MILENA ĆORILIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena 1944. godine. Živi u Šabcu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista u penziji.

Predsednica Gradskog udruženja penzionera u Šabcu. Članica Predsedništva PUPS-a.

Za mesto narodne poslanice izabrana je na izborima 2014. godine, a nakon izbora 2016. godine potvrđen joj je mandat.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 0
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 8 meseci i 24 dana i 8 sati

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 10 meseci i 26 dana i 3 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Osmo vanredno zasedanje , 22.06.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, pred nama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

Iako je osnovni tekst usvojen pre pola godine, iako sam mišljenja da treba izbegavati ovakvu praksu da se zakoni menjaju u kratkom vremenskom periodu po usvajanju, u ovom slučaju se svi možemo složiti da je to opravdan potez, pogotovo ako se ima u vidu činjenica da usvojeni i trenutno važeći tekst zakona još uvek nije ni počeo da se primenjuje, odnosno biće u primeni od 1. jula, gde se s toga ovakav postupak može opravdati željom da se zakonski tekst u potpunosti i poboljša pre samog početka njegove primene.

Neću se zadržavati na nekim tehničkim poboljšanjima i ispravkama koje se odnose na izračunavanje osnovice planiranih naknada i davanja. Ono što je od značaja je izmena planirana u članu 23. postojećeg zakonskog teksta, a koja se odnosi na roditeljske dodatke. Umesto dosadašnje uopštene odredbe u kojoj se predviđalo da visinu i način usklađivanja i isplatu davanja propisuje Vlada, sada će biti propisana precizna visina iznosa tih davanja. Oni su predviđeni u različitim iznosima i u dinamici isplate od jednokratne isplate od 100.000 dinara za prvo dete, pa do mesečnog davanja od po 18.000 dinara tokom 10 godina od rođenja, za četvrto dete.

Ono što je važno naglasiti je to da je izmenama istog člana predviđeno da će se ovi iznosi korigovati dva puta godišnje sa kretanjem indeksa potrošačkih cena u državi, pa će tako biti osigurani od potencijalnog obezvređivanja.

Procedura za podnošenje zahteva za ostvarivanje prava je krajnje pojednostavljena i ona će moći da se ostvari, već po rođenju deteta u zdravstvenoj ustanovi elektronskim putem. Sa druge strane, u članovima 24. i 25. predviđena su i neka ograničenja, odnosno situacija u kojima će doći do obustave isplate ovih naknada, a one su vezane za elementarne zahteve, poštovanja postojeći zakonskih propisa u čuvanju i vaspitavanju dece, kao što su redovno pohađanje predškolske i školske nastave, vakcinisanje, kao i zahtev da prebivalište roditelja i dece bude u Srbiji.

U članu 12. predloženih izmena i dopuna, predviđa se da će se prava na roditeljske dodatke za decu koja su rođena u periodu od decembra prošle godine do juna ove godine uskladiti sa iznosima koji su predviđeni za decu rođenu posle 1. jula, tako da će i njihov položaj po stupanju na snagu ovog zakona biti poboljšan, što je dobro.

Imajući u vidu ovu izmenu, mislim da je dobro što su ovi iznosi sada određeni zakonom i time zaštićeni od neke olake promene ili ukidanja u budućem periodu čime se pokazuje ozbiljnost i namera da se istraje u ovoj meri populacione politike. Takođe je značajno, što se uvidela potreba da se nađe formula za zaštitu od potencijalnog obezvređivanja vrednosti tih davanja, što je od velikog značaja budućim roditeljima koji će moći sa većim stepenom izvesnosti da planiraju svoje porodične budžete. Naravno, uvek je ključno pitanje, visine i iznosa ovih davanja i da li su mogli da budu veći? Svakako bih želela, a posebno mi penzioneri bake i deke, da ovi iznosi budu što veći. Međutim, morate imati u vidu i realne mogućnosti, odnosno ekonomsku snagu za isplatu.

Takođe, ova prava novčana davanja neće isključivati stimulativne mere sa lokalnog nivoa koje, koliko znam, postoje u različitom obimu u našim opštinama. U nekim opštinama je to posebno za pohvalu, jer su dosta visoki, ne visoki, nikad ne mogu biti visoki, nego su lepi iznosi, tako da bi sve to trebalo da daje jednu pristojnu podršku koja bi trebala da ohrabri mlade ljude za stvaranje porodice i rađanje. U tom smislu poslanička grupa PUPS-a će dati svoju podršku za usvajanje ovog zakonskog predloga, kao i ostalih zakona koji se nalaze na dnevnom redu današnje sednice. Hvala.

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 04.06.2018.

Poštovani potpredsedniče, poštovana guvernerko sa saradnicima, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, ukratko ću se osvrnuti na neke aspekte dva zakonska predloga koja su međusobno povezana, a odnose na oblast platnih usluga.

Ova oblast bankarskog poslovanja sa pojavom interneta, savremenih sredstava elektronskih komunikacija, koja omogućuju brz protok informacija u realnom vremenu, doživela je veliku ekspanziju. Danas gotovo da nema bankarskih klijenata koji ne koriste neku od vrsta ovih usluga, odnosno imaju debitne ili kreditne kartice i koriste ih u svakodnevnom životu.

Stoga, od značaja je da se ova oblast precizno reguliše, kako u pravcu stvaranja veće sigurnosti korisnika ovih usluga, tako i u pravcu stvaranja bolje, odnosno zdravije konkurencije među samim bankama koje pružaju platne usluge.

Predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o platnim uslugama donosi niz novina koje su vezane za oblast platnih računa. Narodna banka Srbije će dobiti ovlašćenje da propiše listu od najmanje deset usluga koje su povezane sa platnim uslugama, a za koje se plaćaju naknade.

Davalac usluga će najmanje jednom godišnje morati da obavesti korisnika o svim uslugama koje su povezane sa platnim računom, ali najznačajniju promenu nosi dodavanje člana 73i, kojim će se otvoriti mogućnost korisnicima ovih usluga da znatno lakše i brže, bez komplikovanih procedura i formalnosti, promene pružaoca tih usluga, odnosno izaberu drugu banku kod koje žele da otvore platni račun u roku od svega pet radnih dana.

Najveći deo tog posla, koji se odnosi na razmenu ličnih podataka i podataka o stanjima na računima, banke će obavljati u međusobnoj komunikaciji, čime će klijenti biti sigurniji da traže one davaoce usluge koji će im ponuditi povoljnije uslove za otvaranje računa, a time će se afirmisati sloboda izbora i princip konkurencije u poslovanju.

Sa druge strane, i banka će dobiti izvesne pogodnosti koje se ogledaju u jasnije definisanim mogućnostima za raskid ugovora sa korisnikom u slučaju da on koristi račun u protivpravne svrhe, ili ako se na tom računu ne vrši nikakva transakcija u određenom vremenu.

U predloženim izmenama i dopunama predviđeni su i postupci saradnje sa organima EU i odredbe koje uređuju ovu oblast, a koje će se primenjivati po pristupanju Srbije EU.

Predlog zakona o međubankarskim naknadama i posebnim pravilima poslovanja kod platnih transakcija, na osnovu platnih kartica treba da detaljnije uredi međubankarske odnose u ovakvoj vrsti transakcija, pa se predviđaju maksimalne visine iznosa za naknade za međubankarske transakcije, kako i kao da se u jednoj platnoj kartici mogu uključiti dva ili više platnih brendova.

Ono što bi svakako trebalo pohvaliti, u predloženim zakonskim tekstovima je što u njima je jasno iskazano načelo zabrane diskriminacije klijenata, što je naročito važno za nas penzionere.

I dalje nije redak slučaj da se stariji sugrađani neretko stavljaju u nepovoljniji položaj u odnosu na ostale kada je reč o nezakonitim naplaćivanjima raznih provizija, otežanom ili čak i u potpunosti onemogućenom dobijanju dugoročnijih kredita i pozajmica, pa i u neizlaženju u susret prilikom dugog čekanja u redovima. Nadam se da će primenom predloženih izmena i dopuna ova praksa biti svedena na minimum.

Ako se ima u vidu da će u budućnosti sve više finansijske transakcije biti obavljene ovim putem, da je to trend koji se jasno pokazuje u razvijenim državama, uz mogućnost da se gotov novac koji danas poznajemo skoro u potpunosti potisne iz prometa, onda se usvajanje ovih zakonskih predloga, nameće kao značajan prioritet u pravcu stvaranja povoljnijih uslova poslovanja građana i privrede i ubrzanja novčanog prometa, kao i smanjenje sive ekonomije.

Zbog toga što nova rešenja obezbeđuju bolji odnos i položaj za građane, a posebno za starije sugrađane, poslanička grupa PUPS će podržati sve zakone koji se nalaze na dnevnom redu današnjeg zasedanja. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 02.04.2015.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani narodni poslanici, Zakon o inspekcijskom nadzoru koji danas razmatramo treba da rešava sva sporna pitanja vezana za postupanje inspekcije u okviru državne uprave. Poslove inspekcijskog nadzora obavlja mali broj izvršilaca državnih službenika kod ogromnog broja subjekata nadzora, pa je velika verovatnoća da pojedine inspekcije kod pojedinih subjekata nadzora ne dolaze godinama, a naročito gde se obavlja delatnost van gradova i sedišta opština. Kada dođe neka inspekcija striktno se ograničava u okviru svojih ovlašćenja pri čemu i kada registruje nepravilnosti iz nadležnosti drugih inspekcija to ne evidentiraju svojim zapisnicima i ne obaveštavaju druge inspekcije o nepravilnostima koje uočavaju na terenu.

Ovaj zakon obavezuje sve inspektore bez obzira u okviru koje inspekcije deluje da u postupku inspekcijskog nadzora evidentiraju i nepravilnosti koje uoče iz nadležnosti druge inspekcije i da blagovremeno obaveste nadležnu inspekciju radi daljeg postupanja i preduzimanja mera. Ovim zakonskim rešenjem stvaraju se uslovi da nedostaci budu evidentirani i da će se brže otklanjati jer praktično u njihove detekcije učestvuje veliki broj službenika državne uprave, odnosno inspektora.

Primera radi, ako nadzor vrši veterinarska inspekcija, poljoprivredna inspekcija ili tržišna inspekcija, pa u postupku utvrdi da zaposleni nema obavljen sanitarni pregled logično je da to evidentira u zapisnik i da o tome obavesti nadležnu sanitarnu inspekciju. Takođe, ako nadzor vrši bilo koja inspekcija između ostalog utvrdi da zatečeno licu u procesu rada nema zaključen odgovarajući ugovor sa poslodavcem, logično je da o tome obavesti poresku upravu i inspekciju rada.

Od ovog zakona se najviše očekuje da će dati velike rezultate u pogledu eliminacije bespravnog rada, rasprostranjenog u Srbiji, a koji je pokretač sive ekonomije. Poznato je da ogroman broj građana obavlja nekakvu delatnost bez registracije kod APR, pa samim tim i državi ne plaćaju porez, a to znaju građani, u okviru, na primer, jedne mesne zajednice.

Takođe, u svakoj mesnoj zajednici, u svakom selu, zna se ko bespravno prodaje robu, ko bespravno obavlja ugostiteljsku delatnost, ko bespravno obavlja prevoz, neku proizvodnju ili zanatsku delatnost. Ali, građani ne znaju da je za obavljanje trgovine nadležna tržišna inspekcija, za obavljanje bespravnog ugostiteljstva turistička inspekcija, za bespravni prevoz saobraćajna inspekcija, za bespravnu zdravstvenu delatnost zdravstvena inspekcija, iz tih razloga dobro je zakonsko rešenje koje omogućava da sve inspekcije se uključe u bespravni rad i da se brže otkriju počinioci prekršaja i da se blagovremeno obavesti poreska uprava kako bi svi koji obavljaju delatnost plaćali i porez.

Po ovom zakonu kada inspektor nađe da je nadzirani subjekat učinio prekršaj kroz povredu zakona za koji je nadležna druga inspekcija, dužan je da na osnovu svog znanja i iskustva, da sastavi zapisnik, konstatuje utvrđene nepravilnosti i bez odlaganja prosledi nadležnoj inspekciji i koordinacionoj komisiji radi daljeg preduzimanja mera.

Kada je u pitanju neregistrovani subjekat koji se bavi delatnošću iz nadležnosti druge inspekcije, inspektor je dužan da odmah obavesti poresku upravu i inspekciju u čijem je delokrugu delatnost koju obavlja neregistrovani subjekat. Takođe, kada inspektor uoči kod nadziranog subjekta da se obavlja delatnost iz nadležnosti druge inspekcije potrebno je da preduzme hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, imovinu, životnu sredinu ili biljni i životinjski svet. Potrebno da je da odmah obavesti inspekciju u čijem je delokrugu je delatnost koju obavlja nadzirani subjekat i sektor za vanredne situacije pri MUP-u.

Neposredno po obaveštenju nadležnih organa postupajući inspektor sačinjava službenu belešku o zatečenom stanju i izvršenim obaveštenjima. Znači, da je neregistrovani subjekat ujedno i nadzirani subjekat i sve mere propisane zakonom se primenjuju iako nije registrovan kod APR.

Kada postupajući inspektor u postupku inspekcijskog nadzora kod subjekta koji je upisan u odgovarajući registar zatekne lice koje radi bez odgovarajućeg ugovora i ima sva ovlašćenja koja ima i prema neregistrovanom subjektu treba napomenuti da će se inspekcijski nadzor kod neregistrovanog subjekta vršiti bez najave pa čak i kada nije predviđen planom inspekcijskog nadzora bez izdavanja naloga za inspekcijski nadzor.

Mišljenja sam da će primena ovog zakona znatno doprineti efikasnosti rada inspekcijskog organa i boljoj saradnji imajući u vidu da su inspekcije organizovane u više ministarstava. Očekuje se da će zakon doprineti većoj stručnosti imajući u vidu da će inspektori biti na proveri znanja kroz polaganja odgovarajućeg ispita. Posebno se izašlo u susret poslodavcima koji godinama obavljaju delatnost uz poštovanje propisa, jer će imati najavljene inspekcijske posete prema planu nadzora i neće se više događati da isti poslodavci imaju u kratkom vremenskom periodu veliki broj nadzora od strane više inspekcija.

Poslodavci će imati mogućnosti da se preko interneta upoznaju sa planom nadzora, sadržajem nadzora i drugim pitanjima vezanim za postupanje inspektora.

Veliki finansijski efekat se očekuje agresivnim nadzorima u oblasti sive ekonomije, gde će bespravni rad biti znatno smanjen i sveden u realne okvire, a to su godinama i zahtevali poslodavci koji na zakonit način obavljaju svoje delatnosti.

Pored nabrojanih pozitivnih činjenica, smatram da će Zakon o inspekcijskom nadzoru dati veliki doprinos ukupnoj racionalizaciji i efikasnijem radu državne uprave, od opština, gradova, pokrajina, do državnih organa institucija.

Iz ovih razloga, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Imovinska karta

(Šabac, 06.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 57000.00 RSD 01.05.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 10:37