IVAN BAUER

Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer je rođen 1967. godine u Beogradu.

Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, a potom i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Računarska tehnika i informatika. Svoje obrazovanje nastavlja na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (Fefa), na kome stiče prvo zvanje magistra ekonomskih nauka, kao najbolji student magistarskih studija Fefa do tog momenta, sa prosečnom ocenom 10,0, a potom i zvanje doktora ekonomskih nauka.
Magistrirao je na temu: „Monetarna politika: Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije (put konvergencije)“.
Doktorirao je na temu: „Digitalne marketing tehnike i perspektiva njihove primene u Srbiji“.

U medijima je prisutan još od studentskih dana, kada je vodio, u to vreme, najpopularniji kviz „Muzička slagalica“ (danas TV slagalica) na Radio Televiziji Srbije. Oprobao se i u drugim televizijskim formama, ali se ipak, 2002. godine, vratio onome što na televiziji najbolje radi – vođenju kvizova. U narednim godinama vodi najgledaniji kviz u Srbiji u tom periodu – „Sam protiv svih“.

U međuvremenu, radio je i druge poslove povezane sa medijima, marketingom i komuniciranjem. Bio je regionalni direktor internacionalne agencije „Look models“ za Jugoistočnu Evropu i član njenog borda direktora. Radio je kao savetnik za marketing i PR brojnih domaćih i stranih kompanija i marketinških agencija. Bio je član Organizacionog odbora (ekonomskih) konferencija. Držao je seminare na temu komunikacije, liderstva i javnog nastupa.

Od 2008. godine zaposlen je na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju gde studente podučava veštinama komuniciranja i marketingu.

Pisao je članke iz oblasti ekonomije za časopise Ekonomist i GM.
Objavljivao je kolumne sa političkom konotacijom za više dnevnih listova u Srbiji: Press, Politiku i Glas javnosti.
Koautor je „Rečnika kompjuterskih termina“, koji je doživeo sedam izdanja.

Tečno govori i piše na engleskom i italijanskom jeziku, a služi se španskim.

Član je Socijaldemokratske partije Srbije od 2010. godine. Pre toga nikada nije bio član nijedne stranke.

Bio je narodni poslanik od 2012. godine, sve do 03. juna 2016. godine. U XI sazivu opet vraća u poslaničke klupe u avgustu 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 11
  • 0
  • 6
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Hteo bih samo da podsetim na nešto što je predstavnik predlagača, ministar Vujović, rekao u načelnoj raspravi prošle nedelje, a upravo iz toga se vidi da ne postoji nikakva opasnost da budu ugroženi depoziti građana.

Dakle, čak i da dođe do ove situacije o kojoj je kolega govorio, a to je da se uruši neki deo bankarskog sistema, što ne smatram da je realno, mi i dalje imamo u rezervi kredit od IBRD, odnosno rezervisana sredstva kod IBRD koja su upravo za ovu namenu predviđena. Dakle, čak i da dođe do takvog razvoja situacije koji je, kažem, vrlo malo verovatan, odnosno gotovo neverovatan, mi možemo da reagujemo.

I da su nam sredstva koja imamo u Fondu za osiguranje depozita u tom trenutku negde oročena na neki duži rok, mi možemo da reagujemo tako što ćemo povući kredit od IBRD koji već imamo rezervisan i na taj način da reagujemo. Dakle, sredstva građana, odnosno štednja građana, ali i štednja preduzetnika, mikro malih i srednjih preduzeća nije ni na koji način ugrožena. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministri sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije podržaće sva četiri predložena zakona o kojima raspravljamo juče i danas.

U ovom delu rasprave ću se osvrnuti na ova dva zakona koja je, da tako kažem, brani ministri Vujović. Radi se o dopunama Zakona o Agenciji za osiguranje depozita i dopunama Zakona o osiguranju depozita. Kao što smo se juče saglasili, ministre, radi se o temi koja je ipak kompleksnija nego što na prvi pogled izgleda, jer menjaju se samo dva člana u ova dva zakona, odnosno dodaje se po jedan stav u ova dva člana. Reklo bi se da se radi o jednoj takoreći kozmetičkoj izmeni, pod znacima navoda, da me neko ne shvati pogrešno.

Međutim, kao što rekoh, problematika je daleko kompleksnija i, da bismo je razumeli, moramo da se vratimo nekoliko godina unazad i onda da malo istorijski gledano sagledamo čitavu situaciju i da vidimo zbog čega je bilo jako važno napraviti ove dve dopune zakona u ovom trenutku.

Predmet ova dva zakona jeste omogućavanje veće diversifikacije sredstava koja se nalaze u portfelju Fonda za osiguranje depozita. Fond za osiguranje depozita nije pravno lice, on svoje funkcionisanje ostvaruje u okviru Agencije za osiguranje depozita koja u njegovo ime i za njegov račun obavlja poslove, a jedan deo tih poslova obavlja i NBS u skladu sa svojim smernicama.

Kažem, treba se podsetiti nekih događanja iz prošlosti da bismo potpuno razumeli zbog čega je važno napraviti ove izmene, odnosno dopune o kojima danas govorimo. Pre samo nekoliko godina Fond za osiguranje depozita je bio u potpunosti ispražnjen zbog poznatih dešavanja u Agrobanci, Univerzal banci i drugim bankama koje su dovedene na rub propasti. Tada je država bila prinuđena da uzme kredit od Svetske banke da bi, da tako kažem, napunila ovaj fond, odnosno da bi štednju učinila sigurnom, jer Fond za osiguranje depozita upravo i ima tu ulogu da čini štednju sigurnom, odnosno da vrati poverenje, na kome radimo već godinama, štediša u naš bankarski sistem, u čemu smo, čini mi se, napravili dosta dobar rezultat.

Osim ovog kredita koja je uzet od Svetske banke, mi imamo jedan kredit, da tako kažemo, u rezervi, kao što ste vi juče rekli, od IBRD koji će biti povučen u slučaju da postoji nekakva potrebe za dodatnim sredstvima. To je odgovor na ono pitanje koje se juče postavljalo, a to je šta ukoliko mi sada jedan deo sredstava deviznih koji imamo investiramo u neke dugoročne hartije od vrednosti, odnosno devizne dužničke hartije od vrednosti Republike Srbije? Pa, čak i da dođe do događaja, koji su rekao bih gotovo nemogući, da moraju da se povuku sredstva iz Fonda za osiguranje depozita, to će reći da neke banke propadnu, mi tada možemo da povučemo ovaj kredit rezervni koji imamo i da taj problem rešimo i na taj način, jer naravno preko noći je nemoguće prodati hartije od vrednosti.

Dakle, kao što rekoh, država je uzela ove kredite, a nakon toga je, naravno, Fond ostvarivao prilive sredstava po osnovu redovne premije osiguranja depozita koju banke, u skladu sa zakonom i ostalim aktima, uplaćuju kvartalno i prema dostupnim izveštajima one te svoje obaveze izvršavaju redovno. Na taj način smo mi u proteklih nekoliko godina ovaj nivo sredstava povećali i on je dostigao otprilike ukupno negde oko 310 miliona evra. Dakle, govorim i o sredstvima denominovanim u stranoj valuti i denominovanim u domaćoj valuti. Od toga oko 85%, odnosno oko 260 miliona evra su sredstva denominovana u stranoj valuti, a ostatak od oko 15% je denominovano u domaćoj valuti, a to je negde oko sedam milijardi dinara.

Dakle, već iz ovoga je jasno da je ključ pozitivnog funkcionisanja Fonda za osiguranje depozita u stvari plasman tih sredstava koja su denominovana u stranoj valuti. Zbog toga se mi suočavamo sa problemom u poslednjih godinu i nešto malo više od godinu dana, jer negde od prvog kvartala 2016. godine kamatne stope na depozite u stranim bankama, a govorim o stranim bankama koje se kvalifikuju na osnovu vrlo strogih pravila koja NBS ima za upravljanje deviznim rezervama, se kvalifikuju da se u njih ta sredstva ulože. Tu se radi uglavnom o velikim bankama, kako ste juče rekli, i to velikim bankama koje imaju tzv. „triplej rejting“, odnosno „AA rejting“. Dakle, te banke negde od kraja prvog kvartala obračunavaju negativnu kamatnu stopu na depozite, a već od aprila 2015. godine ta kamatna stopa je bila 0%.

Dakle, mi u poslednjih godinu i nešto dana ta sredstva ulažemo po negativnoj kamatnoj stopi, odnosno ostvarujemo gubitak po osnovu tih ulaganja, odnosno deponovanja tih sredstava u strane banke. Recimo, radi ilustracije, u prvom kvartalu 2017. godine ta stopa je iznosila -0,7%. Radi se o ne baš tako zanemarljivom gubitku koji mi ostvarujemo po ovom osnovu. Istovremeno hartije od vrednosti koje ispunjavaju uslove Narodne banke, govorim o stranim hartijama od vrednosti, koje ispunjavaju kriterijume Narodne banke za investiranje, odnosno ulaganje sredstava u njih, takođe imaju negativne prinose.

Dakle, za razliku od kamatnih stopa stranih banaka na deponovanje sredstava i hartija od vrednosti stranih u koje možemo da ulažemo sredstva, a govorimo naravno o najkvalitetnijim i najreferentnijim finansijskim institucijama u svetu i finansijskim instrumentima, naše kamatne stope, odnosno kamatne stope u Srbiji na devizne dužničke hartije od vrednosti su pozitivne.

Kao primer ću navesti samo nekoliko poslednjih aukcija koje su održane u Republici Srbiji, kada je reč o deviznim dužničkim hartijama od vrednosti. Recimo, 20. marta 2017. godine održana je aukcija pedeset tronedeljnih zapisa deviznih Republike Srbije i ostvarena je kamatna stopa od 0,74%. U februaru mesecu je bila aukcija dvogodišnjih zapisa na kojoj je kamatna stopa bila 1,05%. Negde u drugoj polovini aprila je bila aukcija zapisa trogodišnjeg gde je kamatna stopa bila 1,89%. Čini mi se da je na petogodišnje zapise poslednji put bila 2,85%, ispravićete me ako sam pogrešio u ovoj poslednjoj decimali, a na desetogodišnje zapise 4%. Dakle, imamo na sve zapise pozitivne kamatne stope.

Umesto ostvarivanja gubitaka na osnovu deponovanja naših sredstava u strane banke ili ulaganje u strane hartije od vrednosti, mi promenom ova dva zakona omogućavamo da po ovom osnovu ostvarujemo dobitak. Važno je reći, ono što je ministar juče spomenuo a ja bih da potvrdim, zakon daje mogućnost da ova sredstva devizna investiramo u domaće hartije od vrednosti, naravno, denominovane u stranoj valuti, a ne obavezu. Dakle, niko nije u obavezi da ta sredstva investira u domaće hartije od vrednosti, već ta mogućnost postoji, naravno, u skladu sa procenama koje bude obavila Agencija za osiguranje depozita, Narodna banka Srbije, ta sredstva će se na odgovarajući način plasirati.

Ne treba da naglašavam da su devizne hartije od vrednosti koje emituje Republika Srbija i Narodna banka Srbije nerizične. Mi ovde govorimo uglavnom o hartijama od vrednosti Republike Srbije zato što Narodna banka Srbije u 2016. i 2017. godini nije emitovala devizne hartije od vrednosti, prema tome u ovom trenutku postoji mogućnost ulaganja isključivo u hartije od vrednosti Republike Srbije.

Da bi građanima bila potpuno jasna matematika ovoga o čemu govorim, daću samo primer koliki je gubitak ostvaren u 2016. godini po osnovu ovog ulaganja sredstava u strane banke, odnosno ukoliko je nešto bilo ulagano u hartije od vrednosti. Dakle, ostvareni rashod po osnovu investiranja ovih sredstava u inostranstvo, odnosno po osnovu inoplasmana, u 2016. godini je bio 572.000 evra. Dakle, mi se ovde suočavamo sa jednom, to je već više kolega upotrebilo tu reč, paradoksalnom situacijom. Mi govorimo o Fondu za osiguranje depozita. Logično je da taj fond svoja sredstva uvećava. On ih, doduše, uvećava zahvaljujući prilivu od banaka, ali ih smanjuje po osnovu negativnih kamatnih stopa i po osnovu kamatne stope koje plaćamo na ova sredstva koja smo povukli od Svetske banke, i to je paradoks. Nije, naravno, finansijski neodrživa situacija, ali jeste logički neodrživa situacija da mi ostvarujemo minuse u Fondu za osiguranje depozita, da on posluje negativno, što se dogodilo u 2016. godini.

Dakle, ukoliko ne bismo doneli ovaj zakon ili ga ne budemo izglasali sledeće nedelje, u 2017. godini ćemo ostvariti propuštenu dobit od 2.000.000 evra. To vraća, u suštini, na izvestan način svaki građanin Republike kroz budžet iz koga se ta sredstva na izvestan način moraju nadoknaditi. Ta propuštena dobit znači ono što bismo ostvarili plasmanom ovih sredstava u domaće hartije od vrednosti minus gubitak sa negativnim predznakom, naravno, koji bismo ostvarili time što ta sredstva plasiramo u strane hartije od vrednosti, odnosno u strane banke.

Da bismo u potpunosti opravdali oročeno trajanje ovog zakona, moramo da znamo, a to su procene stručnjaka, da će se kamatne stope u EU, odnosno u evrozoni, da budem potpuno precizan, oporaviti tek negde u 2018. godini, a da će tek u 2019. godini biti moguće ostvarivati pozitivne prinose na plasman sredstava van naše granice. Dakle, ovo što smo mi uradili, ova izmena koju smo napravili, u kojoj se jasno kaže da se ova sredstva mogu ulagati u domaće hartije od vrednosti, dokle god se ispunjava uslov da su u inostranstvu negativne kamatne stope, je sasvim opravdano, jer ćemo barem naredne dve godine ostvarivati dobit, umesto da imamo propuštenu dobit ili gubitak, kako god želite.

Fond za osiguranje depozita, naravno, nije profitabilna organizacija, ali to ne znači da on treba da posluje sa gubitkom ili da ima propuštene dobitke, naprotiv, on treba da ostvaruje pozitivno, da kažem, poslovanje. Jer tim pozitivnim poslovanjem mi smo u stanju da sačuvamo supstancu fonda i da time štednju učinimo sigurnijom. Obratite pažnju, ovde se ne radi samo o štednji građana, koja je naravno vrlo važna, nego se radi o štednji preduzetnika, mikro, malih i srednjih preduzeća koja su pokretač svake ekonomije. Dakle, mi na ovaj način šaljemo poruku o stabilnosti finansijskog sistema, o sigurnosti štednje i time, naravno, pospešujemo da ta štednja raste, što je vrlo važno za bilo kakav investicioni ciklus u budućnosti. Naravno, promenom ova dva zakona se ostvaruju i pozitivni efekti za budžet, to nije sporno, ali to nije bila primarna intencija menjanja ova dva zakona, nego naprotiv, briga o štednji, odnosno o štedišama.

Na kraju da zaključim, pa ću nastaviti u vremenu ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, da ova dva zakona ukoliko ne promenimo, mislim da bi to bilo krajnje neodgovorno ponašanje sa naše strane. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 19.05.2017.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih u drugom delu svoje diskusije hteo da se osvrnem na ova dva kredita o kojima je danas reč, posebno za garancije Republike Srbije na kredit koji se daje akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“. Već smo danas imali prilike da čujemo i od poslanika i od ministra da se radi o dva veoma povoljna kredita sa niskom fiksnom kamatnom stopom od 0,8%, sa periodom počeka od tri, odnosno pet godina.

Kada je reč o kreditu, odnosno o davanju garancije Republike Srbije na kredit koji Nemačka razvojna banka daje akcionarskom društvu „Elektromreža Srbije“, a radi se o regionalnom programu energetske efikasnosti u prenosnom sistemu, na samom početku mislim da je važno naglasiti da ovaj kredit i odgovarajući plan njegove upotrebe, odnosno realizacije je samo deo velikog projekta Transbalkanskog koridora koji treba da donese velike benefite Republici Srbiji.

Čitav niz koraka koji prate realizaciju ovog programa i koji slede njegovu realizaciju, govorim o ovom konkretnom kreditu, zauzimaju centralno mesto u desetogodišnjem planu razvoja prenosnog sistema, odnosno u strategiji razvoja „Elektromreža Srbije“, ali isto tako i veoma važno mesto u strategiji razvoja energetike u Republici Srbiji. Takođe, čitav plan je usklađen sa odgovarajućim panevropskim planovima razvoja, odnosno sa strategijama razvoja elektroenergetske mreže Evrope.

Istovremeno, ovim se ispunjavaju i obaveze koje smo preuzeli u našim pregovorima sa EU, a te obaveze se odnose na povećanje kapaciteta prenosa naše mreže i na njenu interkonektivnost, s tim što, naravno, te obaveze svakako po svom značaju nisu ni približne onome koliki benefit očekujemo od završetka ovog čitavog programa, a nakon toga i čitavog projekta Transbalkanskog koridora.

Dakle, međunarodni projekat Transbalkanski koridor, čiji je ovaj program o kome danas govorimo, odnosno garancija za kredit za ovaj program o kojem danas govorimo samo jedan mali deo, ima za cilj da poveže Rumuniju i Italiju 400-kilovoltnim visokonaponskim dalekovodom velikog kapaciteta koji treba da zameni 220-kilovoltni dalekovod koji je u ovom trenutku u upotrebi. Taj 400-kilovoltni dalekovod prolazi najvećim delom kroz teritoriju Srbije, a potom iz Srbije preko Višegrada i Pljevalja, kroz Crnu Goru dolazi do Jadranskog mora.

Prema informacijama koje sam dobio sa italijanske strane, Italijani, odnosno Republika Italija već postavlja kabl kroz Jadransko more, odnosno po dnu Jadranskog mora, tako da se može očekivati da se u neko dogledno vreme, naravno, dogledno vreme se meri u mesecima i godinama, ta dva kabla spoje, odnosno da se spoji dalekovod sa ovim podvodnim kablom.

Čitav projekat sa ove strane Jadrana podeljen je u tzv. četiri sekcije. O tome je nešto govorio ministar, a ja ću probati malo šire da o tome govorim da bismo razumeli koliki je značaj čitavog ovog projekta.

Prva sekcija je od Rešica u Rumuniji do Pančeva. Na toj sekciji se već uveliko radi i ona bi trebalo da bude završena i stavljena u upotrebu u 2018. godini. Dakle, već sledeće godine mi ćemo imati u upotrebi 400-kilovoltni dalekovod od Rešica, odnosno od granice sa Rumunijom do Obrenovca, jer već imamo izgrađen 400-kilovoltni dalekovod na trasi Obrenovac – Pančevo preko Beograda, odnosno da budem precizan preko Beograda 8.

Druga faza, odnosno druga sekcija ovog plana, odnosno ovog projekta Transbalkanskog koridora predstavlja izgradnja 400-kilovoltnog dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca. To je upravo ono o čemu danas razgovaramo. Dakle, to je taj segment, odnosno taj kredit o kome danas pričamo.

Treća sekcija predstavlja, rekao bih, najveći deo posla što se tiče ovog čitavog projekta, a to je izgradnja 400-kilovoltnog dalekovoda, magistralnog dalekovoda na trasi Obrenovac – Bajina Bašta, koji treba da u potpunosti zameni 220-kilovoltni dalekovod i to na istoj toj trasi. Dakle, gradimo praktično istom trasom 400-kilovoltni preko ovog i zbog toga se i prave ovi sporedni kraci, da bi oni mogli da preuzmu jedan deo, da tako kažem pod znacima navoda, saobraćaja kada se bude gradio 400-kilovoltni dalekovod na trasi Obrenovac – Bajina Bašta.

Na kraju, naravno, četvrta sekcija podrazumeva izgradnju dalekovoda ponovo 400-kilovoltnog od Bajine Bašte preko Višegrada, Pljevalja i potom kroz Crnu Goru do Jadranskog mora. Prema informacijama koje ja imam, negde oko Tivta bi trebalo da se spoji taj dalekovod sa podvodnim kablom koji, kao što sam već rekao, Republika Italija već uveliko postavlja i na taj način da se omogući prenos električne energije do Italije.

Što se tiče konkretno ovog kredita o kome danas govorimo, a za koji sam siguran da će Narodna skupština obezbediti garanciju, odnosno potvrditi ovu garanciju koju je dala Vlada Republike Srbije, tu se radi o 15 miliona, rekao sam već, veoma povoljnog kredita, na šta se dodaje negde između šest i sedam miliona granta, odnosno donacije koju daje Evropski zajednički fond za zapadni Balkan i ostatak do 29.600.000 evra, ako se ne varam, sredstva obezbeđuje EMS.

Šta se sa tim sredstvima radi? Prvo se gradi trafo-stanica u Kraljevu 400-kilovoltna koja će zameniti trenutno 220-kilovoltnu trafo-stanicu u Kraljevu, uz naravno pripadajui transformator 220/400 kilovoltni koji treba da omogući povezivanje te trafo-stanice sa 220-kilovoltnim dalekovodom između Bajne Bašte i Kraljeva. Nakon toga gradi se 400-kilovoltni dalekovod od Kraljeva do Kragujevca, a u Kragujevcu već imamo instalirano 400-kilovotnu trafo-stanicu.

Zašto je važan ovaj, da kažem, sporedni krak dalekovoda? Videćete, ima i drugi značaj, ali za ovaj konkretan projekat ona je važan zato što praktično kada budemo podigli nivo Bajna Bašta-Kraljevo takođe na 400 kilovolti, mi ćemo imati mogućnost da kada budemo na istoj trasi 220-kilovoltnog dalekovoda Obrenovac-Bajna Bašta gradimo 400-kilovoltni moći ćemo praktično da jedan deo prenosa preusmerimo sa tog pravca na druge alternativne pravce i da na taj način obezbedimo elektroenergetsku stabilnost u Republici Srbiji, što bez ovoga ne bi bilo moguće.

Međutim, on ima i jedan drugi značaj koji nije ništa manje bitan, mada sad to već zvuči kao pleonazam, a to je da u okolini Raške i Novog Pazara, odnosno u kraju koji se praktično preko jednog regionalnog dalekovoda direktno vezuje na ovaj dalekovod o kome danas govorimo, imamo probleme u smislu naponskih prilika koje su vrlo loše i u smislu sigurnosti napajanja. Praktično kada podignemo kapacitet ovog dalekovoda između Kraljeva i Kragujevca mi ćemo i povećati samim tim propusnu moć onog 110-kilovoltnog regionalnog dalekovoda koji ide prema Raškoj i Novom Pazaru, čime ćemo rešiti taj ozbiljan problem naponskih prilika koji u ovom trenutku postoji u ovom kraju.

Dakle, time ćemo smanjiti gubitke koje imamo u mreži i time ćemo smanjiti emisiju ugljendioksida. Dakle, smanjenjem gubitaka koje imamo u mreži, koji će naravno biti još manji kada izgradimo čitav dalekovod, mi u stvari povećavamo profitabilnost preduzeća, odnosno akcionarskog društva EMS. Zbog toga je ono što je ministar Vujović pomenuo, to je razlog zašto je period počeka na kredit za EMS kraći od period počeka na kredit za EPS. Zato što se prema nekim fizibiliti studijama koje su ranije rađene pokazalo da je ovaj projekat za koji uzimamo kredit izuzetno profitabilan, odnosno da će on vrlo brzo početi da vraća novac, odnosno da će preduzeće EMS vrlo brzo videti benefite od ovog projekta. Prema tome, ne postoji nikakva opasnost da se ovaj kredit neće vratiti. Ta vrsta opasnosti ne postoji.

Druga stvar koju sam rekao jeste da će se smanjiti emisija ugljendioksida, što naravno jeste nešto što je vrlo važno u smislu očuvanja životne sredine, jer očuvanje životne sredine jeste jedan od ključnih prioriteta u budućem ekonomskom, ali i energetskom razvoju Srbije i jeste nešto što je ključno u našim sadašnjim i budućim pregovorima sa EU, jer poglavlje 27 jeste jedno od najzahtevnijih poglavlja u pregovorima sa EU i jedno od poglavlja koje ćemo najteže zatvoriti. Zbog toga i jedan i drugi kredit o kome danas govorimo se upravo jednim delom oslanja na zaštitu životne sredine.

Dakle, osim poboljšanja snabdevanja građana električnom energijom, osim smanjenja gubitaka u mreži i smanjenja emisije ugljendioksida, ovo je čitav projekat Transbalkanskog koridora ima zaista veliki značaj za Republiku Srbiju.

Zamenom ovih dotrajalih 220 kilovatnih dalekovoda 400 kilovatnim dalekovodima i povećanjem kapaciteta koje ćemo na taj način stvoriti, mi praktično smanjujemo otpor naše mreže i smanjujemo gubitke koje u njoj imamo, a povećavamo protoke i na taj način činimo ovu rutu preko Srbije izuzetno atraktivnom, odnosno mnogo atraktivnijom nego što je u ovom trenutku.

Da bi građani razumeli, gro današnjeg protoka, to ministar sigurno jako dobro zna, od najvećih, hajde da ne bude baš od najvećih, od velikih proizvođača, neto proizvođača i izvoznika struje u Evropi, kakvi su Ukrajina i Rumunija, prema velikim neto uvoznicima odnosno neto potrošačima struje, kakvi su Italija i nadalje zemlje Evropske unije, ide preko Mađarske i Hrvatske. Zašto? Zato što oni imaju visokokapacitetne mreže koje mi nemamo.

Dakle, kada izgradimo 400 kilovatni dalekovod koji će iz Rumunije ići u Italiju i koji će biti prema svim istraživanjima daleko isplativiji u smislu prenosa električne energije za Italijane i za druge zemlje EU ukoliko one budu preuzimale tu struju koju ćemo mi transportovati od rumunske granice pa do granice sa Bosnom i Hercegovinom, odnosno do Višegrada, to znači da ćemo mi doći u poziciju da ubuduće aukcijom viška kapaciteta koje ćemo imati kada budemo izgradili 400 kilovatni dalekovod, skupljamo nova sredstva, jer mi nemamo u ovom trenutku unutrašnje potrebe za takvim kapacitetom. Dakle, ostaće jedan deo kapaciteta slobodan i taj deo kapaciteta možemo aukcijski da prodamo i da određenu količinu finansijskih sredstava na taj način ostvarimo.

Da ne kažemo da postoji još jedna druga važna stvar, a to je da u budućnosti, ako nastavimo da izgrađujemo kapacitete elektroenergetske, a o tome je ministar Antić danas govorio, on je čak rekao da smo poslednjih godinu dana mi bili neto izvoznici struje, što sada ne možemo tvrditi da je trend, ali je u svakom slučaju dobar signal, i u budućnosti gradnjom novih elektroenergetskih kapaciteta, ukoliko postanemo neto izvoznik struje, mi ćemo moći tu struju da izvezemo efikasnije i jeftinije po nas i imaćemo kapacitet preko koga ćemo moći da izvezemo.

Na kraju krajeva, ali svakako ne najmanje važno, izgradnjom 400 kilovatnog dalekovoda mi stvaramo pretpostavke za buduću industrijalizaciju Srbije. Kažem, stvaramo pretpostavke, da neko ne bi sada rekao da najavljujem ne znam kakve investicije. Ali, ni jedan investitor neće doći nigde, ukoliko nema infrastrukturne pretpostavke. Kao što on očekuje da postoje odgovarajući putevi, kao što očekuju da postoje odgovarajuće telekomunikacione pretpostavke, on isto tako očekuje i da postoje određene energetske pretpostavke.

Ukoliko vi imate probleme sa naponskim prilikama, kakve imamo, recimo, ovo što sam pomenuo, u oblasti Raške i Novog Pazara, ne možemo da očekujemo da će jedan ozbiljan investitor da dođe u ovaj kraj, jer on jednostavno ne može da napravi pogon, jer taj pogon ne može da se priključi na mrežu koja ne može da istrpi jedan ozbiljan pogon koji je veliki potrošač struje.

Dakle, mnogostruki benefiti za nas su izgradnjom ovog koridora, nikakva opasnost da se taj kredit neće vratiti i u tom smislu, usudio bih se da kažem da se radi o jednom od najvećih i najsveobuhvatnijih projekata iz oblasti energetike u poslednjih nekoliko decenija i da on zaista zaslužuje našu apsolutnu podršku. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 08.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 11.08.2016 -
Član Saveta Akcionarski fond Beograd Republika Mesečno 29700.00 RSD 19.02.2015 -
Predsednik odbora direktora PD "Omoljica" Pančevo Sopstveni Mesečno 40000.00 RSD 21.07.2015 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:33