HADŽI MILORAD STOŠIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Milorad Stošić rođen je 11. avgusta 1954. u selu Dragovac, opština Priština.

Osnovnu školu završio u rodnom mestu, a srednju vojnu školu u Beogradu, smer telekomunikacije.

Vanredno je završio višu vojnu školu pri Vojnoj Akademiji u Beogradu i stekao zvanje oficira telekomunikacija. Radio je na mestu komandira jedinica, kao i na operativno-nastavnim poslovima, poslovima telekomunikacija i poslovima rukovođenja kadrom u više vojnih jedinica.

Penzionisan 1. januara 2004. godine u činu kapetana I klase. Nakon penzionisanja u sklopu Programa PRISMA, na Mašinskom Fakultetu u Nišu, stiče zvanje Menadžera Informacionih Sistema, što mu omogućuje registraciju agencije za informatičke usluge i web dizajn “STOMIL”.

Predsednik je Gradskog odbora Partije ujedinjenih penzionera Srbije u Nišu i potpredsednik Izvršnog odbora PUPS-a.

Nakon izbora 2012. godine izabran je za narodnog poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a mandat mu je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Oženjen, otac dve ćerke, Danijele i Ivane.

Osnovne informacije

Statistika

  • 1
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 7 meseci i 26 dana i 15 sati

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministre u Vladi Republike Srbije, a pitanje može biti i za samog predsednika Vlade.
Kao što je već poznato, u Nišu postoji poslanička kancelarija koja je otvorena 2012. godine na osnovu pilot projekta Skupštine Republike Srbije i Nacionalnog demokratskog instituta. U prethodnom periodu veliki broj građana javljao se kancelariji tražeći određenu pomoć i rešavanje određenih pitanja, ali su se javljala i određena udruženja i nevladine organizacije, ali i neke institucije grada Niša, dajući određene predloge i inicijative.
U okviru Nedelje parlamentarizma, koja je bila od 7. do 13. novembra 2016. godine, poslanička kancelarija u Nišu i odbornička grupa PUPS-a u Skupštini grada Niša, u saradnji sa udruženjima i organizacijama koje se bave statusnim i materijalnim položajem starih osoba, organizovala je tribinu pod nazivom „Aktuelni položaj starih osoba“. Imajući u vidu da veliki broj starih ljudi odlaskom u penziju ili samim staranjem postaje marginalizovan i zaboravljen, pasivan, pa često i diskriminisan, istraživanja pokazuju da oni mogu i nadalje biti korisni članovi društvene zajednice, jer puno znaju, umeju, mogu i žele da menjaju ono što se menjati može.
Humanost jednog društva meri se, između ostalog, i njegovim odnosima prema starima. Stari ljudi zaslužuju da žive svoj život dostojanstveno. Kod nas na desetine hiljada starih živi u bedi, u najdubljem siromaštvu, za njih je život svakodnevna borba, a usamljenost njihov stalni pratilac. Kako je Srbija zemlja sa najstarijim stanovništvom u svetu i Evropi, ukazuje se potreba da se starim ljudima poklanja veća pažnja, od oblasti rada i zapošljavanja, reformi PIO sistema, zdravstvene zaštite starijih, socijalne zaštite starijih, diskriminacije i zanemarivanja starih, do oblasti pružanja usluga jer starost često se pojavljuje kao diskriminatorski uslov.
Godine 2005. doneta je Nacionalna strategija o starenju za period 2006-2015. godina, konceptualno urađena sa preporukama i obavezama Madridskog međunarodnog plana akcija o starenju iz 2002. godine i regionalnom strategijom njegove primene donete od Ekonomske komisije UN-a za Evropu.

Glavni cilj nacionalne strategije je stvaranje integralne i koordinirane politike zasnovane na savremenim naučnim saznanjima i obavezama preuzetim iz navedenih dokumenata, koje će društvo i privredu Republike Srbije, pre svega, zdravstvenu i socijalnu zaštitu…
Ja vas molim ako može malo tiše. Predsedavajući, ja vas molim da dovedete red. Dobro, za ove koji slušaju, nije bitno.
Pre svega zdravstvenu, socijalnu zaštitu, tržište rada, obrazovanje, da uskladi sa demografskim promenama kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starih ljudi.
Savet za pitanja starenja i starosti u februaru mesecu 2011. godine konstituisan je Savet za pitanja starenja i starosti. Vlada Republike Srbije je imenovala taj savet i to je savetodavno telo Vlade Republike Srbije. Želeo bih da saslušate zadatke tog saveta. Zadaci Saveta su da se razmatraju pitanja starosti i starenja koji mere za unapređenje međuresorne saradnje u ovoj oblasti, ispituje i razmatra pitanja društvenog i ekonomskog položaja starih građana, mogućnosti korišćenja njihovih radnih i stvaralačkih potencijala i njihovog učešća u razvoju društva, privrednom i javnom životu, razmatra usklađenost važećih propisa sa osnovnim međunarodnim konvencijama, koje pokreću inicijative za izmene i dopune propisa koja regulišu ova pitanja.
Imam dva pitanja za Vladu, odnosno predsednika Vlade. Imajući u vidu da je strategija doneta 2005. godine za period od 2006. do 2015. godine, šta dalje? Da li će se produžiti njeno važenje ili će se donositi nova strategija o starenju?
I, drugo pitanje, Savet..

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 08.12.2016.

… za pitanja starenja i starosti od svog konstituisanja 2011. godine, održao je svega dve sednice ili bar toliko sednica je evidentirano, pa me interesuje – gde se mogu naći…(isključen mikrofon)

Peto vanredno zasedanje, 17.02.2016.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas ću govoriti o tri predloga zakona sa ove rasprave, a to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom.
U oblasti zaštite i unapređenja životne sredine, izuzetno je značajno finansiranje, administrativni i institucionalni kapaciteti, edukacija i dostupnost informacija. Republika Srbija je potvrdila Konvenciju o dostupnosti informacija o učešću javnosti u donošenju odluka i pravnu zaštitu u pitanjima životne sredine, odnosno Arhuska konvencija koja je doneta 12. maja 2009. godine. Arhuskom konvencijom u članu 5. stav 2. predviđa se uspostavljanje registra sa informacijama o životnoj sredini.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, predviđeno je članom 15. uspostavljanje i vođenje nacionalnog meta registra za informacije o životnoj sredini kao elektronsku bazu podataka i portal ka postojećim bazama i dokumentima sa informacijama iz oblasti životne sredine, različitih organa i organizacija i da su organi i organizacije dužni da u redovnim vremenskim intervalima ažuriraju podatke nacionalnom meta registru.
Formiranjem i redovnim ažuriranjem nacionalnog meta registra, javnost će biti omogućen lak, brz i jednostavan pristup informacijama o životnoj sredini, a takođe će biti omogućena i unapređena opšta dostupnost informacija iz ove oblasti. Za informacije koje nisu dostupne u elektronskom ili drugom obliku, nacionalni meta registar će dati informaciju organu ili organizaciji koja je nadležna za traženje informacija i kome se treba obratiti za pristup traženoj dokumentaciji ili informaciji. Na ovaj način, biće uspostavljen efikasan informacioni sistem u skladu sa strategijom za primenu Arhuske konvencije.
Izmenom zakona precizno je definisano dostavljanje informacija o životnoj sredini na zahtev, u cilju što efikasnije dostupnosti informacija. Članom 19. predviđeno je širenje informacija o životnoj sredini što podrazumeva da su organi javne vlasti dužni da obezbede da se informacije o životnoj sredini koje poseduju ili čuvaju u njihovo ime aktivno i sistematski šire javnosti, posebno putem sredstava kompjuterske, telekomunikacione ili elektronske tehnologije.
Kako je jako bitno da se informacije objavljuju i kako su organi javne vlasti dužni da redovno ažuriraju, redovno objavljuju informacije o životnoj sredini, smatram da je potrebno da svakom organu javne vlasti, nadležnom za zaštitu životne sredine, omogući formiranje i održavanje posebnog sajta na kome će biti tehničkih mogućnosti i dovoljno prostora za objavljivanje svih podataka, informacija, dokumenata, studija, planova, izveštaja, propisa, ugovora i sve što je od značaja za javnost i druge organe i organizacije iz oblasti zaštite životne sredine.
Trenutno se deo ovih informacija u gradu Nišu može videti na sajtu grada Niša, ali je potrebno formirati sajt Uprave za privredu i održivi razvoj, zaštitu životne sredine sa tehničkim mogućnostima i dovoljno prostora za objavljivanje ovih podataka, s obzirom da je uprava nadležna, između ostalog i za zaštitu životne sredine.
Šezdeset posto svih propisa u domenu životne sredine, sprovode se na lokalnom nivou i najveći zahtevi u procesu evropskih integracija, upravo su u ovoj oblasti. Kako bi lokalne samouprave mogle da odgovore postavljenim zahtevima, neophodno je obezbediti i finansijske, administrativne kapacitete i finansijske uslove za sve lokalne samouprave.
Članom 21. definisana su sredstava za finansiranje zaštite životne sredine, a članom 22. definisana je najznačajnija podsticajna, odnosno finansijska mera koja će realizovati kroz izmene Zakona o zaštiti životne sredine, a to je osnivanje zelenog fonda Republike Srbije, kojim će se realizovati i mere sprovođenja politike zaštite životne sredine u Republici Srbiji u oblasti finansiranja zaštite životne sredine.
Predloženo rešenje je jako pozitivno, jer omogućava dalje funkcionisanje finansiranja sistema zaštite životne sredine koje je bilo neophodno nakon ukidanja fonda za zaštitu životne sredine 2012. godine.
Grad Niš, kao i druge lokalne samouprave je uz pomoć fonda za zaštitu životne sredine započeo 2010. godine realizaciju projekta sanacije, dekultivacije i zatvaranja deponije Bubanj, koja spada u nesanitarne deponije. Deo projekta je realizovan do 2012. godine, ali nakon ukidanja fonda 2012. godine, koji nije više bio u mogućnosti da finansira predmetni projekat, radovi na sanaciji su prekinuti i čeka se dalje razrešavanje ovog ključnog problema koji zahteva velika novčana sredstava.
Očekujemo da će se formiranjem zelenog fonda Republike Srbije, iznaći mogućnost za nastavak ovih projekata koji su započeti u više lokalnih samouprava i da će se rešiti jedan od prioritetnih problema s kojim se susreće grad Niš. Sanacijom, dekultivacijom i zatvaranjem postojeće nesanitarne deponije na Bubnju, biće sprečeno dalje zagađivanje i dalja degradacija životne sredine, a građanima koji žive u okruženju biće poboljšani uslovi života.
Formiranjem zelenog fonda biće omogućena realizacija prioritetnih projekata u oblasti zaštite životne sredine na teritoriji Republike Srbije, u cilju što efikasnijeg rešavanja najvećih problema i dostizanja ciljeva u domenu zaštite životne sredine.
Održivim sistemom finansiranja u sistemu zaštite životne sredine i dostizanju ciljeva na terenu biće omogućeno rešavanje problema u domenu regulative, kapaciteta i kontrole jačanjem institucionalnih kapaciteta, finansijskih momenata i administrativnih kapaciteta.
Oblast zaštite i unapređenja životne sredine je ogromna. Zahteva ogromna sredstva za rešavanje dugogodišnjih prioritetnih problema u oblasti upravljanja vodama, upravljanja otpadom u oblasti klimatskih promena i industrijskog zagađenja. Uspostavljanjem zelenog fonda kao jednog od ključnih mehanizama finansiranja zaštite životne sredine u zemlji, treba da doprinesu unapređenju zaštite životne u celini, u Republici Srbiji.
Lokalne samouprave imaju svoje budžetske fondove za zaštitu životne sredine koji su namenski, a u Nišu se konkretno taj fond puni iz eko takse, ali su ti fondovi nedovoljni za kapitalne projekte. Članom 33. predviđeno je da autonomna pokrajina odnosno jedinica lokalne samouprave je dužna da donese program zaštite životne sredine, akcione odnosno sanacione planove iz člana 68. zakona, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Donošenjem programa zaštite životne sredine sa akcionim planom akcionih odnosno sanacionih planova je od izuzetnog značaja za upravljanje zaštitom životne sredine, a u cilju efikasnije zaštite životne sredine je jačanje kapaciteta i unapređivanje monitoringa.
Nešto bih kratko o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o upravljanju otpadom. Predlog zakona o izmenama Zakona o upravljanju otpadom je jedan od najvažnijih novih zakonskih rešenja, jer je neadekvatno odlaganje otpada jedan od najvećih ekoloških problema u Srbiji. Ovim zakonom biće omogućeno uspostavljanje integralnog sistema upravljanja otpadom, praćenje otpada od nastanka preko njegovog sakupljanja, transporta, skladištenja, tretmana do konačnog odlaganja, posebno dajući akcenat polovnoj upotrebi i reciklaži otpada, izdavanju sekundarnih sirovina, korišćenju energenata kao i o pravilnom odlaganju.
Odredbama Predloga zakona, propisane su i obaveze autonomne pokrajine odnosno jedinice lokalne samouprave, da usklade svoje planove upravljanja otpadom kao i rokove u kojima jedinice lokalne samouprave moraju da urede i organizuju selekciju i odvojeno sakupljanje otpada radi reciklaže, da organizuju i opreme centre za sakupljanje otpada iz domaćinstva, da izrade popis uređenih deponija, da izrade evidenciju i projekte sanacije i rekultivacije, da u sporazumu sa jednom ili više jedinica lokalne samouprave odrede lokaciju za izgradnju i rad postrojenja za skladištenje, tretman ili odlaganje otpada na svojoj teritoriji, a sve u cilju zaštite životne sredine.
Takođe ću nešto kratko o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode. Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prirode precizirane su definicije ekološke mreže, geoparka i objekata geonasleđa. Izmenjeni su i dopunjeni delovi o planovima upravljanja zaštićenim područjima i o pravima i dužnostima čuvara koji dobijaju status službenog lica. U delu vezanom za konvenciju izmenjeni su pored ostalog članovi o uslovima za držanje živih primeraka divljih životinja u zatočeništvu i trgovina strogo zaštićenim i zaštićenim divljim vrstama životinja.
Pozivam sve poslanike da daju pun doprinos u sprovođenju i implementaciji ovih zakona, ali istovremeno apelujem na sve građane Srbije da uzmemo svi zajedno učešće u zaštiti životne sredine i prirode i jedino tako možemo budućim generacijama da ostavimo prirodu na dalje korišćenje.
Poslanička grupa PUPS-a će nakon ove rasprave i rasprave o pojedinostima i poboljšanju kvaliteta ovih zakona kroz usvajanje određenih zakona i amandmana u Danu za glasanje podržati ovaj zakon, kao i ostale zakone iz ove rasprave.
Zahvaljujem na pažnji.

Imovinska karta

(Niš, 12.03.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104933.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 47327.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 104906.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 10:32