BRANIMIR JOVANOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen 1979. godine. Živi u Kraljevu.

Po zanimanju je diplomirani politikolog.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 4
  • 3
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 1 mesec i 11 dana i 14 sata

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 11 meseci i 19 dana i 20 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 21 dan

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 10.10.2018.

Hvala, predsedavajući.

Nadovezaću se na probleme koje je istakao malopre kolega Jovanović iz Topole.

Takođe, želeo bih da čujem od ministra o problemima koji se tiču Kraljeva, ja sam iz Kraljeva. Malopre smo govorili o problemu sa deponijama. U Kraljevu postoji plan da se izgradi jedan regionalni centar, da se izgradi postrojenje za tretman otpada. Za to nije samo zainteresovano Kraljevo, već bi na toj teritoriji trebalo da se izgradi to postrojenje za koje su zainteresovani i okolni gradovi Trstenik, Raška, Vrnjačka Banja, ali i Paraćin. Plan i jeste da se u svim ovim gradovima naprave određena reciklažna čvorišta, da se tu sortira otpad, a dalje da se on transportuje do centralnog postrojenja.

Vi ste verovatno upoznati da je rok za izradu studije izvodljivosti do proleća, mislim mart ili april 2019. godine. Na terenu se već radi i znam da su u toku geomehanička ispitivanja na dve lokacije na teritoriji grada Kraljeva. Nadam se da će bar jedna od tih lokacija ispuniti minimum standarda da će moći da se gradi ovo postrojenje i nadam se da će i studija izvodljivosti biti u roku izrađena, da možemo posle toga odmah da krenemo da realizujemo ovaj projekat.

Ono što je nama neophodno, naravno, to je podrška Ministarstva, podrška da možemo da obezbedimo sredstva iz fondova Evropske unije, jer zaista bi bilo i teško ako se bude realizovao ovaj projekat na osnovu kredita, bilo bi to jedno veliko opterećenje za sve ove gradove i opštine, u pitanju je pet gradova i opština, a opet, sa druge strane, rešili bismo problem odlaganja otpada za ceo ovaj region i možda bismo i rešili, ušli u rešavanje problema reciklaže, jer sigurno su spremna reciklažna postrojenja na teritoriji Srbije, na ovom delu teritorije Srbije.

Ono što za sada imam neke informacije sa terena je da postoji i određeni otpor građana, koji još uvek nisu upoznati sa tim kakve benefite nosi sa sobom izgradnja jednog postrojenja i sigurno prestoji u narednom periodu jedan proces gde ćemo morati građane da upoznamo sa svim prednostima i pozitivnim efektima izgradnje ovog postrojenja, a očekujemo od Ministarstva da nam pomogne u tome. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre i predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, tema o kojoj danas raspravljamo, a vidimo i kroz raspravu, je veoma značajna, a čini mi se da je decenijama unazad nekako stavljena u drugi plan.

Očekujem da, usvajanjem predloženih izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, preciznije uredimo oblast koja se odnosi na finansiranje onih aktivnosti koje će biti u cilju unapređenja i zaštite životne sredine. Pre svega mislim na onaj deo koji se odnosi na Zeleni fond i na pripremu i sufinansiranje projekata koji se finansiraju iz pretpristupne pomoći EU.

Zeleni fond zapravo jeste nastao kao ideja da se oni privrednici, one organizacije koje na neki način štete životnoj okolini, da plaćaju ekološku naknadu, da se ona zapravo sliva u Zeleni fond, a onda i svrsishodno i raspoređuje.

Znam da su velika očekivanja od Zelenog fonda, od velikog broja udruženja i velikog broja organizacija u Srbiji. Vi ste i sami naglasili juče da su potrebna ogromna sredstva da bismo postigli određene standarde i znam da je nemoguće ispuniti sva ta očekivanja odjednom.

O ovoj temi možemo mnogo raspravljati. Ja ću se osvrnuti na dve oblasti za koje smatram da su veoma bitne. To je razvoj, osnaživanje zelene ekonomije i na značaj recikliranja.

Prvo, treba usmeravati sredstva iz Zelenog fonda kompanijama koje se bave ili učestvuju u nekom vidu zelene ekonomije. Kod nas je zelena ekonomija u povoju i zelena radna mesta se tek razvijaju u Srbiji, a s obzirom na naš geostrateški položaj, na naša prirodna bogatstva i na klimatske promene koje su neminovne, smatram da je usmeravanje na upravo ove ekološke alternative dobar način da se uspostavi održivi razvoj.

Ne treba da krenemo stopama nekih država koje su svoje ekonomsko blagostanje gradile na uništavanja prirodnih resursa, već upravo suprotno, treba da se usmerimo na razvijanje zelene ekonomije.

Navešću primere Nemačke i Švajcarske kao jedne dobre koncepte i navešću čak primer od pre deset godina, gde su za vreme svetske ekonomske krize zelena ekonomija i zelena radna mesta opravdala svoju vrednost. Ne samo da su zadržana nego su se čak i razvijala u proteklom periodu.

Od Zelenog fonda velika očekivanja imaju i organizacije koje se bave recikliranjem. Siguran sam da će, zahvaljujući ovom fondu, se obezbediti stabilnije finansiranje i razvoj reciklažne industrije.

U Srbiji se reciklira oko 10% otpada. Na nivou EU to je 60%, a izdvojiću jedan dobar primer. To je primer Nemačke gde se reciklira 80%, negde sam našao podatak čak i 90% otpada.

Ohrabruju podaci koji pokazuju da je kod nas primetan napredak iz godine u godinu i povećava se procenat prerađenog otpada, povećava se i broj zaposlenih u reciklažnoj industriji, kao i naplata ekološke takse, a i čini mi se da postrojenja za reciklažu zapravo još uvek kod nas ne rade u punom kapacitetu.

Mislim da u ovom slučaju možda nije problem u samim postrojenjima, već više u načinu i samom procesu sakupljanja sirovina za preradu, tako da treba da radimo na tome da sakupljačka mreža koja možda jednim delom i u sivoj zoni mora da bude prevedena u legalne tokove. Na ovaj način ćemo u godinama koje dolaze sigurno uštedeti nekoliko desetina, miliona evra.

Takođe, važno da kontinuirano radimo na razvijanju svesti o potrebi za zaštitom životne sredine i to treba da bude deo jednog strateškog plana i na lokalnom nivou i na državnom nivou. Zahvaljujem.

Sedmo vanredno zasedanje , 13.06.2018.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, predstavnici ministarstva, koleginice i kolege, predložene izmene i dopune Zakona o lokalnoj samoupravi u ovom trenutku su neophodne i smatram da će doprineti reformi čitave ove oblasti i unaprediti ovu oblast o kojoj raspravljamo.

Lokalnu samoupravu ne smemo posmatrati samo kao jedan teorijski koncept. To je jedan praktičan sistem koji treba da doprinese unapređenju i boljem kvalitetu života u lokalnim sredinama. Zato su važne izmene i dopune zakona, koje omogućavaju građanima da budu direktno uključeni u kreiranje lokalnih budžeta koji se odnose na investicije. Oni će na taj način imati mogućnost da više učestvuju u donošenju odluka koje se njih direktno tiču i moći će da predlažu i da iskažu svoje stavove koji se odnose na to da li će nešto biti izgrađeno u određenom delu grada, gde će se vršiti određene korekcije i šta će biti prioriteti.

Sve predložene promene su u skladu sa Evropskom poveljom o lokalnoj samoupravi. Ona sadrži određene minimume koji se moraju ispuniti. Jedan od standarda je i uključivanje građana u javnom odlučivanje na lokalnom nivou, a jedan je i uprava koja je efikasna i bliska građanima.

Jedna od izmena zakona se upravo odnosi na mogućnost pokretanja građanske inicijative. Mislim da će ove izmene zakona doprineti da bude jasnije koliko je potrebno potpisa za pokretanja građanske inicijative i to je sada 5%, tako da neće biti različitih tumačenja, kao što je to nekada bio slučaj. Na taj način se jača uloga građana, jasno se preciziraju uslovi i daju se veće šanse za uspeh građanske inicijative.

Predložene izmene i dopune zakona precizno definišu i broj lokalnih funkcionera, odnosno utvrđuju broj većnika i pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika. Tako će sada broj lokalnih funkcionera biti srazmeran broju stanovnika lokalne samouprave.

Smatram da su dobri predlozi koji će imati pozitivne efekte na rad odbornika i dovešće odbornike u bolji položaj nego što je to bio slučaj do sada. Prvo, to je utvrđivanje minimalnog roka, roka od 24 sata za sazivanje skupštine opštine ili skupštine grada i na taj način će se sprečiti eventualne zloupotrebe i odbornici će dobiti dodatno vreme da se kvalitetnije spreme za ove sazive.

Drugo, predloženim dopunama opštinske službe imaće obavezu da odbornicima dostave sve neophodne informacije koje su im potrebne da unaprede svoj rad. Na taj način će oni imati bolje uslove za funkcionisanje.

Kada govorimo o lokalnoj samoupravi i njenim nadležnostima uvek pomislimo i na decentralizaciju koja se uvek dovodi u vezi sa demokratijom, a decentralizacija zapravo jeste prenošenje nadležnosti sa centralnih organa vlasti na niže organe vlasti. Možda već sada treba da razmišljamo o promeni strukture nadležnosti kada govorimo o nivou upravnih okruga i nivou opština, odnosno o njihovom odnosu.

Utisak je da sada upravni okruzi u Srbiji nemaju realnu snagu i da ne mogu da utiču na rukovođenje lokalnim zajednicama. Možda bi u budućnosti trebalo da težimo jednostepenom sistemu lokalne samouprave ili eventualno dvostepenom sistemu u kom bi bile preraspodeljene nadležnosti kada govorimo o upravnim okruzima ili opštinama.

Navešću jedan primer iz Engleske. To je dobar primer, recimo, gde je dvostepeni sistem lokalne vlasti i gde su oblasti strateškog planiranja, socijalnih usluga obrazovanja, vatrogasne službe u nadležnosti višeg nivoa lokalne samouprave, odnosno lokalne vlasti, a manja strateška pitanja su u nadležnosti nižeg nivoa lokalne vlasti.

Lokalna samouprava je najbliža građanima i lokalna samouprava najbolje oseća i njihove potrebe i njihove probleme. Zato ona u razvijenim evropskim državama zauzima veoma važno mesto u društvenom političkom okviru. Na primer, u Švedskoj je dvostepena lokalna vlast koja podrazumeva okruge i opštine, ali postoji jak sistem lokalne samouprave, a značaj i jačina tog sistema lokalne samouprave ogleda se u tome da od ukupnog broja zaposlenih u javnom sektoru Švedske čak 80% radi u lokalnoj samoupravi.

Reći ću nešto i o predloženim izmenama i dopunama Zakona o matičnim knjigama. Očekujem da će uvođenjem registra matičnih knjiga biti rešeni problemi sa kojima su se građani svakodnevno suočavali, ne samo godinama, nego decenijama unazad, gde su imali probleme kada treba da pribave izvod iz matične knjige rođenih, a da ne žive u mestu gde su rođeni ili su u nekom drugom kraju zemlje, a da ne govorim o problemima koje su imali raseljeni sa Kosova i Metohije i gde su izvodi iz matičnih knjiga rođenih mogli da se dobiju samo u nekoliko gradova Srbije. Smatram da će sada to biti rešeno.

Na kraju da kažem da će poslanici Socijaldemokratske partije Srbije, pored predloženih izmena i dopuna Zakona, glasati za predlog za izbor guvernera Narodne banke Srbije, za Jorgovanku Tabaković. Smatram da je rezultati iz prethodnog perioda preporučuju za tu funkciju. Hvala.

Imovinska karta

(Kraljevo, 27.01.2017.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96164.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 09.12.2017, 16:46