DEJAN ŠULKIĆ

Nestranačka licnost

Rođen je 1972. godine. Živi u Velikoj Plani.

Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Kragujevcu. Po zanimanju je diplomirani pravnik.

Na lokalnim izborima 2012. godine, po treći put uzastopno izabran je za predsednika opštine Velika Plana.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik, prvo kao poslanik pri poslaničkog grupi Demokratske stranke Srbije, a u oktobru 2016. prelazi u samostalne poslanike

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Velika Plana
  • Velika Plana
  • 1972
  • pravnik

Statistika

  • 34
  • 7
  • 153
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvažene kolege, gospodine ministre, mi načelno smatramo da je potrebno doneti ovaj zakon i vi ste u obrazloženju naveli dosta razloga zašto to treba uraditi. Jedan od razloga jeste tzv. kodifikacija, objedinjavanje uopšte te zakonske regulative i tu se navodi nekoliko zakona koji su regulisali ovu oblast. Mi u ovom trenutku niti imamo mogućnost da o tome raspravljamo, niti je to potrebno, ali to pod obavezno ne znači da zakoni nisu bili dobri. Postavlja se pitanje kakva je primena bila i u tom smislu praksa će pokazati koliko ovaj zakon u stvari izgrađuje mehanizme da ovo što se proklamuje zakonom i što se daje u nadležnost državi i lokalnim samoupravama, da će biti ispoštovano.

U osnovi ovaj zakon se odnosi na tzv. ratne memorijale i on ističe i vrednuje duh oslobodilačkih napora i slobodarske tradicije Srbije, njene vojske i svih onih koji su se borili pod njenim simbolima, pod njenom zastavom, bez razlike da li je reč o Srbima ili pripadnicima drugih etničkih zajednica na području Srbije kao suverene države ili Srbije koja je kroz Kraljevinu Jugoslaviju, odnosno posleratnu Republiku Jugoslaviju imala te napore.

Dalje, bavi se takođe i razgraničenjem nadležnosti i evidentiranjem postojećih ratnih memorijala i spomenika, svega onoga što on podrazumeva. Kada je u pitanju razgraničenje nadležnosti, polazi se od pretpostavke ovim zakonom da će lokalne samouprave imati popriličan teret. U ovom trenutku mi nemamo zaista procenu kolika će obaveza biti lokalnih samouprava, tako da može da se desi da lokalne samouprave ne mogu ovu obavezu da ispune i nadam se da će se o tome voditi računa kada su u pitanju lokalne samouprave prilikom donošenja republičkog budžeta i kasnije lokalnih budžeta.

Mi smo pošli od toga da žrtve, pre podnošenja ovog amandmana, ne treba podvajati. Dakle, ne treba ovaj zakon, po nama, ne nagoveštava podršku ili pak pokretanje, ako tako mogu da kažem, istraživačkih poduhvata, niti evidentiranje neevidentiranih i neobeležnih mesta stradanja. Doduše, ovaj zakon to ne zabranjuje, ali ni na koji način to ne protežira i ne podržava. Tako da, uobičajeno je, i kod ovog zakona, diskreciona sfera ministra izvršnih vlasti je velika, pa se nadam da će kod donošenja podzakonskih akata sva pitanja koja nisu detaljno regulisana ovim zakonom, da će biti uređena.

Činjenica je da je bilo žrtava i stradanja u ratnim, ali je bilo i u posleratnim periodima i zato smatramo da bi trebalo ovaj zakon, mi smo predložili na koji način bi to trebalo da bude ali možda postoji i neki bolji način, ali smo svakako hteli da izazovemo ili isprovociramo jednu polemiku o ovoj temi i da možda od ministra čujemo, gospodine ministre, na koji način će se odnositi prema onim mestima stradanja koja nisu evidentirana, a činjenica je da postoje, ili pak da su evidentirana a da nisu obeležena.

Tu bih sad naveo nešto šta bi moglo da dođe u obzir. To su predratni spomenici, ili kako god da su bili kategorizovani između dva svetska rata, a da veliki broj njih nisu sačekali oslobođenje, bilo da je to za vreme rata učinio okupator ili možda i neke domaće strukture koje su delovale za vreme Drugog svetskog rata na ovim područjima, a svakako postoji veliki broj tih spomenika koji su podignuti pre Drugog svetskog rata, a koje je posleratna vlast, dakle posle Drugog svetskog rata, uklonila.

Interesantno je izvršiti popis, ne da bismo se dokazivali ko je bio veći dušman u predratnom periodu i svemu onome što obeležava napore iz Srbije, Kraljevine Srbije i Kraljevine Jugoslavije, da li je to bilo za vreme rata ili posle rata. Zatim, to predstavljaju mesta stradanja za vreme rata i posle rata, dakle, koja nisu obeležena a zna se za njih da postoje i naravno postoje i ona koja nisu evidentirana, a samim tim nisu ni obeležena, a u svakom slučaju poznato je da postoje. Navešću samo neke od primera, za sve ove strukture.

Kad su u pitanju predratni spomenici, postoje primeri dobre prakse, kao što je slučaj spomenik Kralju Petru I oslobodiocu u Zrenjaninu, nekadašnjem Petrogradu ili Bečkereku, koji je u međuvremenu obnovljen, a porušen je za vreme Drugog svetskog rata. Zatim, postoji i mesto stradanja, navešću primer u Velikoj Plani, u dvorištu gimnazije, da je prilikom izvođenja nekih radova otkrivena je masovno, tako da kažem, mesto stradanja i da na tome ništa nije rađeno do današnjeg dana. Dakle, ne treba praviti razliku između žrtava, da li je to bilo za vreme ratnih napora Srbije ili država u kojima je Srbija učestvovala, kojima je pripadala ili je to bilo na neki drugi način izvedeno.

Sa ove vremenske distance, dakle, posle 70-ak godina, kada nema ni egzekutora, mislim posebno na ove posleratne likvidacije i mesta stradanja, smatram da sa ove vremenske distance donošenje ovog zakona, ovo jeste u stvari jedna prilika da se na neki način ovaj zakon odnosi i tiče, ili bar da neko od vas to prokomentariše, ako to već imate na umu, da u tom smislu ovaj zakon daje neku nadu i neku šansu da će se i te žrtve i ta stradanja biti obeležena na dostojan način i da će im se odati počast.

Kada je u pitanju izjednačavanje, to sada možemo da kažemo da se pretpostavlja, ali isto ne bi bilo loše da se čuje, ako postoji veliki broj mesta stradanja ili mesta gde su vođene borbe, pa samim tim i stradanja velikog broja ljudi, civila, vojnika za vreme Drugog svetskog rata, onda takođe bi trebalo, pretpostavljam, pošto su izjednačeni u pogledu borbe protiv fašizma i ravnogorci da će i Ravna gora takođe biti ratni memorijal. Zatim, ako je Kuća cveća memorijal, na neki način pretpostavljamo da je i Oplenac memorijal.

Tako da bih vas zamolio, gospodine ministre, da možda na neka od ovih pitanja odgovorite, a neka od ovih pitanja mislim da postoji veliki broj građana koje interesuje – da li će se ikada istražiti i saznati šta je bilo sa žrtvama posle rata posebno? Dakle, postoje masovna mesta stradanja, pa vas molim da u tom smislu date neki odgovor. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 25.06.2018.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sledstveno amandmanu koji smo podneli na naslov zakona, podneli smo i amandman na član 1. koji u osnovi uvodi obavezu planskog rada na pronalaženju posebno onih skrivanih stratišta, odnosno mesta stradanja u ratnom i posleratnom periodu.

Sam zakon po našem mišljenju treba da ima daleko širi smisao i da ne treba da se svodi kada je u pitanju održavanje samo na komunalno održavanje, košenje trave, da ne kažem korova, pošto je to odomaćena praksa, a ništa naravno nije upućeno specijalno vama već je to jedan društveni odnos uopšte prema spomenicima, prema memorijalima. U tom smislu mislimo da nedostaje jedan programski odnos, odnosno obeležavanje programsko jubileja koji su vezani za određene memorijale, tako da nam se ne desi poput veoma oskudnog neopaženog obeležavanja bitaka koje su se desile u toku velikog rata, Prvog svetskog rata, jer je to sada praktično stogodišnjica.

Svedoci smo u isto vreme da na to naše zanemarivanje s druge strane imamo pozive ili javne debate koje već prelaze u granicu revizionizma kada je u pitanju Prvi svetski rat. Mislim da se i vama potkrala jedna greška ili propust u obrazloženju gde ste rekli da posle promene prestale su da postoje tri države, a nastala je današnja Srbija. Srbija je posle raspada državne zajednice obnovila svoju državnost i u tom smislu je to možda moglo drugačije da bude formulisano.

Još jedanput ističem značaj istraživanja, i to ne bilo kakvog nego institucionalnog. Navešću, takođe, jedan primer – grobno mesto na groblju u Starom selu, dakle, u jednom selu u Velikoj Plani, gde je bilo sahranjeno nekoliko desetina regruta Vojske Kraljevine Jugoslavije, da je to mesto neobeleženo, dakle, nema tu nikakvog pretencionizma, jer među poginulima na tom mestu ima i Slovenaca regruta, kraljevske vojske, ima i Muslimana, tako da, evo, još jedanput ističem značaj istraživanja, odnosno institucionalnog istraživanja i evidentiranja.

Sedmo vanredno zasedanje , 15.06.2018.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

U članu 1. predlagač je predvideo da se brišu reči – jedinice lokalne samouprave kada su u pitanju predstavnici. U tom smislu ne znam kako to predstavlja jezičko poboljšanje jer upravo se daje širi smisao ako se ove reči budu izbrisale, daje se širi smisao pa se može misliti i zbunjivati i za neke druge predstavnike, jer građani biraju i predstavnike mesnih zajednica, biraju i narodne poslanike na parlamentarnim izborima, biraju predsednika Republike. Tako da u tom smislu to ne predstavlja sigurno jezičko poboljšanje i smatramo da je potpuno drugačiji motiv da se sa amandmanima koji su podneti na ovaj član, da to u stvari bude paravan i jedna barijera da se stigne do nekih drugih članova koji su predloženi izmenama ovog zakona kako bi se o njima diskutovalo.

I ti amandmani sa osvrtom, tzv. amandmani sa osvrtom su već viđeni i dosta je reči o tome potrošeno, tako da neću o tome sada govoriti.

Uvažili smo taj predlog. Nismo tražili da se promeni. Sa druge strane, tražili smo da se iskoristi ova prilika za još jednu intervenciju na taj član koji se menja. Kada su u pitanju građani sa područja lokalnih samouprava, rešenje je od ranije, niste ga vi uveli, tretiraju se kao lokalni stanovnici. Republika Srbija ima građane. Teritorija je jedinstvena. Kada su u pitanju stanovnici, svi smo mi stanovnici sa područja određenih lokalnih samouprava pa se u tom smislu možemo smatrati i lokalnim.

Ako postoji lokalno stanovništvo, postavlja se pitanje – ko nije lokalni stanovnik?

Ako govorimo o lokalnim samoupravama i o korišćenju prava upravljanja javnim poslovnima kada su u pitanju nadležnosti lokalnih samouprava, Zakon o lokalnim izborima je tu jasan. Dakle, mogu učestvovati samo oni koji imaju prebivalište i to duže od šest meseci, čini mi se, na području određene lokalne samouprave i u tom smislu oni imaju mogućnost da učestvuju u vršenje javnih poslova, kao što isti taj građanin koji se ovim zakonom, ako ostane rešenje i ne prihvati se ovaj amandman, a vidim da Vlada nije prihvatila, taj građanin se u isto vreme smatra i lokalnim stanovnikom.

To ako se prihvati, zaista bi moglo da se smatra jezičkim poboljšanjem. Ništa nije pežurativno. Da ne ulazim u polemiku ko je tada doneo zakon, ko je propustio da promeni, da li se slagao ili nije slagao. To uopšte nije važno i smatram da u tom smislu bi možda ovo rešenje moglo da se prihvati i u isto vreme uvažava intervencija, odnosno izmena koju je predložila Vlada.

Sa druge strane, sam predlog izmene zakona i dopuna, o izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi ima neka rešenje i intenciju nekih posebnih izmena i to se može uvažiti. Međutim, neko od prethodnih govornika, kolega je govorio da se to možda ne radi na jedan sistematičan način i da je možda trebalo pripremiti i donošenje novog zakona, a da sve to treba posmatrati u kontekstu izbornog zakonodavstva.

Naravno, u ovom trenutku se to iz nekih razloga, opet ne želim da otvaram polemiku zašto se to radi, izbegava da o tome govori, ali smatram ako govorimo, svi smo pod nabojem nekih problema u lokalnim samoupravama da oni upravo izviru iz izbornog zakonodavstva i da bi tu trebalo povesti jednu širu javnu raspravu, suštinsku i da nakon toga bi trebalo temeljno reformisati, kako vi često govorite, dajete tu dimenziju ovim intervencijama Zakona o lokalnoj samoupravi, reformi tog zakonodavstva koja se tiče lokalne samouprave.

Nemam vremena da sve ove izmene obuhvatim, ali u kontekstu ovog člana, odnosno narodnih predstavnika jedinica lokalne samouprave, tu dolazi do jezičkog pogoršanja. Ta optimizacija o kojoj govorite može i da se prihvati kao dobro rešenje što set tiče broja odbornika, broja članova veća, broja pomoćnika itd. Kada su pomoćnici predsednika opštine u pitanju ili gradonačelnika, govoriću načelno, pošto sam zamoljen od strane pomoćnika iz Velike Plane, da ih ne pominjem, pošto kažu da im narušavam ugled u javnosti kao da njihovo angažovanje na način zbog kojeg su angažovani ne narušava ugled i njihov i opštine, ali krajnje načelno da kažem da je možda bila prilika ako ste se već bavili tim pitanjem da bi trebalo predvideti stepen stručne spreme, odnosno najpre oblasti za koje se mogu angažovati pomoćnici.

Tamo se u zakonu nabraja, pa se stavljaju i druge neke oblasti i da ne navodim sada neke primere, ima tu svega i svačega. S jedne strane, nije glavni izvor problema broj pomoćnika, ja smatram da je u najvećoj meri problem njihova nekompetentnost. Ne kažem da je to u svim slučajevima, ali da bi propisivanje nekih uslova, dakle, vi ne možete u zakonu sada da propišete i da kažete mora da ima završen taj i taj fakultet. Ali, ako je reč o pomoćniku on je formatiran organizaciono u opštinskoj upravi i predviđa se, to je od nas tražio u Velikoj Plani upravni inspektor, dakle, imam rešenje o tome, da je morala u aktu o sistematizaciji, odnosno u odluci, opštinskoj upravi da bude navedeno za koje oblasti da se propišu uslovi, pa bi bilo dobro da nekako pod silom, odnosno pritiskom sile zakona to pitanje bude uređivano, jer pazite, pomoćnik predsednika opštine, gradonačelnika podrazumeva određenu stručnost.

Znači, vrstu obrazovanja, stepen stručne spreme za tu oblast za koju se angažuje i poželjno bi bilo i određeno iskustvo da ima. Jer, angažovanje nekompetentnih ljudi jeste u stvari pokazatelj kakva se kadrovska politika vodi, a naravno to je i pokazatelj i mladim ljudima koji se obrazuju i onda se začudimo u nekom trenutku zašto mladi ljudi u velikoj meri odlaze, zato što naravno ne mogu da konkurišu ako nisu politički ostvareni ili ostrašćeni kako god hoćete, onda nemaju šanse.

Dakle, govorim krajnje načelno, nikoga lično ne uzimam u obzir, i mislim da je ovo bila prilika da se nešto po tom pitanju uradi. Uz to ako imamo pomoćnike za razno razne oblasti, koje nisu svakako prioritetna potreba građana, zašto ne bismo imali pomoćnike za protivgradnu zaštitu, jel vidite da je to aktuelno, ne smo ove godine već unazad niz godina, pa ako opštine pribavljaju protivgradne rakete zašto umesto države ili zajedno sa državom, zašto ne bismo imalo pomoćnike predsednika opština za protivgradnu zaštitu.

Evo, krajnje dobronamerno, pa vas molim razmotrite, da makar ova intervencija sa lokalnim stanovništvom bude uvažena. Hvala.

Imovinska karta

(Velika Plana, 13.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 130000.00 RSD 03.06.2016 -
Predsednik opštine Opština Velika Plana Opština Mesečno 76000.00 RSD 06.10.2004 - 22.08.2015.
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:56