MILENA ĆORILIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena 1944. godine. Živi u Šabcu.

Po zanimanju diplomirani ekonomista u penziji.

Predsednica Gradskog udruženja penzionera u Šabcu. Članica Predsedništva PUPS-a.

Za mesto narodne poslanice izabrana je na izborima 2014. godine, a nakon izbora 2016. godine potvrđen joj je mandat.

Osnovne informacije

Statistika

  • 0
  • 0
  • 0
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 24 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja, 02.04.2015.

Poštovani potpredsedniče, poštovano predsedništvo, poštovani predstavnici ministarstva, poštovani narodni poslanici, Zakon o inspekcijskom nadzoru koji danas razmatramo treba da rešava sva sporna pitanja vezana za postupanje inspekcije u okviru državne uprave. Poslove inspekcijskog nadzora obavlja mali broj izvršilaca državnih službenika kod ogromnog broja subjekata nadzora, pa je velika verovatnoća da pojedine inspekcije kod pojedinih subjekata nadzora ne dolaze godinama, a naročito gde se obavlja delatnost van gradova i sedišta opština. Kada dođe neka inspekcija striktno se ograničava u okviru svojih ovlašćenja pri čemu i kada registruje nepravilnosti iz nadležnosti drugih inspekcija to ne evidentiraju svojim zapisnicima i ne obaveštavaju druge inspekcije o nepravilnostima koje uočavaju na terenu.

Ovaj zakon obavezuje sve inspektore bez obzira u okviru koje inspekcije deluje da u postupku inspekcijskog nadzora evidentiraju i nepravilnosti koje uoče iz nadležnosti druge inspekcije i da blagovremeno obaveste nadležnu inspekciju radi daljeg postupanja i preduzimanja mera. Ovim zakonskim rešenjem stvaraju se uslovi da nedostaci budu evidentirani i da će se brže otklanjati jer praktično u njihove detekcije učestvuje veliki broj službenika državne uprave, odnosno inspektora.

Primera radi, ako nadzor vrši veterinarska inspekcija, poljoprivredna inspekcija ili tržišna inspekcija, pa u postupku utvrdi da zaposleni nema obavljen sanitarni pregled logično je da to evidentira u zapisnik i da o tome obavesti nadležnu sanitarnu inspekciju. Takođe, ako nadzor vrši bilo koja inspekcija između ostalog utvrdi da zatečeno licu u procesu rada nema zaključen odgovarajući ugovor sa poslodavcem, logično je da o tome obavesti poresku upravu i inspekciju rada.

Od ovog zakona se najviše očekuje da će dati velike rezultate u pogledu eliminacije bespravnog rada, rasprostranjenog u Srbiji, a koji je pokretač sive ekonomije. Poznato je da ogroman broj građana obavlja nekakvu delatnost bez registracije kod APR, pa samim tim i državi ne plaćaju porez, a to znaju građani, u okviru, na primer, jedne mesne zajednice.

Takođe, u svakoj mesnoj zajednici, u svakom selu, zna se ko bespravno prodaje robu, ko bespravno obavlja ugostiteljsku delatnost, ko bespravno obavlja prevoz, neku proizvodnju ili zanatsku delatnost. Ali, građani ne znaju da je za obavljanje trgovine nadležna tržišna inspekcija, za obavljanje bespravnog ugostiteljstva turistička inspekcija, za bespravni prevoz saobraćajna inspekcija, za bespravnu zdravstvenu delatnost zdravstvena inspekcija, iz tih razloga dobro je zakonsko rešenje koje omogućava da sve inspekcije se uključe u bespravni rad i da se brže otkriju počinioci prekršaja i da se blagovremeno obavesti poreska uprava kako bi svi koji obavljaju delatnost plaćali i porez.

Po ovom zakonu kada inspektor nađe da je nadzirani subjekat učinio prekršaj kroz povredu zakona za koji je nadležna druga inspekcija, dužan je da na osnovu svog znanja i iskustva, da sastavi zapisnik, konstatuje utvrđene nepravilnosti i bez odlaganja prosledi nadležnoj inspekciji i koordinacionoj komisiji radi daljeg preduzimanja mera.

Kada je u pitanju neregistrovani subjekat koji se bavi delatnošću iz nadležnosti druge inspekcije, inspektor je dužan da odmah obavesti poresku upravu i inspekciju u čijem je delokrugu delatnost koju obavlja neregistrovani subjekat. Takođe, kada inspektor uoči kod nadziranog subjekta da se obavlja delatnost iz nadležnosti druge inspekcije potrebno je da preduzme hitne mere radi sprečavanja ili otklanjanja opasnosti po život i zdravlje ljudi, imovinu, životnu sredinu ili biljni i životinjski svet. Potrebno da je da odmah obavesti inspekciju u čijem je delokrugu je delatnost koju obavlja nadzirani subjekat i sektor za vanredne situacije pri MUP-u.

Neposredno po obaveštenju nadležnih organa postupajući inspektor sačinjava službenu belešku o zatečenom stanju i izvršenim obaveštenjima. Znači, da je neregistrovani subjekat ujedno i nadzirani subjekat i sve mere propisane zakonom se primenjuju iako nije registrovan kod APR.

Kada postupajući inspektor u postupku inspekcijskog nadzora kod subjekta koji je upisan u odgovarajući registar zatekne lice koje radi bez odgovarajućeg ugovora i ima sva ovlašćenja koja ima i prema neregistrovanom subjektu treba napomenuti da će se inspekcijski nadzor kod neregistrovanog subjekta vršiti bez najave pa čak i kada nije predviđen planom inspekcijskog nadzora bez izdavanja naloga za inspekcijski nadzor.

Mišljenja sam da će primena ovog zakona znatno doprineti efikasnosti rada inspekcijskog organa i boljoj saradnji imajući u vidu da su inspekcije organizovane u više ministarstava. Očekuje se da će zakon doprineti većoj stručnosti imajući u vidu da će inspektori biti na proveri znanja kroz polaganja odgovarajućeg ispita. Posebno se izašlo u susret poslodavcima koji godinama obavljaju delatnost uz poštovanje propisa, jer će imati najavljene inspekcijske posete prema planu nadzora i neće se više događati da isti poslodavci imaju u kratkom vremenskom periodu veliki broj nadzora od strane više inspekcija.

Poslodavci će imati mogućnosti da se preko interneta upoznaju sa planom nadzora, sadržajem nadzora i drugim pitanjima vezanim za postupanje inspektora.

Veliki finansijski efekat se očekuje agresivnim nadzorima u oblasti sive ekonomije, gde će bespravni rad biti znatno smanjen i sveden u realne okvire, a to su godinama i zahtevali poslodavci koji na zakonit način obavljaju svoje delatnosti.

Pored nabrojanih pozitivnih činjenica, smatram da će Zakon o inspekcijskom nadzoru dati veliki doprinos ukupnoj racionalizaciji i efikasnijem radu državne uprave, od opština, gradova, pokrajina, do državnih organa institucija.

Iz ovih razloga, poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati Zakon o inspekcijskom nadzoru.

Šesto vanredno zasedanje, 16.07.2014.

Poštovana predsednice, poštovana ministarka, poštovani poslanici, iz Izveštaja o poplavama koje su se dogodile u našoj zemlji evidentno je da je Vlada blagovremeno reagovala od proglašavanja vanredne situacije na teritoriji Republike Srbije do preduzimanja svih mera u cilju spašavanja, pre svega, ugroženog stanovništva, a zatim i materijalnih dobara, kao i preduzimala je sve mere u prikupljanju i distribuciji pomoći u ugroženim područjima.   
Kao stanovnik grada Šapca, koji je bio jedan od najugroženijih, a odbranjen je zahvaljujući pozivu Vlade Srbije, želim da se zahvalim Vladi, pripadnicima Vojske, policiji i svima koji su došli da brane naš grad od poplava, zajedno sa građanima Šapca. Takođe, zahvaljujem se studentima, omladini, srednjoškolcima, koji su sve vreme radili na podizanju nasipa na Savi.
U su Izveštaju opisane aktivnosti koje je Vlada preduzimala za vreme vanrednog stanja od poplava. Moj grad je odbranjen od reke Save, ali delovi grada su poplavljeni, kako od atmosferskih padavina, tako i od izlivanja manjih potoka i javne kanalizacije.
Postavlja se pitanje – pored pomoći ugroženim i saniranju infrastrukture, šta je neophodno uraditi da se prilikom mogućih sledećih poplava, koje će se desiti ako se ne unaprede odvodni sistemi, jer sistem zaštite od poplava se radi kada je lepo vreme? Mišljenja sam da u svakoj opštini treba uraditi izveštaj o kritičnim mestima na kojima je došlo do izlivanja vode i koji su uzroci izlivanja i šta je potrebno uraditi da se to ne ponovi.
Kao što se može videti iz Izveštaja, Šabac je odbranjen od reke Save, ali izlivanja vode u gradu i okolini su se desila iz reke Dumače i Dobrave, Cerskog obodnog kanala, gradske kanalizacije, prodora vode iz kanalizacionog sistema Hemijske industrije „Zorka“ i bujičnih potoka u prigradskim naseljima i seoskom području. Potopljeni su samo neki delovi grada. Zato je bitno napraviti izveštaje i ostaviti zapis o tome kako i gde je neko područje poplavljeno. Prikupljanjem ovih informacija unapredilo bi se stanje i pripreme za odbranu od sledećih eventualnih poplava.
Odbrana od poplava nije samo zadatak „Srbijavoda“, već komunalnih preduzeća, policije ili vojske. To je spektar mera celog društva. Mišljenja sam da se moraju definisati nadležnosti po opštinama i gradovima gde to nije urađeno. Svi znamo da „Srbijavode“ brani od poplava od reke Save, Dunava i drugih većih reka, ali ko je odgovoran za male potoke, kanale i kanalizaciju?
Prilikom poplava pokazalo se da se neki delovi poplavljuju u većoj ili manjoj meri svake godine. Ovaj put je to bilo drastično. U razgovoru sa građanima koji žive u tim delovima, postavljali su pitanje – a zašto su nam dali gradske dozvole? Svaki grad i opština imaju površine, delove koji se vekovima plave, samo što poplave nisu svaki dan, pa se to zaboravi. Urbanizacijom tih prostora i naseljavanjem plavnih površina samo se problem odbrane od poplava uvećava.
Dakle, prilikom izrade planske dokumentacije generalnih urbanističkih projekata moraju se imati u vidu delovi grada koji se prirodno tope i u njima ne dozvoliti izgradnju, jer kuće koje su izgrađene u tim mestima teško se brane.
Takođe, neophodno je analizirati stanje kanalizacionih sistema. Većina je građena pre 50 i više godina. Gradovi su se proširili. Da li kapaciteti dovoljni, s obzirom na veću količinu vode koja u njih dolazi? Da li je potrebna rekonstrukcija? Sve su to pitanja na koja dana moramo tražiti odgovor, jer smo u poplavama uvideli sve nedostatke.
Svi sistemi odbrane od poplava koštaju mnogo, kao i njihovo održavanje, ali odbrana od poplava je posao celog društva. Zato je potrebna edukacija stanovništva i dizanje svesti o važnosti sistema odbrane od poplava.
Kada pogledate naše kanale i rečice, pa čak i velike reke, one su deponije starih šporeta, frižidera i isečenih automobila i drugog otpada. Sigurna sam da ih tamo nisu doneli ni „Srbijavode“ ni vojni, ni policija. To čine meštani koji su kada su došle poplave trpeli i posledice, potopljene kuće i dvorišta.
Ne možemo očekivati da ćemo time što ćemo odgovornog za održavanje kanala sve probleme rešiti. Ne može hiljadu da pravi štetu, a jedan da održava. Ako edukacijom građana ne podignemo svest o važnosti sistema odbrane od poplava, tada primeniti oštre mere.
Na kraju, mislim da bi svaka opština morala da napravi analizu svojih plavnih područja i istraži uzroke koji su do toga doveli, kao i da predloži mere kako bi se to unapredilo, da ne sačekamo nove poplave, već da odbranu podignemo na viši nivo.
Poslanička grupa PUPS će u danu za glasanje podržati i glasati i za Izveštaj i za Zakon o otklanjanju posledica od poplave. Hvala.

Imovinska karta

(Šabac, 06.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 57000.00 RSD 01.05.2012 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 10:37