MIRA PETROVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođena je 30. maja 1956. godine. Živi u Beogradu.

Po zanimanju je ekonomistkinja. Članica je Izvršnog odbora i potpredsednica PUPS-a.

Krajem 2012. godine izabrana je za članicu Programskog odbora Radio-difuzne ustanove RTS, a pored toga bila je i specijalni savetnik u PTT. Za direktora PTT Srbija izabrana je avgusta 2016. godine.

Narodna poslanica u Narodnoj skupštini Srbije postaje 31.5.2012. godine, a mandat joj je potvrđen i nakon izbora 2014. i 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 0
  • 0
  • 0
  • 3 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 14 dana i 22 sata

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 22 dana i 14 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deseto vanredno zasedanje , 21.09.2018.

Poštovana predsednice, uvaženi ministri, gospođo Kalanović sa saradnicima, koleginice i kolege, ja u ime PUPS-a, koji je ovde već 10 godina, tako da mi jesmo stranka koja postoji i za koju se zna, i koja svih 10 godina upravo štiti interese penzionera i tako smo se i oformili 2005. godine, vrlo kratko ću istoriju jer je neophodno, 10. maja jer je pretio genocid nad penzionerima. Tadašnji ministar Lalović sa zakonom koji je donet vezano za PIO je sam dao izjavu da se očekivalo da će penzije padati, ali niko nije očekivao da će toliko pasti. U tom trenutku su penzije bile ispod 40% i zato je bilo neophodno nešto uraditi i zato su se prosto penzioneri udružili. Ja nisam penzioner, ali sam se priključila njima te iste godine.

Ono na šta bih volela da podsetim, a to je da smo mi, nas nikada nije bilo dovoljno da samostalno donosimo odluku, ali nas je uvek bilo dovoljno da se čujemo i da možemo da dajemo predloge. Mi smo imali 2008. godine predlog o vanrednom usklađivanju penzija i mi stojimo iza toga i to je bila neophodna mera, kakve god ona posledice imala, to je bilo neophodno da bi ta generacija penzionera mogla da preživi. I to je briga o penzionerima, tada pokazana od strane PUPS-a.

Kao što smo i 2014. godine sa ovim brojem poslanika dobili šansu, i ako nismo bili neophodni vladajućoj stranci, da možemo da preuzmemo deo odgovornosti i mi smo je preuzeli, podržavajući koncept fiskalne konsolidacije i šta god mi ovde sada pričali te mere su bile neophodne. Mi smo morali da se izvučemo i da prosto stabilizujemo naše finansije i ono na čemu je PUPS insistirao i tada, a to je da naravno mere budu privremenog karaktera, to je da dođemo do toga da penzije budu uredne, odnosno redove, sigurne i naravno da prate ekonomski razvoj.

Zato mi sada zaista izražavamo zadovoljstvo što pred sobom imamo novi zakon koji je bio neminovan, Predlog zakona, da bismo mogli da ukinemo prethodni koji se odnosio na privremeno umanjenje penzija.

Sa druge strane moram da kažem da ono što moramo da istaknemo i pohvalimo vezano za ovu Vladu, što je ipak urađeno i ranije nego što je rečeno, što penzionerima naravno mnogo znači. Ono što mi iz PUPS-a mislimo i mislim da je neophodno sada skrenuti pažnju na to, to je nešto na šta je u nekom trenutku i ministar Đorđević skrenuo pažnju, a to je da u Srbiji ima sve manje ljudi koji rade i da će ih biti sve manje.

To je problem o kome mi sada ovde treba da raspravljamo. Ne treba da se vraćamo više u nazad ko je, kada i šta uradio. Istorija će to pokazati. Na kraju krajeva, postoje i tolike službe koje time treba zvanično da se pozabave, ako treba da se pozabave, a dajte da pokušamo da nađemo jedno trajno rešenje.

Slažem se, profesor Korać je spominjao tu neku nesigurnost koju izaziva sada ova izmena u zakonu, da će se budžetom određivati sredstva koja će biti planirana za penzije. Tačno je da sada, prosto, da li se svesno unosi nervoza, ali tačno je da na klupama penzioneri komentarišu – da, tamo smo imali neke sigurne brojeve, da li će toga biti ili ne? Pa, i kad smo imali sigurne brojeve, padale su nam penzije.

Znači, mi ne sumnjamo u dobru volju Vlade, ministra, predlagača zakona, da će penzije rasti, ali ono što je neophodno da uradimo jeste da kada se završi ova rasprava, koja će trajati nedelju dana, nebitno koliko, i posle koje ćemo usvojiti zakon koji je pred nama, da već koliko sutradan krenemo da razmišljamo o ozbiljnom novom zakonu, reformi penzionog sistema, ali pravoj, koja se ne može rešiti za tri meseca, za pet meseci.

Ovaj sada zakon pred nama je bio nužnost da bismo mogli da krenemo sa isplatama novih penzija, ali mi moramo i mi smo već kao poslanička grupa dali predlog još u februaru mesecu ove godine i pozvali apsolutno sve relevantne činioce društva i Fiskalni savet i opoziciju i sve vladajuće stranke i sindikate da dođu i da stave. Evo, mi imamo predlog kako. Ne kažem uopšte da je to najbolje rešenje, ali je činjenica da nešto mora da se uradi.

Tehnologija toliko napreduje. Sada je bio „Letnji Davoš“ u Kini. Svi smo u novinama čitali pre nekoliko dana, koje su profesije koje će nestati. Ja vodim „Poštu Srbije“ i jedna od profesija su poštari, ali neko će morati da uplaćuje doprinose. Dok god ima ljudi koji rade, mi ćemo moći, ali će biti sve više automatizma, a sve manje fizičkih ljudi.

Vi sad imate problem u Novom Sadu. Recimo, ja konkretno imam. Vi ne možete da nađete, da angažujete i zaposlite ljude. Taj problem postoji već jako dugo u Subotici. Danas čitam u novinama, Hrvatska ima isti problem. LJudi odlaze tamo gde im je bolje, a s druge strane tehnologija se toliko razvija da vi sada imate jedan kompjuter koji zamenjuje desetine ljudi. Mi imamo mašine. Evo, ja imam u „GPC“-u mašinu koja može da zameni 800 ljudi. Šta ćemo da radimo sada? Da otpustimo 800 ljudi? Kako će ti ljudi jednog trenutka da dobiju penziju? To je nešto što je naš problem, to je nešto o čemu mi svi zajedno ovde treba da razmišljamo.

Da li je to predlog koji mi imamo, osnivanje nekog tehničkog, tehnološkog fonda, što Slovenci hoće da urade, ne znam da li su već završili, što znači da sve kompanije koje imaju mnogo robotike, mnogo mašina, uplaćuju deo profita u taj fond da bi iz njega mogli da se finansiraju penzioneri koji moraju da primaju. Taj svet mora od nečega da živi.

To je ozbiljna tema za razmišljanje i to je ono što sam ja danas htela ovde da govorim. Brojeve smo svi videli. Mi smo svi to pročitali. Mi znamo i mišljenje Fiskalnog saveta kako je, ali mislim da nama svima zajedno, bez obzira na to sada, mi svi sada pričamo o međugeneracijskoj stvarnosti. Mi smo o tome počeli da pričamo i 2008. godine, kada niko nije pričao. Postalo je jako zabavno. Naravno da su danas tema da penzioneri, naravno, ali nekako penzionere svi brane samo u vreme izbora i samo u vreme kampanja.

Mi se sada suštinski vraćamo, jer ćemo svi biti penzioneri, mi se vraćamo na to da mi moramo zajedno da nađemo konsenzus i da kažemo – da, to je nešto što je budućnost, to je nešto što će biti održivo i neće zavisiti da li je ministar Siniša Mali ili je ministar neko drugi. Neće zavisiti od vodeće stranke, već će biti uređeno zakonom. Za to treba mnogo vremena. Sigurna sam da nama samo za dogovor da sednemo treba godinu dana, ali dajte da se u ovih godinu dana nađemo, sednemo i da svako iznese neku svoju platformu i da probamo da to uskladimo i da nađemo rešenje za buduće generacije. Hvala najlepše.

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 08.12.2017.

Poslanik me prozvao – kad će da odgovora jedna Mira Petrović, ja se pitam, izvinite zašto da odgovaram? Ja vodim jednu od najboljih, najuspešnijih javnih preduzeća u Srbiji. Nećemo završiti ovu godinu, sada dobiti preko dve i po milijarde, prošle godine smo imali tri i nešto, 15 hiljada zaposlenih koji dobijaju platu redovno, dobili smo sada isplatu iz dobiti, uplatili smo budžet dve milijarde i četiristo, ne razumem otkud vam smelost da tako nešto kažete? Zašto biste vi mene prozvali, neko ko iza sebe ima 38 godine staža? Ja imam samo dobre rezultate iza svega. Uradila sam za Poštu Srbije u proteklih dana više nego direktori u 15 godina pre mene. Ne pričam vam samo o tome, to su stvari koje su u okviru preduzeća. Otkud vam smelost da vi meni tako nešto kažete? Zašto bi ja odgovarala? Sram vas bilo, zaista, sram vas bilo!

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja , 07.12.2017.

Poštovana predsednice, uvaženi članovi Vlade, kolege i koleginice poslanici, poslanička grupa PUPS-a će podržati set zakona koji je pred nama.

Ono na šta ću ja samo malo skrenuti pažnju je budžet i ono što nas iz PUPS-a raduje, to je da konačno imamo razvojni. Najteža odluka koju smo mi kao poslanička grupa imali je bila odluka koju smo pre tri godine morali da donesemo, a to je da podržimo tada premijera gospodina Vučića i mere štednje koje su bile neophodne, smanjenje plata i penzija, gde je tada preko 600.000 penzionera zaista imalo značajno smanjenje, ali smo duboko verovali da će ta naša odricanja biti, doneti rezultat kakav su doneli, da će konačno doći do finansijske konsolidacije i da evo, sada pred sobom imamo budžet ovakav kakav jeste.

Možda su naša očekivanja vezano za penzije bila malo optimističnija. Generalno naš stav jeste da penzije treba da prate plate, ali kao što smo imali poverenja u Vladu i pre tri godine i ministra Vujovića, nema razloga da nemamo poverenje ni sada za sve ove odluke koje se donose.

O tome će malo kasnije govoriti moje kolega, a ja ću se osvrnuti na nešto što mislim da je jako značajno za Srbiju, a to je taj investicioni budžet i šta je to u šta mi ulažemo. Mislim da nešto na šta treba da se skrene posebno pažnja jesu sela Srbije.

Podsetiću vas da, i malo ću vas možda izbombardovati podacima, ali preko tri miliona stanovnika živi van gradova. Ruralne sredine, brdsko-planinski krajevi su potpuno nepovezani sa gradovima. Mi imamo preko 500 sela koja nemaju nikakvu komunikaciju putnu. S druge strane, od 4.700 sela, 709 tačnije, preko 1.200 su napuštena sela. Preko 500 sela ima oko 50 stanovnika svega. Bar južni deo, ovih pet regiona koji su najnerazvijeniji, preko milion i 400 ljudi tu živi, 75% stanovnika dole, znači oko milion i nešto ljudi živi isključivo od poljoprivrede i od svojih imanja.

Ovde se ne radi sad samo o selima kao napuštenima, ovde je zadatak za sve. Ovde je zadatak i za gospođu Đukić, ovde je zadatak, naravno celu priču i pričam zbog projekta koji je pokrenuo ministar Krkobabić, ali ovde je naravno najveći zadatak i za ministra poljoprivrede.

Ono što je zanimljivo to je da je u ovoj godini pokrenut projekat 500 zadruga za 500 sela, a ovo pominjem samo zato što je u prethodnoj godini 2016. osnovana, ja mislim 31 zadruga. U ovoj godini od aprila meseca, kada se krenulo sa tim projektom, koji naravno podržava Vlada Srbije, ali što je značajno i Srpska akademija nauka, Odbor za selo, osnovane su 182 zadruge i nisu one osnovane samo zato što je kabinet ministra Krkobabića imao 200 miliona sredstava za podsticaj razvoja zadrugarstva, već zato što se prosto probudila svest da samo udruživanjem sitnih poseda će moći da se ta poljoprivreda razvije, što je nama neophodno. Neophodno je povezati ih da bi imali plasman svojih proizvoda.

Zašto ovo govorim kao predstavnik partije Ujedinjenih penzionera Srbije? Zato što postoji preko 191.000 poljoprivrednih penzionera. Oni imaju primanja otprilike, ta najniža penzija je, jer oni naravno i uplaćuju najniže osnovice doprinosa, iznosi 10.735, od toga zaista ne može da se živi. Oni moraju da se udružuju da bi mogli da svoje proizvode plasiraju, da izbegnu sve te posrednike koji se nalaze između njih.

Ove godine je osnovano 182, svega 22 su dobile ta podsticajna sredstva. Vidim da je Vlada prepoznala, vidim u ovom budžetu da je četiri puta više sredstava planirano za narednu godinu. Koliko sam shvatila tu će biti nekih 60-ak zadruga koje će dobiti sredstva. Ono što je važno, to je da će se formirati i složene zadruge koje će moći zaista da dovedu do tog finalnog, finog proizvoda koji će moći da se plasira, ali zadruge su samo podsticaj, samo pokretač razvoja sela.

Mi imamo za gospođu Đukić problem, 260.000 neoženjenih muškaraca, godina 30 do 40 u tom rasponu i preko 100.000 žena koje žive u seoskim sredinama. Mislim da je neophodno razviti sela i ne samo zbog ekonomske situacije, već i zbog bezbedonosne. Kako kažu Albanci sa Kosova, oni će doći do Niša, pa naravno da će doći do Niša ako nemaju ko da ih usput zadrži. Vi imate u Vojvodini 14 sela, ako se ne varam, koja su takođe napuštena.

Ovo je tema za razmišljanje, za 2018. godinu, za ministra Vujovića, koji će, nadam se sada, kao što ne voli da drugi njega prekidaju, tako i ja volim da mene slušaju kada govorim, pa ću onda sačekati. U redu, mogu da nastavim.

Znači, ovo je tema za razmišljanje za ministra Vujovića za 2018. godinu, da se prosto pronađe način kako razviti srpsko selo, 200.000 penzionera, milion i 400, samo na jugu Srbije, preko tri miliona van gradova. Mislim da je to veliki zadatak. Na jugu Srbije 75% živi, ja to ponavljam, 75% živi od toga, od proizvodnje. Sa druge strane da imate male posede, gde na jugu imate, veličina poseda prosečna je 2,7, čini mi se, Srbija negde 4,5, Vojvodina oko 11. Imate različite vrednosti, pa je ovo dole u istom tom gabaritu, gde imate vrednost poseda, recimo, na jugu za 3.400 eura, a u Vojvodini je 12.000.

Znači, prosto ovo su mala sredstva. Tih 800 miliona koje je predviđeno za sledeću godinu je zaista, kako ste rekli, kap u moru i na ovoj strani. Profesor Ševarlić je rekao da treba 50 miliona izdvojiti. Ministar Krkobabić je rekao 100 miliona, ja neću da licitiram, ali mislim da jednostavno imamo domaći zadatak za sledeću godinu da vidimo šta je to kako da razvijemo srpsko selo da vi imate razloga da ostanete u njemu, da svi koji žive ili ljudi koji su ostali, a mi ćemo imati reformu javnih preduzeća koja nam se neće dopasti. Mnogo njih će ostati bez posla jer je to neminovno, ali možda ako im damo šansu na selu, ako budu imali dobre uslove, ako vi obezbedite, a znate kako izgleda na zapadu. Vi danas radite u radnom odelu i u čizmama, a po popodne sednete u auto i odete u obližnje mesto u pozorište. Vaša decu idu u škole, idu na balet, idu u muzičku školu.

Znači, mi moramo da prosto damo uslove da ljudi imaju razloga da ostanu da žive na selu. Porazno je da 73% sela nema svoje biblioteke, nema domove kulture. Neću da vam kažem da ja kao direktorka prosto sam razočarana kada sam videla da 2000 sela nema poštu.

Mislim da svi zajednički treba da se uključimo i da pronađemo način kako da vratimo srpsko selo, kako da, očigledno se zadrugarstvo kao pojam probudilo, iako postoje loša iskustva iz ranijih zakona o zadrugarstvu, naravno u Srbiji je imovina uvek problem i u privatnim životima i, naravno, i u društvu i u državi. Ali, mislim da smo ovog puta sa novim zakonom zaista imamo sve preduslove da se srpsko selo razvije.

Neću dužiti, ali kao direktor javnog preduzeća moram da kažem da zbilja očekujem da u 2018. godini javna preduzeća budu ozbiljna tema Vlade Srbije. Ja sam na tu temu već razgovarala sa premijerkom, gospođom Brnabić, ali moramo konačno da odvojimo preduzeća koja dobro posluju, koja tržišno posluju, koja ne uzimaju ništa iz budžeta a koja daju budžetu. Jednostavno, ljudi koji rade u tim preduzećima zaslužuju da imaju drugačiji tretman od preduzeća koja, nažalost, prazne budžet.

Znači, ja ću samo ponoviti još jednom da ćemo mi iz poslaničke grupe PUPS podržati zakone, a moje kolege će malo kasnije govoriti u pojedinostima.

Imovinska karta

(Beograd, 10.10.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Specijalni savetnik generalnog direktora JP "Pošta Srbije" Beograd Javni Mesečno 176635.00 RSD 16.09.2013 - 13.09.2016.
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 27320.00 RSD 03.06.2016 -
V.D Direktora Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 217000.00 RSD 13.09.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 10:57