MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014. i 2014-2016 bio je predsednik poslaničke grupe SDPS u Skupštini Srbije. Obavlja funkciju potpredsednika stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 8
  • 0
  • 6
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, vidim da ste jedini, ali biće govora i o zaštiti čovekove okoline, baš mi je drago što ste ovde, poštovani narodni poslanici, želeo bih da govorim o tačkama dnevnog reda koje imamo danas. Sednica izgleda kao tehnička sednica. Radi se o sporazumima, radi se o protokolima, radi se o nekim ugovorima. Međutim, kada vidimo teme koje sporazumi imaju, kada vidimo da se tu govori o zaštiti čovekove okoline, kada se govori o obrazovanju, kada se govori o socijalnoj sigurnosti, kada se govori o plovnosti reka, to su pitanja koja su vrlo značajna za građane Srbije. Upravo zbog toga mislim da treba posvetiti pažnju ovim pitanjima i treba o tome razgovarati.

Radi se o međudržavnim sporazumima. Za nas je to veoma bitno, veoma važno. To znači da Srbija nije zatvorena zemlja. Srbija je zemlja koja je otvorena, spremna da prihvati sve dobre ideje, sve ono što je dobro iz ostalog sveta, a isto tako da tom svetu ponudi i ono što ima. Ovo govorim zbog toga jer ću vrlo veliku pažnju posvetiti zaštiti čovekove okoline. Smatram da kod nas u Skupštini ovde nema mnogo govora o zaštiti čovekove okoline. Kada to kažemo, obično govorimo o jednoj činjenici – da bismo zaštitili našu okolinu treba previše sredstava, često se barata sumom od deset milijardi evra, što je za ovu zemlju zaista jedna veoma velika suma. Međutim, ako govorimo o sredstvima, ako govorimo o tome kako menjati stvari u zemlji, onda prihvatam jedan stav koji se zove korak po korak.

Mi ovde govorimo o Kjoto protokolu i o efektu staklene bašte. Veoma dobro znamo šta znače klimatske promene, šta znači efekat staklene bašte, šta znači smanjenje gasova koji čine efekat staklene bašte. Isto tako, kada čovek pročita sva ova objašnjenja koja su u ovom zakonu prosto se zaprepasti. Kako oni koji su najbogatiji, oni koji imaju najveću industrijsku proizvodnju se nonšalantno odnose prema činjenici da se životna sredina na taj način veoma zagađuje, da životna sredina postaje takva da se vrlo teško živi i da se može preživeti u ovim situacijama.

Zato me veoma raduje što je Srbija jedna od zemalja koja je prihvatila u svakom pogledu i 2008. godine i prihvata sada Kjoto protokol. Istina, tužno je reći da mi nemamo kvantifikaciju jer nismo industrijska zemlja, nismo zemlja koja ima veliku proizvodnju da može da učini da gasovi idu u atmosferu, da budu takvi da zagađuju čovekovu okolinu. Međutim, samo prihvatanje Kjoto protokola, njegova ratifikacija znači da u Srbiji postoji svest zaštite čovekove okoline. To je ono što želim da naglasim i zato podržavam ovu odluku da smo jedna od 18 država koje su do sada, da ćemo im biti 19. država koja će ratifikovati ovaj sporazum i gde ćemo ići dalje. U okviru toga mi imamo i razgovora o šumama, odnosno tačka koja kaže da se uključimo u evropsku grupu država koje će razmenjivati iskustva oko pošumljavanja, zaštite šuma i svega ovoga što ide.

Veoma dobro je poznato da u ovoj zemlji nema dovoljno šuma, da je Vojvodina jedno područje koje ima najmanje šuma u Evropi. Sama ta činjenica govori da se mi moramo uključiti u evropske tendencije pošumljavanja, zaštite šuma, i ono što je najvažnije u ovom trenutku razmene naučnih informacija. Naši naučni instituti u Beogradu, zatim u Novom Sadu, zaista su već bili uključeni i ovo je jedan dalji put još većeg povezivanja i onoga što znači da idemo dalje.

U okviru toga, mi imamo jedan set zakona oko razmene studenata, odnosno set zakona i jedan Sporazum koji se zove oko reforme obrazovanja. Svako ko se bavi obrazovanjem veoma dobro zna da je veoma značajna razmena studenata. Veoma značajna, da naši studenti koji se školuju na univerzitetima odlaze u druge univerzitete u inostranstvu da vide kako se tamo uči, da steknu nova znanja i da ta znanja upravo primene u našoj zemlji. Ali, isto tako Srbija i univerziteti u Srbiji mogu ponuditi i Evropi mnoge dobre stvari, mnoge dobre naučne istine i naučne vrednosti koje naši naučnici, koji često u tišini rade, koji se mnogo ne slikaju, mnogo ne učestvuju u javnom životu, a postižu vrhunske rezultate.

Upravo zbog toga mislim da treba postići, treba dozvoliti da se ratifikuje ovaj sporazum da bismo mogli i dalje vršiti tu razmenu studenata, a to je jedan od osnova Bolonjskog proseca, jer svako od nas koje išao na stručno usavršavanje u inostranstvo veoma dobro zna šta znači biti u drugoj zemlji i nešto naučiti.

Jedno od pitanja koje se ovde spominje jeste i pitanje bezbednosti. Potpisivanje sporazuma sa zemljama kao što je Nemačka, Poljska, Bugarska, znači, da bezbednosti dajemo veoma veliki značaj. Dajemo veoma veliki značaj iz prostog razloga, jer bezbednost zemlje je u prvom planu. Mi imamo migracije, imamo da su međunarodni kriminalci mnogo brže povezuju nego što to čine policajci i samim tim davati prave odgovore. Znači, ići napred.

Jedno od pitanja, to će biti jedno od poslednjih pitanja koje želim da spomenem, a to je Sporazum o socijalnoj sigurnosti sa Republikom Rumunijom. O čemu se tu ogleda? Mi imamo činjenicu da naši ljudi rade u Rumuniji, posebno iz Banata idu u Rumuniju i veoma su često i nezaštićeni. Isto tako, jedan broj Rumuna radi u Srbiji i zato je veoma dobro pravno urediti tu oblast da bi ljudi mogli da imaju i ostvaruju svoja prava.

Prekogranična saradnja koja će u narednom periodu biti znatno veća znači će i veću pokretljivost, značiće i mogućnost da se konkuriše u evropske fondove da bismo dobili znatno više sredstava, jer EU upravo takvu saradnju podstiče.

Kolega iz SVM govorio je o plodnosti reke Tise. U potpunosti podržavam, jer reka Tisa postaje međunarodna reka, za međunarodni transport, a to znači reka koja će povezivati zemlje kao što su Mađarska i Srbija, a mi kao što znamo sa Mađarskom ovog trenutka zaista imamo odnose na najvećoj visini.

Prema tome, sve su sporazumi koji nam puno znače i upravno za građane Srbije znače da će im život biti lakši, da će dobiti mnogo više informacija, da će im biti bolje. Upravo i naš zadatak, kao narodnih poslanika, jeste da upravo takve sporazume prihvatimo, da ih podržimo i SDPS će podržati ove sporazume sa zadovoljstvom kao što je i dosad podržavala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Replika zato što je rečena jedna stvar koja nije tačna. Lepo birana reč – nije tačna. Naime, emisionu tehniku iz RTS-a nije izneo Rasim LJajić, izneli su prethodni ministri, konkretno Mlađan Dinkić, odnosno Jasna Matić. To je jedna činjenica koja se mora ovde naglasiti.
Dalje, ja ne bih dalje govorio oko nekih stvari, da li se nekom sviđa ili ne sviđa javni servi, da li je on dovoljno stručna, informativan ili nije. Znate, ako govorite o nečemu, onda morate biti utemeljeni. Ja hoću Javni servi RTS i RTV evropski orijentisanu, utemeljenu sa znanjem o hoću da imam što manje rijaliti programa. Želim takvu televiziju i kao građanin Srbije spreman sam za tu televiziju da platim.
Da li je 150 dinara mnogo ili malo? Spreman sam da platim i 350 dinara, jer hoću kvalitetan televizijski program javnog servisa, a to je ono što želim da naglasim. Ako želimo evropsku Srbiju, moramo imati i evropske televizije. To je ono što moramo da znamo i za šta su građani Srbije, bar onaj deo građana Srbije koji je okrenut ka EU, veoma zainteresovani, a takvih građana je veoma mnogo. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ipak ću se vratiti na temu, na 27 tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo.
Neki su govorili da se radi o mnogo tačaka, da je teško pročitati, a ja vam odmah moram reći da se radi o izmenama i dopunama zakona, da se radi o izmenama i dopunama, dakle, ne nekim suštinskim promenama, već sa onim malim promenama koje se mogu brzo savladati i shvatiti. Isto tako, radi se i o usaglašavanju sa pravnom regulativom EU.
Ono što je veoma važno reći, nismo ponosni što se rokovi moraju produžavati. Tu ima i objektivnih razloga, ali ima i dosta subjektivnih. Gde su objektivni razlozi? Jedan od zakona, kao što je Zakon o sistemu plata je dosta složen zakon, nije ga lako napraviti, treba usaglasiti mnoge koeficijente, treba razgovarati sa socijalnim partnerima, sa sindikatima. Treba sve te stvari usaglasiti i dobiti takav zakon koji će biti primenjiv i koji će biti dugoročan. Mislim da tu postoji opravdanje.
Postoje razlozi koji su subjektivne prirode. Najčešće mi olako prihvatamo rokove, olako ih dajemo, često donosimo zakon sa nekim rokom svesni činjenice da ga nećemo sigurno ispoštovati. No, to je pitanje i našeg mentaliteta. Nismo samo takvi u zakonima, često smo i u mnogim drugim stvarima, kod završetaka gradnje zgrada i svega toga. No, nadam se da ćemo radom naš mentalitet menjati i da ćemo tim promenama dobiti jednu drugačiju Srbiju.
Upravo zbog toga se Socijaldemokratska partija Srbije zalaže za evropske perspektive, za EU. Bez obzira kada ćemo ući u nju, nama trebaju standardi EU. Zbog toga se u ovim zakonima na njih pozivamo, zato usaglašavamo ove zakone, jer će građanima Srbije biti bolje, što će živeti kvalitetnije i zato što je to potrebno ovoj Srbiji, ovakva kakva jeste.
Da budem odmah jasan, mi se ne udvaramo građanima Srbije, mi smo došli ovde i dobili smo poverenje građana da uradimo određene poslove. Zatekli smo, što smo zatekli. Neću govoriti za neke vlasti do 1990, 2000. i 2012. godine. Ne, govoriću da su nam građani dali poverenje u ovom vremenu i mi se trudimo da sve probleme koje imamo rešimo na najbolji mogući način. Građani će na najpošteniji način, izborima, reći šta misle o nama, da li smo dobro radili ili loše radili.
E, to je ono što želim da naglasim. Dakle, mi se ne udvaramo, nećemo se ni udvarati, ali ćemo raditi. E, to je ono što je naš osnovni motiv i motiv koji mi imamo u radu u ovoj većini koju imamo i ovo poverenje koje su nam građani dali.
Još nešto, želim da kažem prvo o ovim zakonima o javnim medijskim servisima. Tačno je, traži se prolongiranje još za godinu dana. Vrlo je jasno, radi se o taksi na brojila od 150 dinara i radi se o 4 milijarde koje su planirane u budžetu, koji smo mi usvojili pre nekoliko dana. Svesni smo mi činjenice da Javni medijski servis, to pre svega mislim na RTS i RTV, se moraju finansirati iz takse.
Međutim, mi znamo i zakonska ograničenja, da ona ne može biti veća od 500 dinara, ali se postavlja pitanje, da li građani u ovoj Srbiji mogu izdvojiti ta sredstva i zbog toga smatramo da je sasvim opravdano da ova dva zakona menjamo, da prolongiramo za godinu dana, a da u tom vremenu nađemo neka prihvatljivija rešenja. Zašto? Pa, vidite mi smo prošle godine doneli ove zakone i građani Srbije se nisu bunili. Pa, znate, 150 dinara, to je manje od kutije cigareta, a imamo ipak kvalitetan Javni servis i Radio televiziju Srbije, i posebno naglašavam Radio televiziju Vojvodine. Dakle, to su servisi koji su nama potrebni i neophodni. Zbog toga želim da naglasim da ćemo to podržati.
Ovde ima mnogo zakona. Neću govoriti o svim zakonima, osim o nekima, jer bilo je dosta već govora u toku ove rasprave, to je izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini. Zaista je potrebno uvođenje reda u ovoj oblasti. Tragično je, dugi niz godina ova država ne zna gde je vlasnik, koje stanove poseduje, koje poslovne prostore i koje poljoprivredno zemljište. Ovde je ministar poljoprivrede, i sam se iznenadio, da ne znamo koliko imamo državnog poljoprivrednog zemljišta. Naravno, to koriste pojedinci, bogate se na račun države. Šta je to loše, što hoćemo da uvedemo red u ovoj državi?
Priznajemo ide teško, ide veoma teško, ali moramo činiti nešto, moramo menjati iz prostog razloga, jer mora ova država znati šta ima, a od te imovine i zarađivati. Mora se puniti budžet, a to upravo, činićemo ovim zakonom, a ne samo zakonom, mnogo toga je potrebno učiniti iz prostog razloga jer smo takvi kakvi jesmo, imamo neko nasleđe koje kaže da je država „Alaj-begova slama“ i onda može od nje da uzima šta ko hoće. Moje je mišljenje, da bi imali dobru državu, bogatu državu, pa čak i oni koji govore o Švajcarskoj i drugim državama, bogami državi moramo dati da bismo od države i dobili. Naravno, u skladu sa zakonima i ono što zakoni to kažu oko svega toga.
Menjaju se i zakoni o tržištu kapitala, o malim akcionarima, o svemu onome što sam rekao i kapitala. Ono što želim da naglasim, to je Zakon o akcizama. Ovde ću biti vrlo pošten. Naravno, ovo nije dobra vest za one koji su pušači. Akciza će se povećavati. To je jasno, to vrlo otvoreno i iskreno kažemo. Zašto kažemo? Pa, zato što prihvatamo evropske standarde, zato što se zna da opterećenje akcizama na 1.000 komada cigareta, najminimalnije u Evropi je 90 evra, a u Srbiji je 54 evra. Naravno, odmah ćete reći – imovne mogućnosti u Srbiji nisu velike i samim tim ne možemo te ljude, koji su pušači, dovesti u situaciju da ne koriste neki svoj užitak, neko će reći porok, a neko će reći užitak. Lično mislim da ovo postepeno usklađivanje na svakih šest meseci, to usklađivanje na osnovu akciznog kalendara od 2017-2020. godine daće nam mogućnost da se prilagodimo, pre svega, zemljama u okruženju gde su cigarete skuplje, a naravno i zemljama u Evropskoj uniji.
Često mi ova trka između akciza i cene cigareta liči na onu poznatu trku između Ahila i kornjače. Sasvim je jasno ko tu pobeđuje, a sasvim je jasno ko igra kakvu ulogu. No, to je usud ovih ljudi koji su pušači i nadam se da će, i zbog svog zdravlja, učiniti nešto, bar da smanje to svoje uživanje. Isto tako, ovde ima i govora o kafi, kako će Zakon o dodatnoj vrednosti biti korišćen, ali to je poboljšanje svega onoga što imamo.
Naravno, u javnosti su dosta pažnje izazvale izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednosti. Mislim da je danas bilo dosta govora, i da je javnosti Srbije obrazloženo šta je urađeno, šta se dobija, šta je to bolje. Kao socijaldemokrata, uvek se zalažem da treba pomoći onima koji nemaju, koji su u situaciji socijalne potrebe, a oni koji imaju da moraju plaćati punu vrednost. Zašto bismo mi nekome ko je bogat, a u Srbiji ima bogatih ljudi, i dobro je što ima bogatih, treba da snose punu cenu i obdaništa, i zdravstvenih usluga i svega ostalog. Ko to ne može njemu država treba pomoći, a posebno ovoj osetljivoj oblasti kao što je rađanje dece, a to je ono što mi moramo zaista da poštujemo.
Zakon o poreskom postupku. Vi sami znate da volimo da taj zakon ne poštujemo, da volimo da izbegavamo neke obaveze, a isto tako moramo naglasiti da smo bar u 2016. godini postigli dobre rezultate. Stodeset milijardi prihoda je bilo više u budžetu za 2016. godinu. To je i odgovor zašto imamo i rezultate u borbi protiv crnog tržišta, zašto imamo rezultate u provođenju poreskih zakona. Tu ima još dosta problema. Problema koji se moraju rešavati i problema koji se će se sigurno rešiti pooštravanjem kaznenih odredbi, širim obuhvatom, širenjem lepeze poreskih obveznika i to je nešto što moramo da popravimo.
Kao socijaldemokrata, SDPS, nešto ću reći o HIP „Petrohemiji“. Ovde stoji da izdvajamo za njihove dugove 105 miliona evra. Odmah da naglasim, tih 105 miliona evra koje izdvajamo za smanjivanje dugova „Petrohemije“, to su sredstva koja su ušteđena u 2016. godini. To su sredstva koja smo dobrim radom, dobrom ekonomskom politikom uštedeli, i pomažemo ovoj firmi gde ima mnošto zaposlenih i firmi koje imaju perspektivu.
Mogu da kažem i sledeće, najlakše je sve firme zatvoriti. Najlakše je zatvoriti sva radna mesta. Šta će onda, šta ćemo sa tim ljudima? Od čega će živeti? Jedna od firmi koja ima perspektivu kojoj treba pomoći, kojoj treba dati mogućnost da stane na zelenu granu i koju treba privatizovati. To ima svoju cenu, tu cenu plaćamo, tu cenu plaćaju svi građani Srbije. Isto tako bilo je mnogo kritika i oko „Železare“ u Smederevu, a sada vidimo šta nam „Železara“ Smederevo donosi. Jedna od takvih firmi, po mom dubokom uverenju, je i „Petrohemija“ i ona zaista zaslužuje svu ovu pažnju da ona bude ono što jeste i što treba da bude.
Ono što imamo dalje, a to je oko koridora. Mi imamo ovde govora oko dva koridora, Koridor 10, koji treba da završimo. Znate, završetak Koridora 10 i puta E-763, su jedan od najvažnijih poslova ove Vlade.
Ako će se istorijski ova Vlada pamtiti po nečemu, a to je da će završiti ove koridore, neću da spominjem kada su započeti, neću da spominjem koliko su koštali, neću da spominjem koliko je tu bilo promašaja, ali Koridori će se zaista završiti.
U prethodne tri i po godine je otvoreno 110 prontera autoputa, isto tako u ovoj godini otvorili smo 40,4 kilometra autoputa i sva sredstva koja se uzimaju, naravno, uz racionalnu potrošnju će se iskoristiti za završavanje koridora.
Ima nešto novo, a da se na vratim na budžet Republike Srbije za 2017. godinu, mi u budžetu imamo jasno naznačeno projektno finansiranje. Svaki građanin Srbije će videti gde će ići ta sredstva, kako će se ta sredstva iskoristiti, a sigurno će videti kad ti autoputevi budu otvoreni.
Zato sam se uvek zalagao i uvek insistiram da završimo koridore, pa makar ništa ne uradili dalje, koridori su nešto što će ostati budućim generacijama, naravno, uz racionalnu potrošnju i sve ono što imamo.
Na kraju,neću više pričati, ima dosta zakona o proceniteljima koji znače poboljšavanje i znate i sami da smo i tu majstori da kad treba da platimo porez kad nešto prodajemo bitno smanjimo cene onog što prodajemo da bismo državi platili manje. Sad ćemo imati licencirane procenitelje, imaćemo jasnu strukturu šta vredi, u kom delu grada, u kom delu sela, u kom delu naše zemlje. To je dobro. Svi zakoni koje radimo i ono što nas prisiljava i ono što mi hoćemo kao budući članovi EU znači da idemo na poboljšanje zakona. Poboljšanje je na taj način da građanima Srbije bude bolje, da koriste standarde EU i naravno da sve završimo što smo započeli.
I nije potrebno da naglašavam da će Socijaldemokratska partija u danu za glasanje glasati za sve ove zakone. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:07