače evo na tekućoj sednici i raspravljamo.

Sledeće pitanje koje želimo da uputimo, tiče se problematike izvršenja tekućeg budžeta za tekuću godinu. Obzirom da je praksa u ovom parlamentu da se o izvršenju budžeta ne raspravlja, da se izvršenje budžeta ne dobija i da zapravo narodni poslanici nemaju precizan uvid u to na šta se troši novac za koji se godinu dana ranije od njih traži da svojim glasom odbore da bude potrošen.

Mi smo postavili pitanje ministru bez portfelja, zaduženom za regionalni razvoj i javna preduzeća. Kada je usvajan budžet za 2018. godinu tada je odobreno 823 miliona za ključni projekat ovog ministarstva, koji se zove „Podrška sprovođenju mera ravnomernog regionalnog razvoja Republike Srbije“.

Tada je narodnim poslanicima dostavljen samo jedan opis tog projekta na osnovu kog su poslanici trebali da odobre trošenje ovih 823 miliona i navedeno je da se taj novac traži sa usmeravanje i usklađivanje rada ministarstva i posebnih organizacija u oblasti regionalnog razvoja i u oblasti javnih preduzeća i privrednih društava odbrambene industrije.

Navedeno je da je cilj ovog projekta poboljšanje parametara regionalnog razvoja i to su manje-više sve informacije koje poslanici dobiju kada treba da kažu da li odobravaju da se za ovakve stvari potroši osam stotina i nešto miliona dinara para poreskih obveznika ili ne.

Interesuje nas koji su tačno parametri regionalnog razvoja poboljšani, koje su mere regionalnog razvoja sprovođene? U kojem procentu su te mere realizovane i naravno, koliko je to sve građane Srbije koštalo, odnosno, kolika je realizacija budžetiranih 823 miliona para poreskih obveznika, da vidimo tačno i precizno na šta je taj novac potrošen. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 29.11.2018.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Evo, ja imam jednu sugestiju za Kancelariju za javna ulaganja u ovom budžetu mada ćemo o tome i na tekućoj sednici pričati da Kancelarija budžetira 800 miliona dinara za naknadu štete od elementarnih nepogoda na javnim objektima, objektima javne namene. Možda treba razmisliti da se proveri jesu li ti objekti osigurani. Nema potrebe da država glumi osiguravajuću kuću i da plaća štete.

Nadovezaću se i na raspravu prethodnog govornika vezano za projekte infrastrukture. Pored deonice kod Grdelice koja je javnosti privukla pažnju zbog rušenja potpornog zida ima još jedna deonica Koridora 10 koja je bila tema jučerašnje vesti portala „Insajder“, reč je o deonici Srpska kuća-Levosoje, gde je konstatovano da je pre projektovanja ove deonice vršeno čak 30 puta i da izmene nisu pokrivene građevinskim dozvolama i da ta deonica u suštini pokazuje sve nedostatke našeg upravljanja infrastrukturnim projektima u svim njihovim fazama.

Dakle, sredstva se obezbeđuju za projekte koji su zastareli, koji ne uvažavaju aktuelno stanje na terenu, pa predviđaju, recimo, potrebu eksproprijacije tuđom imovinom koja se na području izvođenja projekta u međuvremenu pojavljuje.

I recimo, konkretno za onu deonicu projekat radovi su počeli 2015. godine, a projekat je „CIP“ iz 2008. godine. Dakle, to prouzrokuje izmene u projektima, to prouzrokuje probijanje rokova, to prouzrokuje promene izvođača, uvođenje novih podizvođača i sve to naravno prouzrokuje i dodatne nove troškove.

Pa recimo, tako za ovu deonicu, na primer, raspisan tender bio gde su opet isti izvođači koji su već probijali rokovi dobili da izvršavaju i ove dodatne radove po ovim dodatnim izmenama projekata bez građevinske dozvole za dodatnih 1,2 milijarde.

Ministarka je u januaru ove godine izjavila, ministarka Mihajlović koja nažalost nije danas tu, da je za nju Koridor 10 završen, ali nažalost evo vidimo da nije. Inače rokovi za ovih milijardu i 200 miliona dodatnih radova su bili novembar mesec i, evo možemo da vidimo, da to još nije završeno. Dakle, pitanje je kada će konačno biti gotov Koridor 10, koliko će ukupno koštati?

Drugo pitanje za Ministarstvo poljoprivrede vidimo da je u budžetu ove godine, ovaj razdeo dobio 7,6 milijardi dodatnih para, međutim poljoprivrednici se javljaju da im kasni uplata sredstava za nabavljenu mehanizaciju koja je po programima podsticaja države kupljena, a rate su već dospele na plaćanje, međutim novac kasni pa je pretpostavka koja treba da se razjasni da je ovih dodatnih sedam milijardi zapravo dug iz tekuće godine koji se prenosi u budžet za narednu godinu.

I treće pitanje koje bi da otvorim, je danas usvojena rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji, u kojoj se od nas traži i vladavina prava, ubistvo Olivera Ivanovića da se razreši do kraja i konstatuje se, da etnički čiste države, nisu rešenje za region.

Pa, pitam kako to se tiče politike razgraničenja koja je promovisana kao politika u pogledu Kosova? Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:45