MILENA ĆORILIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena 1944. godine. Živi u Šabcu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista u penziji.

Predsednica Gradskog udruženja penzionera u Šabcu. Članica Predsedništva PUPS-a.

Za mesto narodne poslanice izabrana je na izborima 2014. godine, a nakon izbora 2016. godine potvrđen joj je mandat.

Osnovne informacije

Statistika

  • 3
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 11 dana i 1 sat

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 20 dana i 11 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 22 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ne želim da oduzimam previše vremena u raspravi koja se odnosi na ovu oblast koja teško da može izazvati velike ideološke razlike između poslanika.

Mislim da nema nikog ko bi iz istih razloga mogao da se protivi usvajanju ovih nekoliko međunarodnih sporazuma koji se odnose na zaštitu životne sredine. Ako se zaista želi da ta zaštita ima stvarnog efekta, za nju ne postoje političke državne granice, već naprotiv, na njoj zajednički i koordinisano moraju raditi više država na koje se ta konkretna problematika odnosi.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, one se po svojoj formi vrlo kratko i odnose na zahtev da se poštuju uslovi za zaštitu životne sredine. Ukoliko se koriste podsticajna sredstva iz evropskih IPARD fondova i iskoristi mogućnost da se sredstva iz budžetskog tzv. zelenog fonda koriste za sufinansiranje određenih projekata za zaštitu životne sredine, mogu se očekivati dobri rezultati.

Predloženim odredbama u predloženom zakonu o izmenama i dopunama o zaštiti životne sredine suštinski se nema šta zameriti. NJihovim usvajanjem omogućiće se lakše i brže realizovanje tih projekata iz oblasti zaštite životne sredine.

Mislim da nam je upravo to i neophodno. Činjenica je da na našim prostorima postoji dosta ekoloških problema koji ne samo da ugrožavaju biljni i životinjski svet, već neposredno i naše građane.

Podsetimo se da smo bili neprijatno iznenađeni kada smo pre izvesnog vremena iz medija saznali informacije o zakopanim skrivenim buradima sa opasnim materijama.

Svakako treba pohvaliti napore koje je Ministarstvo za zaštitu životne sredine uložilo da se ti problemi otkriju i preduzmu sve mere za njihovo saniranje, ali to je, nažalost, samo vrh ledenog brega, jer postoje daleko opasniji problemi koji su čak svima i vidljivi.

Primera radi, gotovo mnogi su upoznati sa slučajem bivše Hemijske industrije „Viskoza“ u Loznici. Ja ne želim da ovde ulazim u raspravu ko je odgovoran zašto je taj nekadašnji gigant sa 12.000 zaposlenih vremenom totalno propao, niti je to tema današnje diskusije. Ono što je meni, a verujem i svim građanima tog kraja, potpuno neshvatljivo je to da se o tim napuštenim postrojenjima ne vodi dovoljno računa. Utisak je, i pored evidencije šta se sve tamo od opasnih materija još nalazi, da je sve to izloženo pomalo nebrizi i zubu vremena.

U nekoliko navrata su se iz ovog ili onog razloga u toj bivšoj fabrici dešavale različite nezgode, jer su bili ugroženi ljudski životi. Samo pukom srećom i efikasnim reagovanjem protivpožarne policije, nisu prerasle u prave ekološke katastrofe, što ne znači da tako nešto nije moguće u budućnosti.

Istina je da je grad Loznica odgovorno, savesno i blagovremeno reagovao na sve situacije u vezi sa otklanjanjem opasnog materijala i izveštavao sve odgovorne institucije, posebno Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Ali, nije u pitanju samo Loznica, jer mi imamo još takvih velikih problema sa zapuštenim ili potpuno napuštenim hemijskim fabrikama i njihovim delovima od Šapca do Prahova i od Pančeva do Kruševca.

Generacija penzionera je svojevremeno stvorila mnoge fabrike u hemijskoj i drugim industrijama, kojih danas, nažalost, nema. Molimo mlađe generacije, radno sposobne, da učine napor i saniraju, odnosno uklone ostatke tih fabrika, kako se ne bi ugrozila životna sredina i da izgrade nove.

Usvajanjem ovih izmena i dopuna otvara se mogućnost da se novčana sredstva efikasnije troše u zaštiti životne sredine.

Apelovala bih kako na ministarstvo, tako i na lokalnu zajednicu, da zajedničkim snagama počnu da rade na rešavanju ovih problema. Zapravo, tamo gde to do sada nije učinjeno, treba da se naprave konkretni planovi i projekti za saniranje potencijalnih ekoloških bombi. U tom smislu, treba da se obezbede sredstva na nivou lokala i Republike za njihovu realizaciju.

Naše građane ne interesuje ko je za to nadležan, da li je to Republika, grad, privredno društvo ili stečajne sudije i upravnici, već samo žele za sebe i svoje potomke zdravu životnu sredinu.

Mislim da su ovo veoma važna pitanja na kojima se mora kontinuirano raditi.

Poslanička grupa PUPS, kao što je već rekla koleginica, će svakako u danu za glasanje podržati usvajanje ovih zakona. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 22.06.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Iako je osnovni tekst usvojen pre pola godine, iako sam mišljenja da treba izbegavati ovakvu praksu da se zakoni menjaju u kratkom vremenskom periodu po usvajanju, u ovom slučaju se svi možemo složiti da je to opravdan potez, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da usvojeni i trenutno važeći tekst zakona još uvek nije ni počeo da se primenjuje, odnosno biće u primeni od 1. jula, gde se s toga ovakav postupak može opravdati željom da se zakonski tekst u potpunosti i poboljša pre samog početka njegove primene.

Neću se zadržavati na nekim tehničkim poboljšanjima i ispravkama koje se odnose na izračunavanje osnovice planiranih naknada i davanja. Ono što je od značaja je izmena planirana u članu 23. postojećeg zakonskog teksta, a koja se odnosi na roditeljske dodatke. Umesto dosadašnje uopštene odredbe u kojoj se predviđalo da visinu i način usklađivanja i isplatu davanja propisuje Vlada, sada će biti propisana precizna visina iznosa tih davanja. Oni su predviđeni u različitim iznosima i u dinamici isplate od jednokratne isplate od 100.000 dinara za prvo dete, pa do mesečnog davanja od po 18.000 dinara tokom 10 godina od rođenja, za četvrto dete.

Ono što je važno naglasiti je to da je izmenama istog člana predviđeno da će se ovi iznosi korigovati dva puta godišnje sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u državi, pa će tako biti osigurani od potencijalnog obezvređivanja.

Procedura za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava je krajnje pojednostavljena i ona će moći da se ostvari, već po rođenju deteta u zdravstvenoj ustanovi elektronskim putem. Sa druge strane, u članovima 24. i 25. predviđena su i neka ograničenja, odnosno situacija u kojima će doći do obustave isplate ovih naknada, a one su vezane za elementarne zahteve, poštovanja postojeći zakonskih propisa u čuvanju i vaspitavanju dece, kao što su redovno pohađanje predškolske i školske nastave, vakcinisanje, kao i zahtev da prebivalište roditelja i dece bude u Srbiji.

U članu 12. predloženih izmena i dopuna, predviđa se da će se prava na roditeljske dodatke za decu koja su rođena u periodu od decembra prošle godine do juna ove godine uskladiti sa iznosima koji su predviđeni za decu rođenu posle 1. jula, tako da će i njihov položaj po stupanju na snagu ovog zakona biti poboljšan, što je dobro.

Imajući u vidu ovu izmenu, mislim da je dobro što su ovi iznosi sada određeni zakonom i time zaštićeni od neke olake promene ili ukidanja u budućem periodu čime se pokazuje ozbiljnost i namera da se istraje u ovoj meri populacione politike. Takođe je značajno, što se uvidela potreba da se nađe formula za zaštitu od potencijalnog obezvređivanja vrednosti tih davanja, što je od velikog značaja budućim roditeljima koji će moći sa većim stepenom izvesnosti da planiraju svoje porodične budžete. Naravno, uvek je ključno pitanje, visine i iznosa ovih davanja i da li su mogli da budu veći? Svakako bih želela, a posebno mi penzioneri bake i deke, da ovi iznosi budu što veći. Međutim, morate imati u vidu i realne mogućnosti, odnosno ekonomsku snagu za isplatu.

Takođe, ova prava novčana davanja neće isključivati stimulativne mere sa lokalnog nivoa koje, koliko znam, postoje u različitom obimu u našim opštinama. U nekim opštinama je to posebno za pohvalu, jer su dosta visoki, ne visoki, nikad ne mogu biti visoki, nego su lepi iznosi, tako da bi sve to trebalo da daje jednu pristojnu podršku koja bi trebala da ohrabri mlade ljude za stvaranje porodice i rađanje. U tom smislu poslanička grupa PUPS-a će dati svoju podršku za usvajanje ovog zakonskog predloga, kao i ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 04.06.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ukratko ću se osvrnuti na neke aspekte dva zakonska predloga koja su međusobno povezana, a odnose na oblast platnih usluga.

Ova oblast bankarskog poslovanja sa pojavom interneta, savremenih sredstava elektronskih komunikacija, koja omogućuju brz protok informacija u realnom vremenu, doživela je veliku ekspanziju. Danas gotovo da nema bankarskih klijenata koji ne koriste neku od vrsta ovih usluga, odnosno imaju debitne ili kreditne kartice i koriste ih u svakodnevnom životu.

Stoga, od značaja je da se ova oblast precizno reguliše, kako u pravcu stvaranja veće sigurnosti korisnika ovih usluga, tako i u pravcu stvaranja bolje, odnosno zdravije konkurencije među samim bankama koje pružaju platne usluge.

Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o platnim uslugama donosi niz novina koje su vezane za oblast platnih računa. Narodna banka Srbije će dobiti ovlašćenje da propiše listu od najmanje deset usluga koje su povezane sa platnim uslugama, a za koje se plaćaju naknade.

Davalac usluga će najmanje jednom godišnje morati da obavesti korisnika o svim uslugama koje su povezane sa platnim računom, ali najznačajniju promenu nosi dodavanje člana 73i, kojim će se otvoriti mogućnost korisnicima ovih usluga da znatno lakše i brže, bez komplikovanih procedura i formalnosti, promene pružaoca tih usluga, odnosno izaberu drugu banku kod koje žele da otvore platni račun u roku od svega pet radnih dana.

Najveći deo tog posla, koji se odnosi na razmenu ličnih podataka i podataka o stanjima na računima, banke će obavljati u međusobnoj komunikaciji, čime će klijenti biti sigurniji da traže one davaoce usluge koji će im ponuditi povoljnije uslove za otvaranje računa, a time će se afirmisati sloboda izbora i princip konkurencije u poslovanju.

Sa druge strane, i banka će dobiti izvesne pogodnosti koje se ogledaju u jasnije definisanim mogućnostima za raskid ugovora sa korisnikom u slučaju da on koristi račun u protivpravne svrhe, ili ako se na tom računu ne vrši nikakva transakcija u određenom vremenu.

U predloženim izmenama i dopunama predviđeni su i postupci saradnje sa organima EU i odredbe koje uređuju ovu oblast, a koje će se primenjivati po pristupanju Srbije EU.

Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija, na osnovu platnih kartica treba da detaljnije uredi međubankarske odnose u ovakvoj vrsti transakcija, pa se predviđaju maksimalne visine iznosa za naknade za međubankarske transakcije, kako i kao da se u jednoj platnoj kartici mogu uključiti dva ili više platnih brendova.

Ono što bi svakako trebalo pohvaliti, u predloženim zakonskim tekstovima je što u njima je jasno iskazano načelo zabrane diskriminacije klijenata, što je naročito važno za nas penzionere.

I dalje nije redak slučaj da se stariji sugrađani neretko stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale kada je reč o nezakonitim naplaćivanjima raznih provizija, otežanom ili čak i u potpunosti onemogućenom dobijanju dugoročnijih kredita i pozajmica, pa i u neizlaženju u susret prilikom dugog čekanja u redovima. Nadam se da će primenom predloženih izmena i dopuna ova praksa biti svedena na minimum.

Ako se ima u vidu da će u budućnosti sve više finansijske transakcije biti obavljene ovim putem, da je to trend koji se jasno pokazuje u razvijenim državama, uz mogućnost da se gotov novac koji danas poznajemo skoro u potpunosti potisne iz prometa, onda se usvajanje ovih zakonskih predloga, nameće kao značajan prioritet u pravcu stvaranja povoljnijih uslova poslovanja građana i privrede i ubrzanja novčanog prometa, kao i smanjenje sive ekonomije.

Zbog toga što nova rešenja obezbeđuju bolji odnos i položaj za građane, a posebno za starije sugrađane, poslanička grupa PUPS će podržati sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.

Imovinska karta

(Šabac, 06.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 57000.00 RSD 01.05.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 10:37