Uvaženi predsedavajući, dragi prijatelji, najosetljiviji indikator stanja demokratije u jednoj državi jeste snaga i uticaj njenog parlamenta i to je aksiom u razvijenijim demokratijama. Tri su, po meni, najznačajnija faktora koji definišu i koja mogu da unaprede snagu jednog parlamenta.

Pod jedan, to je politički sistem, odnosno ovlašćenje koje jedan parlament kroz Ustav i zakone dobija, a mi možemo reći da ovaj parlament ima dobra oruđa i dobre alate koje valja upotrebiti da bi unapredili stanje na svim poljima.

Ja ću vas ukratko podsetiti na nekoliko uloga koje ima ovaj parlament i koja, mislim, dovoljno ne koristimo. Pre svega, svi dobro znate da se govori o zakonodavnoj ulozi parlamenata. Nažalost, u 20. veku u Evropi je došlo do pada zakonodavnog uticaja parlamenata i to se oseća, ali npr. Evropski parlament nije nikakvo zakonodavno telo. U Evropskom parlamentu se ne donose nikakvi zakoni, već zakone donosi saveti ministara. U Velikoj Britaniji, na primer, 80% zakona donose ministri i ne dođu uopšte do parlamenta.

Hoću da kažem da stanje kod nas nije takvo. Ova Skupština predstavlja sitno i najznačajnije rešeto u kojem mi možemo kroz amandmane i kroz kvalitetan rad u odborima promeniti jedan zakon na bolje.

Druga stvar, za to je svakako potrebno da imamo barem minimum međusobnog poštovanja, minimum međusobnog uvažavanja i saradnje, jer mogu da razumem da se konfrontiramo politički u plenumu, i to mora da ima neku meru, ali rad u odborima mora biti efikasan, i to je nešto što mi moramo na interes svojih građana uspostaviti. Zaista je odlično ustanovio Vudro Vilson kada je rekao da rad parlamenata je u stvari rad odbora i on kaže – parlament u plenumu je parlament u izlogu, tu se može desiti svašta, može se raditi intenzivno i sukobljavati, ali rad u prostorijama odbora mora biti profesionalan i tu nam je najbolji primer nemački parlament.

Video sam u Holandiji da preko 50% svih zakona se drastično izmeni u samoj Skupštini, u donjem domu Visoke skupštine Holandije i to je nešto čemu trebamo težiti i to je nešto što mora biti interes svih nas, jer su dobri zakoni nešto što uređuje naš život.

Zato moramo imati barem minimum saradnje i minimum nekakvog profesionalnog uvažavanja. Vi znate da druga značajna uloga ove Skupštine jeste predsedavanje. To je izuzetno bitna uloga. Neko pre mene spomenuo je - mi predstavljamo svoje narode, svoje krajeve, svoje branše, svoju sklonost, grupe kojima pripadamo i to je velika stvar. Vi znate da su se u Americi u 18. veku pokretali ratovi za to. Poznat je onaj stav američkih boraca za slobodu gde su rekli Britancima – nema oporezivanja bez predstavljanja. Mi smo neko ko ovde predstavlja, zato moramo da vodimo računa kako ih predstavljamo. Na najbolji način, najmudrije, ostvariti interese građana koje predstavljamo, naravno, u jednoj globalnoj slici.

Treći naš zadatak ovde danas u padu ove zakonodavne i predstavničke funkcije koji je u porastu i koji mi imamo zaista oruđe jeste kontrolna vlast. Mi moramo u ovoj Skupštini biti korektor buduće Vlade i svih vlada, moramo jednim argumentovanim ubeđivanjem uspeti, naravno, aparatima koji su pred nama, a imamo i pitanja Vladi i razne druge mehanizme da iskontrolišemo Vladu, jer bez toga nema dobrog rada ni jedne države, ni jednog državnog aparata.

Na kraju, izuzetno je bitno da ovo jeste mesto regrutovanja mladih političkih snaga i odavde iz bivših parlamenata svakako su se delegirali i stekli iskustvo brojni donosioci odluka.

Druga stvar koja je jako bitna pored ovog ustavnog, jeste uređenje i snage koju bi Parlament trebao da ima, jeste integritet, aktivnost, sposobnost svakog poslanika, naš lični integritet i sposobnost da ubedimo nekoga argumentima u ispravnost svojih stavova.

Treći, ne manje, a mislim izuzetno bitan faktor vraćanja i uspostavljanja velikog integriteta i snage ovog Parlamenta jeste rukovođenje njime. Osoba koja rukovodi ovim Parlamentom mora biti istinoljubljiva, pravedna i spremna na kompromis. Nadasve mora da sluša, ima razvijenu kulturu slušanja u dijalogu i biti osetljiva na druge inicijacije i druge i tuđe, praktično, ideje.

Mislim da upravo ovo gospođu Brnabić delegira da bude dobar kandidat, jer je kroz dosadašnji rad, ne mislim samo na, ne mislim jer su već drugi svi govorili o tome šta je u zemlji urađeno infrastrukturno, nego u odnosu ljudskih prava, prava koje konzumiraju manjine. S obzirom da sam bio predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava mogu da potvrdim da smo imali dobru saradnju i da je izuzetno senzitivna za posebnosti manjinskih grupa, manjinskih naroda i da smo tu učinili mnogo toga. To nije tako lako pomerati, neke stvari na tom polju.

Kao primer, možda je za nekoga sitna stvar, a za mene izuzetno krupna, s obzirom da se kao što reče prethodni govornik nalazimo u svetom mesecu Ramazanu, u Ramazanu za vreme Kovida mi smo imali zabranu rada nekih lokala kao epidemijsku meru, ali određeni termini, npr. do 22,00 časova, do 20,00 časova uveče. Međutim vi znate da mi muslimani počinjemo da jedemo na primer danas od šest, pa do osam i bilo nam je jako bitno da se pomeri ta zabrana. Ja sam kao predsednik Odbora tražio i promptno dobio odluku Vlade da se izlazi u susret muslimanima ove zemlje. To je bilo i u mnogim drugim slučajevima.

Hoću da vam kažem, najbitnija osobina koju treba da onaj koji bude ili ona koja će voditi ovu Skupštinu je osetljivost za druge stavove, za druge težnje, za posebnosti drugih i to je nešto što naš, odnosno kandidat naše kompletne opozicije, gospođa Brnabić, ima.

Ljude delim kao i veliki Karl Poper na one koji su stalno u problemu, iz problema ne mogu da izađu i na one koji daju rešenja. Ana Brnabić je osoba rešenja i to je jako bitno u ovom trenutku i mi ćemo zaista sa najboljim željama podržati njenu kandidaturu.

Želim da završim rečenicom Klimenta Aklija, čuvenog laburiste koji je vodio obnovu porušene Velike Britanije nakon Drugog rata koja je za nas izuzetno bitna, za sve nas, on kaže: "Temelj demokratske slobode jeste spremnost jednog političara da veruje da su drugi možda pametniji od njega".

Ovo mora biti vodilja našeg zajedničkog rada da bi stvorili bolju i prosperitetniju Srbiju i da bi ovaj parlament zadobio mesto kakvo zaslužuje i kakvo treba da bude. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predstavnici Vlade, s obzirom da je budžet verovatno i najbitniji dokument koji imamo ovde pred poslanicima ja ću baciti svetlo i podvući, čini mi se najkvalitetnije i za naše građane najznačajnije delove ovog dokumenta.

Za razliku od prošlih godina, ova godina je bila nešto ekonomski stabilnija u Evropu i u svetu i to je omogućilo da se napravi jedan ovakav dobar budžet koji gleda u budućnost.

Vi znate da prošlih godina smo imali nestabilnu ekonomsku situaciju, da smo imali što je jako bitno jedno nestabilno stanje izazvano pandemijom koja je pokosila ekonomije u svetu, da smo imali nažalost, rat u Ukrajini koji je potpuno poremetio rute transporta hrane, energenata itd. i da smo zaista funkcionisali u jednom teškom trenutku. Sve se to, naravno, odražavalo i na našu državu.

Nažalost, rat u Ukrajini nije stao, a slike koje gledamo danas i ovih dana u Palestini duboko potresaju svakog humanog čoveka. Danas izgleda da je rat jedno normalno stanje, a mir samo kratak izuzetak. Monstruoznost ubijanja civilnog stanovništva u ovom sukobu gde je neselektivnim bombardovanjem izraelske vojske svakodnevno u nekoliko dana unazad ubijeno više od 2.100 dece, gde na svakih 15 minuta gine jedno dete, ledi krv u žilama.

Naravno, niko normalan ne može da osudi ubijanje nedužnih ljudi od strane Hamasa, ali reći ću vam Hamas nisu Palestinci, jer su Hamas ova deca koja se ubijaju svakodnevno. To je poraz za čovečanstvo i humanizam. Odmazda koju sprovodi izraelska vojska u kojoj su legitimni ciljevi deca, civili, videli ste bolnice, pa i pravoslavne crkve, nije ništa drugo do golo etničko čišćenje jednog napaćenog naroda.

Međunarodna zajednica žmuri, čovečanstvo je nemo i bespomoćno. Mi smo u Novom Pazaru kao i uvek počeli da sakupljamo pomoć za ove nesrećne ljude, unesrećene ljude i svakodnevno šaljemo apele da međunarodna zajednica prekine i izbori se za prekid, humanitarni prekid ovog strašnog stanja kako bi se ublažila epska ljudska patnja jednog napaćenog naroda kao što je Palestinski narod.

Razumećete me što ovo govorim i što se osvrćem na ovo, jer sam ponosan na ovu zemlju. Ako pogledate svakodnevno na internetu kako su naši građani reagovali na sve ovo, biće vam sve jasno. Solidarnost prema građanima Palestine je solidarnost prema ljudskoj patnji, a to najbolje znamo mi, jer je u ovoj zemlji ginulo stanovništvo, nedužno, koje nije donosilo nikakve odluke, ljudi koji su išli u škole, ljudi koji su išli na normalne aktivnosti, su ubijani i zato mi znamo šta je patnja Palestinaca i zato se ova zemlja solidariše sa njima i sa svima koji su ugroženi.

Duboko sam pogođen kao ubeđeni socijaldemokrata i lekar, svakom ljudskom patnjom i teškim socijalnim stanjem u kojem danas u 21. veku žive određene grupe ljudi. Sa druge strane, drago mi je što ovaj budžet skrojen je tako da brine o siromašnim ljudima i to je velika stvar, o ljudima koji su na margini. Mi imamo značajno povećanje i kada se tiče osnovne plate, odnosno minimalnog primanja i to je jedna ozbiljna brojka, 17,8% biće uvećan minimalac u Srbiji, znači biće iznad 47 hiljada dinara, odnosno 400 evra. To je ozbiljan napredak.

Takođe, imamo povećanje, pre svega penzija, a mi znamo da je to grupa koja je zaista ljudi, koja je iznela ekonomiju ove države i ovu državu, a kojoj će se pomoći sa jednokratnom pomoćima od 20 hiljada dinara, biće povećanje plata i tako dalje, na plate koje smo već u septembru povećali. To je ono što interesuje naše građane.

Sa druge strane i ulaganja će se nastaviti, budžet je investicioni, 7% će bruto budžeta biti uloženo i dalje u gradove, pa i u Novi Pazar. Mi smo u procesu izgradnje Kliničko bolničkog centra, preko 70 miliona evra se ulaže u tom pravcu. Novi Pazar raste, Novi Pazar je grad mladih ljudi, ima perspektivu taj kraj sa ovom koalicijom. Drago mi je što je i ministarstvo ima zaista sluha i što sa izgradnjom građevina, mi smo poslali preko sto mladih ljudi na obuke i specijalizacije.

Ministarka pokušava da nam pomogne da što više ljudi zaposlimo, jer nam trebaju ljudi koji znaju, da bi stvorili kliničko-bolnički centar i Novi Pazar napravili centrom Jugozapadne Srbije.

Jako je bitno da se izjednači jedna nepravda, a moram da budem iskren i da kažem da u Novom Pazaru u zdravstvenom centru, za razliku od drugih gradova iste veličine radi mnogo manje ljudi, npr. 500 do 600 ljudi radi manje u zdravstvenim ustanovama nego u Kraljevu, a Pazar ima više stanovnika od Kraljeva.

Jedina vlast koja je ovu nepravdu pokušali i pokušali da reše vlast ove koalicije. Jedini čovek koji daje potpunu podršku na tom putu je Aleksandar Vučić.

Drago mi je što se ulaže na svim poljima, drago mi je, evo tu i ministar turizma, što imamo izuzetan napredak u polju turizma, 30% će biti veće ulaganje u turističku infrastrukturu. Jugozapadna Srbija je pogotovo u ovom mandatu postala prepoznatljiva. Novi Pazar je vidljiv i prepun stranih turista, a verujem i Nova Varoš i Priboj i ceo taj kraj i Sjenica takođe. Drago mi je što se poveća broj stranih turista. Preko dva miliona je stranih turista, prvi put u istoriji ove države, imamo više stranih turista nego domaćih.

Opravdano je ulaganje i u turizam i u sve grane i infrastrukturu. Grade se putevi, povezuje se ovaj kraj. I krajevi koji imaju veliki potencijal u ljudima, a koji su na obodima ove države, infrastrukturno se vezuju za centar i olakšava se transport roba, ljudi, stvaraju se preduslovi za razvoj svih krajeva Srbije, za ravnomerni razvoj Srbije, za ravnomerni razvoj zdravstva u Srbiji.

Ljudi u Novom Pazaru će dobiti sve usluge. Oni daju isto novca kao što daju ljudi u Beogradu u budžet zdravstveni u FRZO. To je uradila ova vlast i ova koalicija. Ono što je istina, uvek ću stati iza toga i podržati one koji rade i koji ovu zemlju, bez obzira da li u njoj žive Bošnjaci, manjinski narodi, većinski narodi, razvijaju. To je vlast koja želi dobro ovoj državi.

Stoga će moja poslanička grupa zdušno podržati ovaj budžet. Stojimo čvrsto uz ovu koaliciju. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, uvaženi članovi Vlade, pred nama su jako bitni zakoni koji određuju praktično pravac u kojem će ići i kojim ide ova država. Mogu da kažem da smo u zadnjih pet godina svedoci jedne fantastične izgradnje, pre svega da dolazim iz polja zdravstva, zdravstvenih ustanova, građeni su klinički centri, grade se bolnice i to je nešto što treba pohvaliti i nešto što se ne može ne videti.

Sa druge strane moramo znati da sve te bolnice, svi ti klinički centri, sve te zdravstvene ustanove nisu samo nikle, to je trebalo isplanirati, to je trebalo isfinansirati. Jedan od zakona o kojem danas raspravljamo i nadam se da ćemo ga jednoglasno usvojiti jeste ovaj Zakon o sporazumu sa Evropskom bankom koji nam odobrava, praktično Evropska banka dalju tranšu finansiranja dalje izgradnje naših zdravstvenih ustanova sa još 200 miliona eura. To je izuzetno značajno, pogotovo za one krajeve u kojima je započeta rekonstrukcija bolnica ili zdravstvenih centara.

Podsetiću, 2019. godine dobili smo prvu, potpisali i mi ovde u Skupštini takođe potvrdili jedan sličan ovakav sporazum sa evropskim prijateljima koji su nam i tada opredelili 200 miliona eura, a država je sa 150 miliona eura ušla u prvu fazu i oko 350 miliona eura je ušlo u proces i krenula je rekonstrukcija kliničko bolničkih centara, domova zdravlja i drugih bolnica u celoj Srbiji. To je u Beogradu najočiglednije.

Moramo nastaviti dalje i drago mi je što smo od Banke za razvoj evropskog saveta dobili odobrenje da povučemo još 200 miliona eura i drago mi je što je država odlučila da poveća i svoj udeo i da nastavimo izgradnju, dogradnju, adaptaciju i sve te radnje koje idu u pravcu izgradnje jednog ravnomerno razvijenog zdravstvenog sistema u našoj državi.

Stoga mislim da nećemo imati dilemu da podržimo ovaj sporazum, pogotovo mi koji dolazimo iz delova države u kojima zdravstvena zaštita i zdravstveni odgovor kaska za Beogradom, Novim Sadom, Kragujevcem ili Nišom. Drago mi je što je na primer u Novom Pazaru pre par meseci započela rekonstrukcija, adaptacija i obnova izgradnje novih zgrada opšte bolnice, reč je o milionskim ciframa, o preko pet milijardi dinara, odnosno 44 miliona eura samo za gradnju strukture, odnosno prostorija i očekujemo više od 20 miliona ulaganja u opremu.

Naravno uz to nije Novi Pazar usamljen, ići će rekonstrukcija za mene izuzetno bitnog Dedinja, stare zgrade u Beogradu. Onda GAK u Kliničkom centru koja je izuzetno pritisnuta i zaista oronula i brojnih bolnica i domova zdravlja širom Srbije. Naravno da me najviše raduje što će se to desiti u Novom Pazaru, jer novopazarska bolnica opslužuje preko 300 hiljada ljudi. Ovi kapaciteti koje imamo su zaista do sada bili jako skromni.

Drago mi je što idemo u pravcu, nadam se, otvaranja i petog kliničko-bolničkog centra u našoj državi.

Ja sa terena, pošto radim svaki dan u toj bolnici, mogu da vam kažem da radovi idu fantastično, jako brzo i da se spremamo za dve i po godine da završimo ovaj proces. Istovremeno, menadžment moje bolnice je uposlio, uz dobru saradnju sa Ministarstvom zdravlja, preko 100 mladih ljudi. Već su skoro svi otišli na specijalizacije. Tako da se nadamo, idemo u dva koloseka, koja se nadam će se susresti za tri godine i izgradnja i dogradnja i adaptacija moje bolnice će prerasti u izgradnju kliničko-bolničkog centra.

Ja imam pred sobom pravilnik koji smo i mi izučili i mogu da vam kažem da smo mi blizu toga. Naravno da me raduje što imamo pomoć od Vlade i od samog predsednika države da idemo u ovom pravcu, jer će ovo biti prvi kliničko-bolnički centar van Beograda. To je velika stvar za ovu zemlju, a pogotovo za građane moga kraja.

U svakom slučaju, mi planiramo da imamo dovoljno radne snage. Imaćemo dovoljno obrazovanih ljudi, imaćemo dovoljno specijalista, imaćemo, obzirom da je za formiranje kliničko-bolničkog centra neophodna i određena oprema, i to ćemo dobiti i prostorije ćemo dobiti. Imamo i lekare, odnosno profesore koji su u nastavi. Planiramo da formiramo kliniku, pošto da bi postojao kliničko-bolnički centar, on mora imati makar jednu kliniku i nekoliko bolnica. Planiramo da otvorimo kliniku za internističke bolesti. Mislim da je jako realno da se nakon tri ili četiri godine ova dva pravca susretnu i da dobijemo toliko željeni taj kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru.

U svakom slučaju, država puno radi na obnovi i podizanju zdravstvenog sistema, ali moramo da kažemo da uz to imamo veliku podršku naših evropskih prijatelja, jer ako pogledate strukturu uloženih novaca, više od 64% novca će ići iz pomoći, kredita Evropske banke, odnosno evropskih institucija.

Dalje, želim da se osvrnem i na ovaj Predlog zakona o privremenom registru majki i drugih lica kojima se upućuje novčana pomoć. To je jedan dobar kontinuitet koji mi posvećujemo, pre svega, u ovom slučaju mladim ljudima, u ovom slučaju najmlađim ljudima i to mnogo znači ljudima koji imaju veliki broj dece. Pričali ste o natalitetu. Eto, ja dolazim iz kraja koji ima odličan natalitet i sigurno da mnogo to znači ljudima davanje sredstava u septembru pred samu školsku godinu i izuzetno je značajno, pokazujemo jednu zaista vrhunsku solidarnost i podupiremo porodicu, što je tradicija u ovoj našoj državi.

Uvaženi predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i poslanici, mnogo toga je zamerano i može se zameriti ovoj vlasti i ovoj koaliciji uglavnom, ja mislim, neopravdano, ali jednu stvar niko ne dovodi u pitanje, a to je stabilizacija ekonomskih prilika i zaista jedan dobar ekonomski status koji u ovom trenutku ima naša država, a to nije bilo lako uraditi, jer za prave političare, politika je uvek sluškinja ekonomije. I samo oni političari koji uspeju da stabilizuju ekonomiju i privredu pokazuju vrhunski kvalitet i vrhunski patriotizam.

U tom smislu, ova stabilizacija našeg rada naše koalicije je napravila sve preduslove da i ovaj put, kao i mnogo puta, pomognemo svim našim kategorijama građana. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege, svi smo svedoci da se u prošlim danima dešavalo nešto na šta mi ukazujemo, a to je da imamo ogromne kiše, ogromne poplave, da se menja klima i da se moramo o problemu koji pogađa sve naše građane posvetiti maksimalno da bi izbegli komplikacije, da bi izbegli gubitak ljudskih života, što se takođe dešavalo da bi smanjili štetu i mogu da kažem da „Srbijavode“ čine puno, kao i lokalne samouprave i mi u Novom Pazaru smo imali javnu raspravu i pripremamo se za korićenje tri reke. Oko više od sedam miliona evra iz sredstava Evropske banke će biti opredeljeno za to. Istovremeno, grad je opredeli preko 90 miliona dinara za rešavanje kanalizacije u gradu, u onim delovima u kojima nije to rešeno.

Mogu da vam kažem i potvrdim da je lokalna samouprava u gradu Novom Pazaru jako posvećena rešavanju ovog problema, da je gradonačelnik, reći ću i ministar, kojem to, da kažem, nije direktan posao, svaki dan na terenu i sa našim građanima naš gradonačelnik, gospodin Biševac, i naš ministar sporta i omladine, gospodin Husein Menić.

Završena je javna rasprava. Čeka se da se završi tender i najavljeno je da ćemo za par meseci, a rekli su nam sa najvećom sigurnošću krajem leta i početkom jeseni, ući u ovaj proces pre svega preko potrebnog ukorićavanja reke Trnavice koja nam pravi veliki problem.

Grad Novi Pazar je napravio 17 malih brana koje preventivno deluju i sprečavaju ugrožavanje grada preko drugih reka i to je bio zaista fenomenalan projekat. Zaštitili smo da reka Raška koja je najopasnija i najviše može da poplavi ovaj grad, pa sve može i do Raške i samu opštinu Rašku da poplavi, mi smo to ovom preventivom u saradnji sa hidro stručnjacima zaista, mislim govorim o gradu, grad je uspeo da to predupredi.

Mnogo je posla pred nama, treba da svi afirmativno delujemo na ovom polju ovo je veliki problem, bojim se da će kiši biti sve obilnije da ćemo morati svi da izlazimo na teren i da ćemo morati da donosimo i neke oštrije i drakonskije mere da bi sprečili da budu ugroženi vitalni objekti u gradu i domaćinstva ljudi.

Svakako da odgovornost ima vlast i svi oni koji participiraju vlasti, na lokalu u Novom Pazaru dve su političke opcije koje su deo ove vladajuće većine, to je SDPS i SPP koju predvodi gospodin Zukorlić, Na kraju oni imaju i svoje ministarstvo koje se bavi ravnomernim regionalnim razvojem. Tako da je odgovornost velika i za jednu i za drugu opciju koja je u vlasti, a boga mi odgovornost ima i opozicija koja ne bi trebala samo da kritikuje već i da da neka konkretna rešenja i da pomogne u rešavanju, jer ovo je problem svih nas. Što kažu – mi smo na brodu, pa jedna rupa može da ugrozi sve nas i možemo da potonemo u ovom smislu i konkretno svi zajedno.

S toga, postavljam pitanje ministarstvu koje predvodi Stranka pravde i poverenja gospodina Zukorlića, šta su oni uradili da se ovaj krucijalni problem reši, oni su deo vlasti? Šta su do sad učinili? Nismo ih videli na terenu, u konkretnim akcijama pomoći građanima ili bilo kojim drugim metodama da se ovaj problem razreši da se pomognu meštani koji su ugroženi, osim što smo ih videli da vode političku kampanju. Hvala.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, pre svega hoću na početku da u ime građana Novog Pazara i pre svega naselja Lukare, Mur i Salakovac pohvalim rad ministra Gorana Vesića i ispunjeno obećanje u vezi izvođenja radova na povećanju bezbednosti na raskrsnicama koje su bile izuzetno opasne u ovim naseljima. Povećana je bezbednost saobraćaja, izgrađena je signalizacija i sve što je bilo potrebno. Trenutno se radi semaforizacija raskrsnice Teferić po nalogu „Puteva Srbije“.

Moram da naglasim da građani Novog Pazara, nešto više od 120.000, imaju veliki problem jer kroz gusto naseljeni grad prolaze dva državna puta prvog reda. To su broj 22 i 29, praktično putevi koji povezuju Srbiju sa BiH i sa Crnom Gorom.

Ovi državni putevi su već odavno izgubili svoj karakter i postali su obične gradske ulice na kojima je bezbednost izuzetno niska, pogotovo bezbednost za veliki broj dece koja svakodnevno idu u škole.

Podsećam da je grad Novi Pazar, sa Tutinom, najmlađi grad. Najviše ima mladih ljudi u ovoj državi. Nažalost, bezbednost, kažem, ovih učesnika u saobraćaju je posebno niska, a grad ne može ništa učiniti jer ovim deonicama gazduju „Putevi Srbije“.

Stoga bih apelovao na ministra infrastrukture, građevine i saobraćaja, gospodina Vesića, da nekoliko raskrsnica koje su izuzetno opasne što pre dobiju obezbeđenje i dobiju sve što je potrebno, kao što su dobile i ove raskrsnice. To su pre svega raskrsnice na državnom putu broj 22, raskrsnice Parice, Novi Pazar i Dojeviće, kao i raskrsnice na putu broj 29 Teferić i raskrsnice kod Lukoila. Možda još bitnije da se tzv. zone škole, da se na njima postave zaštitne platforme pre svega kod škola „Ćamil Sijarić“, „Meša Selimović“, „Rastko Nemanjić“, „Đura Jakšić“, „Halifa Zajed“, Požega, Sebečevo i Bele Vode. To je trenutno najbitnije i ono što može ovo ministarstvo vrlo lako, sa malo investicija da učini i obezbedi i podigne sigurnost pešaka u ovim zonama grada.

Na kraju bih pohvalio i to što su planirana sredstva i što je najavljeno da će se završiti projektna dokumentacija severozapadnog kraka obilaznice oko Novog Pazar, to je izuzetno bitno za grad ove veličine i što se sa proleća najavilo završetak projektne dokumentacije za izgradnju brze magistrale od Kraljeva do Novog Pazara.

Deonica ibarske magistrale od Kraljeva do Novog Pazara predstavlja zaista, s obzirom da je to jedina veza tog dela Srbije sa ostalim delovima Srbije, prezagušena. Izuzetno je teško putovati ovom relacijom zbog gužve, zbog velikog broja teretnih vozila i izuzetno nesigurno. Stoga zaista pozdravljamo završetak projektne dokumentacije i dodatno apelujem na ministarstvo i na ministra da se što pre uđe u realizaciju ovog projekta i što pre izgradi ta brza magistrala koja je od velikog značaja za uvezivanje ovog dela.

Uopšte više ne pričamo o budućim investitorima, to je uslov svih uslova da neki investitor dođe, ja pričam o običnom životu. Taj običan život u tom delu zemlje je postao nesnošljiv. Jedina veza sa ostalim delom Srbije, naravno, pravi se i praviće se auto-put, ali za nas je od presudne važnosti kao građane koji svakodnevno, obzirom da su građani sve više mobilniji, sve više se kreću, imaju sve više obaveza u drugim delovima ove zemlje.

Za nas je izgradnja ove magistrale od krucijalnog značaja i povezivanje ovog dela zemlje sa zemljama u regionu preko ove magistrale, povezivanje i sa Kosovom i Metohijom isto preko ove magistrale. Znači, izuzetan je značaj ove brze magistrale. Stoga apelujem na Ministarstvo da ne samo završi projektnu dokumentaciju, nego što pre uđe u realizaciju tog projekta. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, danas je u opštini Priboj tužan dan. Danas je u opštini Priboj Dan žalosti. Reći ću da je opština u kojoj, moram naglasiti, u toj opštini većinu čine Srbi, četiri petine su Srbi, samo 20% ima Bošnjaka, tako je i u samoj opštini. E, oni su odlučili da danas bude dan tuge u Priboju, zato što se saosećaju sa svojim sugrađaninom, njegovom porodicom, koji je tragično nastradao i zato što žele da pošalju poruku da ne žele da se to više ikome ponovi.

Mi smo imali prošle godine nešto što je zaista ocrnilo i policiju naše države i našu državu u okruženju, a to je da su policajci pevali nekakve neprimerene pesme i pozivali na nešto što oni ne bi smeli da čine. I tada smo imali posetu predsednika Republike, imali smo angažovanje svih da se strasti smire i imali smo pozive da se ti ljudi adekvatno sankcionišu.

Ja sam ovde tražio, znajući bar toliko iz života, da dobre međuljudske odnose, bratske odnose koji postoje između Srba i Bošnjaka, treba graditi pažljivo, kontinuirano i da je to težak put, a da treba uvek kada postoji ovakvo iskakanje i ljudi koje prave ovakve strašne stvari, takve ljude kazniti strogo, za primer i javno, nagraditi one promovišu pozitivne stvari, koji grade dobre odnose i koji unapređuju ovu zemlju, a kazniti one koji to zaslužuju.

Zato pozivam ministra policije da mi da izveštaj na koji način su ovi ljudi u tom trenutku kažnjeni. Ja sam to i tad tražio i najavio da ću tražiti da vidim šta je, kako su ti ljudi sankcionisani.

Takođe, tražim da se vinovnik ovog gnusnog zločina, i samo ga gledam kao policajca, nikako drugačije, što pre privede pravdi i adekvatno kazni. Nikako drugačije ga ne gledam nego kao policajca, nekog prema kome smo mi građani kojima je trebao da zaštiti integritet, čast, o životu da ne pričam, smo davali novce da se školuje, danas mu plaćamo platu da živi, da pokaže se takva agresija da se jedan mladi ljudski život ugasi.

Zato pozivam policiju da što pre privede pravdi ovog vinovnika. Pozdravljam to što su uspeli da se uhapse i uhapšeni su oni koji su mu pomagali da pobegne i najavljujem da ću pratiti, a verujem i svi vi, sudski proces i da ovakva zverstva treba kazniti maksimalnom kaznom, onako kako se zaslužuje javno i da se to više nikada ne ponovi nigde, a najmanje u sredinama u kojima Bošnjaci, Srbi ili druge međunacionalne zajednice, manjinski narodi sa većinskim narodima žive u vekovnim dobrim odnosima i bratskim odnosima, zaista je nešto što moramo imati pozornost za ovakve stvari.

Još jednom ponavljam i prosleđujem ovo pitanje ministru policije. Očekujem najskoriji odgovor.

Uvažene koleginice…

(Robert Kozma: Replika.)

Uvažene koleginice i kolege, mislim da ću biti u temi. Mislim da ni jednom civilu u ovoj državi nije potrebno oružje.

Prošle nedelje sam na18. maja, koji smo obeležili kao Dan sećanja na žene ubijene u porodičnom nasilju ukazao na jednu mračnu statistiku, na brojke i na jedan kontinuitet ubijanja žena. Rekao sam da je jedna trećina tih žena ubijena vatrenim oružjem.

U zadnjih 10 godina ubijeno je više od 300 žena u porodičnom nasilju, uglavnom sve, većina vatrenim oružjem. U zadnjih 10 godina u ovoj državi bilo je preko 1.000 ubistava i to 529 ubistava, 487 teških ubistava, a ubistava iz nehata ne znam koliko je bilo.

Podsetiću vas da prema srpskom zakonodavstvu pucanje u vazduh je zabranjeno, pričam samo o ubistvima iz nehata, Krivičnom zakonikom i Zakonom o oružju i policiji, odnosno municiji. Čak oba ova zakona nisu dovoljna i ne sprečavaju ovdašnji svet da na svadbeno veselje pođu sa toliko oružja da bi mogli da ratuju par dana. Malo se puca kad se otme mlada, malo se puca u predmete, malo u jabuke. Puca se kada muškarci postaju punoletni, kada se rađaju deca, kada se šalju u vojsku, kada se vraćaju iz vojske, puca se, bogami, i u vojsci. Puca se kad se ljudi napiju. Puca se da se oteraju đavoli. Puca se kada se proslavljaju verski praznici. Puca se kada se proslavlja bilo šta. Jel to normalno?

Ubistva vatrenim oružjem nižu se godinama, „Deca se igrala očevim pištoljem koji je slučajno opalio“, „Mladić nehotice ubio brata dok je vitlao po kući oružjem“, „Ubio ženu vatrenim oružjem“, „Ranio komšiju u svađi“, naslovi su tekstova i naslovi koje možemo videti svaki dan u crnoj hronici.

Sa druge strane, ja sam tražio pomno i nisam našao ni jedan podatak, ni jedan naslov da se kaže da je oružje nekoga spasilo i da je spasilo nekome život, jer po našem zakonu da bi neko držao oružje, on ga mora držati u sefu, pod ključem, mora imati municiju koja je na potpuno drugom mestu. Pa, ko to može da stigne da ode da uzme oružje da ga repetira, da ga pripremi da se odbrani? Niko, takvog naslova nema.

Zaista nemam odgovor ni na pitanje, zašto? Šta će nama toliko oružje po kućama? Odakle ta fascinacija oružjem u našem društvu, kao da je oružje u životu ljudi nešto što se podrazumeva, kao što se podrazumeva žaoka na škorpionovom repu ili kandže na mačjoj šapi.

Ja sam pitao moju decu pre neki dan dok sam pripremao ovaj govor: „Deco, za šta služi oružje?“ Oni su mi rekli: „Da ubijete čoveka ili životinju.“ Ja sam zatim rekao: „A da se odbranite?“ Oni kažu: „Opet će te, babo, ubit nekoga“. Zašto će nam toliko oružje? Ta fascinacija oružjem? Odakle fanatična želja roditelja, koji je lekar, da mu dete bude pucač, komandos, a ne da je humanista, da pomaže drugima, kao što je i njegov otac? Odakle ta želja?

Nemam odgovor na to pitanje, ali sigurno znam i garantujem vam da nema potrebe da bilo koji civil drži oružje u svojoj kući. Nama treba efikasna, dobro naoružana policija, treba nam dobro naoružana i efikasna vojska, a oružje u kući nam je nepotrebno.

Najiskrenije verujem da je razoružavanje preka potreba našeg društva i najodlučnije podržavamo ovu akciju koju je pokrenula Vlada i kao što rekoste, premijerka, zaista je podatak da je više od 35.000 komada oružja pokazatelj da su građani uvereni u ispravnost poteza ove Vlade i da treba da predaju to oružje.

Podržavamo naravno kao poslanička grupa sve ono što ova Vlada čini u uspostavljanju dijaloga i spuštanju tenzija u ovom teškom trenutku. Ovaj trenutak se mora iskoristiti za promovisanje mirnodopskih vrednosti. Moramo svim kapacitetima ubediti naše građane da im vatreno oružje u kući može doneti samo nesreću i da se bezbedno društvo gradi na principima, moralu i pravilnom odgoju.

Pored insistiranja na oduzimanju nelegalnog oružja, podržavamo i pooštravanje kriterijuma za izdavanje dozvola. U našoj zemlji, gospodo, dozvola se dobija na osnovu tri zahteva. Ljudi traže oružje za sport, za lov ili za odbranu, sopstvenu odbranu. Od preko 400.000 dozvola, preko 200.000 su date da bi se, da kažem, zarad lične bezbednosti. Da li je moguće da u ovoj državi 210.000 ljudi se oseća nesigurno?

Šta je u stvari razlog? Razlog je da se nije poštovao zakon i da se davalo to oružje ispod ruke, ispod žita. Sa tim se mora prestati i ja se slažem sa ovim predlogom – nema izdavanja dozvola i revizija za sve dozvole.

Kakvi crni telohranitelji, bre? Neću da vidim više te ljude. Kakvi političari da imaju telohranitelje? Kakvo oružje crno? Drago mi je što me doktorka i ministarka podržavate. Bar vi znate koliko se mi trudimo da jedan ljudski život spasimo.

(Tatjana Manojlović: Zakažite sednicu…)

Molim vas, nemojte molim vas da me prekidate. Nemojte da me prekidate.

Moram da se osvrnem i na sramnu prošlonedeljnu inicijativu nekih kvazi patriotskih poslanika koji su tražili podatke koliko se oružja prikuplja u sredinama u kojima žive manjinski narodi. Kakav je to bezobrazluk? Kakav je to bezobrazluk? Etiketirati manjinske narode, svađati većinski i manjinski narod u trenutku kada nam treba sabornost, kada nam treba bratstvo, kada treba da se ujedinimo oko zajedničkih principa. E, to je politikanstvo i to je za svaku osudu. To je za svaku osudu.

Tragedija koja se nama desila, gospodo, na najbolji način nam je ukazala da se negovanje kulture rata, koje je dominantno na Balkanu u zadnja dva veka, a koju predvode kvazi patriotske i nacionalističke elite, ne donosi nikakvo dobro, osim bola, gubitka najmilijih, osim krvi i želje za osvetom. Pokazuj ti na sebe. Pokazuj ti na sebe isto.

Danas sam vas čuo da optužujete neke od poslanika ili da optužujete nekoga da je član SNS. Ništa to nije manje nego što se dešava obratno. Ništa to nije.

Danas sam čuo da je neko ko je u vrtiću optužen za nešto član SNS. Molim vas, pa kakav je to nivo? Kakav je to način dijaloga? Apsolutno neprihvatljiv.

(Ivana Parlić: Pa, jeste.)

(Tatjana Manojlović: Jeste.)

No, da se vratimo na temu.

Da se upristojimo, da ne debatujemo.

Pozivam vas sve da uđemo u ozbiljnu kampanju da se Srbija razoruža, da postanemo jedno mirnodopsko društvo koje će da gaji kulturu pobedničkog duha, jer mi smo pobednici u sportu i u nauci i u svim oblastima, u zadnje vreme i u privredi i zaista smo država koja može mnogo toga pozitivnog da učini, ali nam je za to neophodan iskren razgovor, smirivanje tenzija i zaista jedan, da kažem, normalan ton u našim debatama. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, dragi prijatelji, 18. maj je 2017. godine, Vlada Republike Srbije proglasila za nacionalni Dan sećanja na žene žrtve nasilja.

Na ovaj dan, podsećamo se, 18. maja 2015. godine kada je za samo tri dana ubijeno sedam žena, nažalost i ove godine na ovaj dan, a to je današnji dan obeležavamo sa izuzetno lošom statistikom i sa jednim kontinuitetom koji ne uspevamo kao društvo da prekinemo. Govori se da je 15 žena i dve devojčice od početka godine u porodičnom nasilju ubijeno i to je zaista strašno, jer statistika kaže da je nedeljno po jedna žena od početka godine ubijena.

I pored velikog rada na unapređenju zakonodavnog okvira svih nas, usvajanja zakona koji su jako moderni i na zapadu efikasni, mi kao što vidimo nismo rešili ovaj problem. Koliko je ovo slojevit i težak problem pokazuje i činjenica i podatak da je 28.000 poziva bilo za pomoć samo ove godine, policiji za ovakav vid nasilja. Ogroman problem.

Ono što mi možemo da uradimo jeste da pre svega ličnim primerom i svojim angažovanjem menjamo položaj žena u svim oblastima na bolje, da pre svega preduzimamo najjače mere u vidu preventive.

Što se tiče Odbora za ljudska i manjinska prava, mi smo dobili nekoliko inicijativa i Odbor je izuzetno aktivan na ovom polju. Krajem godine smo održali jednu konferenciju u saradnji sa Ženskom parlamentarnom mrežom koju smo nazvali institucionalni okvir na femicidu u Republici Srbiji i tu čuli sve aktere tog našeg sistema šta se čini, šta oni misle da su problemi i šta možemo da unapredimo.

Najavljujem ispred Odbora, ne jedno javno slušanje, nego sesiju javnih slušanja i sednica koje će se baviti ovim pitanjima i pozivam sve da svojim predlozima doprinesemo rešavanju ovog izuzetno teškog problema. Podsećam vas da je Odbor podneo na usvajanje određene zaključke kada smo raspravljali o Povereniku i Zaštitniku građana i ti zaključci prevashodno su se odnosili na ovaj problem gde tražimo od institucija, države da na svim nivoima izvrši presek i analizu šta još treba da učinimo, šta je pogrešno ili šta možemo da unapredimo.

U tom smislu, na današnji dan, pored ove najave, želim da podsetim da mi imamo o koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost i ovom prilikom šaljem sugestiju predsednici ovog koordinacionog tela, potpredsednici Vlade, Maji Gojković da maksimalizuje svoje delovanje i postavljam pitanje šta je planirala i šta će učiniti da dođe do bolje sinergije u radu državnih organa da bi ovaj problem koliko-toliko usporili i došli do nekog rešenja kojim ćemo zaista napraviti neke pomake.

Na kraju, želim da vam kažem i podatak da je trećina ovih žena ubijena vatrenim oružjem. Tako da, ono što je Vlada učinila i što čini, i što smo videli za desetak dana da je preko 15.000 komada različitog oružja predato, izuzetno je veliki korak razoružavanje, demilitarizacija, pacifikacija svih nas je jedan veliki korak u pravcu smanjenja ovog problema. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice i narodni poslanici, ja ću odmah početi od Zaštitnika građana.

Kada smo prošle godine raspravljali o novom Zakonu o Zaštitniku građana, ja sam podvukao da je to jedna od institucija koja je jako mlada, rekli su već neki ovde pre mene, ona datira iz 2005. godine u našoj državi, a istovremeno su i podsetili da u nekim zapadnim demokratijama kao što je Švedska postoji više od dva veka, je paradigma značaja i kvaliteta koji dobijaju građani sa uvođenjem nezavisnih institucija. To je pokazalo vreme.

Zbog čega je tako? Ja se ne bih složio sa prethodnim govornikom. Mislim da je ombudsman, odnosno zaštitnik građana bio jako vidljiv, na jedan dostojanstven način, jer on može upasti u zamku politike, i da je pre svega služio građanima. Na jedan dostojanstven i otmen način bio je jako vidljiv i čini mi se da je dobro vodio ovu instituciju.

Zbog čega je značajna ova institucija i zbog čega su je i građani procenili kao jako aktivnu i jako bitnu? Zbog toga što je ona u očima građana sredstvo kojima mogu da isprave neku nepravdu koja je njima načinjena. Uglavnom govorim o grupama, odnosno o građanima koji su marginalizovani i koji su u težoj poziciji da ostvare neko svoje pravo koje im država garantuje. To je bila zadnja karika da oni dođu do nekog zagarantovanog svojeg, pa i ljudskog prava.

Meni je drago što Zastupnik građana danas u našem pravnom sistemu ima značajno mesto i ona jeste zaista civilizacijsko dostignuće. Zbog toga i mislim da je na svima nama zadatak da pomažemo ovoj instituciji. I ovom današnjom raspravom mi opet dokazujemo koliko je ona bitna, jer su greške jako česte i moguće i mora da postoji neko ko će ukazivati na njih. Govorim o javnom sektoru, državnom sektoru, različitim upravama, različitim telima, koja svakodnevno puno rade i zato, verujem, puno i greše. Ali, nikako se ne smeju ogrešiti o osnovna ljudska prava naših građana i tu je centralno mesto zaštitnika građana. Opet kažem, on je bio jako vidljiv i ja mislim i stava sam da je dobro radio.

Podsetio sam se da smo prošle godine doneli jedan novi zakon o Zaštitniku građana, gde smo ojačali ovu instituciju i brojčano, ali smo omogućili da ima i stabilnije finansiranje i taj način kao zakonodavno telo učinili sve da ova institucija bude stabilna i da radi optimalno.

Nije samo zadatak Zaštitnika građana da prati, odnosno ukazuje na određene greške. Neko je pomenuo da on zaista danas u zapadnim demokratijama, pa i kod nas ima vrlo proaktivnu ulogu i može da inicira izmene zakona, da prati zakone i, kao što čusmo, da ukazuje na određene probleme u našem društvu i da ukazuje na njihovo rešavanje, na loše stvari koje se dešavaju i koje treba kritikovati.

Vi znate da je u Skupštini mnogo puta Pašalić iznosio svoje zamerke, svoje stavove i to je jedan od načina da se određeni problemi koji postoje u našem društvu ukažu, da se na njih ukaže i da postanu vidljivi.

Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova redovno razmatra godišnji izveštaj Zaštitnika građana i iz tih izveštaja jasno proizilazi koliko su raznovrsni i obimni poslovi koje Zaštitnik građana obavlja. Tako kroz razmatranje izveštaja možemo pratiti koliko je ova institucija na čelu sa gospodinom Pašalićem, koji obavlja funkciju od 2017. godine, bila uspešna u dosadašnjem radu.

Iz izveštaja Zaštitnika građana koji je dostavljen Narodnoj skupštini u martu ove godine možemo videti da su intenzivirane aktivnosti Zaštitnika građana i da su oni imali kao rezultat povećanje efikasnosti ove institucije. Okončano je ukupno 92% predmeta primljenih tokom 2022. godine, što svakako govori o efikasnosti rada ovog organa. Znači, za nekih pet godina sa 67% podigli smo efikasnost na 92% po predmetu, što je zaista dobro i što treba pohvaliti.

Ono što je posebno važno na međunarodnom nivou jeste što je Zaštitniku građana krajem 2021. godine ponovo dodeljen „A“ status kojim on, koji dodeljuje Globalna alijansa nacionalna institucija za ljudska prava, kojim on može da zastupa i učestvuje u radu regionalnim i međunarodnim institucijama u oblasti ljudskih prava i posebno ima pravo obraćanja na sednicama Saveta za ljudska prava u UN.

Još jednom ponavljam da smo mi Zaštitniku građana jako prošle godine proširili polje delovanja i da je on bio zaista prepoznatljiv, bio dostupan građanima ali i medijima. Meni se čini da je jedna od njegovih posebnih aktivnosti koju treba pohvaliti, ona aktivnost koju oni tamo nazivaju u ovoj instituciji „Otvorena vrata Zaštitnika građana“, kojom su u toku godine kroz inicijativu građana, građani mogli da ostvare lični kontakt sa Zaštitnikom i sa njegovim upošljenicima i reše neke svoje probleme. Ostvarilo je ovu mogućnost više hiljada građana Srbije.

Ja zaista mislim da kada se radi o najugroženijim, najlošijeg imovinskog statusa, građanima naše države, da je ovo jedini i najefikasniji način da se reši neki njihov pojedinačni ili problem koji imaju - direktnim kontaktom sa ovom institucijom i onda informisanjem šta i na koji način treba da učine, ili šta na koji način treba da reaguje Zaštitnik, da bi oni došli do nekog svojeg osnovnog prava.

Obavljanje funkcije Zaštitnika građana je veoma odgovorna i zahteva visoku stručnost i radno iskustvo. Dugogodišnje iskustvo gospodina Pašalića svakako je doprinelo tome da se adekvatno odgovori na brojne izazove i da postupci kontrole rada organa uprave dobiju pozitivne ishode i da se time unapredi rad organa te uprave, a sa druge strane da građani dobiju kvalitetnu upravu, što je imperativ koji pred svima nama.

U svakom slučaju, moja poslanička grupa će podržati njegov ponovni izbor kao i izbor svih predloženih kandidata za visoke funkcije i sve predloge koje imamo na dnevnom redu. Hvala vam.

Uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri, uvaženi predstavnici nezavisnih institucija, Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova razmatrao je izveštaje za 2021. godinu Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i utvrdio je predloge zaključaka koji su pred nama i koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine.

Predlozi tih zaključaka sadrže preporuke i mere za unapređenje stanja na polju ljudskih prava u određenim oblastima. Mi smo njima ukazali na određena prioritetna pitanja za koja smo smatrali da Vlada i nadležna ministarstva treba da rade i da intenziviraju svoje aktivnosti na tom polju, da bi stanje na tim poljima bilo bolje.

Mi smo posebno ukazali na potrebu unapređenja zaštite dece od nasilja, zlostavljanja i uznemiravanja, efikasniju zaštitu i sprečavanje nasilja u porodici, razvoj usluga podrške u zajednici u cilju unapređivanja položaja osoba sa invaliditetom, dalje, unapređenje prava nacionalnih manjina, posebno Roma i Romkinja, unapređenje rodne ravnopravnosti, naročito u javnom prostoru u oblasti zapošljavanja i zaštitu od diskriminacije po osnovu starosnog doba.

Svakako da pored ovih oblasti koje sam naveo postoji još oblasti na kojima trebamo raditi, ali ovo su, čini mi se, u ovom trenutku polja na kojima trebamo najviše učiniti i usmeriti svoju pažnju ka njima.

Na prvom mestu u našem predlogu zaključaka, kada je reč o razmatranju izveštaja o Zaštitniku građana, jesu, pre svega, mere koje je neophodno preduzeti radi unapređivanja prava deteta.

Iz izveštaja smo mogli da vidimo da je neophodno obezbediti dovoljan broj zaposlenih u ustanovama socijalne i zdravstvene zaštite i stručnih saradnika, u ustanovama obrazovanja i vaspitanja koji se bave odgojem i potrebama dece.

Nažalost, i poslednji slučaj zanemarivanja i nasilja nad decom, kao i porodično nasilje često sa smrtnim ishodom, govore da je upravo ova oblast u kojoj trebamo što hitnije podići stepen pažnje i odgovornost delovanja svih nadležnih institucija.

Tu je, takođe, važna uloga nezavisnih državnih organa da maksimalno koriste svoja ovlašćenja, a ta ovlašćenja su velika. Pre svega, bitno je da Zaštitnik građana reaguje u ovakvim slučajevima i da pokreće postupke kontrole zakonitosti i pravilnosti rada nadležnih državnih organa, što on redovno čini, što mi je i drago.

Sa druge strane, kada je reč o Povereniku za zaštitu ravnopravnosti, izuzetno bitan je mehanizam koji stoji na raspolaganju ovoj instituciji, a to je pokretanje strateške parnice. One daju mogućnost Povereniku da podnosi tužbe na račun diskriminisanog lica, a svaka dobijena parnica ima veliki značaj, naročito kada se radi o čestim oblicima diskriminacija ako je reč posebno ranjivim grupama. Meni je zaista drago i zaista ohrabruje činjenica da su u toku izveštajnog perioda okončane neke strateške parnice koja je Poverenica započela i zato pozdravljam napore ove institucije, jer dokazivanje diskriminatornog postupka sigurno nije jednostavno.

I ovaj put, kao i prethodnih godina, u našim predlozima zaključaka smo ponovili potrebu koordinisanog rada svih aktera koji rade na prevenciji nasilja u porodici, jer je to kod nas zaista jedan veliki problem koji imamo kao društvo, ali i naglašavam potrebu praćenja analize pojave nasilja nad ženama kako bi se utvrdili načini delovanja i uzroke ovih pojava. Očigledno je reč o problemu koji ima duboke korene. Pored dobrog zakonodavnog okvira i efikasne mere koje ima Zakon u sprečavanju nasilja u porodici, mi se i dalje susrećemo sa ovim problemom i brojke su zaista poražavajuće.

Ja zaista moram da pohvalim aktivnost, pre svega, Poverenice i Zaštitnika građana, njihovo prisustvo u medijima, današnja rasprava, prisustvo u Skupštini, stalni govor o problemima je za mene izuzetno bitan, jer verujte mi imam utisak da ljudi nisu svesni koliko su naši zakoni rigorozni i šta ima država na raspolaganju i očigledno da nisu prepoznali odlučnost države da stane u zaštitu svim diskriminisanim, a mi zaista na tom polju želimo da budemo, da kažem, promoteri zaštite protiv diskriminacije.

Jako me raduje, Poverenica je skoro svaki dan u medijima i Zaštitnik građana, evo juče, video sam da ste govorili o problemima koje imamo… Zamislite, mi u državi Srbiji imamo za isti posao žene, odnosno ženski pol, ja sam predstavnik predlagača, imaju manja primanja nego muškarci za isti rad, za isto obavljanje istog posla. To je neprihvatljivo i drago mi je što pokrećete redovno sve probleme.

Posebno smo osetljivi kao Odbor i kao institucija nezavisne na diskriminaciju prema ženama, prema deci, prema bolesnima, prema slabijima i jako me raduje… Prošle nedelje javnost je uznemirilo to što su žene sa svojim posebnostima, u ovom slučaju sa hidžabom, na nekim aerodromima posebno kontrolisane i neki vid diskriminacije je prema njima ostvaren i odmah je Poverenik za ravnopravnost reagovao, Poverenica, i zatražila je od javnih institucija, od Islamske zajednice, da pokrene postupak i da stoji na raspolaganju Poverenica da se pokrenu postupci. Protiv ovakvih pojava moramo biti složni i moramo jako reagovati.

U ovim institucijama sigurno svi diskriminisani, pogotovo žene, imaju podršku. Takođe, pozivam da svako ko ima bilo koju pritužbu u polju diskriminacije može da se direktno obrati Odboru za ljudska i manjinska prava koji ima svoje mehanizme, ima svoje radno telo koje se bavi predstavkama građana. Apsolutno moramo oštro reagovati i država hoće da reaguje i zaštiti svaku diskriminisanu osobu.

Ja znam da na aerodromima većina ljudi koji radi, naravno, njima je cilj bezbednost i oni rade profesionalno, ali znam da ima i pojedinaca koji hoće da, kada vide samu ženu, kada vide nezaštićenu osobu, kada vide neku osobu sa posebnostima svojim, pokušaju da je diskriminišu i da pokažu jednu neodgovornost.

U državnim institucijama takve osobe ne smeju da rade i pozivam i ohrabrujem sve da se obrate svim ovim našim institucijama koje su na raspolaganju, na kraju i Odboru za ljudska i manjinska prava. Neću dalje da dužim pošto ćemo pričati.

Drago mi je i pozivam sve predstavnike, u odboru svi imaju svoje predstavnike, raspravljali smo na način kakav je dostojan, prihvatićemo svaku preporuku i pozicije i opozicije na račun poboljšanja ljudskih prava u našoj državi i zato vas pozivam… Mi smo zaista bili otvoreni u ovim preporukama koje smo dali i koje upućujemo Vladi i državnim institucijama ukazali na vitalne probleme i u pravcu u kojem treba da deluju i stoga vas pozivam da ove preporuke usvojimo jednoglasno. Hvala vam svima.

Uvažene narodne poslanice i narodni poslanici, uvaženi ministri, predstavnici nezavisnih regulatornih tela.

Ako postoji neki oblik transporta infrastrukture koji je u prethodnim decenijama koji je bio zaista zapušten, to je svakako bila Železnica Srbije. Malo ko od nas se u prethodnim decenijama odlučivao da putuje našim železnicama, što zbog kašnjenja, što zbog stranih uslova. To je nešto što je fakat. Kao što je i činjenica da infrastruktura železnička u Srbiji doživljava trenutnu renesansu da govorimo o brzim vozovima, nešto što je evropski standard, da imamo deonice kao što je voz „Soko“ koji ide 200 km na sat i gde povezuje naša najznačajnija grada, gde se stiže praktično za manje od jednog sata, itd. To je zaista za svaku pohvalu.

Ali, železnica ne postoji samo zbog putnika. Železnica je i transportna kičma privrede jedne zemlje i zaista je jako bitno da se modernizuje i ubrza i ovaj koridor između Beograda i Niša. Ovom velikom investicijom će se omogućiti da pre svega putnici putuju jako brzo, da će voz ići preko 200 km na sat. Ono što je zaista izuzetno, što procena Evropske investicione banke kaže da će korist od rekonstrukcije imati oko dva miliona građana samo u prvoj godini nakon rekonstrukcije.

Kao što rekoh, železnica je i kičma privrede i procenjuje se da će nakon modernizacije ove pruge biti prevezeno više od devet miliona tona robe samo u prvoj godini. Na kraju, krajeva modernizacija će omogućiti bolju povezanost sa našim glavnim trgovinskim partnerima u Evropi, preko trans evropske mreže i preko Koridora „Orion – istočni Mediteran“.

Takođe, mi je od izuzetne važnosti i to što Vlada planira ulaganje u regionalnu železnicu. Nadam se da će u tom duhu uskoro doći na red i rekonstrukcija i izgradnja pruge Raška-Novi Pazar. Mi smo slušali ovde ministra koji nas je podsetio na neke istorijske momente i to da je pre 142 godine u ovoj istoj Skupštini raspravljano o potrebi za železnicom. Moram vas i ja podsetiti na neke istorijske podatke.

Godine 1875. šest godina pre rasprave u ovoj Skupštini o neophodnosti prve pruge u Srbiji, Beograd-Niš, postojala je inicijativa za izgradnju železnice koja prolazi preko Novog Pazara. Prvi razgovori o izgradnji železnice kroz Srbiju išli su u pravcu njenog povezivanja sa projektovanom turskom železnicom Solun-Skoplje, preko Kosova, odnosno Uvca do Sarajeva. Tadašnja srpska Vlada strahujući da bi železnička linija Beograd-Aleksinac omogućila Austrougarskoj da ekonomski, pa i politički ugrozi razvoj Srbije, tražila je od Porte vezu u pravcu Novog Pazara. Inicijativa je obnovljena i za vreme kraljevine Jugoslavije-SHS, ali se od nje nije dalje odmaklo.

Dalje, na ovom planu nije mnogo učinjeno, ali je više učinjeno i u Federativnoj Republici Jugoslaviji, 1949. godine počelo se uz pomoć omladinskih radnih akcija izgradnja pruge Raška-Novi Pazar. Čak su data i uspostavljeni koloseci. Lokalni list „Bratstvo“ je u feljtonima tada opisao, donosio vesti sa pruge Raška-Novi Pazar, ali nažalost nakon nekoliko godina rada došlo je do problema i stalo se sa tom izgradnjom.

Ono što je činjenica danas jeste da projekat postoji, trasa nove pruge je promenjena od strane CIP-a 2010. godine, modernizovana i generalni projekat je usvojen. Projektom je potvrđeno da se pruga gradi dolinom reke Raške, između starog i novog puta, to je nekih 20 km vitalnih za razvoj ovog kraja.

Nadam se, i žao mi je što ministar nije, jer je on dao obećanje prošle godine da će se graditi ova pruga od Raške do Novog Pazara, kao nastavak projekta rekonstrukcije koju je danas pominjao, između Stalać-Kraljevo-Rudnica. Gospodo ova pruga je od presudnog značaja za privlačenje investicija i razvoj turizma ovog kraja.

Mi nažalost u Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici nismo imali niti jednog značajnog investitora, što nije samo nepravedno, već je i apsolutno neodrživo i što se mora u najkraćem roku promeniti. Postojanje železnice i dobra putna infrastruktura su preduslovi bilo kakvog razvoja. Izgradnja ove pruge bi bio udarac adrenalina u privredu ovog regiona.

Ono što bi meni posebno imponovalo i nadam se da će se ostvariti jeste da bi ova koalicija i ova Vlada bila upisana zlatnim slovima u istoriji stopedesetogodišnje borbe građana moga kraja za dovođenje pruge u ovaj kraj, odnosno do Novog Pazara i dalje.

Stoga, pozivam i ministra i insistiraću na ovom da se ovaj projekat koji je on obećao, o kojem je govorio i prethodni ministar Momirović, završi u što pređašnjem roku, u što bržem roku na interes razvoja i ovog dela naše zajedničke države Srbije. Hvala vam.

Uvažene koleginice i kolege, narodne poslanice, narodni poslanici, uvaženi predsedavajući, uvaženi ministri, biću kratak i ponoviti neke stvari koje sam rekao i ukazati na jednu nelogičnost koju sam već ukazivao ministru Malom, negde u julu 2021. godine i tu je bila i premijerka, kada smo se usaglasili da je nepravedan transfer nenamenskih sredstava prema Novom Pazaru i da to datira od 2011. godine jednom nakaradnom, reći ću „dinkićevskom“ raspodelom koja je oštetila građane Novog Pazara, evo više od jedne dekade.

Usporedno sam pokazao i tada i sada sam pokazivao i vama sam dao kao u okviru ova tri amandmana jednu tabelu koju vidite da Novi Pazar je zaista oštećen. Mi smo i razgovarali sa vašim timom, sa vama, vi ste se usaglasili sa time, mislim da je ovaj amandman, praktično mi smo podneli tri amandmana, najbolji način da transparentno povećanjem nenamenskih sredstava za Novi Pazar, oko 200 miliona ispravimo tu nepravdu i da pokažemo da smo svi ravnopravni i jednaki u ovoj državi. Nažalost, mi smo imali nedavno popis koji će pokazati ono što se dešavalo u svim zemljama regiona, a to je da je ekonomska migracija i slab natalitet dala odraza na sve krajeve Balkana, pa i u Srbiji je taj trend isto.

Međutim, velika je radost što kraj iz kojeg ja dolazim, a pre svega Novi Pazar i Sjenica mogu da se pohvale sa visokim natalitetom i mi ćemo imati u Novom Pazaru oko 20% stanovnika više. Reč je uglavnom o mladim ljudima, jako ambicioznim ljudima, visokoobrazovanim ljudima, dobrim radnicima. To je potencijal koji ova država mora iskoristiti, pre nego se oni odluče kao neki drugi naši građani da odu iz ove zemlje.

Mislim da bi ovaj pravedan transfer prema gradu Novom Pazaru te ljude osnažio, a ja sam navodio pre neki dan da mi imamo i brojne infrastrukturne probleme. Država svakako na svaki način pokušava da pomogne i mi rešavamo infrastrukturne probleme, ali ovo bi bio zaista dodatni i pravedni podsticaj.

Pre neki dan je postavljen kamen temeljac, izgrađuje se u Novom Pazaru mnogo toga i Vlada radi mnogo toga. „Smart siti centar“ koji, došla nam je prvi put ministarka Begović, počinje izgradnja posle nove godine, oko 1.000 metara kvadratnih. Ona kada je videla koliko tu ima mladih i visokoobrazovanih ljudi koji zaista mogu da pokrenu inovacije i industriju tog kraja i cele ove države, uverila se u ono što pričam. Mi moramo iskoristiti kraj iz kojeg ja dolazim, ali pre svega to moramo učiniti jednom pravilnom i pravednom raspodelom sredstava.

Ja vas još jednom molim da porazmislite o ovom našem amandmanu i da što pre rešimo ovo na korist svih građana koji žive u mojem gradu.

Ja sam juče govorio da je jednakost i pravičnost kriterijum bez kojeg nema napretka i naveo sam nekog filozofa koji je rekao jednu divnu rečenicu da jednakost porađa vrlinu. Ja sam i danas, pošto imamo ovde posetu turskih parlamentaraca i predsednika turskog parlamenta i njima rekao i ustvrdio da ako ulože u Novi Pazar i u moj kraj, u te mlade ljude, visokoobrazovane ljude od pola IT sektora, do malih proizvođača, šivača i malih usluga, da će imati profit. Mi ne pozivamo nikoga da izgubi svoj profit. Pozivam isto i državu Srbiju da uloži u taj kraj, na interes svih nas, dok još imamo mladih ljudi koji žele da rade i koji imaju potencijal da rade.

Kada sam ja počinjao da radim u bolnici, ja sam samo jedan savet uzeo od svojeg profesora, čuvenog srpskog kardiologa, neću sada, da ne bih druge, samo jedan savet – budi pravedan prema pacijentima, budi pravedan prema kolegama, uspeh neizbežan. To je dalo rezultate. Zato pravedno, raspodelimo sredstva svim građanima ove države i očekujmo da istu snagu, istu želju, istu emociju ulože u njen napredak i razvoj.

Još jednom, molim vas da razmislite o ovom amandmanu. Hvala.