HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dve ćerke, Danijele i Ivane.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 2
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 30 dana i 6 sati

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 11 meseci i 24 dana i 7 sati

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas govorimo o Predlogu zakona o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu i verujem da ćemo konačno u narednom vremenu razgovarati o ovoj temi, a ne o drugim pitanjima.

Mi iz PUPS-a smo s nestrpljenjem očekivali da na dnevni red Skupštine Republike Srbije dođe jedan ovakav predlog zakona kojim će se delimično ispraviti nepromišljeno prihvaćen zahtevi Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Ne mogu da se otmem utisku da je neko razgovarao i pregovarao, nije bitno ko. Nećemo govoriti sada ko je to razgovarao i pregovarao. Nije ni prvi ni zadnji put da će neko razgovarati i pregovarati i pregovarati u ime naroda i države, ali, dragi prijatelji, drugovi i drugarice, dame i gospodo, braćo i sestre, za nas iz PUPS-a i građane Srbije je bitno da taj neko uvek mora da vodi računa o državnim interesima i interesima naroda i da vodi računa šta potpisuje. U ovom slučaju to tako nije bilo…

Kao što je poznato, Srbija je 2008. godine potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i jedina je zemlja koja je tokom pregovora o pridruživanju EU prihvatila obavezu da liberalizuje tržište poljoprivrednog zemljišta pre nego što postane punopravna članica.

Zakon o potvrđivanju tog Sporazuma u članu 63. doslovce kaže u tački 2. „Po stupanju na snagu ovog Sporazuma Srbija će dopustiti državama članicama EU da stiču svojinu nad nepokretnosti u Srbiji i izjednačiti ih sa građanima Srbije“. Sporazum je stupio na snagu 1. septembra 2013. godine i Sporazumom je predviđeno da 2017. godine, 1. septembra počne primena odredaba ovog Sporazuma koji izjednačava prava građana Srbije i EU pri kupovini poljoprivrednog zemljišta. Time se otvaraju vrata da stranci kupuju poljoprivredno zemljište bez ikakve kontrole.

Hoćemo li to dopustiti? Svakako, mi iz PUPS-a to nećemo prihvatiti, a kada bi se mi pitali, mi ni pedalj naše zemlje ne bi dozvolili da ide u ruke strancima. Poljoprivredno zemljište je dobro od opšteg interesa za Republiku Srbiju u građane Srbije, koje se koriste i za poljoprivrednu proizvodnju i ne može se koristiti u druge svrhe.

Zemljište je jedinstveno i neponovljiv resurs države Srbije i kao takvo treba da ostane u posedu države Srbije i njenih građana. Mi danas govorimo o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu koji će stranim državljanima ograničiti kupovinu zemljišta, što je za nas u PUPS-u u ovom trenutku prihvatljivo.

Ovim predlogom zakona sprečiće se potpuna liberalizacija prema poljoprivrednom zemljištu, što je bilo predviđeno Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju.

Rešenja koja nudi ovaj zakon su iznuđena i pitam se da li je moglo bolje? Svakako da je moglo.

Gospodine ministre, dajte da ovaj zakon popravimo amandmanima. I mi u PUPS kao vladajuća većina i odgovorni ljudi prihvatićemo ovaj zakon, mada naš stav i dalje ostaje – ni pedalj zemlje strancima.

Hteo bih da istaknem da ovim predlogom o izmeni i dopuni ovog zakona ima dobrih rešenja, pre svega, mislim na novouređeni član 72đ, posebno ove četiri tačke kojima se predviđa da lice koje kupuje zemlju je najmanje 10 godina stalno nastanjeno u jedinici lokalne samouprave, gde treba ili želi da kupi zemlju, obrađuje najmanje tri godine to poljoprivredno zemljište, ima registrovano poljoprivredno domaćinstvo i određenu mehanizaciju za obradu tog zemljišta.

Donekle dobra stana ovog zakona je svakako i sprečavanje kupovine zemljišta u većim količinama i dozvola da se mogu kupiti samo dva hektara i dobro je što Republika Srbija ima pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini. Ovaj stav treba dopuniti da ne samo Republika Srbija, nego domaća pravna i fizička lica, vlasnici susednih parcela imaju pravo preče kupovine poljoprivrednog zemljišta u privatnoj svojini koje je predmet pravnog posla iz stava 1. ovog člana.

Mi smo, kao što svi znate, majstori u pronalaženju rupa u zakonu, i u ovom Predlogu zakona ne smemo dozvoliti da takvih rupa bude. U zakonu stoji državljani države članice EU poljoprivredno zemljište u privatnoj svojini, polazeći od Sporazuma, mogu steći pravnim poslom uz naknadu ili bez naknade pod uslovima propisanim ovim zakonom.

Vi ste danas, gospodine ministre, objašnjavali šta će biti sa pravnim licima koje će biti formirana. I ja se pitam šta će biti sa pravnim licima koja će formirati sutra neko pravno lice, a oni su stranci, jer oni će dobiti pravo da kupuju zemljište kao i naša pravna lica. Ovo su ta pitanja koja moramo razrešiti i eventualno amandmanom to popraviti, da se pored državljana država članica EU i svim domaćim pravnim licima, gde su vlasnici ili suvlasnici strani državljani, da se isto stave u kontekst ovih uslova koji su predviđenim ovim tačkama od 1) do 4).

Takođe, ja sam po ovom pitanju podneo jedan amandman i verujem da će taj amandman biti prihvaćen u interesu zaštitite naših građana i naših fizičkih i pravnih lica.

S obzirom da mi imamo obavezu da donesemo određeni zakon kojim smo se obavezali da će Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju biti sproveden, smatram da član 4. treba da se izmeni i da zakon bude usvojen odmah sledećeg dana nakon usvajanja.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra da je Predlog o izmeni i dopunama Zakona o poljoprivrednom zemljištu delimično neutralisao pogubne posledice Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju iz 2008. godine, imajući u vidu da su se druge zemlje izborile u pregovorima za pridruživanje za višegodišnju zabranu prodaje zemlje strancima i nakon ulaska u EU. Danas je o tome bilo dosta reči. Ja bih samo napomenuo neke zemlje kao što su Slovačka ili Hrvatska, izborile su se za višegodišnju zabranu prodaje zemljišta, dok je naš sused Mađarska, koja bi trebala da bude primer i nama, Ustavom zabranila prodaju zemlje strancima.

Ovim zakonom se rešava pitanje ispunjavanja obaveza Republike Srbije koje su preuzete na osnovu SSP između EU, njihovih članica i Republike Srbije i mi kao ozbiljna država moramo se pridržavati tog sporazuma.

Mi iz PUPS bićemo zadovoljni samo ako se ovaj zakon popravi amandmanima, imajući u vidu da 40,5% našeg stanovništva živi u ruralnom području i živi od poljoprivrede.

Mi se sve vreme zalažemo za statusni i materijalni položaj svih socijalno ugroženih kategorija stanovništva, a posebno seoskog stanovništva koje nema uslove za normalan život i rad na selu. Tu mislimo, pre svega, i na 210 hiljada poljoprivrednih penzionera koji primaju penziju od samo 10.000. Ja sve vas pitam – može li se živeti od penzije od 10.000? A, ako tom našem penzioneru poljoprivredniku dovedemo još i kupca, onda svakako možemo razmišljati kako će to biti.

Ta dva hektara koja smo predvideli za prodaju stranim državljanima bilo bi dobro da možemo podeliti ili dati u zakup ili na besplatno korišćenje našim mladim bračnim parovima ili poljoprivrednicima koji žele da obrađuju tu zemlju.

Ja ću, gospodine ministre, iskoristiti priliku i da kažem neke druge reči koje se tiču i PUPS i inicijativa koje je predložio Milan Krkobabić, verujući da ste vi kao ministar poljoprivrede takođe veoma odgovorni i zainteresovani za funkcionisanje i sela i poljoprivrede.

Kao što je poznato, predsednik PUPS gospodin Milan Krkobabić sve vreme dok je bio direktor Pošte Srbije, pored toga što je reorganizovao i stabilizovao JP Pošta Srbije, ostvario dvostruko i trostruko veću dobit, koja je delimično ušla i u budžet Republike Srbije, posebnu brigu je vodio upravo o srpskom selu. Naime, kao direktor Pošte rukovodio se 52 nedelje u godini, 52 pošte, pre svega u seoskom području i na taj način omogućio stanovnicima sela da imaju usluge pošte.

Na samom početku svog ministarskog bitisanja pokrenuo je inicijativu – država Srbija u selima Srbije, gde je upravo sa lokalnom samoupravom u 55 sela, u 11 gradova i opština, doveo lekara, doveo poštara i doveo opštinskog službenika, koji su pružali usluge seoskom stanovništvu. U tom delu, imajući u vidu da sam bio učesnik tih aktivnosti, video sam veliko zadovoljstvo naših sugrađana na seoskom području, pre svega mladih ljudi.

Kao što je svojevremeno promovisao stav da nema viška radnika, nego manjak posla, i za četiri godine svog direktorovanja nije otpustio nijednog radnika od 15.000 radnika, sada promoviše stav da svako selo mora da ima šest osnovnih institucija kako bi se stvorili uslovi za normalan život na selu, a to su škola, ambulanta, zadruga, pošta, dom kulture i crkva i ovde možemo svi skupa i kao država i kao parlament i kao Vlada i ministarstva da pomognemo. Zbog toga je gospodin Milan Krkobabić posle predsednika Srbije Aleksandra Vučića najviđeniji i najcenjeniji političar u selima Srbije.

Ministar Krkobabić, zadužen za regionalni razvoj, za ravnomerni regionalni razvoj i rad javnih i javno-komunalnih preduzeća u Srbiji, pokrenuo je niz drugih inicijativa koje je Vlada delimično usvojila i verovatno će u narednom periodu usvojiti u celosti, što je posebno bitno, pored podrške Vlade Republike Srbije za te inicijative ministra Krkobabića podršku je dao i predsednik Republike Srbije gospodin Aleksandar Vučić, dala je SANU, dao je srpski patrijarh, ali je dala i celokupna srpska javnost.

Vlada Srbije usvojila je program obnove srpskog sela i na taj način možemo vratiti mlade ili zadržati postojeće mlade u tim selima. Jedino na taj način izbeći ćemo sadašnju stvarnost, draga gospodo. U gradovima nema šta da se radi, a u selima nema ko da radi.

Teški uslovi za život, udaljenost od gradova, nedostatak puteva, prodavnica, škola, vrtića, pošta, apoteka, ali i svih drugih pogodnosti koje imaju građani u gradovima usložavaju život na selu. Ne bez razloga gospodin Risto Kostov u listu „Danas“ piše da seljak postane gospodin. Nedosanjani san za Zaharija Trnavčevića u režija Milana Krkobabića.

Citiraću deo članka gospodina Kostova. Novo, veoma hrabro, veoma originalno za modernu Srbiju je što ministar Krkobabić već stvara „kroki“ i udara temelje nove agrarne reforme koja bi ujedno bila promocija nove socijalne politike i novih vrednosti u selu. Konkretno za spas sela, za početak dugog procesa oporavka nudi rešenje koje se teško odbija, da mladim ljudima država ponudi od 20 do 50 hektara državne zemlje na besplatnu obradu i još po 10 hiljada evra za svakog zaposlenog u poljoprivrednom gazdinstvu. Stvaranjem uslova za bolji život na selu i za zadržavanjem mladih na selu ima važnu i bezbednosnu ulogu, s obzirom da je veliki broj napuštenih sela ili sela sa malim brojem stanovnika u pograničnom području.

Zamolio bih vas za malo pažnje. Zemlja i žena se ne ostavljaju. Napuštena žena je nezaštićena. Napuštena zemlja je nebranjena.

Gospodine ministre, ja bih vas molio još jednom da u potpunosti podržite inicijative gospodina ministra Krkobabića, pre svega, razvoj zadrugarstva kao osnov za bolju poljoprivrednu proizvodnju i produktivniju. Ustupanje državnog poljoprivrednom zemljišta mladim bračnim parovima, subvencionisanje radnih mesta u poljoprivrednim gazdinstvima, 10 hiljada po radnom mestu, a po principu subvencionisanja radnih mesta u nekim drugim granama, odnosno pri investicijama nekih stranih i naših investitora, obnova i renoviranje domova kulture, obuka na savremenim računarima.

Verujem da ste vi na Vladi i da su odobrena određena sredstva za sve ove aktivnosti. Sada smo upravo ovih dana imali priliku da otvorimo dve nove zadruge. Pre neki dan imali smo neku konferenciju za novinare sa tim zadrugarima, zadrugama i ti ljudi su prezadovoljni ovom inicijativom i samo tako možemo zadržati mlade ljude na selu, eventualno vratiti neke koji žele da se bave poljoprivredom.

Imamo veliki broj stručnjaka iz poljoprivrednog domena i agronoma, i poljoprivrednih inženjera, i veterinara koji željno očekuju da se angažuju po određenim pitanjima u ovakvim slučajevima.

Za formiranje zadruga, samo bih ponovio i pozivam sve zainteresovane građane Srbije koji žive od poljoprivrede, za novo formiranu zadrugu ministarstvo ili kabinet ministra Krkobabića daje do 50 hiljada evra, a za stare zadruge do 100 hiljada evra koje treba da obnove poljoprivredu i da eventualno zaposle određeni broj ljudi.

Program razvoja zadrugarstva dobio je punu podršku, pre svega, akademijskog odbora za selo SANU, i to je svakako velika stvar, jer mislim da se oko ovih inicijativa gospodina Milana Krkobabića cela država složila, verujem i opozicija i pozicija. Jedino na taj način možemo uspeti da zadržimo naše mlade.

Milan Krkobabić je stalno na terenu. Od zasedanja Vlade Republike Srbije u Nišu i donošenja odluke da se jugoistočna Srbija, odnosno ovih pet upravnih okruga: Nišavski, Toplički, Pirotski, Pčinjski, Jablanički posebno tretiraju. Gospodin Milan Krkobabić je obavio razgovor i obišao sve okruge, razgovarao sa svim predsednicima opština jugoistočne Srbije, a ima ih 41, napravili dogovore gde će lokalna samouprava takođe da učestvuje sa svojim programima i sa svojim kapacitetima i u formiranju zadruga, i u obnovi domova, i u podeli zemljišta, tako da moramo shvatiti da je ovo jedan državni projekat, jedan državni zadatak i kao takav moramo ga podržati.

Ja sam pre neki dan obilazio Pčinjski okrug, sela u opštini Preševo, Bujanovac, Vranja i Vranjske Banje i mogu vam reći da je slika veoma sumorna. Klubovi, omladina, zadružni domovi, sve je to veoma sumorno i u lošem stanju. Molim, imajući u vidu da je za obnovu domova kulture u kabinetu ministra Krkobabića odobreno osam miliona evra za naredne tri godine, pozivam ministra kulture gospodina Vladana Vukosavljevića da i on sa svojih pozicija obezbedi obezbeđena sredstva kako bi pomogli u obnavljanju tih domova. To je jedan od preduslova da zadržimo mlade.

Obnova i oživljavanje srpskog sela, reći ću još jednu rečenicu, u petak, u Nišu, u skupštinskoj sali imamo tribinu na ovu temu gde će biti prisutni svi predsednici tri okruga – Pirotskog, Nišavskog i Topličkog. Gospodine ministre, ako imate predstavnika koga možete poslati u Niš, sutra, u 12 sati, bilo bi nam zadovoljstvo.

Poslanička grupa PUPS će, nakon ove rasprave i rasprave u pojedinostima, nakon poboljšanja kvaliteta ovog zakona kroz usvajanje određenih amandmana koje smo predložili, podržati ovaj zakon. Zahvaljujem na pažnji.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministre u Vladi Republike Srbije, a pitanje može biti i za samog predsednika Vlade.
Kao što je već poznato, u Nišu postoji poslanička kancelarija koja je otvorena 2012. godine na osnovu pilot projekta Skupštine Republike Srbije i Nacionalnog demokratskog instituta. U prethodnom periodu veliki broj građana javljao se kancelariji tražeći određenu pomoć i rešavanje određenih pitanja, ali su se javljala i određena udruženja i nevladine organizacije, ali i neke institucije grada Niša, dajući određene predloge i inicijative.
U okviru Nedelje parlamentarizma, koja je bila od 7. do 13. novembra 2016. godine, poslanička kancelarija u Nišu i odbornička grupa PUPS-a u Skupštini grada Niša, u saradnji sa udruženjima i organizacijama koje se bave statusnim i materijalnim položajem starih osoba, organizovala je tribinu pod nazivom „Aktuelni položaj starih osoba“. Imajući u vidu da veliki broj starih ljudi odlaskom u penziju ili samim staranjem postaje marginalizovan i zaboravljen, pasivan, pa često i diskriminisan, istraživanja pokazuju da oni mogu i nadalje biti korisni članovi društvene zajednice, jer puno znaju, umeju, mogu i žele da menjaju ono što se menjati može.
Humanost jednog društva meri se, između ostalog, i njegovim odnosima prema starima. Stari ljudi zaslužuju da žive svoj život dostojanstveno. Kod nas na desetine hiljada starih živi u bedi, u najdubljem siromaštvu, za njih je život svakodnevna borba, a usamljenost njihov stalni pratilac. Kako je Srbija zemlja sa najstarijim stanovništvom u svetu i Evropi, ukazuje se potreba da se starim ljudima poklanja veća pažnja, od oblasti rada i zapošljavanja, reformi PIO sistema, zdravstvene zaštite starijih, socijalne zaštite starijih, diskriminacije i zanemarivanja starih, do oblasti pružanja usluga jer starost često se pojavljuje kao diskriminatorski uslov.
Godine 2005. doneta je Nacionalna strategija o starenju za period 2006-2015. godina, konceptualno urađena sa preporukama i obavezama Madridskog međunarodnog plana akcija o starenju iz 2002. godine i regionalnom strategijom njegove primene donete od Ekonomske komisije UN-a za Evropu.

Glavni cilj nacionalne strategije je stvaranje integralne i koordinirane politike zasnovane na savremenim naučnim saznanjima i obavezama preuzetim iz navedenih dokumenata, koje će društvo i privredu Republike Srbije, pre svega, zdravstvenu i socijalnu zaštitu…
Ja vas molim ako može malo tiše. Predsedavajući, ja vas molim da dovedete red. Dobro, za ove koji slušaju, nije bitno.
Pre svega zdravstvenu, socijalnu zaštitu, tržište rada, obrazovanje, da uskladi sa demografskim promenama kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.
Savet za pitanja starenja i starosti u februaru mesecu 2011. godine konstituisan je Savet za pitanja starenja i starosti. Vlada Republike Srbije je imenovala taj savet i to je savetodavno telo Vlade Republike Srbije. Želeo bih da saslušate zadatke tog saveta. Zadaci Saveta su da se razmatraju pitanja starosti i starenja koji mere za unapređenje međuresorne saradnje u ovoj oblasti, ispituje i razmatra pitanja društvenog i ekonomskog položaja starih građana, mogućnosti korišćenja njihovih radnih i stvaralačkih potencijala i njihovog učešća u razvoju društva, privrednom i javnom životu, razmatra usklađenost važećih propisa sa osnovnim međunarodnim konvencijama, koje pokreću inicijative za izmene i dopune propisa koja regulišu ova pitanja.
Imam dva pitanja za Vladu, odnosno predsednika Vlade. Imajući u vidu da je strategija doneta 2005. godine za period od 2006. do 2015. godine, šta dalje? Da li će se produžiti njeno važenje ili će se donositi nova strategija o starenju?
I, drugo pitanje, Savet..

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

… za pitanja starenja i starosti od svog konstituisanja 2011. godine, održao je svega dve sednice ili bar toliko sednica je evidentirano, pa me interesuje – gde se mogu naći…(isključen mikrofon)

Imovinska karta

(Niš, 12.03.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 10:32