DEJAN ŠULKIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1972. godine. Živi u Velikoj Plani.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na lokalnim izborima 2012. godine, po treći put uzastopno izabran je za predsednika opštine Velika Plana.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik, prvo kao poslanik pri poslaničkog grupi Demokratske stranke Srbije, a u oktobru 2016. prelazi u samostalne poslanike

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Velika Plana
  • Velika Plana
  • 1972
  • pravnik

Statistika

  • 25
  • 3
  • 62
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Zahvaljujem.

Nužna posledica osnivanja ministarstva za evropske integracije jeste gašenje Kancelarije za Evropske integracije ili razlog za osnivanje ministarstva za evropske integracije jeste gašenje, pak, Kancelarije za evropske integracije. Dakle, teško je to razgraničiti iz diskusije i obrazloženje koje smo čuli od predlagača, u svakom slučaju, posledica je ista. Dalje, rečeno je da razlog za osnivanje ministarstva jeste povećani obim posla, a da se neće povećavati troškovi.

Znači, biće povećanog obima posla, a sa druge strane nećemo imati dodatna sredstva za novozaposlene, za stručnu podršku, za tehničku opremljenost i onda se postavlja pitanje kako će pri istim uslovima, ta ista Kancelarija, izdignuta na nivo ministarstva obaviti većim obim posla.

Uz to šta Kancelarija za evropske integracije, izdignuta na nivo ministarstva, uz Vladu, sve državne organe i organizacije, pojačani sa predsednikom Republike, koji je u vladajućem delu protagonista evrointegracija, šta na intenzitetu Kancelarije za evropske integracije može posebno da uradi?

Dosadašnji intenzitet u ovakvim okolnostima, pregovori ili prihvatanje pritisaka u procesu evropskih integracija jeste dovoljno štetan za Srbiju. Znači, pojačavanje intenziteta može samo da nas zabrine.

Kad govorite još o razlozima, ističe se hiperprodukcija u normativnoj oblasti, ali, s druge strane, ne izgrađujemo mehanizme za efikasnu primenu tih zakona. Zatim, ističe se spoljnotrgovinski bilans, bez informacija koliko nas to košta, šta smo dobili a šta smo kupili? I, naravno, statistika da građani bolje žive.

Uveravam vas, nažalost, dakle, nemam se čemu radovati, kao neko ko je opredeljen da živi u ovoj državi, ko želi da školuje decu u ovoj državi, ko želi da mu deca nađu šansu u ovoj državi, da to neće biti preterani izazov za mlade koji odrastaju.

I na kraju, pominjani su standardi, na šta je i predsednica ukazivala, da treba poštovati različitosti, tolerisati. I to podržavam. Ali, nadam se da se to ne odnosi samo na seksualnu orijentaciju. Ako je različitost, i politička, i pripadnost političkim partijama, takođe pravo na neku različitost, zašto vlast toleriše prebijanje i gepekovanje opozicionih odbornika u Smederevskoj Palanci? Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 21.04.2017.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, narodni poslanici DS podneli su Predlog zakona o vojnoj neutralnosti sa zahtevom da bude razmatran na današnjoj sednici.

Ovaj predlog u osnovi definiše Srbiju kao vojnu neutralnu zemlju i kao takva ne bi mogla da bude članica ni jednog vojnog saveza, zatim propisuje saradnju sa međunarodnim organizacijama za kolektivnu bezbednost i eventualno učešće u njihovim aktivnostima bez članstva u tim organizacijama u saglasnosti sa vojnom neutralnošću Republike Srbije i, naravno, reguliše učešće u mirovnim misijama pod okriljem UN, eventualno učešće Vojske Srbije u regionalnim mirovnim misijama, o tome bi odlučivala Narodna skupština Republike Srbije.

Za donošenje ovakvog zakona postoji pravni osnov, a postoje i razlozi. Pravni osnov leži u Ustavu koji propisuje da Republika Srbija obezbeđuje samostalnost, suverenost, nezavisnost, teritorijalni integritet, bezbednost, uređuje međunarodni položaj odnosa sa drugim državama i međunarodnim organizacijama.

Pri predlaganju ovog zakona osnove smo potražili u Rezoluciji o zaštiti suvereniteta, teritorijalnog integriteta i ustavnog poretka, koji je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 2007. godine, i to tako što je pošla od dotadašnje uloge NATO alijanse, počev od protivpravnog bombardovanja, bez odluke Saveta bezbednosti, s jedne strane, do aneksa 11, odbačenog Ahtisarijevog plana, kojim je NATO alijansa označena kao konačni organ vlasti u tzv. nezavisnom kosovu.

Dakle, u takvim uslovima i sa takvim razlozima Narodna skupština Republike Srbije donela je odluku o vojnoj neutralnosti do eventualnog raspisivanja referenduma na kojem bi se donela odluka o takvom važnom pitanju.

Kada govorimo o razlozima donošenje ovakvog zakona, nalazimo iz u aktuelnim međunarodnim prilikama i u povišenim tenzijama između velikih sila, gde vojna neutralnost Srbije smatramo da pojačava i predstavlja oslonac u spoljnoj politici Republike Srbije, u zaštiti njenih nacionalnih interesa sa jedne strane.

S druge strane, ona je podudarna sa odnosom Ruske Federacije u Savetu bezbednosti koja pruža oslonac i zaštitu nacionalnim interesima Republike Srbije.

Sa ovakvim razlozima i ovakvim uslovima smatramo da vojna neutralnost sa deklarativne forme treba da pređe u zakonsku formu. Mislimo da bi se time stavila tačka i na jednu unutar društvenu veliku dilemu, a da bi Srbija u međunarodnim okvirima imala jasniju poziciju po pitanju… (Isključen mikrofon.)

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Zahvaljujem.
Članovi Vlade, uvažene kolege, reč je o izmeni zakona kojim se reguliše sistem plata u javnom sektoru gde su osnivači autonomna pokrajina i lokalne samouprave, i naravno, druge strukture kada su u pitanju organizacije koje je osnovala Republika Srbija i bezbednosne strukture itd.
Kao razlog zašto se traži produžetak roka jeste nemogućnost da se u ovom roku koji je propisan zakonom, da se donesu zakonu koji su predviđeni. Nijedan razlog nije naveden zbog čega i ko je odgovoran zašto se ovaj rok mora produžiti. Neko je rekao u načelnoj raspravi od predstavnika predlagača da je bolje produžiti rok nego doneti loš zakon. Slažem se, ali je od toga bolje izabrati dobar tim koji će u primerenom, u što kraćem roku ispuniti zakonsku obavezu i u krajnjem slučaju potrebu građana.
Postavlja se pitanje da li je uopšte nešto rađeno na ovom zakonu? Bilo bi dobro da je u obrazloženju za donošenje ovog zakona o izmenama i dopunama zakona nešto o tome rečeno, da se kaže – taj tim je radio, uradio je toliko posla, nedostaje, ima nekoliko nepoznanica koje u ovom trenutku nije moguće rešiti i to bi možda već moglo i da se razume. Zatim, da li je vođena suštinska rasprava? Kad kažem suštinska, mislim jedna slobodna rasprava u kojoj su učestvovali predstavnici zaposlenih i naravno, lokalnih samouprava i autonomne pokrajine.
Što se tiče normativnog rada ove Skupštine, a samim tim i Vlade koja nam šalje predloge, ja bih okarakterisao ili definisao dva metoda po kojima smo imali normativne intervencije. To je metod tzv. izuzetka i metod tzv. produžetka. Imali smo nekoliko zakona kojima se izuzimaju primene određenih odredaba i stečenih i garantovanih prava i zakonom i opštim kolektivnim ugovorom na 2017. godinu, a primenom metode produžetka, kao što je slučaj sa ovim zakonom sada, Vlada praktično traži dodatni rok za ispunjenje zakonske obaveze.
Stvarni razlozi mislim da su politički. Ovaj zakon je donet početkom 2016. godine i tada je procenjeno da bi ovaj posao trebao da se završi do kraja 2016. godine, odnosno do 1. januara 2017. godine. Pretpostavljam da je dobro procenjeno, ali znamo da smo u 2016. godini imali vanredne parlamentarne izbore, znamo da je Skupština počela sa razmatranjem zakonskih predloga tek u septembru mesecu. Dakle, to sigurno nisu razlozi koji bi mogli da se stave na teret ljudima koji su radili na pripremi ovog zakona.
Takođe, i ovaj zakon o izmenama i dopunama zakona se donosi u predizbornim nekim prilikama i verujem da će sudbina ispunjenja ovih rokova takođe biti kao i sa zakonom koji se menja.
Takođe, jedan od razloga zašto se produžava rok jeste da možda, ako je tačno da je veći deo zakona pripremljen, javnost Republike Srbije, a posebno zaposleni na koje se odnosi ovaj zakon, ne treba da ugledaju svetlost dana pre predstojećih izbora predsedničkih, a možda i vanrednih parlamentarnih.
Dakle, ovo je jedna loša praksa, gospođo ministarka. Mi smo vodili jednu polemiku u septembru mesecu, kad se ticalo izmene Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, dakle, govorili smo takođe o lokalnoj, na neki način indirektno, i o pokrajinskoj državnoj administraciji. Kad govorimo o zadovoljavanju potreba građana, pa, valjda mislimo i na zaposlene u državnoj upravi, i autonomnoj pokrajini, i u lokalnoj samoupravi i u organima i organizacijama koje su one osnovale. Valjda su i oni građani koji su zaposleni na određenim poslovima, imaju određene dužnosti a, s druge strane, imaju i određena prava.
Na ovakav način mislim da se prikriva stvarno stanje stvari u administraciji, kako državnoj, pokrajinskoj i lokalnim administracijama, gde se prikriva možda i broj. Tendencije, posebno su tendencije važne da znamo, kvalitet obrazovanja i naravno kvalitet, odnosno znanje i sposobnosti zaposlenih.
Vama je, ministarka, verovatno jasno koliko, i svima, a možda vama i najviše, efikasna državna uprava, lokalna samouprava, autonomna pokrajina je važna za napredak društva. Sa ovakvim merama mislim da niti Vlada, niti Narodna skupština Republike Srbije daju doprinos tome. Ne samo da se obara kvalitet rada, kada donesete zakon kojim zabranjujete zapošljavanje u 2017. godini, vi šaljete poruku onim zaposlenima koji nemaju niti zvanja, niti znanja za obavljanje tih poslova da su bezbedni u 2017. godini i da njihovo neznanje niko neće moći da proveri, da neće imati konkurenciju u mladim ljudima koji su sposobniji i kvalifikovani da obavljaju te poslove.
Što se tiče posledica, pa neizvesnost, na ovakav način, koja se odnosi na zaposlene u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, pokrajini i svim organizacijama koje su osnovale, takođe je jedna posledica i naravno doprinosi održavanju postojećeg stanja. Na koji način mi to postižemo? Zabranom, izuzecima i odlaganjem.
Imamo zabranu zapošljavanja u 2017. godini i na jednoj strani govorimo da ne možemo da omogućimo zapošljavanje, bez obzira što potreba postoji, zato što bi to ugrozilo makroekonomsku stabilnost. Ako uzmete u obzir, gospođo ministarka, oko 400 pomoćnika predsednika opština i gradonačelnika, što je mogućnost po zakonu i, s druge strane, preko 8.000 odbornika i članova veća, koji imaju različite nivoe pri nadležnosti, a to je alternativa po zakonu… Dakle, mogućnost koja se u sve većoj meri konzumira izdvaja se sa budžeta, to vam je u bruto iznosu oko 20 miliona evra na godišnjem nivou.
Sa druge strane, šaljemo poruku da nije moguće primiti mlade stručnjake u državnu, pokrajinsku i lokalnu administraciju. Sistem izuzetaka, jeste, imali smo već na prethodnoj sednici da smo izuzeli u 2017. godini zaposlene od nagrađivanja i, naravno, od primanja određenih koja su garantovana, neka zakonom a neka kolektivnim ugovorima.
Što se tiče odlaganja, donošenje ovog zakona takođe predstavlja jedno odlaganje i podupire neizvesnost kad se tiče položaja zaposlenih u državnoj upravi. Zato smatram da Vlada Republike Srbije treba da ispoštuje rok da do 31 decembra 2016. godine donese zakon, ako je tačno da je veći deo posla odrađen.

Imovinska karta

(Velika Plana, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 130000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik opštine Opština Velika Plana Opština Mesečno 76000.00 RSD 06.10.2004 - 22.08.2015.
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:56