IVAN BAUER

Socijaldemokratska partija Srbije

Ivan Bauer je rođen 1967. godine u Beogradu.

Završio je Matematičku gimnaziju u Beogradu, a potom i Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Računarska tehnika i informatika. Svoje obrazovanje nastavlja na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (Fefa), na kome stiče prvo zvanje magistra ekonomskih nauka, kao najbolji student magistarskih studija Fefa do tog momenta, sa prosečnom ocenom 10,0, a potom i zvanje doktora ekonomskih nauka.
Magistrirao je na temu: „Monetarna politika: Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije (put konvergencije)“.
Doktorirao je na temu: „Digitalne marketing tehnike i perspektiva njihove primene u Srbiji“.

U medijima je prisutan još od studentskih dana, kada je vodio, u to vreme, najpopularniji kviz „Muzička slagalica“ (danas TV slagalica) na Radio Televiziji Srbije. Oprobao se i u drugim televizijskim formama, ali se ipak, 2002. godine, vratio onome što na televiziji najbolje radi – vođenju kvizova. U narednim godinama vodi najgledaniji kviz u Srbiji u tom periodu – „Sam protiv svih“.

U međuvremenu, radio je i druge poslove povezane sa medijima, marketingom i komuniciranjem. Bio je regionalni direktor internacionalne agencije „Look models“ za Jugoistočnu Evropu i član njenog borda direktora. Radio je kao savetnik za marketing i PR brojnih domaćih i stranih kompanija i marketinških agencija. Bio je član Organizacionog odbora (ekonomskih) konferencija. Držao je seminare na temu komunikacije, liderstva i javnog nastupa.

Od 2008. godine zaposlen je na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju gde studente podučava veštinama komuniciranja i marketingu.

Pisao je članke iz oblasti ekonomije za časopise Ekonomist i GM.
Objavljivao je kolumne sa političkom konotacijom za više dnevnih listova u Srbiji: Press, Politiku i Glas javnosti.
Koautor je „Rečnika kompjuterskih termina“, koji je doživeo sedam izdanja.

Tečno govori i piše na engleskom i italijanskom jeziku, a služi se španskim.

Član je Socijaldemokratske partije Srbije od 2010. godine. Pre toga nikada nije bio član nijedne stranke.

Bio je narodni poslanik od 2012. godine, sve do 03. juna 2016. godine. U XI sazivu opet vraća u poslaničke klupe u avgustu 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 13
  • 0
  • 6
  • 4
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 25 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.10.2017.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, poslanička grupa SDPS će podržati sve predložene zakone, a ja ću u ovom kratkom vremenu, koliko ga imam na raspolaganju, pokušati da se osvrnem na ovaj zakon koji se tiče elektronskog poslovanja.Radi se o jednom vrlo važnom zakonu, koji zaokružuje jednu oblast na kojoj smo počeli da radimo pre nekoliko godina. Urađen je jedan prilično veliki posao, donet je jedan kvalitetan zakon koji na jedan balansiran način postavlja stvari, neke u zakon, a neke u podzakonske akte. Mislim da je to nešto što je vredno pohvale. Naravno, ostaje nam još jedan veliki posao, a to je onaj posao koji se tiče implementacije ovog zakona. Nakon donošenja zakona, kao što je ministar rekao, treba doneti 17 podzakonskih akata u narednih 12 meseci, odnosno ako se usvoji predloženi amandman, u narednih šest, 12, 18 meseci, a nakon toga ide implementacija čitavog zakona, što je svakako najveći posao.

Mislim da je vrlo važno naglasiti, a to je i ministar već rekao, da je jako dobro što su tehničke specifikacije, da tako kažem, izvučene iz zakona, odnosno da zakon predstavlja praktično jedno jezgro najvažnijih stvari, onih stvari koje su nepromenljive, a da se u podzakonskim aktima nalaze one stvari koje se menjaju, odnosno one stvari koje su u eri jedne internet revolucije koja nam donosi strahovito brze promene, koje je gotovo nemoguće predvideti i nalaze van zakonskog rešenja. To nas čini sigurnim da nećemo morati taj zakon da menjamo na godišnjem nivou ili možda i češće od toga.Kada govorimo o IT, telekomunikacijama, mobilnoj telefoniji, govorimo o jednoj oblasti u kojoj se gotovo svakog dana dešava nešto novo. Nije ni 4G zaživeo u potpunosti, a mi danas imamo 5G. Mobilni telefon je danas sve više mobilni novčanik. Verujem da nije daleko dan kada će nam mobilni telefon postati i mobilni daljinski upravljač, i to ne samo onih uređaja na koje smo navikli da se njima upravlja, kao što su klime ili televizori, već verujem i nekih uređaja koje danas nemamo, kao što su, recimo, pametni frižideri, a verujem da će postati mobilni ključ kojim ćemo otvarati naše kancelarije, naše stanove, naše automobile i pokretati motore naših automobila. Ako je tako, zašto onda mobilni telefon ne bi bio mobilni ključ za ovakvu komunikaciju? Verujem da se svi slažemo da je to nešto što je neophodnost u današnjem vremenu.Međutim, neki od kolega postavljaju pitanje i bojaznost, koja nije neopravdana, vezano za bezbednost podataka. Kažu – desilo se curenje nekih podataka iz Ministarstva odbrane Švedske i zbog toga je, toga se ne sećam, moram priznati, ministar odbrane Švedske morao da podnese ostavku, ali ne ministar zadužen za poslove IT koji je doneo taj zakon. Zašto to naglašavam? Zato što Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija ima odgovornost za donošenje ovog zakona i za donošenje podzakonskih akata i eventualno za davanje neke vrste stručne pomoći prilikom implementacije, ali ne za održavanje sistema nakon toga i ne za bezbednost podataka koji se nalaze, koji su uskladišteni, niti za bezbednost komunikacije koje će se odvijati. Dakle, moramo da razgraničimo te stvari, moramo da razumemo gde je odgovornost Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.Naravno, zakonski okvir kada se postavljao razmišljalo se i o tome, pa zbog toga imamo različite nivoe zaštite podataka, u zavisnosti od toga koliko su ti podaci važni. Dakle, mi predviđamo sve ono što je moguće iskontrolisati jednim zakonskim predlogom, a onda imamo podzakonske akte kojima pokušavamo da uspostavimo potpunu kontrolu, koliko god je to moguće u ovoj današnjoj eri, nad bezbednošću podataka. Moramo da razumemo da je bezbednost podataka, da tako kažem, poprište jednog kontinuiranog, neprekidnog, dakle, globalnog rata između onih koji pokušavaju da te podatke zaštite i onih koji pokušavaju iz različitih razloga da se tih osetljivih podataka dokopaju.

Ono što jeste vrlo važno i što treba da znamo, jeste da što se više bude širio dijapazon usluga mobilne telefonije ili generalno u elektronskim komunikacijama, to će i bezbednost tih podataka biti veća, ne zato što je to logično, nego zato što će jednostavno bezbednost podataka postati imperativ, s obzirom na širenje usluga, a širenje usluga je gotovo svakodnevno. Zahvaljujem.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se Matematičke gimnazije i plana njenog unapređenja, odnosno daljeg unapređenja njenog rada.

Pre nekoliko dana, u utorak, Matematička gimnazija je proslavila 51 godinu postojanja, dakle 19. septembra 1966. godine, seli su prvi đaci u klupe Matematičke gimnazije. Nekih četiri decenije kasnije, 5. maja 2007. godine, Vlada Republike Srbije odlučila je, odnosno proglasila je jednom odlukom matematičku gimnaziju školom od posebnog nacionalnog značaja.

Verujem da većina građana zna da je Matematička gimnazija značajna, ali ja bih hteo kroz nekoliko ilustrativnih primera da pokažem i mojim kolegama, narodnim poslanicima, ali i građanima Republike Srbije, zbog čega je Matematička gimnazija toliko značajna za Srbiju.

Evo, jedan primer. Ove godine čuveni britanski Univerzitet Oksford, dodelio je ukupno pet stipendija za ceo svet van EU, od tih pet stipendija, tri stipendije su dobili đaci iz Matematičke gimnazije. Svake godine na drugi, čuveni britanski Univerzitet Kembridž, pazite, radi se o dva univerziteta koji spadaju u top pet najvećih univerziteta na svetu, upiše se otprilike oko šest, sedam đaka iz Matematičke gimnazije. Jedna velika ekonomska sila je obrazovna kakva je Švedska, otprilike u proseku u 10 godina upiše po jednog đaka na Kembridž, da ne govorimo o dobijanju stipendija naših đaka na Kembridžu.

Još jedan primer, grad Moskva već tradicionalno održava jedno ekipno takmičenje, koje se naziva Turnir metropola, na kome učestvuju, osim, naravno Moskve, gradovi kakvi su Peking, Šangaj, Berlin, Milano, Varšava i mnogi drugi veliki gradovi.

Prošle godine Matematička gimnazija koja predstavlja Beograd, osvojila je prvo mesto. Ove godine osvojila je drugo mesto. Da vam kažem odmah, takmičenje se održava u znanju iz matematike, fizike, informatike i hemije, najpre zbog toga smo bili drugi zato što Matematička gimnazija manje stavlja fokus na hemiju, a više na fiziku, naročito na matematiku i informatiku.

Nadalje, evo jednog zanimljivog podatka vezano za temu koja je interesantna svuda u svetu, pa i kod nas, radi se o rodnoj ravnopravnosti. Nekada se govorilo da nema dovoljno žena u IT sektoru i zbog toga je Univerzitet Kembridž, pre nekih pet godina, pokrenuo Matematičku olimpijadu za devojke. Na toj Matematičkoj olimpijadi, 2013. godine, devojke iz naše Matematičke gimnazije su bile prve, 2015. godine su bile druge.

Da sumiram, do današnjeg dana, đaci matematičke gimnazije su na Naučnim olimpijadama osvojili 420 medalja za Srbiju, a samo ove godine 16 medalja. Da li shvatate kakav je to podatak? Hajde da uzmemo da prebrojimo koliko su medalja osvojili naši sportisti na sportskim olimpijadama, koji se održavaju već treći vek ove moderne Olimpijske igre, pa čak da uzmemo i staru Jugoslaviju, mislim da ne bi bilo toliko medalja koliko je osvojila Matematička gimnazija u Beogradu.

Najveći broj naših najvećih IT stručnjaka, i u zemlji, a i u svetu dolazi iz Matematičke gimnazije, a znamo koliko je IT sektor važan za naš izvoz. Uostalom, doskorašnji premijer, a sadašnji predsednik Vučić je hiljadu puta istakao da je IT sektor naša najvažnija strateška grana razvoja naše privrede.

Zašto vam sve ovo govorim? Matematičku gimnaziju svuda u svetu prepoznaju kao izuzetno važnu instituciju. Pre nekoliko dana, u ponedeljak u poseti Matematičkoj gimnaziji bila je delegacija grada Pekinga. Bio je sekretar za obrazovanje grada Pekinga, to će reći gradski ministar grada Pekinga o Matematičkoj gimnaziji, grada koji ima više stanovnika nego cela Srbija, to je kao da naš ministar ode u posetu nekoj školi, u nekoj državi, jer su zainteresovani za saradnju njihovih škola sa Matematičkom gimnazijom.

Iz Makedonije su dolazili kod nas, da uče od nas. Iz Angole su dolazili u našu Matematičku gimnaziju da uče od nas. Iz Makedonije su došli i rekli – mi ćemo da napravimo poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji, a onda ćemo 2019. godine da je osnujemo i da počnemo da upisujemo đake.

To je ono što ja želim da sugerišem i da pitam naše Ministarstvo – da li se planira da se donese poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji? Ako se ne planira, mislim da bi trebalo, jer mislim da je važno. Onda bi trebalo da donesemo jedan poseban pravilnik kojim će se regulisati specifičan, odnosno specijalan status ove škole, posebno važne za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Hteo bih samo da podsetim na nešto što je predstavnik predlagača, ministar Vujović, rekao u načelnoj raspravi prošle nedelje, a upravo iz toga se vidi da ne postoji nikakva opasnost da budu ugroženi depoziti građana.

Dakle, čak i da dođe do ove situacije o kojoj je kolega govorio, a to je da se uruši neki deo bankarskog sistema, što ne smatram da je realno, mi i dalje imamo u rezervi kredit od IBRD, odnosno rezervisana sredstva kod IBRD koja su upravo za ovu namenu predviđena. Dakle, čak i da dođe do takvog razvoja situacije koji je, kažem, vrlo malo verovatan, odnosno gotovo neverovatan, mi možemo da reagujemo.

I da su nam sredstva koja imamo u Fondu za osiguranje depozita u tom trenutku negde oročena na neki duži rok, mi možemo da reagujemo tako što ćemo povući kredit od IBRD koji već imamo rezervisan i na taj način da reagujemo. Dakle, sredstva građana, odnosno štednja građana, ali i štednja preduzetnika, mikro malih i srednjih preduzeća nije ni na koji način ugrožena. Hvala.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Zahvaljujem predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, ja bih zatražio obaveštenje od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a tiče se Matematičke gimnazije i plana njenog unapređenja, odnosno daljeg unapređenja njenog rada.

Pre nekoliko dana, u utorak, Matematička gimnazija je proslavila 51 godinu postojanja, dakle 19. septembra 1966. godine, seli su prvi đaci u klupe Matematičke gimnazije. Nekih četiri decenije kasnije, 5. maja 2007. godine, Vlada Republike Srbije odlučila je, odnosno proglasila je jednom odlukom matematičku gimnaziju školom od posebnog nacionalnog značaja.

Verujem da većina građana zna da je Matematička gimnazija značajna, ali ja bih hteo kroz nekoliko ilustrativnih primera da pokažem i mojim kolegama, narodnim poslanicima, ali i građanima Republike Srbije, zbog čega je Matematička gimnazija toliko značajna za Srbiju.

Evo, jedan primer. Ove godine čuveni britanski Univerzitet Oksford, dodelio je ukupno pet stipendija za ceo svet van EU, od tih pet stipendija, tri stipendije su dobili đaci iz Matematičke gimnazije. Svake godine na drugi, čuveni britanski Univerzitet Kembridž, pazite, radi se o dva univerziteta koji spadaju u top pet najvećih univerziteta na svetu, upiše se otprilike oko šest, sedam đaka iz Matematičke gimnazije. Jedna velika ekonomska sila je obrazovna kakva je Švedska, otprilike u proseku u 10 godina upiše po jednog đaka na Kembridž, da ne govorimo o dobijanju stipendija naših đaka na Kembridžu.

Još jedan primer, grad Moskva već tradicionalno održava jedno ekipno takmičenje, koje se naziva Turnir metropola, na kome učestvuju, osim, naravno Moskve, gradovi kakvi su Peking, Šangaj, Berlin, Milano, Varšava i mnogi drugi veliki gradovi.

Prošle godine Matematička gimnazija koja predstavlja Beograd, osvojila je prvo mesto. Ove godine osvojila je drugo mesto. Da vam kažem odmah, takmičenje se održava u znanju iz matematike, fizike, informatike i hemije, najpre zbog toga smo bili drugi zato što Matematička gimnazija manje stavlja fokus na hemiju, a više na fiziku, naročito na matematiku i informatiku.

Nadalje, evo jednog zanimljivog podatka vezano za temu koja je interesantna svuda u svetu, pa i kod nas, radi se o rodnoj ravnopravnosti. Nekada se govorilo da nema dovoljno žena u IT sektoru i zbog toga je Univerzitet Kembridž, pre nekih pet godina, pokrenuo Matematičku olimpijadu za devojke. Na toj Matematičkoj olimpijadi, 2013. godine, devojke iz naše Matematičke gimnazije su bile prve, 2015. godine su bile druge.

Da sumiram, do današnjeg dana, đaci matematičke gimnazije su na Naučnim olimpijadama osvojili 420 medalja za Srbiju, a samo ove godine 16 medalja. Da li shvatate kakav je to podatak? Hajde da uzmemo da prebrojimo koliko su medalja osvojili naši sportisti na sportskim olimpijadama, koji se održavaju već treći vek ove moderne Olimpijske igre, pa čak da uzmemo i staru Jugoslaviju, mislim da ne bi bilo toliko medalja koliko je osvojila Matematička gimnazija u Beogradu.

Najveći broj naših najvećih IT stručnjaka, i u zemlji, a i u svetu dolazi iz Matematičke gimnazije, a znamo koliko je IT sektor važan za naš izvoz. Uostalom, doskorašnji premijer, a sadašnji predsednik Vučić je hiljadu puta istakao da je IT sektor naša najvažnija strateška grana razvoja naše privrede.

Zašto vam sve ovo govorim? Matematičku gimnaziju svuda u svetu prepoznaju kao izuzetno važnu instituciju. Pre nekoliko dana, u ponedeljak u poseti Matematičkoj gimnaziji bila je delegacija grada Pekinga. Bio je sekretar za obrazovanje grada Pekinga, to će reći gradski ministar grada Pekinga o Matematičkoj gimnaziji, grada koji ima više stanovnika nego cela Srbija, to je kao da naš ministar ode u posetu nekoj školi, u nekoj državi, jer su zainteresovani za saradnju njihovih škola sa Matematičkom gimnazijom.

Iz Makedonije su dolazili kod nas, da uče od nas. Iz Angole su dolazili u našu Matematičku gimnaziju da uče od nas. Iz Makedonije su došli i rekli – mi ćemo da napravimo poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji, a onda ćemo 2019. godine da je osnujemo i da počnemo da upisujemo đake.

To je ono što ja želim da sugerišem i da pitam naše Ministarstvo – da li se planira da se donese poseban zakon o Matematičkoj gimnaziji? Ako se ne planira, mislim da bi trebalo, jer mislim da je važno. Onda bi trebalo da donesemo jedan poseban pravilnik kojim će se regulisati specifičan, odnosno specijalan status ove škole, posebno važne za Republiku Srbiju. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Beograd, 08.09.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 11.08.2016 -
Član Saveta Akcionarski fond Beograd Republika Mesečno 29700.00 RSD 19.02.2015 -
Predsednik odbora direktora PD "Omoljica" Pančevo Sopstveni Mesečno 40000.00 RSD 21.07.2015 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:33