MILORAD MIJATOVIĆ

Socijaldemokratska partija Srbije

Rođen je 1947. godine u Erdeviku, opština Šid. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao i magistrirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Sarajevu, a doktorirao na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Doktor je matematičkih nauka i profesor na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Vojvodine i potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije. Bio je predsednik osnovne organizacije i novosadskog odbora Sindikata obrazovanja. Od 2003. godine je na čelu Veća Saveza samostalnih sindikata Vojvodine. U dva mandata bio je potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, a na tu funkciju ponovo je imenovan 29. juna 2010. godine.

U sazivima 2012-2014. i 2014-2016 bio je predsednik poslaničke grupe SDPS u Skupštini Srbije. Obavlja funkciju potpredsednika stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Osnovne informacije

Statistika

  • 7
  • 0
  • 6
  • 4
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Replika zato što je rečena jedna stvar koja nije tačna. Lepo birana reč – nije tačna. Naime, emisionu tehniku iz RTS-a nije izneo Rasim LJajić, izneli su prethodni ministri, konkretno Mlađan Dinkić, odnosno Jasna Matić. To je jedna činjenica koja se mora ovde naglasiti.
Dalje, ja ne bih dalje govorio oko nekih stvari, da li se nekom sviđa ili ne sviđa javni servi, da li je on dovoljno stručna, informativan ili nije. Znate, ako govorite o nečemu, onda morate biti utemeljeni. Ja hoću Javni servi RTS i RTV evropski orijentisanu, utemeljenu sa znanjem o hoću da imam što manje rijaliti programa. Želim takvu televiziju i kao građanin Srbije spreman sam za tu televiziju da platim.
Da li je 150 dinara mnogo ili malo? Spreman sam da platim i 350 dinara, jer hoću kvalitetan televizijski program javnog servisa, a to je ono što želim da naglasim. Ako želimo evropsku Srbiju, moramo imati i evropske televizije. To je ono što moramo da znamo i za šta su građani Srbije, bar onaj deo građana Srbije koji je okrenut ka EU, veoma zainteresovani, a takvih građana je veoma mnogo. Hvala.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja, 23.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ipak ću se vratiti na temu, na 27 tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo.
Neki su govorili da se radi o mnogo tačaka, da je teško pročitati, a ja vam odmah moram reći da se radi o izmenama i dopunama zakona, da se radi o izmenama i dopunama, dakle, ne nekim suštinskim promenama, već sa onim malim promenama koje se mogu brzo savladati i shvatiti. Isto tako, radi se i o usaglašavanju sa pravnom regulativom EU.
Ono što je veoma važno reći, nismo ponosni što se rokovi moraju produžavati. Tu ima i objektivnih razloga, ali ima i dosta subjektivnih. Gde su objektivni razlozi? Jedan od zakona, kao što je Zakon o sistemu plata je dosta složen zakon, nije ga lako napraviti, treba usaglasiti mnoge koeficijente, treba razgovarati sa socijalnim partnerima, sa sindikatima. Treba sve te stvari usaglasiti i dobiti takav zakon koji će biti primenjiv i koji će biti dugoročan. Mislim da tu postoji opravdanje.
Postoje razlozi koji su subjektivne prirode. Najčešće mi olako prihvatamo rokove, olako ih dajemo, često donosimo zakon sa nekim rokom svesni činjenice da ga nećemo sigurno ispoštovati. No, to je pitanje i našeg mentaliteta. Nismo samo takvi u zakonima, često smo i u mnogim drugim stvarima, kod završetaka gradnje zgrada i svega toga. No, nadam se da ćemo radom naš mentalitet menjati i da ćemo tim promenama dobiti jednu drugačiju Srbiju.
Upravo zbog toga se Socijaldemokratska partija Srbije zalaže za evropske perspektive, za EU. Bez obzira kada ćemo ući u nju, nama trebaju standardi EU. Zbog toga se u ovim zakonima na njih pozivamo, zato usaglašavamo ove zakone, jer će građanima Srbije biti bolje, što će živeti kvalitetnije i zato što je to potrebno ovoj Srbiji, ovakva kakva jeste.
Da budem odmah jasan, mi se ne udvaramo građanima Srbije, mi smo došli ovde i dobili smo poverenje građana da uradimo određene poslove. Zatekli smo, što smo zatekli. Neću govoriti za neke vlasti do 1990, 2000. i 2012. godine. Ne, govoriću da su nam građani dali poverenje u ovom vremenu i mi se trudimo da sve probleme koje imamo rešimo na najbolji mogući način. Građani će na najpošteniji način, izborima, reći šta misle o nama, da li smo dobro radili ili loše radili.
E, to je ono što želim da naglasim. Dakle, mi se ne udvaramo, nećemo se ni udvarati, ali ćemo raditi. E, to je ono što je naš osnovni motiv i motiv koji mi imamo u radu u ovoj većini koju imamo i ovo poverenje koje su nam građani dali.
Još nešto, želim da kažem prvo o ovim zakonima o javnim medijskim servisima. Tačno je, traži se prolongiranje još za godinu dana. Vrlo je jasno, radi se o taksi na brojila od 150 dinara i radi se o 4 milijarde koje su planirane u budžetu, koji smo mi usvojili pre nekoliko dana. Svesni smo mi činjenice da Javni medijski servis, to pre svega mislim na RTS i RTV, se moraju finansirati iz takse.
Međutim, mi znamo i zakonska ograničenja, da ona ne može biti veća od 500 dinara, ali se postavlja pitanje, da li građani u ovoj Srbiji mogu izdvojiti ta sredstva i zbog toga smatramo da je sasvim opravdano da ova dva zakona menjamo, da prolongiramo za godinu dana, a da u tom vremenu nađemo neka prihvatljivija rešenja. Zašto? Pa, vidite mi smo prošle godine doneli ove zakone i građani Srbije se nisu bunili. Pa, znate, 150 dinara, to je manje od kutije cigareta, a imamo ipak kvalitetan Javni servis i Radio televiziju Srbije, i posebno naglašavam Radio televiziju Vojvodine. Dakle, to su servisi koji su nama potrebni i neophodni. Zbog toga želim da naglasim da ćemo to podržati.
Ovde ima mnogo zakona. Neću govoriti o svim zakonima, osim o nekima, jer bilo je dosta već govora u toku ove rasprave, to je izmena i dopuna Zakona o javnoj svojini. Zaista je potrebno uvođenje reda u ovoj oblasti. Tragično je, dugi niz godina ova država ne zna gde je vlasnik, koje stanove poseduje, koje poslovne prostore i koje poljoprivredno zemljište. Ovde je ministar poljoprivrede, i sam se iznenadio, da ne znamo koliko imamo državnog poljoprivrednog zemljišta. Naravno, to koriste pojedinci, bogate se na račun države. Šta je to loše, što hoćemo da uvedemo red u ovoj državi?
Priznajemo ide teško, ide veoma teško, ali moramo činiti nešto, moramo menjati iz prostog razloga, jer mora ova država znati šta ima, a od te imovine i zarađivati. Mora se puniti budžet, a to upravo, činićemo ovim zakonom, a ne samo zakonom, mnogo toga je potrebno učiniti iz prostog razloga jer smo takvi kakvi jesmo, imamo neko nasleđe koje kaže da je država „Alaj-begova slama“ i onda može od nje da uzima šta ko hoće. Moje je mišljenje, da bi imali dobru državu, bogatu državu, pa čak i oni koji govore o Švajcarskoj i drugim državama, bogami državi moramo dati da bismo od države i dobili. Naravno, u skladu sa zakonima i ono što zakoni to kažu oko svega toga.
Menjaju se i zakoni o tržištu kapitala, o malim akcionarima, o svemu onome što sam rekao i kapitala. Ono što želim da naglasim, to je Zakon o akcizama. Ovde ću biti vrlo pošten. Naravno, ovo nije dobra vest za one koji su pušači. Akciza će se povećavati. To je jasno, to vrlo otvoreno i iskreno kažemo. Zašto kažemo? Pa, zato što prihvatamo evropske standarde, zato što se zna da opterećenje akcizama na 1.000 komada cigareta, najminimalnije u Evropi je 90 evra, a u Srbiji je 54 evra. Naravno, odmah ćete reći – imovne mogućnosti u Srbiji nisu velike i samim tim ne možemo te ljude, koji su pušači, dovesti u situaciju da ne koriste neki svoj užitak, neko će reći porok, a neko će reći užitak. Lično mislim da ovo postepeno usklađivanje na svakih šest meseci, to usklađivanje na osnovu akciznog kalendara od 2017-2020. godine daće nam mogućnost da se prilagodimo, pre svega, zemljama u okruženju gde su cigarete skuplje, a naravno i zemljama u Evropskoj uniji.
Često mi ova trka između akciza i cene cigareta liči na onu poznatu trku između Ahila i kornjače. Sasvim je jasno ko tu pobeđuje, a sasvim je jasno ko igra kakvu ulogu. No, to je usud ovih ljudi koji su pušači i nadam se da će, i zbog svog zdravlja, učiniti nešto, bar da smanje to svoje uživanje. Isto tako, ovde ima i govora o kafi, kako će Zakon o dodatnoj vrednosti biti korišćen, ali to je poboljšanje svega onoga što imamo.
Naravno, u javnosti su dosta pažnje izazvale izmene i dopune Zakona o porezu na dodatnu vrednosti. Mislim da je danas bilo dosta govora, i da je javnosti Srbije obrazloženo šta je urađeno, šta se dobija, šta je to bolje. Kao socijaldemokrata, uvek se zalažem da treba pomoći onima koji nemaju, koji su u situaciji socijalne potrebe, a oni koji imaju da moraju plaćati punu vrednost. Zašto bismo mi nekome ko je bogat, a u Srbiji ima bogatih ljudi, i dobro je što ima bogatih, treba da snose punu cenu i obdaništa, i zdravstvenih usluga i svega ostalog. Ko to ne može njemu država treba pomoći, a posebno ovoj osetljivoj oblasti kao što je rađanje dece, a to je ono što mi moramo zaista da poštujemo.
Zakon o poreskom postupku. Vi sami znate da volimo da taj zakon ne poštujemo, da volimo da izbegavamo neke obaveze, a isto tako moramo naglasiti da smo bar u 2016. godini postigli dobre rezultate. Stodeset milijardi prihoda je bilo više u budžetu za 2016. godinu. To je i odgovor zašto imamo i rezultate u borbi protiv crnog tržišta, zašto imamo rezultate u provođenju poreskih zakona. Tu ima još dosta problema. Problema koji se moraju rešavati i problema koji se će se sigurno rešiti pooštravanjem kaznenih odredbi, širim obuhvatom, širenjem lepeze poreskih obveznika i to je nešto što moramo da popravimo.
Kao socijaldemokrata, SDPS, nešto ću reći o HIP „Petrohemiji“. Ovde stoji da izdvajamo za njihove dugove 105 miliona evra. Odmah da naglasim, tih 105 miliona evra koje izdvajamo za smanjivanje dugova „Petrohemije“, to su sredstva koja su ušteđena u 2016. godini. To su sredstva koja smo dobrim radom, dobrom ekonomskom politikom uštedeli, i pomažemo ovoj firmi gde ima mnošto zaposlenih i firmi koje imaju perspektivu.
Mogu da kažem i sledeće, najlakše je sve firme zatvoriti. Najlakše je zatvoriti sva radna mesta. Šta će onda, šta ćemo sa tim ljudima? Od čega će živeti? Jedna od firmi koja ima perspektivu kojoj treba pomoći, kojoj treba dati mogućnost da stane na zelenu granu i koju treba privatizovati. To ima svoju cenu, tu cenu plaćamo, tu cenu plaćaju svi građani Srbije. Isto tako bilo je mnogo kritika i oko „Železare“ u Smederevu, a sada vidimo šta nam „Železara“ Smederevo donosi. Jedna od takvih firmi, po mom dubokom uverenju, je i „Petrohemija“ i ona zaista zaslužuje svu ovu pažnju da ona bude ono što jeste i što treba da bude.
Ono što imamo dalje, a to je oko koridora. Mi imamo ovde govora oko dva koridora, Koridor 10, koji treba da završimo. Znate, završetak Koridora 10 i puta E-763, su jedan od najvažnijih poslova ove Vlade.
Ako će se istorijski ova Vlada pamtiti po nečemu, a to je da će završiti ove koridore, neću da spominjem kada su započeti, neću da spominjem koliko su koštali, neću da spominjem koliko je tu bilo promašaja, ali Koridori će se zaista završiti.
U prethodne tri i po godine je otvoreno 110 prontera autoputa, isto tako u ovoj godini otvorili smo 40,4 kilometra autoputa i sva sredstva koja se uzimaju, naravno, uz racionalnu potrošnju će se iskoristiti za završavanje koridora.
Ima nešto novo, a da se na vratim na budžet Republike Srbije za 2017. godinu, mi u budžetu imamo jasno naznačeno projektno finansiranje. Svaki građanin Srbije će videti gde će ići ta sredstva, kako će se ta sredstva iskoristiti, a sigurno će videti kad ti autoputevi budu otvoreni.
Zato sam se uvek zalagao i uvek insistiram da završimo koridore, pa makar ništa ne uradili dalje, koridori su nešto što će ostati budućim generacijama, naravno, uz racionalnu potrošnju i sve ono što imamo.
Na kraju,neću više pričati, ima dosta zakona o proceniteljima koji znače poboljšavanje i znate i sami da smo i tu majstori da kad treba da platimo porez kad nešto prodajemo bitno smanjimo cene onog što prodajemo da bismo državi platili manje. Sad ćemo imati licencirane procenitelje, imaćemo jasnu strukturu šta vredi, u kom delu grada, u kom delu sela, u kom delu naše zemlje. To je dobro. Svi zakoni koje radimo i ono što nas prisiljava i ono što mi hoćemo kao budući članovi EU znači da idemo na poboljšanje zakona. Poboljšanje je na taj način da građanima Srbije bude bolje, da koriste standarde EU i naravno da sve završimo što smo započeli.
I nije potrebno da naglašavam da će Socijaldemokratska partija u danu za glasanje glasati za sve ove zakone. Hvala.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.11.2016.

Hvala, predsedavajući.
Samo ću kratko. Zahvaljujem se.
Podneli smo na ovaj zakon četiri amandmana, sva četiri amandmana su usvojena. To je znak da ako ima dobre volje i želje da se zakon popravi to je moguće. Zahvaljujem gospođi ministarki i Vladi Republike Srbije na razumevanju da zakon bude bolji i kvalitetniji.
Naravno, ono što očekujemo, to je njegova primena, a njegova primena je moguća samo onda ako pođemo sami od sebe, da budemo bolji, da budemo kvalitetniji i ono, počeću da citiram i jednu latinsku sentencu – „se ipsum vincere pulcherrima res est“ - samog sebe pobediti, najlepša je stvar. To je moja poruka na kraju. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 22.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 102868.00 RSD 03.06.2016 -
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 49600.00 RSD 25.12.2014 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 13:07