IVAN BAUER

Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer je rođen 1967. godine u Beogradu.

Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, a potom i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Računarska tehnika i informatika. Svoje obrazovanje nastavlja na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (Fefa), na kome stiče prvo zvanje magistra ekonomskih nauka, kao najbolji student magistarskih studija Fefa do tog momenta, sa prosečnom ocenom 10,0, a potom i zvanje doktora ekonomskih nauka.
Magistrirao je na temu: „Monetarna politika: Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije (put konvergencije)“.
Doktorirao je na temu: „Digitalne marketing tehnike i perspektiva njihove primene u Srbiji“.

U medijima je prisutan još od studentskih dana, kada je vodio, u to vreme, najpopularniji kviz „Muzička slagalica“ (danas TV slagalica) na Radio Televiziji Srbije. Oprobao se i u drugim televizijskim formama, ali se ipak, 2002. godine, vratio onome što na televiziji najbolje radi – vođenju kvizova. U narednim godinama vodi najgledaniji kviz u Srbiji u tom periodu – „Sam protiv svih“.

U međuvremenu, radio je i druge poslove povezane sa medijima, marketingom i komuniciranjem. Bio je regionalni direktor internacionalne agencije „Look models“ za Jugoistočnu Evropu i član njenog borda direktora. Radio je kao savetnik za marketing i PR brojnih domaćih i stranih kompanija i marketinških agencija. Bio je član Organizacionog odbora (ekonomskih) konferencija. Držao je seminare na temu komunikacije, liderstva i javnog nastupa.

Od 2008. godine zaposlen je na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju gde studente podučava veštinama komuniciranja i marketingu.

Pisao je članke iz oblasti ekonomije za časopise Ekonomist i GM.
Objavljivao je kolumne sa političkom konotacijom za više dnevnih listova u Srbiji: Press, Politiku i Glas javnosti.
Koautor je „Rečnika kompjuterskih termina“, koji je doživeo sedam izdanja.

Tečno govori i piše na engleskom i italijanskom jeziku, a služi se španskim.

Član je Socijaldemokratske partije Srbije od 2010. godine. Pre toga nikada nije bio član nijedne stranke.

Bio je narodni poslanik od 2012. godine, sve do 03. juna 2016. godine. U XI sazivu opet vraća u poslaničke klupe u avgustu 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 6
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, kolege i koleginice narodni poslanici, mi smo podneli amandman na ovaj član 52. koji se tiče kvalifikacija i uslova na osnovu kojih neko može da se bavi profesionalnim upravljanjem. U stavu 1. su definisane kvalifikacije, a mi smo nakon stava 3. tražili da se doda, i usvojeno nam je, stav 4.
Prvo da pročitam stav 3. zbog toga da bi bilo potpuno jasno šta želimo ovim da postignemo. Dakle, u stavu 3. se kaže: „Upis u registar profesionalnih upravnika vrši se na zahtev lica koje ispunjava uslove predviđene zakonom“. Dakle, to piše u postojećem stavu 3.
Mi smo dodali i stav 4. jer smo smatrali da je to vrlo važno i hvala što je to usvojeno. Dakle, tražili smo da se u registar profesionalnih upravnika iz stava 3. ovog člana ne može upisati lice koje je osuđivano pravosnažnom odlukom na kaznu zatvora za krivično delo koje ga čini nedostupnim ili nepodobnim za obavljanje poslova profesionalnog upravnika.
Dakle, nije dovoljno da on samo ispunjava uslove propisane zakonom za izbor na ovo mesto, to mora da bude lice koje je dostojno da obavlja ovakvu funkciju, odnosno ne može da bude niko ko je bio osuđivan za krivično delo koje je na bilo koji način povezano sa obavljanjem ove funkcije. Hvala.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2016.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovana potpredsednice, koleginice i kolege narodni poslanici, radi se o jednom vrlo osetljivom članu koji zahteva posebnu pažnju. Da bi građani razumeli o čemu govorim pročitaću naslovi iznad ovog člana. Dakle, radi se o članu čiji naziv glasi – način izvršenje rešenja o iseljenju. Nešto što je vrlo važno za građane koji dođi u takvu poziciju.
Mi smo intervenisali na stavu 1. ovog člana. Prvo ću da pročitam kako glasi ovaj stav. Dakle, stav 1. člana 85. glasi – Rešenje o iseljenju se ne može sprovoditi pri nepovoljnim vremenskim prilikama, nedeljom, u dane državnih i verskih praznika, noću, pre izbora i neposredno pre početka i kraja školske godine.
Naša intervencija je bila da se doda još jedan razlog, a to je da u dane bolničkog lečenja nekog od članova porodičnog domaćinstva takođe je nemoguće sprovesti rešenje o iseljenju. Mislim da je ovo sasvim opravdan razlog. Ovaj razlog nije ni u kakvoj koliziji sa bilo kojim drugim od navedenim razloga i zaista bih zamolio potpredsednicu Vlade da još jednom razmotri da prihvati ovaj naš amandman.
Inače, da vam kažem u obrazloženju vi ste naveli da se amandman ne prihvata jer je formulacija utvrđena ovom odredbom usklađena sa međunarodnim smernicama. Pretpostavljam da se to odnosi na direktive EU. Što se toga tiče, direktive EU su prvo jedna vrlo fluidna kategorija i dok mi uđemo u EU sasvim je moguće da će se te direktive menjati jer se one menjaju po potrebi. Druga stvar, one propisuju kako nešto treba da izgleda ali nigde ne propisuju da vi ne smete da dodate još neki razlog koji smatrate opravdanim.
Dakle, ne mislim da bi to što bismo eventualno dodali nešto što nije propisano direktivama EU time sebi napravili bilo kakav problem ili da bi zbog toga smanjili ispunjenost uslova, odnosno ispunjenost ovog zakona sa normativom EU, odnosno sa direktivama EU, tako da, prosto, molba još jednom potpredsednici da prihvati ovaj naš amandman, jer mislim da je ovaj razlog vrlo važan i da apsolutno samo doprinosi tome da ovaj član bude još bolji, a nikako ne smanjuje kvalitet ovog člana zakona.

Šesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 20.12.2016.

Zahvaljujem predsedavajući. Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani i građanke Republike Srbije.
Zatražio bih obaveštenje, odnosno objašnjenje od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, u vezi sa pritužbama koje dobijam od pojedinih građana. O čemu se radi? Mnogi građani mi se žale da dobijaju, takozvane kako se to stručno naziva neželjene, odnosno ne traženu komunikaciju, telefonske pozive, ili telefonske poruke koje su komercijalnog sadržaja.
To se uglavnom odnosi na pojedina osiguravajuća društva, ranije je to bio mnogo češći slučaj, a danas je manje sa bankama, ali isto tako i sa pojedinim drugim privrednim subjektima koji nam šalju SMS poruke koje nismo tražili, odnosno nisam siguran da imaju pravo da nam šalju.
Dakle, radi se ovde o nekoliko mogućnosti. Jedna od mogućnosti, jeste da ovi privredni subjekti koriste listinge, sa kojih uzimaju naše brojeve, za koje možemo da kažemo uslovno rečeno da su javni, ali to ne znači da se oni mogu koristiti u ove svrhe, odnosno da se mogu koristiti za slanje komercijalnih poruka.
Druga mogućnost jeste da naše brojeve telefona dobijaju od trećeg lica, što takođe ne znači da se taj broj telefona može koristiti za ne traženu komunikaciju, koja je komercijalnog karaktera.
I treća mogućnost, koja je najopasnija, jeste da neko pravi bazne podataka ovakvih brojeva telefona i da ih onda nekome prodaje, što je verujem najozbiljnije delo u ovom slučaju.
Dakle, sve tri mogućnosti su, što se mene tiče, sporne, i u tom smislu bih želeo da dobijem konkretan odgovor od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, jer mislim da je on prava osoba koja ovim treba da se bavi, jer ovde se radi upravo o, čini mi se, kršenju prava na privatnost građana.
Ovde u smislu pravnih implikacija, rekao bih da postoje tri mogućnosti. Jedna je, da Zakon ovako nešto dozvoljava, odnosno da je ovakva komunikacija zakonski dozvoljena u našoj zemlji, u šta nisam siguran, a u kom slučaju bih očekivao od Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja, da pokrene inicijativu da se odgovarajući zakonski propisi promene, odnosno da se usaglase sa najboljim praksama u svetu koji ovakvu komunikaciju ne dopuštaju.
Druga mogućnost, jeste da postoji tzv. pravni vakum, odnosno da ovo nije regulisano na odgovarajući način zakonom i da to pojedini privredni subjekti, najčešće se radi o osiguravajućim kućama, koriste, i da sa nama neželjeno komuniciraju, odnosno da nas pozivaju na naše brojeve telefona ili da nam šalju poruke koje mi prethodno nismo tražili.
Treća mogućnost, jeste da to apsolutno nije regulisano našim zakonom, u kom slučaju bih molio Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja da pokrene inicijativu da se ovako nešto uredi.
Naravno, postoji još jedna mogućnost, a to je da on stupi u kontakt sa operaterima fiksne i mobilne telefonije i da od njih traži ili da ih zamoli, ili da inicira da se napravi, jedan Kodeks ponašanja operatera fiksne i mobilne telefonije koji mogu, čak i ukoliko ne postoji zakonska regulativa, ove stvari da regulišu na taj način što će sami sprečavati ovakvu komunikaciju.
U tom smislu bih hteo da vas upoznam sa najboljim praksama koje postoje u svetu. U SAD, još iz vremena samo fiksne telefonije, kada uzimate telefonski broj vi se unapred određujete da li želite da primate pozive koji su komercijalnog karaktera ili ne. Dakle, ukoliko se odlučite da ne želite, niko nema pravo da vas zove i da od vas zahteva da prihvatite bilo kakvu komunikaciju koja je komercijalnog karaktera.
U mnogim drugim zemljama, na primer u Velikoj Britaniji, je vrlo jasno definisano da se komunikacija putem mobilnih telefona može obavljati isključivo ukoliko uradite nešto što se, stručno na engleskom jeziku, zove double optine, odnosno morate dvostruko dozvoliti nekome da bi mogao sa vama da komunicira. To znači da mora dva puta da vas pita i dva puta od vas da dobije potvrdan odgovor, čak i ukoliko vi inicirate komunikaciju, on mora još jedanput da vas pita, da bi od vas dobio odgovor.
Dakle, ovakva komunikacija je nešto što nije uobičajeno u svetu, i očekujem da se to i kod nas, ili reguliše na odgovarajući način ili ukoliko nije regulisano, da Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja zaštiti privatnost naših građana i da pokrene inicijativu da se taj problem reši. Kažem, može da se reši, čak i na nivou operatera fiksne i mobilne telefonije, koji jednim Kodeksom ponašanja među sobom to mogu da reše, odnosno mogu da isključuju brojeve telefona onih koji ovakvu komunikaciju obavljaju. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 08.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 11.08.2016 -
Član Saveta Akcionarski fond Beograd Republika Mesečno 29700.00 RSD 19.02.2015 -
Predsednik odbora direktora PD "Omoljica" Pančevo Sopstveni Mesečno 40000.00 RSD 21.07.2015 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:33