VLADIMIR ĐURIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine u Novom Sadu.

Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima. 19 godina radnog iskustva u osiguranju:

1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na menadžerskim pozicijama u Direkciji kompanije.

2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora i upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.

2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora i posredovao u plasiranju i lokalizaciji internacionalnih programa osiguranja na naše tržište za potrebe globalnih klijenata

2008 – 2012 Generalni direktor kompanije za životno osiguranje, sa sedištem u Ljubljani, Slovenija. Uspostavljanje svih funkcija kompanije (računovodstvo, revizija, kontroling, compliance, IT, prodajni kanali, izveštavanje Narodnoj banci i akcionarima, godišnji planovi i izveštaji o poslovanju).

Od 2012 do danas – zaposlen na poslovima osiguranja u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. u regionalnom centru Novi Sad, zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.

Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.

Član partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 27
  • 0
  • 39
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Očigledno je ovaj amandman otvorio malo širu diskusiju o politici podsticaja poljoprivredi i ruralnom razvoju, generalno.
Uvaženi ministre, 17. april 2016. godine, vest – otvorena fabrika Mitros u Sremskoj Mitrovici. Tačno. Slažem se. Sada suština podsticaja. Ovo je naša priča o neuspelim privatizacijama i ponovnom uzdizanju, rekao je Vučić, i dodao da je Vlada Srbije pomogla fabriku sa 5,3 miliona evra para poreskih obveznika za tri stotine radnih mesta. To je 17.660 i nešto evra po jednom zaposlenom, 5,3 miliona evra za 300 radnih mesta. U jednoj rečenici je to navedeno. Dakle, to je davanje.
Fabrika je prodata za 800 hiljada evra. Samo. Naravno, to je slika tržišta i društva u kome se nalazimo i stepena njegove devastiranosti, znate, i slika sistema kog nema, pa ti investitori onda moraju da se dodatno, debelo i masno, subvencionišu ne bi li u jednom ovako neuređenom sistemu investirali. Nije politika podsticaja samo politika direktnih plaćanja, a najviše razgovora je ovde bilo oko toga da li su direktna plaćanja mala, da li su dovoljno raznolika, da li su dovoljno česta. Politika direktnih plaćanja kao mera podsticaja je kao lečenje kancera aspirinom. To nije ni blizu dovoljan lek i to ne gađa uzrok.
Uzrok može da se pogodi osnaživanjem, povećanjem konkurentnosti, to ste i sami rekli, to treba biti cilj, znanje, mere stvaranja i prenosa znanja koje vidimo da jesu u IPARD-u, jer vi možete dati dve, šest, pet, osam, 68 hiljada dinara para po hektaru, jutru, nebitno, srpskom paoru, novca,koji je u poreski sistem unela spremačica iz neke potpuno druge delatnosti i ona je svojim poreskim dinarom pomogla poljoprivredu, ali to neće otkloniti uzroke. Uzrok se gađa podizanjem konkurentnosti, stvaranjem i prenošenjem znanja, udruživanjem, zadrugama, da država preostalo poljoprivredno zemljište ponudi paorima na otkup po najpovoljnijim mogućim kreditnim uslovima na period od 20 godina, da ih udruži da zajedno pojača njihovu pregovaračku poziciju sa kupcima i dobavljačima. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Uvaženi ministre, poštovane kolege poslanici, mi smo na Odboru za poljoprivredu već razgovarali na ovu temu. Tačno je da predložene izmene i dopune Zakona podsticaja u domenu osiguranja definišu sada jedan širi način pojmom upravljanja rizika.
Osiguranje jeste jedna od metoda kojom se rizicima upravlja. To je metoda kojom se rizik kupovinom polise transferiše na osiguravajuću kuću. Nažalost, procenat obuhvaćenih površina koje su kod nas osigurane jako je mali. Veliko je nepoverenje kupaca osiguranja u smisao kupovanja polise osiguranja useva, jer postoji institucionalno nepoverenje u osiguranje kao branšu, što govori o potrebi da se ozbiljno pozabavi i samim razvojem tržišta osiguranja koje se, kako bih rekao, kroz sve ove naše tranzicione reforme i promene najmanje menjalo, uprkos ulasku puno inostranih osiguravajućih kuća.
Nažalost, ove godine zabeležen je i prvi odlazak i to nažalost najvećeg brenda svetskog u oblasti osiguranja. To je Aksa osiguranje. Nažalost, Aksa napušta tržište i to govori o stepenu nerazvijenosti naših tržišta osiguranja i to će pogoršati poverenje kupaca osiguranja i neće doprineti rastu procenta osiguranih površina.
Postoji jedna stvar koje treba biti svestan. Kada je rizik u nastupanju, kada su nedeljama i mesecima vodostaji visoki, kada se zna da će se reke izlivati, kada se zna da će plaviti, osiguranje je nemoguće kupiti u tom trenutku. Onda ne vredi više da premijer i ministri obilaze poplavljena područja i da sugerišu mere kakva je recimo sugerisana tokom poslednjih poplava od strane premijera, da će propisati obavezno osiguranje od poplave.
Ne možete propisati obavezno osiguranje od poplave, jer to je trošak koji ljudi ne mogu da podnesu, iako on košta ranga dve, tri, 4.000 dinara godišnje. Mora se biti svestan da kada krene da plavi, onda osiguravajuće kuće dobijaju instrukcije da polise prestaju da prodaju. Nemoguće je dobiti osiguranje. Toliko za sada. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 15.12.2016.

Slažem se sa mojim prethodnikom. U krajnjoj liniji, banke i lizing kompanije uslovljavaju prezentovanje polise osiguranja pre nego što puste novac. Nije problem samo osiguranje useva, moramo biti svesni da je u našoj privredi generalno, pa i u poljoprivredi takođe, jako nizak stepen osiguranja građevinskih objekata, opreme, mehanizacije.
Prosto to je nešto što mora da se poveća na neki način, a uslovljavanje, podsticaji i ne samo direktnih davanja nego bilo kakve vrste podsticaja, prezentovanjem polise, jer za budžet je mnogo veliki trošak kada se plaća šteta. Cena polise osiguranja je u promilima, štete su i do 10 i do 20 puta veće. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:45