MOMO ČOLAKOVIĆ

Partija ujedinjenih penzionera Srbije

Rođen 1940. godine u Ponikvici-Nikšić, a 1945. godine se sa porodicom doselio u Vrbas.

Po zanimanju je ekonomista. Radio je u fabrici nameštaja u Vrbasu. Najveći deo radnog veka proveo je u sindikatu, kao opštinski, pokrajinski, savezni sindikalni funkcioner.

Na mesto predsednika Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije izabran je 1990. godine Radni vek završio je 2004. u Vojvođanskoj banci. Član Komunističke partije i Saveza komunista Jugoslavije od 1957. do 1990. godine. Posle raspada SKJ nije pristupao nijednoj partiji do 2005. godine kada je postao član PUPS-a.

Bio je aktivni sportista i sportski radnik. Hobi mu je sport, a veliki je ljubitelj pozorišta i knjige.

Jedno vreme bio je predsednik Fudbalskog saveza Vojvodine i potpredsednik FS Srbije.

U penziju odlazi 2004. godine, a potom toga stranački se aktivirao u Partiji ujedinjenih penzionera Srbije. Od 2008. je narodni poslanik i predsednik poslaničke grupe PUPS-a u Skupštini Srbije. Po treći put je izabran za narodnog poslanika na izborima od 16. marta 2014. godine. Šef je delegacije Skupštine Mediterana.

Potpredsednik je PUPS-a i član Predsedništva stranke.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016.godine, ponovo je izabran za narodnog poslanika.

Oženjen je i ima dvoje dece i četvoro unučadi.

Osnovne informacije

Statistika

  • 2
  • 0
  • 3
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 mesec i 24 dana i 23 sata

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Peta sednica Drugog redovnog zasedanja, 06.12.2016.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, uvaženi narodni poslanici, izražavam, na početku svog izlaganja, veliko zadovoljstvo, i to je prvi put od kad sam ja narodni poslanik, da cela Vlada učestvuje na sednici Narodne skupštine.
U celini podržavam Predlog zakona o budžetu za 2017. godinu i kao što je predsednica poslaničke grupe kazala, mi ćemo u Danu za glasanje podržati budžet.
Nešto bih u najkraćem rekao, a danas je dosta o tome bilo reči, o reformama u penzijsko-invalidskom osiguranju. Naime, radi se o tome da su te reforme, po mojoj proceni, dale najbolje i najefikasnije rezultate. Ja ću nešto ponoviti.
Pre svega, Fond penzijskog i invalidskog osiguranja funkcioniše na najbolji mogući način. NJegova efikasnost je uvećana na preko 95%. Uplate doprinosa, kao što smo čuli u toku današnje rasprave, su povećane. Učešće budžeta u isplati penzija sa 48,9% opalo je na 36-37%, sa tendencijom daljeg pada. Ukoliko to budemo nastavili i u narednom periodu, nadam se da će pasti ispod 30%, što je neki evropski standard.
Učešće invalidskih penzija u ukupnom broju penzionera pao je sa 21 na 16 i nešto posto. Takođe, učešće u isplati penzija u bruto-društvenom proizvodu sa 14% u startu ove Vlade pao je na 12,3%, sa tendencijom da dostignemo taj strateški cilj, a to je ispod 11%.
Zbog svega toga, mi nismo podržali stavove MMF i nismo podržali stavove Fiskalnog saveta, nego premijera Vučića, da se penzije usklađuju svake godine i da se dodeljuje jednokratna pomoć svim penzionerima, posebno onima koji su najugroženiji.
Pošto je vreme poodmaklo, vrlo kratko, tri sugestije. Prva je – određene obaveze u ovoj sferi moraju da preuzmu lokalne samouprave. Ja ću za primer navesti Novi Sad, gde posebno ističem, sa zadovoljstvom, da u tim aktivnostima učestvuje Partija ujedinjenih penzionera Srbije i taj resor socijalne politike u gradu Novom Sadu vodi predstavnik PUPS-a. Tako odgovorna socijalna politika, na čelu sa gradonačelnikom Novog Sada, Milošem Vučevićem, ostvaruje to da se penzioneri i stara lica osećaju sasvim drugačije nego što je to bilo u prethodnim periodima. U tom smislu izdvajaju se i značajna sredstva za te namene. Ja lično mislim da je to jako dobro. Čak mogu da kažem da su izrazili to veliko zadovoljstvo u podršci reformskoj politici, da su najstariji penzioneri dobili Oktobarsku nagradu grada Novog Sada za 2016. godinu. Prema tome, upućujem sugestiju da se i drugim lokalnim samoupravama tako radi.
Druga sugestija je – stvaranje određenih uslova u vezi sa, ja sam sa ministrom Vulinom o tome razgovarao, time da se stvore uslovi da se određene banje koje funkcionišu, koje mogu samostalno da rade, za stare osobe, za stara lica, za penzionere, obezbedi njihov oporavak i boravak u tim banjama.
Treća sugestija je stvaranje uslova za povećanje kapaciteta za smeštaj starih ljudi odnosno penzionera. U tom smislu ističem i tu potrebu i mesto na Fruškoj Gori gde imamo određeni prostor koji državu ne bi mnogo koštao, da se izgradi stacionar za 300-350 kreveta, odnosno smeštaj.
U tom smislu ja u celini, još jednom kažem, da će naša poslanička grupa podržati Zakon o budžetu za 2017. godinu. Zahvaljujem na pažnji.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 16.11.2016.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovana ministarko sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, predsednik poslaničke grupe partije PUPS je izneo stav naše poslaničke grupe u vezi sa svim zakonima, posebno o Zakonu o nasilju u porodici. Takođe uvažena poslanica Vera Paunović će govoriti takođe o ovom zakonu u načelu.
Želim da govorim o ovom zakonu, o pitanjima koja do sada u parlamentu nisu saopštavana i o tome nije govoreno. Naime, u našoj praksi se to zanemaruje, čak se i malo spominje. Radi se o nasilju u porodici nad starim osobama. Opšte nasilje u porodici se mora konstatovati da je u porastu i ono je sve izraženije i sve surovije, posebno prema deci i ženama.
Zbog toga podržavam sve mere organa države, podržavam mene Parlamentarne grupe žena, podržavam mere nevladinog sektora u vezi sa borbom protiv nasilja u porodici. Isto tako, ističem da je nasilje nad starim licima u porastu i ono poprima karakter surove diskriminacije. Pre svega moram da saopštim da je to od sopstvene dece i sopstvenih unučadi.
Prema podacima Poverenice za ravnopravnost i prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, ova vrsta nasilja poprima u procentu ukupnog nasilja između 10 i 12% svih prijavljenih nasilja. 49% starih tvrdi da je doživelo neku vrstu i oblik porodičnog nasilja i diskriminacije. 136.000 starih osoba, to je 11% koji su doživeli neki vid zlostavljanja u porodici. Ako znamo da se u Srbiji broj starih lica povećava, onda možemo pretpostaviti da će to u narednom periodu takođe rasti.
Ono što izađe u javnost i to povremeno je po mojoj oceni samo vrh ledenog brega, jer se ovi slučajevi ubedljivo najmanje prijavljuju nadležnim organima. Zato ima više uzoraka po mojoj oceni, počevši od toga što u startu je reč o nasilju koje se odvija u krugu porodice a preko ličnih predrasuda da su stariji ljudi beskorisni i predstavljaju trošak društva, pa do inertnosti samih starih ljudi koji se neretko ponašaju potpuno pasivno i usled sopstvenih stavova i sopstvenog ponosa ne prijavljuju nasilje, već ćute i trpe.
Nasilje nad starima u porodici ima raznovrsne oblike. Počev od finansijskog zlostavljanja koje je sve rasprostranjenije, sve više slušamo o slučajevima fizičkog zlostavljanja, pa i o ubistvima roditelja, na žalost najveći je broj od strane svoje dece i svojih unučadi. Samo u ovoj godini, podaci su iz štampe jer se oni ne evidentiraju, preko 20 starih osoba je ubijeno od svoje dece i svojih unučadi.
Čak 54% starih osoba navodi da ne raspolaže samostalno svojim prihodima već da ima mlađe članove porodice da im često uzimaju njihove tekovine ili izbacuju, ima više primera, iz sopstvenih stanova.
Specifičnost diskriminacije starih osoba je u njenoj podvojenosti. Imamo je u društvenom životu koja se najčešće toleriše i preko njih se prelazi. Tako se skoro četvrtina starih izjasnilo da je imalo neprijatnosti u bolnicama - 19%, u domovima zdravlja 16%, u sudovima 11%, u državnim institucijama preko 30%, na ulici, u porodici da ne govorim. Ovo govori da stari spadaju po mojoj dubokoj oceni u kategoriju koja najviše pogađa diskriminaciju i koje se često pretvara u surovo nasilje.
Sa druge strane, poštovana ministarko, zbog toga i podržavamo i ovaj zakon svesrdno, imamo prikrivenu diskriminaciju u okviru porodice i u ovim slučajevima pravni sistem funkcioniše na najbolji način. Čak se ove pojave i slučajevi ne evidentiraju u državnim institucijama. Smatram da je jedan od uzoraka za ovu sve rašireniju pojavu porodičnog nasilja nad starima određena pravna praznina koja postoji u našim propisima.
Naime, u našem Ustavu iz 2006. godine izostavljena je ranija odredba po kojoj su deca bila dužna da se staraju o svojim roditeljima, čime je u najvišem pravnom aktu ukinut princip međugeneracijske solidarnosti. Porodični zakon ni 2005. godine nereguliše detaljno obavezu deteta prema roditelju, već ih na nekoliko mesta pominje samo u opštem načelu. I onda treba da nas čudi zašto je nasilje nad starim osobama sve više u porastu kada su zakonske odredbe koje bi trebalo da ga spreče sasvim načelne.
Velika većina starih uvek će biti spremna da na svaki način pomogne svoju porodicu, svojim potomcima, svojoj deci, unucima kako bi oni bili srećniji, ali i ta deca i unuci moraju biti svesni da njihovi roditelji, bake i deke takođe imaju pravo da svoju starost provedu na dostojanstven način, a ne da pred kraj života doživljavaju da ih potomci stavljaju u ponižavajući položaj.
Zbog toga sam u debati o promeni političkog sistema pokrenuo ovo pitanje i predložio da se Ustav prilikom njegovih izmena i dopuna i ovom materijom dopuni. Ja se duboko nadam da će svi poslanici, a posebno Vlada podržati ovu moju ideju.
Na samom kraju, ubeđen sam da će većina narodnih poslanika dati podršku ovom zakonu, a naša poslanička grupa PUPS ubeđen sam da će u celini podržati i to je samo jedan potez u nastojanju da se nasilje prema svima, starijim osobama smanji i iskoreni. Zahvaljujem na pažnji.

Drugo vanredno zasedanje, 04.02.2016.

Poštovani predsedavajući, predsedništvo, poštovani ministre sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, poslanička grupa PUPS-a je preko uvaženih poslanica Veljković i Banić, iznela svoje stavove u vezi sa ovim zakonom.
Ja ću reći da je on veoma dobar, da je prihvatljiv, sveobuhvatan i da on uređuje mnogo bolje odnose u ovom sistemu sporta i fizičke kulture, nego što je zakon, za koji sam takođe glasao 2011. godine. Ja ću navesti samo nekoliko razloga pored ovih koje su navele uvažene poslanice, zašto mi to podržavamo.
Pre svega, on je veoma svestran, sveobuhvatan, on ukazuje i omogućava prostor za bavljenje sportom i fizičkom kulturom svih građana Srbije od dece do nas starijih i to je veoma bitno i značajno. Drugo, uređuje dobre odnose vezano za amaterski sport. Takođe veoma dobro uređuje odnose za profesionalni sport. Posebno ističem tu potrebu da on uređuje odnose jednakosti za bavljenje sportom bez diskriminacije.
Posebno ističem potrebu i molim ministra da se zakon o privatizaciji što je moguće pre pojavi pred ovom skupštinom. Zašto? Zato što i ovaj zakon neće moći u potpunosti da se ostvaruje ako ne budemo rešili najveće probleme u sportu, a to je pitanje privatizacije. Zbog toga mislim da je značajno i bitno da se on nađe što pre.
Vezano za amandman koji sam podneo, prihvatam obrazloženje koje ste dali, zašto se ne prihvata, uz zahvalnost što ste prihvatili ovaj prethodni amandman na član 123. Zašto? Zbog toga što lično mislim da bi jako dobro bilo, to ste vi u obrazloženju neprihvatanja amandmana istakli, da je potrebno o tome razgovarati, ali da u ovom momentu iz opravdanih razloga i zasluga sportista koji postiže takve rezultate, a prihvati državljanstvo i igra za reprezentaciju druge zemlje ne bi bilo adekvatno. Tu se u potpunosti slažem, ali imajte to u vidu prilikom donošenja podzakonskih akata.
Takođe, mislim da je veoma bitno i značajno da vam ukažem i na to, verovatno da tu postoje određeni problemi vezano za iskazivanje interesa države u celini, od lokalne samouprave do republike. Kada su u pitanju vrhunski rezultati amaterskih sportista i amaterskih klubova.
O čemu se radi? Jako dobro je regulisano šta lokalna samouprava, šta republika, ali mi imamo amaterskih sportskih organizacija i klubova koji postižu vrhunske rezultate, kako u našoj državi, tako i na međunarodnom planu. Zbog toga država mora izražavati i interes onih klubova i organizacija koje postižu izvanredne rezultate na međunarodnom planu, a amaterski se bave sportom.
Ja ću navesti samo jedan primer ženskog fudbalskog kluba „Spartak“ iz Subotice koji je prvak države u poslednjih pet, šest godina i postiže izvanredne rezultate u Ligi šampiona Evrope, a samo lokalna samouprava izražava interes i finansijski pruža određene pomoći, koja nije dovoljna. Lično mislim da bi bilo dobro, ništa ne predlažem da se sada menja, ali bi dobro bilo imati i to u vidu kada budete radili podzakonska akta.
I poslednja stvar koju želim da kažem jeste vama gospodine Udovičiću, posebno izražavam zahvalnost u ime nas starijih što ste prepoznali i shvatili da i mi možemo da se bavimo sportom i pružate nam izvanrednu šansu, pružate nam podršku i pomoć da imamo svoju olimpijadu koju organizujemo svake godine. Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 06.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95505.00 RSD 16.04.2014 - 03.06.2016.
Penzioner Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje Republika Mesečno 70920.00 RSD 01.01.2004 -
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95505.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 06.03.2017, 11:09