VLADIMIR ĐURIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1970. godine u Novom Sadu.

Ovlašteni posrednik i zastupnik u životnim i neživotnim osiguranjima. 19 godina radnog iskustva u osiguranju:

1996 – 2003 DDOR Novi Sad, rukovodio poslovima osiguranja imovine u privredi, na menadžerskim pozicijama u Direkciji kompanije.

2003 – 2006 Društvo za posredovanje u osiguranju EOS RISQ, internacionalna kompanija sa sedištem u Briselu, u suvlasništvu nekoliko vodećih kompanija za brokerske poslove u osiguranju i reosiguranju i upravljanju rizicima sa tržišta Francuske, Nemačke, Italije, Belgije i Velike Britanije. Obavljao funkciju generalnog direktora i upravljao kompleksnim programima osiguranja za više domaćih i internacionalnih kompanija.

2006 – 2008 Marsh & McLennan, najveća svetska kompanija za upravljanje rizicima i posredovanje u osiguranju i reosiguranju sa preko 35.000 zaposlenih u preko 80 zemalja, obavljao funkciju zamenika generalnog direktora i posredovao u plasiranju i lokalizaciji internacionalnih programa osiguranja na naše tržište za potrebe globalnih klijenata

2008 – 2012 Generalni direktor kompanije za životno osiguranje, sa sedištem u Ljubljani, Slovenija. Uspostavljanje svih funkcija kompanije (računovodstvo, revizija, kontroling, compliance, IT, prodajni kanali, izveštavanje Narodnoj banci i akcionarima, godišnji planovi i izveštaji o poslovanju).

Od 2012 do danas – zaposlen na poslovima osiguranja u Wiener Stadtische osiguranje a.d.o. u regionalnom centru Novi Sad, zadužen za odnose sa ključnim korporativnim klijentima.

Na svim upravljačkim pozicijama u osiguranju tokom karijere uvek prolazio „fit & proper“ kriterijume Narodne banke Srbije za obavljanje izvršne funkcije.

Član partije Dosta je bilo.

Na vanrednim parlamentarnim izborima 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Oženjen, otac dvoje dece, živi i radi u Novom Sadu.

Osnovne informacije

Statistika

  • 131
  • 3
  • 349
  • 1
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 13 dana i 4 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 18 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 23 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem ministru zdravlja i pitam – da li će u Srbiji i odraslim pacijentima koji boluju od retke bolesti koja se zove mukopolisaharidoza biti dostupan lek Vimizim na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Trenutno je u Srbiji registrovano 12 odraslih osoba koji boluju od ove retke bolesti, ali od jula meseca lekove dobijaju samo pacijenti do 18 godina starosti. Mi u Novom Sadu imamo dva odrasla pacijenta koji čekaju na ovaj lek. Prema informacijama iz medija, terapija košta čak 400.000 evra godišnje po pacijentu.

Drugo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Naime, u odgovoru koji je poslala Narodnoj skupštini 19. aprila navedeno je da će Ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“ sa koncesionarom francuskom kompanijom „Vansi“ biti objavljen kada, pod jedan – koncesionar dobije sertifikat aerodromskog operatera i pod dva – nakon ispunjenja, citiram, svih obaveza i „Vansi Erports Srbija d.o.o“ i Republike Srbije.

U odgovoru koji je ministarka poslala Narodnoj skupštini 15. maja navodi se da će ugovor o koncesiji biti objavljen kada koncesioni partner dobije sertifikat aerodromskog operatera i kada uplati jednokratnu koncesionu naknadu. Dakle, u mesec dana kasnije poslatom odgovoru kao preduslov za obelodanjivanje ugovora ne spominje se ispunjenje svih obaveza od strane Republike Srbije, pa pitamo šta je tačno kriterijum da ugovor bude obelodanjen? Uplata koncesione naknade i sertifikat aerodromskog operatera za koncesionara ili i da Republika Srbija ispuni sve svoje obaveze predviđene ugovorom, kako je eksplicitno u odgovoru na ranije postavljeno poslaničko pitanje ministarka navela?

Dodatno, u odgovoru koji je poslat 15. maja od strane ministarke Mihajlović navodi se i šta su poslovni ciljevi koncesionog aranžmana, da se aerodrom tržišno pozicionira kao regionalni lider za transferni i tranzitni saobraćaj, za šta je koncesionar potreban, koji kao upravljač velikom mrežom od 37 aerodroma treba da finansira neophodne investicije i da velikim kompanijama ponudi neke posebne pogodnosti kako bi te velike kompanije privukao ovamo, ali se isto tako navodi u tom odgovoru da radi zaštite od konkurencije u, citiram, modernom i povezanom poslovnom svetu, a kako konkurencija ne bi došla do saznanja o načina na koji se planira uspeh ovog poslovnog poduhvata, delovi ugovora koji sadrže poslovni plan na 25 godina neće biti obelodanjeni za sve vreme trajanja koncesije.

Tako da pitamo – šta će i kada tačno biti obelodanjeno i stavljeno na uvid javnosti i na koji način će javnost iz tih dokumenata biti uverena da je izabrani aranžman kojim se javna imovina i javni interes poveravaju privatnom operateru na 25 godina zaista najbolje moguće i zaista ima šanse da bude profitabilan? Ja ću podsetiti, već smo u ovoj Skupštini pitali, Transparentnost Srbija je dobila sudsko rešenje kojim sud nalaže ministarstvu da ugovor obelodani. Do dana današnjeg, po rešenju suda, ministarstvo taj ugovor nije obelodanilo. Na Komisiji za javno-privatna partnerstva nikad nismo videli koncesionu studiju iz koje će se zaista zaključiti da je koncesija najbolji aranžman za razvoj našeg najvećeg aerodroma i da zaista takav aranžman ima šanse da bude profitabilan.

Dodatno, u ranije dostavljenom odgovoru ministarka je navela i da se za zatvaranje finansijskog dela aranžmana, kao jednog od preduslova da ugovor bude obelodanjen, čekaju odobrenja Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i IFC-a, jer te institucije finansiraju aranžman. Zanima nas šta i koliko finansira koncesionar iz svojih sredstava, a šta i koliko će se finansirati iz kredita ovih institucija i ko daje garancije da će koncesionar ispuniti obaveze prema ovim međunarodnim kreditorima tokom predstojećih 25 godina koncesije, jer 25 godina je jako dug period za kreiranje poslovnih planova, mnoge okolnosti mogu da se promene i planovi mogu da se pokvare. Interesuju nas, recimo, i penali u slučaju raskida ugovora pre isteka roka na koji se aerodrom daje u koncesiju, šta ako do raskida dođe u slučaju više sile za koju odgovornost ne može biti atribuirana nijednoj od ugovornih strana i slične klauzule, a sve to kako bi se uverili da je javni interes i javni novac zaista maksimalno zaštićen od neuspeha ovog poslovnog poduhvata, ukoliko, recimo, Vlada Republike Srbije tom poslovnom poduhvatu ne doprinese. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Zahvaljujem.

Naše prvo pitanje upućujemo direktorki Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje da nam za svo vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija dostavi tabelarni pregled po mesecima od novembara 2014. godine zaključno sa septembrom 2018. godine: pod jedan, ukupnog iznosa penzija po rešenjima. Dakle, iznosa usklađenih penzija koje su određene rešenjima o utvrđivanju prava na penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zatim, mesečne iznose, ukupne iznose penzija u isplati, one koje su zaista isplaćivane po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Treća kolona – po mesecima da bude razlika ova dva napred navedena iznosa, kako bi dobili tačan podatak o tome koliko su tačno po mesecima iznosila umanjenja penzija za svaki mesec važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, te da bi ih tog tabelarnog pregleda mogli da izvedemo koliko to vredi na današnji dan.

Drugo pitanje upućujemo predsednici Vlade, Ani Brnabić, i ministarki pravde, Neli Kuburović. Zanima nas – koliko je sudskih sporova pokrenuto na današnji dan protiv Republike Srbije pred domaćim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i kolika je visina odštetnih zahteva i dodatno potencijalnih sudskih troškova koji bi mogli pasti na teret budžeta, odnosno građana Srbije, odnosno opet tih penzionera kojima su penzije umanjivane?

Sledeće pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine. Naime, državni revizor je još decembra 2017. godine postavio reviziju završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu, pa pitam – da li će i kada biti postupljeno po članu 177. Poslovnika, te ćemo završni račun budžeta analizirati u Skupštini i usvojiti u formi zakona?

Pitam ujedno i Ministarstvo finansija – šta je realizovano od preporuka koje je DRI dala u toj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu obzirom da je od prispeća tog revizorskog izveštaja prošlo skoro deset meseci, jer DRI je iskazala rezervu na mišljenje o završnom računu budžeta i navela je dosta materijalno krupnih primedbi? Na primer, zbirni izveštaj o nepokretnoj imovini Republike Srbije ne obuhvata podatke o imovini svih korisnika budžeta. To znači da nam je centralna evidencija imovine Republike Srbije nekompletna. Neadekvatno je uređeno ko vrši popis finansijske imovine Republike Srbije. Nije iskazana imovina u vrednosti od preko 26 milijardi. Glavna knjiga budžeta neusaglašena je pomoćnim knjigama Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i sa podacima budžeta i u pogledu učešća Republike Srbije u kapitalu privrednih društava. Dakle, podaci gde je država Srbija vlasnik udela ili akcija u privrednim društvima. Te neusaglašenosti su vredne negde oko 9,3 milijarde dinara.

Ovo je preko 35 milijardi dinara neusaglašenih podataka. Nadalje, navedeno je da 4,7 milijardi dinara nije raspoređeno u budžet i nije iskazano kao prihod Republike Srbije. To je reda veličine iznos kvartalnih umanjivanja penzija iz protekle četiri godine.

Nadalje je navedeno da podaci o primljenim donacijama koji se vode u Upravi za trezor neobuhvataju prihode od dodatnih 4,5 milijarde dinara donacija evidentiranih kod Narode banke.

Jedna od preporuka revizora tiče se upravo uređivanja konsolidacije prihoda i primanja direktnih i indirektnih budžetskih korisnika kako bi se svaki prihodovani dinar prikazao na centralnoj krovnoj nacionalnoj republičkoj evidenciji, jer ovde pričamo o 4,5 ili 4,7 milijardi dinara neevidentiranog potencijalno neevidentiranog prihoda, to je preko 10 milijardi, da li je onda neko baratao sa preko 10 milijardi prihoda budžeta manje kada je odlučivao u kom iznosu i koliko dugo će penzije biti umanjivane da bi se uštedama nadomestio taj nedostajeći prihod koji nije evidentiran? Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 28.09.2018.

Hvala, predsedavajući.

Evo ovako. Amandman koji smo podneli zapravo je amandman kojim podržavamo stav Sindikata penzionera Nezavisnost, da se prestanak važenja privremenog Zakona o umanjivanju penzija reguliše donošenjem posebnog zakona.

Zanemarimo sada na čas ekonomsku opravdanost i ustavnost privremenog četvorogodišnjeg umanjivanja penzija. O tome zašto je Vlada morala umanjivati penzije čuli smo puno prethodnih dana. Zanemarimo i koliko su ta umanjivanja penzija smanjivana povremenim povećanjima penzija tokom važenja privremenog zakona u te četiri godine kroz njegovu korekciju. Predlažem da zanemarimo koliko će veće penzije biti nakon prestanka važenja privremenog zakona i pitanje kako će se penzije usklađivati, kojim merama, propisima i koliko će Vlada pokazati izdašnost i hoće li ona biti veća i predvidljivija od onoga što traži Fiskalni savet. To su sve posebne teme i imali bi ponešto da kažemo po svakoj od njih i u krajnjoj liniji je to i rečeno u današnjoj raspravi i prethodnih dana.

Sve to nema nikakve veze sa jednom nepsornom činjenicom, a to je da su penzioneri tokom svakog meseca važenja privremenog zakona dobijali manje nego što bi dobijali da privremenog zakona nije bilo. Svaka ta neisplaćena razlika predstavlja pozajmicu, trebalo bi da predstavlja pozajmicu, koju su penzioneri po sili slova privremenog zakona svakog meseca davali državi. Ta pozajmica mora da se vrati, inače će dobiti karakter trajnog uzimanja.

Prisilna privremenim zakonom propisana pozajmica može imati karakter privremenog uskraćivanja prava raspolaganja nad imovinom, ali ako se novac ne vrati, onda to poprima karakter trajnog oduzimanja prava vlasništva nad imovinom, jer penzije su imovina i po stavu Ustavnog suda. To je već nešto što ne bi smelo biti dopušteno.

Ustavni sud je zauzeo st av da penzija jeste imovina i da je njihovo umanjivanje ravno uzimanju nečije sobe u stanu. Ustavni sud je smanjivanje penzija prihvatio pod uslovom da je privremeno i da je u vreme krize. Tih kriznih uslova više nema. Poslanici vladajuće većine i predstavnici Vlade se hvale rezultatima ekonomske politike i, u krajnjoj liniji, privremeni zakon se ukida. Držimo da ste u pravu kada kažete da krize više nema.

Ako Vlada ostaje pri stavu da je po članu 4. privremenog zakona svaka učinjena isplata konačna, penzije onda se ne vraćaju, već samo imamo prestanak uzimanja dela budućih penzija uz trajno uzimanje dela imovine, dela penzija iz protekle četiri godine.

Ako se neisplaćene razlike penzije učinjene tokom važenja privremenog zakona ne isplate penzionerima, onda uzeto neće imati karakter privremenog, u kriznim uslovima ograničenog raspolaganja imovinom, nego će imati karakter trajnog oduzimanja prava vlasništva nad imovinom, a to je za državu kandidata za članstvo u EU nedopustivo narušavanje imovinskih prava.

Litvanija je kao članica EU penziju umanjivala od 2010. do 2013. i kompletan iznos učinjenih umanjenja, oko 247 miliona evra, je penzionerima vratila u naredne tri godine. O tome postoji i dokumentacija na zvaničnim sajtovima EU, Evropske komisije.

Kod njih je bio u pitanju manji novac. Oni verovatno i bolje stoje od nas, pa su mogli da vrate to za tri, a mi mislimo da mi možemo da to vratimo za pet godina. Ako je to morala Litvanija kao članica EU, mi mislimo da to moramo uraditi i mi kao zemlja kandidat. Ne bi trebalo da se dogodi da ispadne da naša vlast svoje penzionere i njihova prava tretira lošije nego Litvanija, litvanska.

Poštovanje imovinskih prava koja sad imamo priliku da demonstriramo vraća poverenje građana u institucije, a to podiže i poverenje investitora, smanjuje potrebu da investitore privlačimo subvencijama, i to može doprineti privrednom rastu.

Da bi nam privredni rast rastao 6% - 7% godišnje ključno je poverenje. To je ono što pravi razliku između sadašnje stope rasta i većih stopa rasta, a poverenje se zadobija poštovanjem imovinskih prava.

Naš je predlog na tragu zahteva penzionera da se razlike u penzijama neisplaćene tokom četiri godine važenja privremenog zakona vrate i to podržavamo i radi sprečavanja eventualnih sudskih troškova za državu, pošto imamo informaciju da je Sindikat penzionera Nezavisnost podneo tužbe Međunarodnom sudu pravde, evropskom sudu pravde u Strazburu, jer ti sudski troškovi će opet pasti na teret budžeta, građana, penzionera i apelujemo da se o tome postigne dogovor.

To vraćanje pozajmice mora ići uz kamatu, jer pozajmice se tako vraćaju, za svo vreme tokom kojeg je svaki penzionerski dinar proveo u rukama Vlade Republike Srbije od dana kada ga je Vlada Republike Srbije zadržala do dana konačne isplate svakom penzioneru.

Očigledno je i zbog visine sume o kojoj pričamo, da će to vraćanje morati ići i na rate i može se pregovarati o tome koliko dugo će vraćanje trajati i u koliko rata, da se ne bi ugrožavala fiskalna stabilnost. Ali, da se ne vrati, o tome ne bi trebalo biti bilo kakve dileme.

Mi smo i predložili poseban zakon, koji je u međuvremenu sindikat penzionera „Nezavisnost“ podržao…

(Predsedavajući: Kolega, nemojte sad pričati o drugom zakonu koji ste vi predložili. Možete da pričate o vašem amandmanu, o drugom zakonu ne.)

Tako je, ja govorim o amandmanu kojim predlažemo da se prestanak važenja privremenog zakona o načinu isplate penzija reguliše donošenjem posebnog zakona. O tome da li je amandman… (Isključen mikrofon.)

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 09.10.2018.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem ministru zdravlja i pitam – da li će u Srbiji i odraslim pacijentima koji boluju od retke bolesti koja se zove mukopolisaharidoza biti dostupan lek Vimizim na račun Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje? Trenutno je u Srbiji registrovano 12 odraslih osoba koji boluju od ove retke bolesti, ali od jula meseca lekove dobijaju samo pacijenti do 18 godina starosti. Mi u Novom Sadu imamo dva odrasla pacijenta koji čekaju na ovaj lek. Prema informacijama iz medija, terapija košta čak 400.000 evra godišnje po pacijentu.

Drugo pitanje upućujem ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Naime, u odgovoru koji je poslala Narodnoj skupštini 19. aprila navedeno je da će Ugovor o koncesiji aerodroma „Nikola Tesla“ sa koncesionarom francuskom kompanijom „Vansi“ biti objavljen kada, pod jedan – koncesionar dobije sertifikat aerodromskog operatera i pod dva – nakon ispunjenja, citiram, svih obaveza i „Vansi Erports Srbija d.o.o“ i Republike Srbije.

U odgovoru koji je ministarka poslala Narodnoj skupštini 15. maja navodi se da će ugovor o koncesiji biti objavljen kada koncesioni partner dobije sertifikat aerodromskog operatera i kada uplati jednokratnu koncesionu naknadu. Dakle, u mesec dana kasnije poslatom odgovoru kao preduslov za obelodanjivanje ugovora ne spominje se ispunjenje svih obaveza od strane Republike Srbije, pa pitamo šta je tačno kriterijum da ugovor bude obelodanjen? Uplata koncesione naknade i sertifikat aerodromskog operatera za koncesionara ili i da Republika Srbija ispuni sve svoje obaveze predviđene ugovorom, kako je eksplicitno u odgovoru na ranije postavljeno poslaničko pitanje ministarka navela?

Dodatno, u odgovoru koji je poslat 15. maja od strane ministarke Mihajlović navodi se i šta su poslovni ciljevi koncesionog aranžmana, da se aerodrom tržišno pozicionira kao regionalni lider za transferni i tranzitni saobraćaj, za šta je koncesionar potreban, koji kao upravljač velikom mrežom od 37 aerodroma treba da finansira neophodne investicije i da velikim kompanijama ponudi neke posebne pogodnosti kako bi te velike kompanije privukao ovamo, ali se isto tako navodi u tom odgovoru da radi zaštite od konkurencije u, citiram, modernom i povezanom poslovnom svetu, a kako konkurencija ne bi došla do saznanja o načina na koji se planira uspeh ovog poslovnog poduhvata, delovi ugovora koji sadrže poslovni plan na 25 godina neće biti obelodanjeni za sve vreme trajanja koncesije.

Tako da pitamo – šta će i kada tačno biti obelodanjeno i stavljeno na uvid javnosti i na koji način će javnost iz tih dokumenata biti uverena da je izabrani aranžman kojim se javna imovina i javni interes poveravaju privatnom operateru na 25 godina zaista najbolje moguće i zaista ima šanse da bude profitabilan? Ja ću podsetiti, već smo u ovoj Skupštini pitali, Transparentnost Srbija je dobila sudsko rešenje kojim sud nalaže ministarstvu da ugovor obelodani. Do dana današnjeg, po rešenju suda, ministarstvo taj ugovor nije obelodanilo. Na Komisiji za javno-privatna partnerstva nikad nismo videli koncesionu studiju iz koje će se zaista zaključiti da je koncesija najbolji aranžman za razvoj našeg najvećeg aerodroma i da zaista takav aranžman ima šanse da bude profitabilan.

Dodatno, u ranije dostavljenom odgovoru ministarka je navela i da se za zatvaranje finansijskog dela aranžmana, kao jednog od preduslova da ugovor bude obelodanjen, čekaju odobrenja Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj i IFC-a, jer te institucije finansiraju aranžman. Zanima nas šta i koliko finansira koncesionar iz svojih sredstava, a šta i koliko će se finansirati iz kredita ovih institucija i ko daje garancije da će koncesionar ispuniti obaveze prema ovim međunarodnim kreditorima tokom predstojećih 25 godina koncesije, jer 25 godina je jako dug period za kreiranje poslovnih planova, mnoge okolnosti mogu da se promene i planovi mogu da se pokvare. Interesuju nas, recimo, i penali u slučaju raskida ugovora pre isteka roka na koji se aerodrom daje u koncesiju, šta ako do raskida dođe u slučaju više sile za koju odgovornost ne može biti atribuirana nijednoj od ugovornih strana i slične klauzule, a sve to kako bi se uverili da je javni interes i javni novac zaista maksimalno zaštićen od neuspeha ovog poslovnog poduhvata, ukoliko, recimo, Vlada Republike Srbije tom poslovnom poduhvatu ne doprinese. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.10.2018.

Zahvaljujem.

Naše prvo pitanje upućujemo direktorki Republičkog fonda za penzijsko-invalidsko osiguranje da nam za svo vreme važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplata penzija dostavi tabelarni pregled po mesecima od novembara 2014. godine zaključno sa septembrom 2018. godine: pod jedan, ukupnog iznosa penzija po rešenjima. Dakle, iznosa usklađenih penzija koje su određene rešenjima o utvrđivanju prava na penziju prema Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju. Zatim, mesečne iznose, ukupne iznose penzija u isplati, one koje su zaista isplaćivane po Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Treća kolona – po mesecima da bude razlika ova dva napred navedena iznosa, kako bi dobili tačan podatak o tome koliko su tačno po mesecima iznosila umanjenja penzija za svaki mesec važenja Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija, te da bi ih tog tabelarnog pregleda mogli da izvedemo koliko to vredi na današnji dan.

Drugo pitanje upućujemo predsednici Vlade, Ani Brnabić, i ministarki pravde, Neli Kuburović. Zanima nas – koliko je sudskih sporova pokrenuto na današnji dan protiv Republike Srbije pred domaćim sudovima i pred Evropskim sudom za ljudska prava zbog primene Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija i kolika je visina odštetnih zahteva i dodatno potencijalnih sudskih troškova koji bi mogli pasti na teret budžeta, odnosno građana Srbije, odnosno opet tih penzionera kojima su penzije umanjivane?

Sledeće pitanje upućujem predsednici Narodne skupštine. Naime, državni revizor je još decembra 2017. godine postavio reviziju završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu, pa pitam – da li će i kada biti postupljeno po članu 177. Poslovnika, te ćemo završni račun budžeta analizirati u Skupštini i usvojiti u formi zakona?

Pitam ujedno i Ministarstvo finansija – šta je realizovano od preporuka koje je DRI dala u toj reviziji završnog računa budžeta Republike Srbije za 2016. godinu obzirom da je od prispeća tog revizorskog izveštaja prošlo skoro deset meseci, jer DRI je iskazala rezervu na mišljenje o završnom računu budžeta i navela je dosta materijalno krupnih primedbi? Na primer, zbirni izveštaj o nepokretnoj imovini Republike Srbije ne obuhvata podatke o imovini svih korisnika budžeta. To znači da nam je centralna evidencija imovine Republike Srbije nekompletna. Neadekvatno je uređeno ko vrši popis finansijske imovine Republike Srbije. Nije iskazana imovina u vrednosti od preko 26 milijardi. Glavna knjiga budžeta neusaglašena je pomoćnim knjigama Ministarstva privrede, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i sa podacima budžeta i u pogledu učešća Republike Srbije u kapitalu privrednih društava. Dakle, podaci gde je država Srbija vlasnik udela ili akcija u privrednim društvima. Te neusaglašenosti su vredne negde oko 9,3 milijarde dinara.

Ovo je preko 35 milijardi dinara neusaglašenih podataka. Nadalje, navedeno je da 4,7 milijardi dinara nije raspoređeno u budžet i nije iskazano kao prihod Republike Srbije. To je reda veličine iznos kvartalnih umanjivanja penzija iz protekle četiri godine.

Nadalje je navedeno da podaci o primljenim donacijama koji se vode u Upravi za trezor neobuhvataju prihode od dodatnih 4,5 milijarde dinara donacija evidentiranih kod Narode banke.

Jedna od preporuka revizora tiče se upravo uređivanja konsolidacije prihoda i primanja direktnih i indirektnih budžetskih korisnika kako bi se svaki prihodovani dinar prikazao na centralnoj krovnoj nacionalnoj republičkoj evidenciji, jer ovde pričamo o 4,5 ili 4,7 milijardi dinara neevidentiranog potencijalno neevidentiranog prihoda, to je preko 10 milijardi, da li je onda neko baratao sa preko 10 milijardi prihoda budžeta manje kada je odlučivao u kom iznosu i koliko dugo će penzije biti umanjivane da bi se uštedama nadomestio taj nedostajeći prihod koji nije evidentiran? Hvala.

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 07.06.2018.

Hvala.

Prvo pitanje upućujem predsedniku Republike - da li će, pošto je već upitan, iako nije nadležan, izjasniti se o inicijativi Udruženja „Sloboda“ da se podigne spomenik Slobodanu Miloševiću i da li će odbiti tu inicijativu? Da li će možda predložiti da se umesto toga podigne spomenik žrtvama 90-ih i vlasti Slobodana Miloševića, npr. spomenik prebijenim demonstrantima, koji su mesecima, u zimu 1996. i 1997. godine, branili izbornu volju građana i pobedu opozicije na lokalnim izborima, koga je međunarodna zajednica morala da ga natera da prizna i proglasi čuvenim leks specijalisom, spomenik ubijenim novinarima, kao što je recimo Slavko Ćuruvija, spomenik ubijenima na Ibarskoj magistrali, spomenik Ivanu Stamboliću, ubijenom i zakopanom u jamu sa krečom, spomenik svim ratovima koje je vodio i svim žrtvama tih ratova iz svih bivših jugoslovenskih republika svih nacionalnosti i verosipovesti?

Možda bi, zapravo, za naredne generacije najbolje bilo da predsednik podrži da se napravi muzej 90-ih, sa slikama koje su napravljene kada su na teritoriji Srbije pronađene hladnjače sa telima civila kosovskih Albanaca. Spomenik žrtava Srebrenice? Da mi uradimo časno svoj deo posla, suočimo se sa prošlošću pred svojim potomstvom, pa da onda čista srca i duše možemo tražiti od ostalih da urade isto.

Drugo pitanje upućujem ministru finansija – da li namerava da razmotri i sprovede predlog koji smo juče ispred pokreta centra uputili povodom povećanja cene goriva u vezi sa kojom građani sutra planiraju masovan protest zaustavljanjem saobraćaja. Detaljan predlog je dobio juče od naše poslaničke grupe da se iskoristi prostor za smanjenje akciza na gorivo do zakonom dozvoljenih maksimalnih 20%, da se umanjenje prihoda budžeta, koje će po tom osnovu nastati nadomesti akcizama na alkohol, zašećerena gazirana pića i duvanske proizvode i time problem trenutno sanira i stvore uslovi da se cena goriva smanji, da na duži rok uvede stepenastu akcizu koja bi opadala sa porastom cene sirove nafte, kako bi se cena naftnih derivata držala konstantnom i da uvede budžetsku rezervu koja bi zajedno sa stepenastom akcizom služila za kompenzovanje umanjenja prihoda od akciza kada se ista smanji, a kako bi se sprečilo povećanje cene naftnih derivata u periodima kada imamo eksterne šokove, kao što sada imamo, kada je cena sirove nafte visoka i da revidira javne rashode i napravi dodatne uštede uz rezerve za crne dane, kao što su oni kada je sirova nafta skupa.

Treće pitanje upućujem predsednici Vlade - Fiskalni savet je marta ove godine objavio analizu uslova održivosti balansa budžeta postignutog fiskalnom konsolidacijom, šta je sve potrebno uraditi da bi se očuvali rezultati te fiskalne konsolidacije koju su najviše platili građani smanjenjem plata i penzija?

Izneo sam kada je i biran ministar finansija, mada premijerka tada to ništa nije komentarisala, pa bih je danas pitao nešto za šta tada nije bilo vremena. Kako namerava da reši problem lokalnih finansija, jer Fiskalni savet u toj analizi konstatuje da su finansije lokalnih samouprava i lokalnih javnih preduzeća loše, da su dugovi gradova i opština i njihovih preduzeća dostigli iznos od oko 800 miliona evra, čemu je potrebno dodati i kašnjenje u plaćanju dospelih obaveza od oko još 300 miliona evra i navodi da je struktura lokalnih javnih rashoda veoma loša i da, pre svega, problem predstavljaju preniske investicije i suviše izdašne subvencije lokalnim javnim preduzećima. Na predstojećim beogradskim izborima imali smo primer intervenisanja iz republičkog budžeta za grad Beograd.

Pored navedenog, interesuje nas i plan rešavanja oko 150 neuspešnih državnih preduzeća u procesu privatizacije, koja i dalje zapošljavaju oko 50.000 radnika. Neka preduzeća poput RTB Bora i „Petrohemije“ gubitke nisu pravili isključivo zbog povoljnih tržišnih uslova, niske cene nafte i gasa, odnosno visoke cene bakra. Te okolnosti se mogu lako preokrenuti i sa cenom sirove nafte se to već dešava. Ova preduzeća prete da naprave dodatni teret na javne finansije, a ujedno nekim preduzećima čak ni povoljne makroekonomske okolnosti nisu pomogle da profitabilno posluju, kao što je slučaj sa, recimo, Azotarom i Resavicom.

Molili bi predsednicu Vlade da nam u odgovoru na poslaničko pitanje pošalje neki plan rešavanja ovih situacija i ovih problema, obzirom da, kada je bila sednica o izboru ministra finansija, na naše izlaganje, gde smo izneli ozbiljne primedbe Fiskalnog saveta i predlog mera kako da se teško stečena fiskalna konsolidacija održi na duži vremenski rok, ona to nije odkomentarisala ni jednom jedinom rečju. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 29.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 14:45