MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014. i 2014-2016 bio je predsednik poslaničke grupe SDPS u Skupštini Srbije. Obavlja funkciju potpredsednika stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 9
  • 0
  • 7
  • 5
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Deveta posebna sednica , 28.06.2017.

Hvala, gospođo predsednice.

Malo ste me iznenadili, rekli su mi da sam kasnije, ali ipak ću govoriti.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja danas slušam puno o prošlosti, malo o sadašnjosti, a još manje o budućnosti. Često se ta prošlost lažira, prikazuje se da je bila bolja. O sadašnjosti se malo govori, a mene ona zanima zbog činjenice da vidimo kako smo živeli, kako živimo i kako ćemo živeti ubuduće. Toga ovde ima malo. Malo se govori o rezultatima, a ja bih se ipak vratio na rezultate, jer rezultati koje imamo, ova Vlada je Vlada kontinuiteta, znaće se šta nas čeka u budućnosti. Ovo naglašavam zbog toga jer mi ne možemo živeti od prošlosti, pogotovo od onih koji nam tu prošlost znatno ulepšavaju. Ulepšavanje prošlosti, obesmišljavanje sadašnjosti, znači ukradena budućnost. E, ja zaista želim da govorim o sadašnjosti i o budućnosti.

Hajdemo nešto malo o lepom, a ovde se malo toga govori o lepom. Od 193 zemlje, samo u 11 zemalja je na čelu Vlade žena. Srbija će biti dvanaesta zemlja od 193 zemlje na čijem čelu će biti žena. Zar to nije lepa stvar? Zar se Srbija ne menja? Zar Srbija nije drugačija? Neće niko da govori o rezultatima, a ja baš hoću da govorim o tim rezultatima. I ovo je jedan rezultat. Zašto ga vi niste napravili? Petnaesta Vlada ove države zaista ima ženu. Ja kažem, i ostajem pri tome, da sam ponosan na ovu činjenicu.

Odmah na samom početku da naglasim da će poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije sa puno odgovornosti glasati da predsednik Vlade bude Ana Brnabić i za njen kabinet. To naglašavam zbog toga što smatram da je kabinet dobro formiran i da će dati rezultate. Zašto stojim iza toga da ćemo dati podršku Ani Brnabić? Pa zato što je obrazovana, zato što je stručna, zato što je kompetentna i zato što u svom radu ima rezultate. Zaista, ima rezultate, a to je i pokazala. Zato što poštuje i ceni timski rad i zato što će postojati puna koordinacija između Vlade i predsednika Republike, a za Srbiju je to veoma značajno i znate da je svaka kohabitacija bila veoma loša i zato je dobro što će biti ta vrsta pune koordinacije između svih.

Reći ću šta će ovu Vladu karakterisati, naglasiću pet ključnih reči, to je stabilnost, kontinuitet, ekonomske reforme, EU i spoljna politika. Počeću od svake od ovih reči.

Stabilnost. Srbiji je potrebna dugoročna stabilnost na političkom, ekonomskom i spoljnopolitičkom planu. Na političkom planu tu stabilnost imamo, bez obzira na sva dešavanja koja smo imali. Nabrojaću samo neka od njih. To je migrantska kriza, briselski pregovori i Kosovo, saradnja sa susednim zemljama.

Kada govorim o migrantskoj krizi, vi znate da je milion ljudi prošlo kroz ovu zemlju da je to bilo zaista neprimetno u onom smislu da su svi bili i nahranjeni i medicinski zaštićeni i da i sad u ovoj zemlji imamo između šest i sedam hiljada migranata i da Srbija nema zbog toga nikakvih problema. Tu smo pokazali i svoje evropske kvalitete, jer mnoge evropske zemlje nisu pokazale ovaj stepen osetljivosti za migrantsku krizu.

O briselskim sporazumima i Kosovu teško da mogu šta reći, osim činjenice da je Srbija dosledno ispoštovala ono što je dogovoreno. Očekujemo da to uradi i ona druga strana, nažalost, tu nemamo te rezultate, posebno ne oko zajednice srpskih opština.

Dalje, saradnja sa susednim zemljama. Srbija jeste na zapadnom Balkanu, ali često i sami znate kada u drugim zemljama imate izborne aktivnosti, tada odmah u prvi plan dođe Srbija. Problemi, Srbija je problem, tamo, vamo itd. Srbija se u tim situacijama ponašala zaista dosledno, nije prihvatala bilo kakve provokacije i mi ćemo to i dalje činiti. Dakle, mi smo svim našim susednim zemljama stavili do znanja – jesmo za dobrosusedsku saradnju, ali vodimo računa o našim interesima. To je dugoročni interes za Srbiju, a ne da je to nekakva situacija da mi to iz ne znam kojih razloga. To je bitno i važno za Srbiju.

Idemo dalje, Srbiji je potreban kontinuitet. Zašto? Krenuli smo u bitne ekonomske reforme i političke reforme. Mi smo poznati po tome da krenemo u reforme i na prvoj prepreci mi odustanemo. Ne, Srbiji je potreban kontinuitet u ekonomskim reformama, ali je potreban kontinuitet i u političkim reformama, nema uspeha ekonomskih reformi ako istovremeno nema i političkih reformi.

Evo nešto o nekim rezultatima. Ovde je bilo malo govora i često se potcenjuju rezultati u finansijskoj konsolidaciji. Moram da naglasim sledeće. Znalo se gde se Srbija nalazi, ali nijedna politička garnitura nije imala hrabrosti da krene u finansijsku konsolidaciju. Znate, lako je napraviti budžetski deficit od 6,6%, hajte ga vi svedite lako i jednostavno na 1,7% BDP-a. E, to je ova Vlada, prethodna Vlada uspela, uspela je i dalje snižava budžetski deficit.

Mi ćemo ove godine sigurno imati manje od 1% BDP-a, a ja očekujem u 2019. godini da će taj budžetski deficit biti 0,5% BDP-a. To je održivi budžetski deficit koji je bolji nego u mnogim evropskim zemljama. Naravno, to sa sobom nosi i pad naših dugovanja koje imamo u odnosu na BDP. On već sada ide ispod 70%, a budite uvereni da je pre samo tri godine bio iznad 76%. Niko o tom rezultatu ne govori, a to je rezultat koji se tiče građana ove zemlje. Oni su platili najveću cenu. Najveću cenu su platili penzioneri, kojima su penzije smanjene, i najveću cenu su platili zaposleni, ali oni su svesni te činjenice jer su znali – ukoliko nema finansijske konsolidacije, država Srbija ima bankrot. Da smo nastavili onako kako smo išli, ne bismo bili u situaciji da plaćamo milijardu i 300 miliona za kamate, dokle bi to došlo na dve, dve i po milijarde i država Srbija bi bila u bankrotu. E, to je rezultat, to je životni rezultat o kojem se ovde ne želi da priča. Priča se o svim drugim stvarima, a o tome ne. I još nešto, BDP, vi znate da je on padao, da mi imamo pad od 2009. godine pa nadalje, da smo ga uspeli, i pored poplava 2015. godine, da podignemo na 0,8%, 2016. godine na 2,8%, ove godine idemo na 3%. Zašto govorimo o BDP-u?

Znate li vi da 7,2 miliona građana Srbije proizvodi negde u svim ovim godinama između 30 i 34 milijarde evra. E, to je naš BDP, to što smo proizveli možemo i da delimo. Država Slovačka, koja ima 5,4 miliona građana, proizvodi 74 milijarde. E sad, ako govorimo kakva nam je Srbija, 5,4 miliona građana Slovačke ima BDP od 74 milijarde evra. To nam govori gde se nalazimo, koliko treba još dugo i uporno u kontinuitetu raditi, razvijati se, ulagati u investicije, ulagati u radna mesta da bismo išli dalje i otišli dalje.

Mi često govorimo šta i gde treba ulagati. Mandatarka je u svom uvodnom izlaganju rekla da oblasti gde imamo kvalitete jesu poljoprivreda, energetika, IT sektor, saobraćaj, turizam. Odmah ću reći, molim vas, IT sektor, ma koliko je ovde bilo potcenjivanja, ja ću čak ispraviti mandatarku, imam podatak da se od IT sektora dobija 740 miliona evra, a da se od izvoza malina dobije 700 miliona evra. Isto tako i od izvoza kukuruza, otprilike tu je ta ista cifra, prema tome, IT sektor je naša budućnost. Mogu sa ponosom da kažem da je jedan broj mojih studenata napravio vrlo veliki biznis upravo radeći za strance, a to su samo prodaja pameti i preko interneta idu programi.

Da ne bih dalje još govorio o nekim podacima, oni su poznati, hajdemo malo o zaposlenosti. Znate li vi da smo 2008. godine imali dva miliona zaposlenih, dva miliona i nešto, da smo dalje padali i padali, da smo tek 2016. godine došli do cifre od dva miliona i devet hiljada zaposlenih?

Da ne biste mislili da ja sad govorim da se u Srbiji dobro živi, da je Srbija jedna prosperitetna zemlja, odmah da vam kažem, da se u Srbiji i dalje teško živi. Ne može se živeti bolje ukoliko BDP ne povećamo, ukoliko nemamo već rezultate u tom delu.

Upravo Socijaldemokratska partija Srbije će se zalagati da se povećavaju i plate i penzije, ali iz održivih izvora, dakle, ono što je realnost, iz onoga da to može biti dugo i održivo, a ne nekakvim pozajmljivanjem i daljim zaduživanjem.

Još nešto, mi hoćemo jednu socijalno uređenu zemlju. Socijaldemokratska partija Srbije insistira na jednom širem društvenom konsenzusu gde to ide Srbija. Da li ćemo ići ka tome da manjina dobro živi, bogato živi, a da većina živi teško. Naš stav je bio, uvek će biti da moramo imati širi društveni konsenzus. Da oni koji najmanje imaju, moraju da imaju, da imaju jedan dostojanstveni život. To se može ukoliko imamo nova radna mesta, nove investicije i sve ostalo.

Rekao sam malopre, nema uspeha ekonomskih reformi, ukoliko nema političkih reformi. Ovde nije bilo govora o promeni Ustava. Smatram da Ustav koji smo doneli 2006. godine je Ustav 20. veka. On je donet u jednom turbulentnom vremenu i on je odslužio svoje. Srbija treba Ustav 21. Veka. Srbija treba Ustav jedne moderne evropske zemlje, gde ćemo imati vladavinu prava, samostalnost institucija države, aktuelnu podelu vlasti, da građani žive dostojanstveno i da imamo socijalnu državu. Ali, ako otvorimo ta pitanja, moramo imati širi društveni konsenzus. Ne moramo otvarati ta pitanja, ako se ne možemo dogovoriti, ako ćemo ići u podele, ako ćemo ići u razlike, koje su inače kod nas karakteristične.

Sad nešto o Evropskoj uniji. Odmah da vam kažem, mi imamo 10 otvorenih poglavlja. To je veliki rezultat. To je krupan rezultat koji imamo. To su krupni koraci ka Evropskoj uniji. Imamo dva zatvorena poglavlja. To je dobro. Formiranjem ministarstava ja očekujem dalje iskorake, očekujem otvaranje novih poglavlja i budite uvereni da krajem 2018, početkom 2019. godine očekujem otvorena sva poglavlja i veći broj zatvorenih. Krajem 2019. godine mi moramo završiti svoj posao. Kada ćemo ući u EU, to će tada, posle toga, biti politička odluka, ona neće zavisiti od nas.

Naravno, pohvaljujem činjenicu da je u ekspozeu mandatarka naglasila da će ova Vlada nastaviti dalje da vodi uravnoteženu spoljnu politiku. Jeste nama EU strateški cilj, ali mi smo veoma okrenuti i prema Rusiji, prema Kini i vođenju te spoljne politike i stalno moramo voditi računa da je Srbija mala zemlja i da u tim turbulentnim uslovima mora voditi računa o svom sopstvenom interesu, dokle može i dokle joj mogućnosti dozvoljavaju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Vlada, za koju sam rekao da je Vlada stabilnosti i kontinuiteta, nastavlja put prethodne Vlade, koja je postigla veoma dobre rezultate i ima zadatak da nastavi taj put i da prevodi, da ovo malo kažem, Srbiju iz jednog analognog stanja u jedno digitalno stanje. To je ta nova Srbija o kojoj govorimo ili, što bi rekli političkim rečnikom, hoćemo da Srbiju prevede iz prošlosti, podela, razjedinjenosti, slabe razvijenosti, u jednu modernu evropsku državu.

U potpunosti sam siguran da će ova Vlada odraditi svoj pun mandat. Na kraju mandata ove Vlade želeo bih, i želim, da vidim, i to sam siguran da ću videti, da će biti završen Koridor 10, sa sve ipsilon krakom, obilaznicom oko Beograda, južnim krakom i istočnim krakom; da će biti završen Koridor 11 do Čačka, da će biti započeta pruga Beograd-Budimpešta i biti već pri kraju; započet Fruškogorski koridor i tunel kroz Frušku Goru. Ja bih voleo da bude završen, kao neko ko živi u Novom Sadu, ali ga bar započnite.

Isto tako, ja očekujem da će Srbija biti i boljeg životnog standarda na realnim osnovama i da će biti poželjno za življenje svih građana ove Srbije, ali i naših okolnih zemalja.

Socijaldemokratska stranka Srbije će sa odgovornošću glasati za Vladu koju predlažete i daće podršku svim vašim naporima da sprovedete namere iz ekspozea. Znam, da neće biti lako, ali kada je reformatorima bilo lako. NJihov rad se ceni i poštuje mnogo kasnije, a ne onda kada su u aktuelnoj Vladi.

Želim vam dobre rezultate, puno rada, a i sreće, jer sreća će vam trebati. Hvala vam.

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja , 20.04.2017.

Hvala, predsedavajući.

Poštovani ministre, vidim da ste jedini, ali biće govora i o zaštiti čovekove okoline, baš mi je drago što ste ovde, poštovani narodni poslanici, želeo bih da govorim o tačkama dnevnog reda koje imamo danas. Sednica izgleda kao tehnička sednica. Radi se o sporazumima, radi se o protokolima, radi se o nekim ugovorima. Međutim, kada vidimo teme koje sporazumi imaju, kada vidimo da se tu govori o zaštiti čovekove okoline, kada se govori o obrazovanju, kada se govori o socijalnoj sigurnosti, kada se govori o plovnosti reka, to su pitanja koja su vrlo značajna za građane Srbije. Upravo zbog toga mislim da treba posvetiti pažnju ovim pitanjima i treba o tome razgovarati.

Radi se o međudržavnim sporazumima. Za nas je to veoma bitno, veoma važno. To znači da Srbija nije zatvorena zemlja. Srbija je zemlja koja je otvorena, spremna da prihvati sve dobre ideje, sve ono što je dobro iz ostalog sveta, a isto tako da tom svetu ponudi i ono što ima. Ovo govorim zbog toga jer ću vrlo veliku pažnju posvetiti zaštiti čovekove okoline. Smatram da kod nas u Skupštini ovde nema mnogo govora o zaštiti čovekove okoline. Kada to kažemo, obično govorimo o jednoj činjenici – da bismo zaštitili našu okolinu treba previše sredstava, često se barata sumom od deset milijardi evra, što je za ovu zemlju zaista jedna veoma velika suma. Međutim, ako govorimo o sredstvima, ako govorimo o tome kako menjati stvari u zemlji, onda prihvatam jedan stav koji se zove korak po korak.

Mi ovde govorimo o Kjoto protokolu i o efektu staklene bašte. Veoma dobro znamo šta znače klimatske promene, šta znači efekat staklene bašte, šta znači smanjenje gasova koji čine efekat staklene bašte. Isto tako, kada čovek pročita sva ova objašnjenja koja su u ovom zakonu prosto se zaprepasti. Kako oni koji su najbogatiji, oni koji imaju najveću industrijsku proizvodnju se nonšalantno odnose prema činjenici da se životna sredina na taj način veoma zagađuje, da životna sredina postaje takva da se vrlo teško živi i da se može preživeti u ovim situacijama.

Zato me veoma raduje što je Srbija jedna od zemalja koja je prihvatila u svakom pogledu i 2008. godine i prihvata sada Kjoto protokol. Istina, tužno je reći da mi nemamo kvantifikaciju jer nismo industrijska zemlja, nismo zemlja koja ima veliku proizvodnju da može da učini da gasovi idu u atmosferu, da budu takvi da zagađuju čovekovu okolinu. Međutim, samo prihvatanje Kjoto protokola, njegova ratifikacija znači da u Srbiji postoji svest zaštite čovekove okoline. To je ono što želim da naglasim i zato podržavam ovu odluku da smo jedna od 18 država koje su do sada, da ćemo im biti 19. država koja će ratifikovati ovaj sporazum i gde ćemo ići dalje. U okviru toga mi imamo i razgovora o šumama, odnosno tačka koja kaže da se uključimo u evropsku grupu država koje će razmenjivati iskustva oko pošumljavanja, zaštite šuma i svega ovoga što ide.

Veoma dobro je poznato da u ovoj zemlji nema dovoljno šuma, da je Vojvodina jedno područje koje ima najmanje šuma u Evropi. Sama ta činjenica govori da se mi moramo uključiti u evropske tendencije pošumljavanja, zaštite šuma, i ono što je najvažnije u ovom trenutku razmene naučnih informacija. Naši naučni instituti u Beogradu, zatim u Novom Sadu, zaista su već bili uključeni i ovo je jedan dalji put još većeg povezivanja i onoga što znači da idemo dalje.

U okviru toga, mi imamo jedan set zakona oko razmene studenata, odnosno set zakona i jedan Sporazum koji se zove oko reforme obrazovanja. Svako ko se bavi obrazovanjem veoma dobro zna da je veoma značajna razmena studenata. Veoma značajna, da naši studenti koji se školuju na univerzitetima odlaze u druge univerzitete u inostranstvu da vide kako se tamo uči, da steknu nova znanja i da ta znanja upravo primene u našoj zemlji. Ali, isto tako Srbija i univerziteti u Srbiji mogu ponuditi i Evropi mnoge dobre stvari, mnoge dobre naučne istine i naučne vrednosti koje naši naučnici, koji često u tišini rade, koji se mnogo ne slikaju, mnogo ne učestvuju u javnom životu, a postižu vrhunske rezultate.

Upravo zbog toga mislim da treba postići, treba dozvoliti da se ratifikuje ovaj sporazum da bismo mogli i dalje vršiti tu razmenu studenata, a to je jedan od osnova Bolonjskog proseca, jer svako od nas koje išao na stručno usavršavanje u inostranstvo veoma dobro zna šta znači biti u drugoj zemlji i nešto naučiti.

Jedno od pitanja koje se ovde spominje jeste i pitanje bezbednosti. Potpisivanje sporazuma sa zemljama kao što je Nemačka, Poljska, Bugarska, znači, da bezbednosti dajemo veoma veliki značaj. Dajemo veoma veliki značaj iz prostog razloga, jer bezbednost zemlje je u prvom planu. Mi imamo migracije, imamo da su međunarodni kriminalci mnogo brže povezuju nego što to čine policajci i samim tim davati prave odgovore. Znači, ići napred.

Jedno od pitanja, to će biti jedno od poslednjih pitanja koje želim da spomenem, a to je Sporazum o socijalnoj sigurnosti sa Republikom Rumunijom. O čemu se tu ogleda? Mi imamo činjenicu da naši ljudi rade u Rumuniji, posebno iz Banata idu u Rumuniju i veoma su često i nezaštićeni. Isto tako, jedan broj Rumuna radi u Srbiji i zato je veoma dobro pravno urediti tu oblast da bi ljudi mogli da imaju i ostvaruju svoja prava.

Prekogranična saradnja koja će u narednom periodu biti znatno veća znači će i veću pokretljivost, značiće i mogućnost da se konkuriše u evropske fondove da bismo dobili znatno više sredstava, jer EU upravo takvu saradnju podstiče.

Kolega iz SVM govorio je o plodnosti reke Tise. U potpunosti podržavam, jer reka Tisa postaje međunarodna reka, za međunarodni transport, a to znači reka koja će povezivati zemlje kao što su Mađarska i Srbija, a mi kao što znamo sa Mađarskom ovog trenutka zaista imamo odnose na najvećoj visini.

Prema tome, sve su sporazumi koji nam puno znače i upravno za građane Srbije znače da će im život biti lakši, da će dobiti mnogo više informacija, da će im biti bolje. Upravo i naš zadatak, kao narodnih poslanika, jeste da upravo takve sporazume prihvatimo, da ih podržimo i SDPS će podržati ove sporazume sa zadovoljstvom kao što je i dosad podržavala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Replika zato što je rečena jedna stvar koja nije tačna. Lepo birana reč – nije tačna. Naime, emisionu tehniku iz RTS-a nije izneo Rasim LJajić, izneli su prethodni ministri, konkretno Mlađan Dinkić, odnosno Jasna Matić. To je jedna činjenica koja se mora ovde naglasiti.
Dalje, ja ne bih dalje govorio oko nekih stvari, da li se nekom sviđa ili ne sviđa javni servi, da li je on dovoljno stručna, informativan ili nije. Znate, ako govorite o nečemu, onda morate biti utemeljeni. Ja hoću Javni servi RTS i RTV evropski orijentisanu, utemeljenu sa znanjem o hoću da imam što manje rijaliti programa. Želim takvu televiziju i kao građanin Srbije spreman sam za tu televiziju da platim.
Da li je 150 dinara mnogo ili malo? Spreman sam da platim i 350 dinara, jer hoću kvalitetan televizijski program javnog servisa, a to je ono što želim da naglasim. Ako želimo evropsku Srbiju, moramo imati i evropske televizije. To je ono što moramo da znamo i za šta su građani Srbije, bar onaj deo građana Srbije koji je okrenut ka EU, veoma zainteresovani, a takvih građana je veoma mnogo. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:07