MEHO OMEROVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 9. avgusta 1959. godine u Goraždu (BiH). Živi u Beogradu, Palilula.

Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Goraždu. Od 1978.godine živi i radi u Beogradu. Studirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu gde je 1983. godine stekao zvanje – diplomirani politikolog za međunarodne studije.

Od 1985. do 1990. godine bio je u Predsedništvu CK SKJ. Jedan je od osnivača Socijaldemokratije 1997. godine. Od formiranja Saveza za promene, a posle i DOS-a, bio je u Organizacionom timu. Bio je odbornik u Skupštini Grada Beograda. Od 2006. godine je član, a od 2007. godine i potpredsednik Sandžačke demokratske partije. Od 2000. do 2006. godine bio je predsednik JKP Parking servis. 2011. godine bio je član Saveta Gej strejt alijanse, a 2012. član Komisije Vlade Republike Srbije za rehabilitaciono obeštećenje.

Predsednik Upravnog odbora JP Pošta Srbije i član Nadzornog odbora JP Zavoda za udžbenike bio je 2013. godine. Predsednik je Parlamentarne komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija. Takođe je član Parlamentarnog foruma država Zapadnog Balkana za nadzor nad službama bezbednosti i predsednik Parlamentarne Grupe prijateljstva sa Indonezijom. Takođe, bio je član Delegacije u Parlamentarnoj skupštini OEBS.

Narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije je od 2001. godine. Vršio je funkciju predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova. Mandat Narodnog poslanika mu je verifikovan i nakon parlamentarnih izbora 2016. Godine kao članu Socijaldemokratske partije Srbije.

Govori engleski, a služi se francuskim jezikom.

Osnovne informacije

Statistika

  • 4
  • 0
  • 7
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Poštovani potpredsedniče, uvažene dame i gospodo narodne poslanice i narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbija, kao i uvek do sada, će govoriti o temi koja je na dnevnom redu, a danas to radimo sa posebnim odnosom, zato što tri tačke dnevnog reda koje smo danas spojili u raspravu za nas su više nego značajne, jer je reč o tome i prilika da se podsetimo koliko nezavisni državni organi, kako kolokvijalno nazivamo ona tela koja su ustanovljena našim Ustavom i našim zakonima, znače za funkcionisanje našeg sistema, pre svega iz onog ugla koji se tiče poštovanja ljudskih prava svih građana, odnosno građanki Republike Srbije.

To su organi koji, na osnovu zakona koje smo mi usvojili u ovom visokom Domu, sprovode kontrolu rada izvršne vlasti. To su organi koji sprovode ili vrše pojedine poslove iz domena izvršne vlasti, a koje smo im mi poverili, s tim da su pri tome autonomni.

Ovi državni organi su najčešće izdvojeni iz Vlade i poslove bi trebalo da obavljaju samostalno, na osnovu zakona kojim je uređeno njihovo osnivanje, njihov delokrug rada, a nadzor, kao što znate, vršimo mi kao Narodna skupština preko matičnih, odnosno nadležnih odbora.

Hteo bih sa vama da podelim podsećanje da je osnivanje nezavisnih državnih organa započelo u Srbiji pre više od desetak godina i to u skladu sa preporukama EU, jer su, naravno, u ovim zemljama oni mnogo ranije prepoznali značaj nezavisnih državnih organa.

Podsetio bih vas da je Ombudsman u Švedskoj ustanovljen još 1809. godine i ta teško izgovorljiva reč, koja se prevodi kao Zaštitnik građana, narodni advokat ili tome slično, na švedskom jeziku znači da je to osoba koja ima sluha za narod. Dakle, vrlo lepo izvedeno iz ove švedske reči. Iskustvo koje oni imaju od 200 godina je nešto što moramo crpeti kao korist.

Kod nas je, kao što znate, prvi put 2004. godine donet Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, ustanovljen je Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja, kome je, donošenjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, proširena nadležnost, a 2005. godine smo doneli Zakon o Zaštitniku građana i ustanovili smo Zaštitnik građana na republičkom nivou, s tim što smo čak i Zakonom o lokalnoj samoupravi iz 2002. godine, a to bih želeo da naglasim, jer se to vrlo, vrlo retko spominje i govori, 2002. godine je data mogućnost da se i na lokalnom i na pokrajinskom nivou osnivaju ove institucije, dakle, institutcije Zaštitnika građana. Autonomna pokrajina Vojvodina je ustanovila Ombudsmana 2003. godine, a takođe Ombudsmane imamo i u pojedinim opštinama i gradovima Republike Srbije. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti postoji od 2009. godine.

Na početku su sve ove institucije nailazile na ogromne probleme, od nejasne procedure konstituisanja, neadekvatnih prostorija za rad, s tim u vezi i potrebnog broja zaposlenih i ti problemi su kroz dugi niz godina rešavani tako da su uslovi za rad sada jednako dobri, možemo to slobodno reći, kod svih predstavnika i institucija ovih tzv. nezavisnih državnih organa.

Mislim da je važno da se kaže da pojedine od ovih organa, koje predviđa direktno i Ustav Republike Srbije, na osnovu kojeg smo i mi donosili posebne zakone o njihovom osnivanju, to su i moje kolege koje su u ime ovlašćenih predlagača govorili, podsetili, to su Narodna banka, DRI, Zaštitnik građana, VSS, Republički javni tužilac, DVT.

Pored ovih organa, u istoj ravni su i drugi organi, organizacije i tela koje ne predviđa Ustav, ali su osnovani posebnim zakonima, koje smo mi ovde usvojili u Narodnoj skupštini i to u oblastima od naročitog značaja za državnu bezbednost, javne finansije, raspolaganje krupnim državnim resursima, kao što su energetika prirodna dobra, radio-difuzija, telekomunikacije, kao i u cilju doslednog sprovođenja ustavnih načela, kojima je građanima zagarantovana zaštita ljudskih i manjinskih prava i zabranjena svaka vrsta diskriminacije. To su Poverenik za informacije od javnog značaja, Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, Fiskalni savet, Komisija za hartiju od vrednosti, Agencija za borbu protiv korupcije, Upravni odbor Republičke agencije za telekomunikacije, Komisija za zaštitu konkurencije, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki itd. Svi ovi navedeni organi Narodnoj skupštini podnose izveštaje o svom radu. Narodna skupština obaveštava se o njihovom radu putem izveštaja, koje najmanje jedanput godišnje podnose Narodnoj skupštini na razmatranje, s tim što se izveštaji mogu zahtevati i češće, u zavisnosti od konkretnih prilika i događaja.

Razmatranje izveštaja smo mi regulisali našim Poslovnikom u članovima od 237. do 241. i to tako što nadležni odbor prethodno razmatra izveštaj i utvrđuje predlog zaključaka, odnosno preporuka sa merama za unapređenje stanja u toj oblasti.

Ono što je za nas u SDPS posebno važno to je odnos parlamenta i nacionalnih institucija za Zaštitu ljudskih prava. Ja bih se podsetio i osvrnuo na nešto što se vrlo retko spominje, a mislim da je vrlo važno kada je u pitanju unapređenje ljudskih prava, a to su beogradski principi u odnosu između parlamenata i nacionalnih institucija za zaštitu ljudskih prava. Ovaj dokument je usvojen na međunarodnoj konferenciji u Beogradu u našem Domu Narodne skupštine i to februara 2012. godine u organizaciji Kancelarije visokog komesara UN za ljudska prava, Međunarodnog komiteta nacionalnih institucija za unapređenje i zaštitu ljudskih prava Narodne skupštine Republike Srbije i Zaštitnika građana.

Polazeći od toga da nezavisna tela i parlamenti mogu imati veliku korist jedni od drugih u izvršavanju svojih obaveza u vezi sa unapređenjem zaštite ljudskih prava, učesnici konferencije, a podsetio bih vas, to su bili predstavnici institucija iz velikog broja država koje su članice UN, usvojili su određene principe, odnosno smernice o načinu na koji bi trebalo razvijati tu komunikaciju i saradnju između parlamenta i Zaštitnika građana. Ja bih izdvojio za ovu priliku samo nekoliko smernica. Parlamenti bi trebalo da razviju pravni okvir za nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava, parlamenti bi trebalo da stalno razmatraju primenu zakona o osnivanju nezavisnih institucija, parlamenti bi trebalo da obezbede finansijsku nezavisnost institucija za zaštitu ljudskih prava, da im obezbede da imaju dovoljno sredstava da obavljaju funkcije koje će biti dodeljene zakone. Nezavisne institucije bi trebalo da savetuju i daju preporuke parlamentima o pitanjima koja se tiču ljudskih prava, uključujući i međunarodne obaveze koje smo mi kao država Srbija preuzeli, a uvezi sa poštovanjem ljudskih prava.

Nezavisne institucije mogu pružati informacije i savete parlamentima kako bi im pomogli da izvršavaju svoju nadzornu i kontrolnu funkciju. Nezavisne institucije i parlamenti bi trebalo da rade zajedno na podsticanju razvoja kulture poštovanja ljudskih prava.

Ovde kada spominjemo kontrolnu funkciju, složićete se, poštovane uvažene koleginice i kolege, da je to jedna od funkcija koja je vrlo važna, vrlo značajna, a koju mi kao narodni poslanici baš ne sprovodimo često. Mi najčešće se podsetimo i govorimo kako smo mi zakonodavno telo jer donosimo zakone, što je tačno, kako smo mi predstavničko telo jer predstavljamo građane koje su nas izabrali, što je takođe tačno, međutim, kontrolna funkcija, ta nadzorna funkcija je u stvari najjači instrument koji je nama Ustav i zakon Republike Srbije dao u ruke. Mi moramo upravo uz pomoć i saradnju sa nezavisnim državnim organima da budemo taj kontrolni faktor, da budemo taj nadzorni organ koji će kontrolisati i sprovoditi kako se i da li se zakoni koje mi usvajamo u ovoj skupštini sprovode, da li se ti zakoni krše, ko ih krši i da li postoje i sprovode se određene sankcije prema onima koji krše zakone.

Naš Zakon o Zaštitniku građana doneli smo 2005. godine. Predstavlja dobar pravni okvir u kome možemo prepoznati većinu onoga što je navedeno u ovim beogradskim principima, o kojima sam maločas govorio.

Podsetio bih vas da u skladu sa tim zakonom Zaštitnik građana se stara o zaštiti i unapređenju ljudskih, manjinskih prava i sloboda. Zaštitnik građana je organ koji štiti prava građana i kontroliše rad organa državne uprave. Zaštitnik građana je nezavistan i samostalan u obavljanju poslova koji su utvrđeni zakonom i niko nema pravo da utiče na njegov rad i postupanje. Zaštitnik građana za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.

Prošlo je više od 11 godina od primene ovog zakona. Nesporno je da su se u praksi otvorila i određena pitanja koja bi trebalo regulisati u nekoj bliskoj budućnosti na drugačiji način. Donošenjem izmena i dopuna Zakona o Zaštitniku građana, nešto na šta smo se i obavezali poglavljem iz Akcionog plana 23.

Imajući u vidu ulogu Zaštitnika građana i ulogu parlamenta u zaštiti ljudskih prava, neophodno je da postoje redovne konsultacije između Zaštitnika građana i parlamenta, odnosno parlamentarnih tela koja se bave zaštitom ljudskih prava. Mislim da ćemo se složiti svi da većina parlamentarnih odbora u svom delokrugu rada treba da polazi upravo od zaštite ljudskih prava u različitim oblicima života i rada. Te konsultacije i razmene mišljenja treba da postoje čak i kada ne postoji saglasnost o pojedinim pitanjima, jer pre svega, treba da čujemo jedni druge. Moramo da se razumemo, moramo da se poštujemo, da li govorimo isto, da li mislimo slično ili ne, to je, čini mi se, manje važno.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, kojim ja predsedavam, je skupštinski odbor koji je po svom delokrugu rada najviše upućen na tu saradnju i mi smo na tome uvek insistirali. Mi smo od samog formiranja, podsetiću vas, od 2012. godine tek postoji Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, svake godine smo razmatrali izveštaje Zaštitnika građana. Naša saradnja se nije završavala samo na razmatranju tih izveštaja. Mi smo imali niz drugih kontinuiranih zajedničkih aktivnosti. Nalazi i preporuke nezavisnih organa služe nama kao pokazatelj u kom smeru treba da idu naše aktivnosti i na koje pojave i probleme treba da kao Odbor Skupštine Republike Srbije reagujemo.

Pitanja kojima smo se bavili su bila različita, pre svega smo želeli da identifikujemo i ukažemo na probleme koje kao društvo imamo u vezi sa kršenjem ljudskih prava, od nažalost i dalje veoma izraženog problema nasilja nad ženama i s tim u vezi postupanja institucija sa opštim i posebnim protokolima za suzbijanje porodičnog nasilja, preko zaštite osoba sa invaliditetom, prava nacionalnih manjina, potrebe za deinstitucionalizacijom, ugroženosti prava LGBT osoba, posebno prava na okupljanje, kao i prava nacionalnih manjina.

Posebno iz istakao jedan veoma značajan segment našeg delovanja, a to su ove famozne sednice van sedišta, koje nam je Poslovnik Skupštine dozvolio, i javna slušanja, a koja smo organizovali upravo polazeći od saznanja i razmenjujući mišljenja i informacije sa nezavisnim državnim organima, ne samo sa Zaštitnikom građana, već i sa Poverenikom za zaštitu ravnopravnosti i sa Poverenikom za informacije od javnog značaja.

Takođe bih kao dobru praksu istakao i održavanje zajedničkih sednica sa drugim odborima. Imali smo sednicu sa Odbor za evropske integracije radi razmatranja položaja LGBT osoba u Srbiji, ali i javna slušanja koja smo zajednički organizovali i kojom prilikom smo razmatrali i izveštaj Zaštitnika građana o nacionalnom mehanizmu za prevenciju torture, koji smo razmatrali zajedno sa Odborom za prava deteta, Odborom za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Očigledno je da nezavisne institucije za zaštitu ljudskih prava treba da imaju svoje mesto u našem sistemu, jer su važan saveznik državi u težnjama da se stvori društvo u kome će svi biti jednaki, u kome će se štititi ljudska prava, pre svega štititi ljudska prava od državnih organa i institucija koje ih krše.

Istovremeno, one predstavljaju i važan korektivni faktor. Podsetio bih na jedan takav primer, kada su Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti reagovali na odredbu Zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, iz koje je proizilazilo, podsetiću vas, citiram, da ženama po sili zakona prestaje radni odnos ranije nego muškarcima i usvojili smo zajednički zahtev, a Ustavni sud je to proglasio kao neustavno, kao diskriminatorsku odredbu.

Dakle, saradnja, komunikacija, zajednički delokrug nas kao parlamenta, odbora u Skupštini Srbije sa nezavisnim državnim organima uvek može i daje rezultate. O tome koliko se značaja u evropskim okvirima pridaje nezavisnim institucijama za zaštitu ljudskih prava, podsetiću vas, govori i nedavna Rezolucija Evropskog parlamenta od 14. juna 2017. godine, u kojoj se, između ostalog, ukazuje i na značaj nezavisnosti regulatornih tela, uključujući i Zaštitnika građana. Pozivaju se vlasti da u potpunosti zaštite nezavisnost regulatornih tela i da obezbede njenu punu političku i administrativnu podršku njihovom radu.

Naše nezavisne institucije, naši državni nezavisni organi su još uvek mlade institucije i u odnosu na neke druge institucije, da ne pominjem Švedsku koju sam na samom početku svog izlaganja spomenuo, gde švedski ombudsman postoji i konstituisan je još 1809. godine.

Mi u Srbiji još moramo mnogo raditi na jačanju poverenja u te nezavisne državne institucije. Taj proces mora da bude obostran. Zato ja verujem da će novi Zaštitnik građana doprineti tome i da ova institucija i Narodna skupština Srbije budu partneri i budu najbliži saradnici u poslu koji nam je zajednički i da ćemo raditi na tome da svi državni organi rade u najboljem interesu svih građana i građanki Republike Srbije, pre svega štiteći njihova ljudska prava i njihove slobode.

Dakle, SDPS kao deo vladajuće koalicije, naravno, i u danu za glasanje će podržati predložene izmene i dopune, odnosno sastave, personalna rešenja vezana za izbor članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije i Predlog odluke o izboru člana Fiskalnog saveta, kao i Predlog odluke o izboru budućeg Zaštitnika građana. Hvala.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Poštovana predsednice, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, SDPS podržava program buduće Vlade Republike Srbije koji je u svome ekspozeu iznela gospođica Ana Brnabić, mandatarka.

O ekonomskom delu programa su govorile moje uvažene kolege iz poslaničke grupe, prof. Mijatović i prof. Marinković. Tako da ću se ja zadržati samo na onom delu u preostalom vremenu koji pripada poslaničkoj grupi od šest i po minuta koji proističe iz programa SDP i što je za nas jako važno, a ima veze sa programom Vlade i sa ekspozeom koji smo čuli.

Reč je o nastavku puta ka EU, saradnji sa zemljama u regionu, ljudskim i manjinskim pravima, socijalnoj pravdi i socijalnoj zaštiti i dijalogu.

Što se tiče nastavka puta ka EU za SDPS on nema alternativu i to ne zbog EU, nego zbog nas samih. Saradnja sa zemljama u regionu, bliska saradnja sa zemljama u regionu, kako je navedeno u naslovu iz dela ekspozea Ane Brnabić, i svakako sa susedima će biti jedan od najvažnijih prioriteta Vlade u narednim godinama.

Za nas je jako važna saradnja sa susednim zemljama, zemljama bivše SFRJ. Zašto? Zato što smo, uvažene kolege i koleginice poslanici, svedoci da danas, 22 godine posle rata, u bivšoj Jugoslaviji se izgovaraju reči mržnje, pa čak i zvecka oružjem. Svim zemljama na tom prostoru prestoji težak zadatak i posao da uče mlade kako se zločini ne bi ponovili. Nikako na ovim prostorima da se suočimo sa prošlošću. Niko neće da spusti loptu. Izgovaraju se takve reči mržnje da je prosto neverovatno kako se niko ne seća kroz šta smo prošli, kroz kakve tragedije, zločine, ratove i nesreće.

Često smo govorili da nacionalne manjine predstavljaju mostove koji nas spajaju, a danas smo svedoci, nažalost, da su oni prepreka i oruđe u rukama neodgovornih ljudi, odnosno neka vrsta monete za potkusurivanje. Poslednjih godinu dana svaki dan bukvalno neko iz država iz bivše Jugoslavije, govori jezikom i prošlosti podiže tenzije, čak se u poslednje vreme i spominju oružja.

Postala je izgleda već navika da se u danima obeležavanja nekih događaja iz prošlosti Srebrenica, Oluja, Jasenovac doliva ulje na vatru. Tada po pravilu dežurne patriote obavezno koriste priliku da pokažu svu mržnju prema drugima. Prekrajanje istorije, veličanje rehabilitacije ustavštva i četništva, podizanje ploča i spomenika osvedočenim zločincima postali su nažalost naša svakodnevnica. Ovih dana se čak prizivaju i ratovi, a kada pogledamo neke naslovne stranice nekih novina mogao bi se steći utisak da je mobilizacija u punom jeku.

Što se tiče dela koji je za nas izuzetno važan o posvećenosti ljudskim i manjinskim pravima, osetljivim grupama i socijalnoj inkluziji, Socijaldemokratska partija je ubeđena da će moći da da i svoj doprinos pre svega u pregovaračkom poglavljima 23. i 24, koja se odnose na najvažnija poglavlja. Neće mi zameriti oni koji najviše vode računa o poglavlju 35.

Naime, reforma pravosuđa, osnovna prava, prava sloboda i bezbednost jesu poglavlja koja se poslednja zatvaraju i u tom smislu je važno za nas da se izmeni Zakon o zabrani diskriminacije pre svega da izvršimo punu usklađenost sa pravnim tekovinama EU, a posebno u pogledu obima izuzetka od načela jednostavnog postupanja definicije indirektne diskriminacije itd.

Potrebno je promeniti i Zakon o savetima nacionalnih manjina. Potrebno je uskladiti i naše zakonodavstvo sa odredbama Istanbulske konvencije, Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i suzbijanju nasilja nad ženama i nasilja u porodici, pre svega kroz uvođenje sigurnih kuća, nacionalnih besplatnih SOS kanala.

Moramo usvojiti i zakon o besplatnoj pravnoj pomoći. Moramo izmeniti i dopuniti Krivični zakonik, odnosno krivično delo koje se odnosi na povredu ravnopravnosti na način da se ovo delo može izvršiti ako se zbog seksualne orjentacije ili rodnog identiteta nekom licu ograničene sposobnosti ili uskrate prava ili prava građana.

Više puta smo spominjali i u ekspozeu smo čuli, u programu postoji reč – dijalog, pojam – dijalog. Pored najvažnijeg dijaloga, dijaloga sa Prištinom koji proističe iz Briselskog sporazuma, dijaloga koji je od najvažnije državnog i nacionalnog značaja, za nas u SDPS su važni i dijalog i saradnja sa predstavnicima nacionalnih manjina, dijalog, odnosno socijalni dijalog i saradnja sa našim programskim, odnosno prirodnim saveznicima – sindikatima.

Međutim, dijalog i saradnja države, crkve i verskih zajednica koja stoji u programu Vlade Republike Srbije, mandatarke Vlade Republike Srbije mislim da će predstavljati problem. Zašto? Zato što smo juče čuli od vladike Atanasija sramnu poruku, sramnu poruku koja je upućena Aleksandru Vučiću zato što je poverio mandat, citiram – „nerotkinji i antirotkinji koja je protiv srpske dece“. To je sramota koja vređa ne samo mandatarku Anu Brnabić. To je sramota koja vređa sve građanke, sve žene koje ne mogu da imaju decu.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Završavam predsednice.
Sa druge strane, protivljenje budućoj Vladi od strane jednog bivšeg velikodostojnika Islamske zajednice je takođe prepreka tom dijalogu jer taj čovek još uvek ima presudnu ulogu u Islamskoj zajednici.
Budite sigurni, gospođice Brnabić, da ćete u poslanicima SDPS i u partiji u celini imati iskrenog i odgovornog saveznika na ovom teškom putu.

Imovinska karta

(Beograd, 08.08.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Član komisije Komisija za rehabilitaciono oslobođenje Republika Mesečno 31500.00 RSD 12.09.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 96000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 12:46