BORISAV KOVAČEVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rodjen 1943. godine. Živi u Zemunu, Beograd.

Po zanimanju je diplomirani filolog. Penzioner.

Potpredsednik Partije ujedinjenih penzionera.

Poslanik u Skupštini Republike Srbije postaje 30.07.2012. godine, kada je bio član Delegacije u Parlamentarnoj dimenziji Centralno-evropske inicijative. Mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 14
  • 0
  • 4
  • 0
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 23 dana i 11 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 3 meseca i 12 dana i 8 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 20 dana

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 30.11.2018.

Hvala, gospodine potpredsedniče.

Uvaženi ministri, sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege poslanici, u ovako obimnom setu zakona, bez obzira što je toliko obiman dominira, naravno, ovaj Zakon o budžetu. Ne bih o njemu, o samom budžetu, oceni konkretno govorio, mislim da je dosta kolega govorilo, posebno apostrofiram ono što je moj prezimenjak Goran govorio i mislim da je to ono što je suština ovog zakona i budžeta. Samo bih rekao da kada proučite taj Predlog budžeta vidite mnogo inovacija pozitivnih u pristupu pravljenja budžeta za narednu godinu koja se mora apsolutno pozdraviti i mislim da taj trend treba zadržati i tako praviti buduće budžete. Budžet kakav je bio i pre pet, šest godina, i sedam i sada potpuno su različiti pristupi.

No, kao takav poslanička grupa PUPS-a će ga naravno, kao i ostale zakone iz ovog seta podržati. Ali, bih hteo samo jednu stvar da kažem u vezi budžeta. Mi smo imali situaciju da je ova Vlada prepoznala i našla za potrebno da u ovom mandatu posebnu pažnju posveti regionalnom razvoju i preduzetništvu i taj sektor svog delovanja poverila kabinetu ministra bez portfelja, gospodinu Krkobabiću. Hajde, on je sad tu, ali nije važno ko je. Na tome se dosta radilo.

Zašto ovo podvlačim? Podvlačim zato što u okviru regionalnog razvoja je pristupljeno prošle i ove godine mnogim stvarima koje su umerene na revitalizaciju sela i unapređenje i razvoj ruralne sredine ove države. Mislim da je to nešto što strateški moramo imati u vidu. To se ne može uraditi za godinu, dve dana, itd. Ali, mislim da je jako značajno i za ukupni doprinos razvoju zemlje, da ne govorim o razvoju poljoprivrede i privrede u celini.

Za uklanjanje mnogih sadašnjih nedostataka i mana u razvoju društva, a to je, pre svega, da povećamo u velikoj meri zaposlenost, da rasteretimo gradove mnogih pritisaka koji idu iz te ruralne sredine, odnosno iz sela, da razvijemo zemlju u celini podjednako, da maksimalno iskoristimo sve resurse u poljoprivredi, itd.

Zato ja mislim, intimno sam čak i očekivao, obzirom da je dosta na tom planu urađeno za ove dve godine, što je pokazalo da je pravilno opredeljenje Vlade na taj sektor i njegov razvoj, mislio sam da će se ostvariti ono što je u ekspozeu prilikom izbora Vlade rečeno, a podsećam rečeno je da se nije menjao Zakon o ministarstvima, što ne znači, doslovce citiram, rečeno je – što ne znači da nećemo ići na neko od novih ministarstava. To može biti i prilikom usvajanja godišnjih budžeta, itd.

Intimno sam očekivao da će ovi poslovi prerasti i ovim budžetom da će se možda Vlada opredeliti da u 2019. godini se formira novo ministarstvo za regionalni razvoj i revitalizaciju sela, zadrugarstvo i sve ovo što je rađeno u ove dve godine.

Predložio bih na kraju, obzirom da me vreme gazi, predložio bih Vladi, bez obzira što to nije ušlo u budžet i obuhvaćeno budžetom, čak je smanjeno na nekih 25 miliona, sredstva su smanjena, da mogu se iznaći sredstva. Evo za šta.

Da li je to putem rebalansa ili na neki drugi način, sredstva kojima bismo u ovoj godini pripremili uslove i organizovali i kadrovski i strukturno i na svaki drugi način, uslove da krajem 2018. godine kada usvajamo budžet, ako ne pre, se računa i formira to novo ministarstvo koje bi bilo pripremljeno da u 2020. godini, znači sledećoj, napravi ono što se od njega očekuje. Znači da bude gotovo i sa planom i sa svim tim, da maksimalno bude u punom kapacitetu. Hvala lepo.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2018.

Puno hvala, gospodine potpredsedniče.

Uvaženi ministri, uvaženi saradnici ministara, poštovane kolege i koleginice poslanici, u dnevnom redu ove sednice od 25 tačaka imamo 17 zakona, od kojih su 10 iz oblasti bezbednosti uopšte, a od njih 10, pet su zakoni koji regulišu rad institucija i službi na suprotstavljanju potencijalnim počiniocima i uopšte na sprečavanju urušavanja bezbednosti ove zemlje.

Među tih pet zakona su izmene i dopune Zakona o policiji i Zakona o privatnom obezbeđenju. Zašto potenciram ova dva zakona? Zbog toga što oni jesu po Strategiji važećoj o nacionalnoj bezbednosti, jesu činioci nacionalne bezbednosti. Stoga su oni meni, ja sam to uzeo kao parametar za najvažnije od svih predloženih tačaka, a inače svi zakoni u našem ovom dnevnom redu, njih 17, mislim da su izuzetno značajni za stvaranje ambijenta i stvaranje uslova za realizaciju nove Strategije nacionalne bezbednosti koja je upravo u toku donošenja.

Kao što znamo, Strategija nacionalne bezbednosti doneta je oktobra 2009. i dok ovu ne inaugurišemo i stavimo u primenu, proći će skoro 10 godina. U tih 10 godina, ne bih sada da u to ulazim i razlažem šire, ali su se mnoge okolnosti i u okviru međunarodne zajednice i u međunarodnom položaju Srbije i da ne nabrajam dalje promenile u meri da zahtevaju inovaciju ili pravljenje nove strategije nacionalne bezbednosti.

Osim što su ovi zakoni značajni za novu nacionalnu bezbednost, zakoni o policiji i privatnom obezbeđenju su, kažem, značajni i kao nosioci nacionalne bezbednosti, ali su svi ovi zakoni značajni i za obezbeđenje uslova i ispunjenje zahteva koji su pred nama a tiču se vremena za koje ćemo ući u EU.

Ja, od svega ovoga što je pred nama, u dnevnom redu, posebno bih želeo da iskažem lično pohvale Ministarstvu unutrašnjih poslova za svu ozbiljnost i značaj unapređenja i dogradnje, upravo zakona o privatnom obezbeđenju.

Mislim da se tu najviše unapredilo a mi smo, ako se sećate, kad smo donosili prvi put Zakon o privatnom obezbeđenju i rekli da će upravo iskustvo u njegovoj primeni nametati njegovu dogradnju i unapređenje. Mislim da je to učinjeno u maksimalnom stepenu, pogotovu kad se uporedi kratko vreme njegove primene, jer se on faktički primenjuje tek od 01.01.2017. godine, pošto je 2015. godine izmenama i dopunama njegova primena pomerena za taj datum.

Hteo bih neke stvari da naglasim pored mnogih koje su ovim izmenama i dopunama na ovom zakonu učinjene. Mislim da je ovim zakonom koji je pred nama obezbeđena sprega za delovanje sa policijom, ali s druge strane nije se podleglo i ostavljeno nedefinisano polje rada koje bi omogućilo da se privatno obezbeđenje ubacuje, da tako kažem, u delokrug, odnosno, nadležnost policije. Mislim da je to vrlo dobro sa pravom merom učinjeno i urađeno.

Jako je važno da su ovim zakonom definisani veoma bitni po svom doprinosu pojmovi i odredbe i subjekti u ovoj oblasti, kao što je definisanje odgovornog lica, kao što je bezbednosna smetnja posebno značajno, kao što je korisnik usluga, posebno opet pitanje legitimacije, kao što je redar, kao što je unutrašnja služba obezbeđenja, samozaštita itd.

Preciznije uređena organizaciono-tehnička komponenta vršenja delatnosti i obaveze pravnih lica i preduzetnika prema policijskim organima, kao što su kontrolni centri, kao jedna, podvlačim, od najznačajnijih stvari.

Pojačana je direktna veza i promptno obaveštavanje policije i njenih organa o dešavanjima na terenu i saznanjima u toku obavljanja poslova, što doprinosi mnogo jačoj sprezi policijskih organa i privatnog obezbeđenja u delovanju ka ostvarenju istih ciljeva na bezbednosnom planu.

Zatim je u pitanju obuka i obaveze pravnih lica i preduzetnika sa ovlašćenjem za obuku. Tu je sve precizirano do mere da se na taj način mogu obezbediti kvalitetniji i stručniji kadrovi u privatnom obezbeđenju.

Posebno je značajno da je do kraja definisan nadzor od strane Ministarstva unutrašnjih poslova nad poslovima privatnog obezbeđenja, da je razrađen i jasno definisan i može obezbediti dalje usavršavanje i kvalitetnije obavljanje privatnog obezbeđenja.

Predviđenim sankcijama, što je takođe jedno od najznačajnijih stvari, i na drugi način obezbeđeni su uslovi za disciplinovano obavljanje privatnog obezbeđenja, jer je to jako bitno, obzirom da su u opticaju, da tako kažem, u sektoru privatnog obezbeđenja, koje kratke, koje duge cevi, računa se od 60 do 100 hiljada komada.

Ima dosta toga što bi se dalje moglo nabrajati što je unapređeno, ali bih hteo da bacim akcenat na dve stvari koje nisu našle mesta u izmenama i dopunama ovoga zakona, odnosno u ovom novom zakonu, a čini mi se da su jako bitne i mislim da se to verovatno, pretpostavljam, to će ministar reći, imalo u vidu ali da verovatno nema još dovoljno komponenti ni argumenata da se do kraja definišu dve stvari. Prva je pitanje statusa stranaca kao pravnih lica i preduzetnika u oblasti privatnog obezbeđenja.

Ja moram ovde da kažem, što više čovek razmišlja o tome da se sve više dolazi do ubeđenja i mislim da ćemo mi morati to krupno pitanje rešiti, a to je da iz sektora privatnog obezbeđenja isključimo strance kao pravna lica, odnosno preduzetnike. Ne bih da to sada razrađujem, ali je vrlo bezbednosno delikatno pitanje njihovog postojanja u tom sektoru, posebno u neposrednoj ratnoj opasnosti ili u ratnoj opasnosti, obzirom da su im u rukama tolike hiljade i desetine hiljada oružja.

Druga stvar koja nije definisana i koja će verovatno morati biti definisana je pitanje otvaranja mogućnosti i uslova za uključivanje aktivnih policajaca u privatno obezbeđenje u tzv. slobodnom vremenu. Mislim da kad su u pitanju policajci, da oni moraju, bez obzira na specifičnosti posla, imati ista prava kao i, recimo, zdravstveni radnici. Zašto bi zdravstveni radnici mogli da idu u privatne klinike u slobodnom vremenu i da rade, a da policajac ne može u slobodnom vremenu kao dopunu svojoj zaradi obezbediti na taj način da obavlja poslove u privatnom obezbeđenju?

Mislim da će ove dve stvari sigurno uslediti i morati da se istretiraju u narednim izmenama i dopunama ovog zakona.

Kad je u pitanju Zakon o policiji, to je jedan od najznačajnijih činilaca nacionalne bezbednosti. Nova strategija nacionalne bezbednosti mora, videćemo šta, koliko ja znam, ona je sada u fazi nacrta, odnosno pripremanja predloga i videćemo šta u njoj stoji, ali vi verovatno znate šta, kad su u pitanju izmene i dopune, mislim da mora uporedo sa njenim dovršenjem i aktiviranjem, znači, stavljanjem u primenu, da se moraju doneti izmene i dopune da ne kažem mnogih zakona, verovatno i neki novi zakoni u sistemu bezbednosti, odnosno u bezbednosno-obaveštajnom sistemu, u sistemu odbrane i ići što se bliže vremenski može istovremeno u primenu sa strategijom.

U okviru toga je jako bitno, kad se strategije nove tiče, da je tako nazovem, transformacija Ministarstva unutrašnjih poslova, između ostalog, na planu veće sinergije i sadejstva sa kontraobaveštajnom komponentom u sistemu nacionalne bezbednosti.

Inače, u bezbednosno-obaveštajnom sistemu moralo bi doći do kardinalnih inovacija na organizacionom i operativno-tehničkom planu, a u pravcu centralizovanja odnosno objedinjavanja i u smeru osamostaljivanja, s druge strane i pregrupisavanja i novih oblika delovanja, o čemu ovde ne možemo šire razgovarati, obzirom da je uključena javnost.

U novim izmenama i dopunama ovog Zakona o policiji, mislim da mora uslediti širi zahvat, da tako kažem, ali razumem da ovo što je sada tretirano, i ministar je rekao, kao izmene i dopune, uglavnom se tiče plata, da je to bilo neminovno da se uredi da bismo mogli uraditi te naredne izmene i dopune u sistemu, posebno dopune i izmene koje se tiču položaja i statusa pripadnika policije i MUP. Jer, te nove izmene i dopune će nam diktirati i nova strategija, koja će proizvesti neminovno i transformaciju drugih državnih organa.

Kod dalje dogradnje ovog zakona treba poseban akcenat imati, odnosno pozornost, samo ću nabrojati, na nekoliko pitanja – pitanje bezbednosne provere mehanizma kao mehanizma kontrole i preispitivanja bezbednosne provere, zatim, upotreba sredstava prinude, obaveštavanje o pravima, gde dolazimo u sudar sa ustavnim nekim odredbama itd, čuvanje oružja u stanu, odgovornost policije u postupanju, maloletnik kao počinilac i kao zaštitnik, čini mi se izuzetno bitna i važna tema, obzirom da je maloletnički kriminal uopšte uzev u porastu.

Zatim, formiranje centralne baze podataka o pritužbama građana na rad policije. Zatim, psihološka prevencija i zdravstvena zaštita u policiji. Izuzetan segment koji nameće potrebu jačanja zdravstvenog sektora u policiji. Znamo kolika je brojnost. Zatim, čuvanje oružja van radnog vremena u svetlu nasilja u porodici, racionalizacija kadrova, jer je moguća politizacija u tom procesu, unutrašnja kontrola u policiji i uloga policije u razvoju iste u društvu, ukupno ozdravljenje institucija za borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala itd, itd.

Na kraju da kažem, ako sam pri kraju, a jesam, da će poslanička grupa PUPS-a u danu kad budemo usvajali ove zakone dati podršku svim predloženim zakonima. Hvala.

Deseto vanredno zasedanje , 24.09.2018.

Hvala gospodine potpredsedniče.

Poštovani ministre, poštovani saradnici ministara, uvažene koleginice i kolege poslanici, ja ću težište svoje diskusije staviti, upravo pretpostavljate, pošto sam iz PUPS-a poslanik, dakle na Zakon o PIO.

Ovaj zakon, kao što je uvek bio, jeste i sada i biće, jedan od osnovnih koji reguliše samo realizaciju socijalne politike, koja uz socijalnu pravdu karakteriše i jeste deo definicije ove države. Socijalni program anticipira buduće vreme, razume se, ali on mora da uvažava postojeće stanje. Da bi se planirala budućnost, mora se obavezno sagledavati realna stvarnost. To znači da bez oporavka i stabilnosti ekonomije nema uslova za realizaciju socijalne politike ukupno i položaja, u ovom slučaju nas se tiče, penzionera, položaja penzionera, socijalnog, materijalnog i svakog drugog.

Zato i jesmo, PUPS kao partija i njegova parlamentarna grupa, podržali plan i program premijera i Vlade 2014. godine za fiskalni oporavak zemlje, odnosno smanjenje iznad prosečnih penzija čak za 22 do 25%. I, potpuno svesni šta to znači i koji teret treba podneti, ponosni na taj svoj doprinos, ja mogu slobodno reći izlasku iz krize ove zemlje. Ubeđeni u dalji oporavak i stabilizaciju, tražili smo, a ovim zakonom pred nama se stvarno i vraćaju penzije na nivo iz oktobra 2014. godine, za nas i sve korisnike penzija to jeste jedna od najznačajnijih novih odredbi ovog zakona, odnosno izmena i dopuna zakona.

Ovaj zakon vidimo kao prvu polaznu kariku u pristupu reformi penzionog sistema u celini. Potrebna je kompleksna, široka i dubiozna transformacija društva na socijalnom planu u smeru ostvarivanja socijalne pravde.

Mnogi elementi, pravci razvoja i na svetskom planu i kod nas, kada je u pitanju tehničko-tehnološki razvoj, automatizacija, robotizacija itd, upućuju na to da se mora pristupiti vrlo krupnom zadatku, a to je reforma penzionog sistema. Ona se ne može uraditi ni brzo, ona mora trajati duži jedan period. Ona zahteva širok društveni dijalog na koji smo mi kao PUPS pozvali već početkom ove godine.

Ona zahteva ne samo ovaj koji je pred nama, nego još niz zakona i propisa. Ona mora biti projektovana i realizovana etapno. Ovaj zakon u tom strateškom projektu će pretrpeti obavezno i neminovno dalju dogradnju i mi ovaj zakon vidimo kao početnu fazu u tom smislu.

Sistem međugeneracijske solidarnosti koji je decenijama trajao i u svetu je preživeo, ostao je u prošlosti nepovratno. Jedan od ciljeva reforme jeste ujedno i najteži u toj reformi, jer mora dovesti do preraspodele na novim osnovama u svim društvima, pa i u našem. Dakle, PUPS je pokrenuo dijalog, nudimo predlog, a ne konačno rešenje. Očekujemo konstruktivnu široku raspravu i zdravu atmosferu. Učesnici u razgovoru neminovno moraju biti reprezentativni sindikati, udruženja i asocijacije penzionera, među prvima Savez penzionera, nevladin sektor, stručna javnost, predstavnici Vlade i sve relevantne političke partije, naravno, i kao konačnu reč ova Skupština.

Ovaj zakon je početni korak u etapi donošenja održivih zakonskih rešenja koja će regulisati problematiku ozbiljne reforme penzionog sistema. Na kraju, predsednik SNS Aleksandar Vučić je pokazao spremnost da deo odgovornosti prepusti i koalicionim partnerima, iako mu to nije bilo potrebno, s obzirom da imaju veliku većinu, pružena nam je kao koalicionom partneru mogućnost da predlažemo rešenja. Mi smo to činili i ovim što sam rekao takođe pokazujemo da činimo i dalje.

Kao pouzdan i konstruktivan partner i deo vladajuće koalicije, PUPS preuzima odgovornost i zato pokreće reformu penzionog sistema, a poslanička grupa PUPS-a, shodno onome što sam izložio, podržaće Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju. Hvala vam.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 24.04.2018.

Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, postavljam pitanje, hajde, može se reći, svima nama, ali pre svega predsednici Skupštine – kada ćemo konačno pristupiti izmenama Poslovnika, jer ovaj Poslovnik, postojeći, je pokazao do sada sve svoje slabosti? Neke se samo mogu nabrojati, a može se nabrajati sat vremena. On dozvoljava da neidentifikovane ličnosti i osobe sede u ovoj sali kada otvaramo sednicu. On dozvoljava mnoge vidove opstrukcije rada Skupštine na sednicama.

Navešću samo jedan primer da mi u zadnjih godinu dana, mislim, baš eklatantnije to je izraženo, kod utvrđivanja dnevnog reda gubimo jedan radni dan. Izračunajmo koliko košta jedan radni dan Skupštine, pa ćemo videti, kada saberemo za godinu dana, koliko na taj način uzmemo para od građana.

Mnoge druge stvari postoje i ne bih nabrajao, niti ulazio u to da sada načinjemo raspravu o tome, ali mislim da postoje svi razlozi da se po hitnom postupku pristupi izmenama i dopunama ili izradi novog Poslovnika o radu ove Skupštine. Hvala lepo.

Imovinska karta

(Beograd, 13.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103267.00 RSD 03.06.2016 -
- Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 65189.00 RSD 01.06.1991 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 108000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 10:24