MILAN LAPČEVIĆ

Demokratska stranka Srbije

Rođen je 8. oktobra 1969. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer mašinstva.

Bio je izabran za narodnog poslanika 2008. kada je bio šef odborničke grupe DSS u Skupštini grada Niša i član grupa prijateljstva sa Rumunijom i Češkom.

Član je Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, predsednik Gradskog odbora i šef odborničke grupe DSS-a u Skupštini grada Niša.

Nakon izbora 2012. izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

Statistika

  • 80
  • 7
  • 138
  • 1
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Otvoreno pismo Odboru za kulturu i informisanje Narodne skupštine Republike Srbije

čeka se odgovor 3 meseca i 24 dana i 11 sati

Imajući u vidu ogroman značaj koji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, kao nezavisni državni organ, ima za pružanje pravne zaštite prilikom ostvarivanja ta dva ustavna prava građana, poučeni lošim iskustvima iz prošlosti i štetnim posledicama za ra...

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 6 meseci i 16 dana i 7 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 4 meseca i 21 dan

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici ja ću danas govoriti nekoliko stvari o Zakonu o turizmu.

Zakon o turizmu je trebao da reši mnoge probleme koji postoje u ovoj privrednoj grani i da bude podsticaj za što brži razvoj te veoma važne privredne grane koja beleži značajan rast poslednjih godina u svim razvijenim zemljama, kako zapadne Evrope, tako i istočne Evrope i širom sveta, na kraju krajeva. Predstavlja ogroman potencijal i za srpsku privredu. Nažalost, nedovoljno iskorišćeni potencijal.

Zadnjih godina, prema podacima Eurostata, turizam kao privredna grana beleži najveći rast od svih privrednih grana i tu se sve više novca obrće, što znači da bi i ovaj Zakon o turizmu i domaća turistička privreda trebali da imaju prioritet i da se na što bolji način organizuju i da što više, pre svega, stranih turista dovode u našu zemlju, kako bi povećali devizni priliv.

Šta ovaj zakon nije rešio na dobar način, prema mom mišljenju? Prvo, nije razdvojio receptivne, dakle, u zakonu se na poseban način ne predviđaju, ne tretiraju receptivne turističke agencije koje imaju zadatak i osnovna im je delatnost da dovode strane turiste u Srbiju. To je za nas veoma važno. Da bi što više stranih turista bilo u Srbiji, mora da se ulaže u promociju zemlje i da te turističke agencije koje se bave takvim turizmom imaju poseban status, da budu podsticane, da nastupaju na sajmovima i da svojim turističkim ponudama privuku što više stranih turista da dolaze u našu zemlju.

Ne treba da govorim koliko je to korisno za čitavu zemlju, za domaće hotelijere, za proizvođače hrane, za tur operatere, za prevoznike. Dakle, svako ko dođe u Srbiju će potrošiti određeni novac, a od toga će imati koristi širok spektar pružalaca usluga u ovoj delatnosti.

Nasuprot tome, dosadašnja praksa Ministarstva je bila takva da receptivne turističke organizacije, čak ni u Pravilniku o podsticajima, nisu imale poseban tretman, pa je paradoksalno da su samo četiri receptivne turističke agencije dobile podsticaj za svoj rad iz subvencija, i to nekih minornih 1.500 – 2.000 evra, što je toliko mizerno da ne vredi ni govoriti o tome. Mnogo više para su te turističke agencije morale da potroše na promociju Srbije, na nastupe na sajmovima, čak i da plaćaju Turističkoj organizaciji Srbije za zakup štanda, umesto da ga dobiju besplatno.

Druga važna stvar koja se ovde predviđa i praviće tektonske poremećaje na turističkom tržištu je ta da će sve turističke agencije u buduće morati da polažu određene depozite, a visina tih depozita će se regulisati famoznim pravilnicima kojih, nažalost, ima u ovom Predlogu zakona na više desetina mesta i da sve što je bitno se ostavlja da bude rešeno pravilnicima ili diskretnim pravom, odnosno ministar će svojom odlukom propisati određene normativne mere.

Mislim da ministar i Ministarstvo ne treba previše da se mešaju u rad agencija i da time sputavaju njihovu slobodu i način organizovanja, kao što je, recimo, propisivanje na koji način će posrednička turistička agencija trebati da uplaćuje sredstva organizatoru putovanja. Ili, na primer, da ugovori sa određenim tur operaterima iz inostranstva moraju da budu i na stranom jeziku, odnosno engleskom i na srpskom. Pa, zamislite sad da se u svakoj grani privrede, u farmaceutskoj industriji, u bilo kojoj drugoj, traži da obavezno budu ugovori i na jednom i na drugom jeziku. Čemu to? Zašto se uopšte Ministarstvo time bavi?

Ministarstvo ima obavezu da što više radi na promociji Srbije, da stvori uslove da receptivne turističke agencije imaju povlašćen položaj da bi dovodili strane turiste i da se njima, ako su posrednici u putovanju, te receptivne turističke agencije, budu izuzete od depozita koji moraju da plaćaju da bi dovodili strane turiste.

(Predsedavajući: Zahvaljujem.)

Ako je ta turistička agencija posrednik i sarađuje sa stranom turističkom agencijom koja je garant putovanja, a receptivna daje garanciju … (Isključen mikrofon.)

Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, 06.03.2019.

Poštovani gospodine ministre, hvala na pojašnjenjima. Nadam se da ovo mogu da shvatim kao obećanje da će radna grupa uzeti u obzir sve ove primedbe koje se čuju u raspravi.

Jako je važno da ono šta sam ja fokusirao, dakle, sam zakon, ne pravi razliku između receptivnih i običnih agencija. Receptivne agencije, ako su posrednici u putovanju, isto se tretiraju kao i sve druge agencije, moraju da polože depozit, da garantuju tim depozitom i osiguranjem za realizaciju određenog putovanja, a već sarađuju sa nekom stranom agencijom koja jeste garant svim tim putovanjima, odnosno tim korisnicima usluga, a sama agencija garantuje toj agenciji sa kojom sarađuje. Čemu služi taj depozit i čemu služi to pred domaćim organima kada to nije nikakva garancija za realizaciju, već mora da garantuje partnerska organizacija?

Sa druge strane, nadam se i verujem da će, kada se bude određivala visina tog depozita, uzimati u obzir različite vrste putovanja, visine itd, jer nije poenta priče da se globalizuje turističko tržište i da imamo pet ili deset turističkih kompanija, a da ostalih 450 koje ne mogu da ispune velike uslove, što se tiče depozita, treba da propadnu.

Mislim da je suština da treba da podržimo i male turističke agencije, naročito one koje se bave mikro destinacijama. Mi nemamo specijalizovane turističke agencije koje se bave samo Sokobanjom, ponudom Sokobanje, Kopaonika ili Zlatara, Palića, ne znam kojih divnih bisera naše zemlje. Dakle, treba takve turističke agencije podsticati i davati im što bolje uslove da bi one mogle da se razvijaju i da nemaju velike limite, da moraju da plaćaju ogromne depozite da bi mogli da funkcionišu. One da imaju veliki obrt, one bi same to radile i bez depozita, ali ako ih ugušimo sa depozitima od 15, 20, 30 hiljada evra, mnogi od njih će propasti.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 03.12.2018.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Baš mi je drago što je ministar pomenuo da je Srbija, prema podacima Zavoda za statistiku, dostigla rekordan nivo zaposlenosti i da je nezaposlenost najmanja u zadnjih 10, 20 godina.

Još me više raduje činjenica da je ministar, bilo bi dobro ako bi mogao da čuje ovo što govorim, jako mi je drago da je ministar pomenuo i da je došao do saznanja i da je prosto to činjenica da je situacija po pitanju nezaposlenosti najlošija na jugoistoku Srbije, po pitanju nerazvijenosti i po pitanju infrastrukture, i da je i njemu i njegovom timu, a nadam se i čitavoj Vladi, jasno gde treba usmeriti investicije narednih godina.

Stoga me i čudi što je u predloženom budžetu predviđeno da se za izgradnju gondole u Beogradu izdvoji čitavih 862 miliona dinara ili nešto više od sedam miliona evra. Dakle, ta nerazvijena Srbija, taj siromašni jug, gde se prosečna nezaposlenost kreće od 20, pa čak, do 50% u nekim opštinama, poput Trgovišta, Bosilegrada, Vladičinog Hana i drugih, gde je prosečna plata i do 70% manja nego što je prosečna plata u Beogradu, oni će svojim porezima, izdvajanjima, koja nisu mala, finansirati budžet Republike Srbije, a taj budžet Republike Srbije je predvideo ni manje ni više 7,5 miliona evra za izgradnju gondole u Beogradu.

Kako se, gospodine ministre, niste setili da taj višak novca u budžetu usmerite na neke investicije koje su na jugu Srbije? Kako vam nije palo na pamet, na primer, da predvidite deo novca za izgradnju jedne moderne saobraćajnice od Niša prema Kladovu? Znate da je taj istok Srbije opusteo, da se svake godine masovno ljudi, pre svega mladi, iseljavaju iz tih krajeva, a da je stanje infrastrukture u tim krajevima katastrofalno.

Kako vam nije palo na pamet da tih 860 miliona, recimo, preusmerite na izgradnju još neke gondole ili još nekih ski staza na Staroj planini, pa da oživimo taj kraj i da ljudi koji žive neposredno u blizini Stare planine imaju mogućnost da se tamo zaposle, da tamo ostanu da žive, a ne da se iseljavaju?

Što vam, recimo, nije palo na pamet da deo sredstava usmerite na izgradnju, ako treba da gradimo gondole, da izgradimo konačno jednu gondolu od Brzeće do Kopaonika? Godinama se priča o tome kako je Brzeća slepo crevo i kako treba taj moderni skijaški centar na Kopaoniku upotpuniti. Naravno, niko ne dozvoljava da se izgradi ta gondola, jer nema para, ali zato naravno ima para za izgradnju gondole u Beogradu.

Kako vam nije palo na pamet, recimo, da izdvojite ona obećana sredstva preko ministarke Mihajlović za modernizaciju niškog aerodroma? Celu godinu ili prvu polovinu godine ste potrošili na pritisak na niške vlasti da se otme gradu Nišu aerodrom u koji je ulagao u prethodnih 30 godina svoja sredstva, iz gradskog budžeta, osposobio ga posle NATO bombardovanja, uložio ogromne pare da to preduzeće preživi, da konačno počne da posluje, onda ste pritisli da se otme preduzeće gradu i da se prenese u vlasništvo Republike sa obrazloženjem da ćete uložiti sredstva da se modernizuje pista, da se modernizuje aerodrom, kontrolni toranj itd. Ni jedan jedini dinara niste predvideli u budžetu ove godine za modernizaciju niškog aerodroma, iako ste obećavali, to je i obaveza države kada ste već preuzeli aerodrom. U međuvremenu, ono što ste uradili, samo ste ugasili dve linije koje su do sada perfektno funkcionisale.

Gde su sredstva, ministre, u budžetu predviđena za završetak studentskog doma koji se gradi 12 godina i došao je, zamislite, do četvrtog sprata? Dvanaest godina gradimo četiri sprata, a hiljade i hiljade studenata nema obezbeđen smeštaj u studentskim domovima.

Gde su predviđena sredstva za jedan od najprestižnijih muzičkih festivala u ovom delu Evrope, što se tiče džez muzike, Nišvil džez festival? Ni jednog jedinog dinara. Svake godine država…

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Mislim da danas imamo vrlo smislena pitanja i široke odgovore i mislim da je ova atmosfera veoma konstruktivna i da bi trebalo da nastavimo u ovom tonu da pričamo i dalje. Verujem u premijerove radne navike i radnu etiku i mislim da bi mogli da nastavimo i da čujemo i poslanike i drugih poslančkih grupa.

Moje pitanje danas će biti upućeno premijeru Republike Srbije, a tiče se onoga što je Vlada i on na čelu sa njom i njegova skupštinska većina, što radile u prethodne četiri godine, a na polju suvereniteta i integriteta države Srbije.

Pre dve nedelje je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić izašao na konferenciju za štampu i rekao da je za Srbiju više neprihvatljivo da popušta pred stalnim ultimatumima. Jedan ultimatum je bio da se otima celokupna imovina „Telekoma Srbije“ na Kosovu, a drugi ultimatum je bio preotimanje „Trepče“ i da u slučaju da se to desi, da on više neće biti na tom mestu.

Odmah sutradan ste vi rekli da je Srbija posvećena dijalogu i da će nastaviti i dalje da produbljuje dijalog sa Prištinom, pa nas je pre neki dan neprijatno iznenadilo dostavljanje Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, koji smo juče raspravljali u parlamentu, a koji su potpisale pet država naših susednih i Kosovo. Taj dokument, kako kaže obrazloženje, je u formi međunarodnog ugovora koji potpisuju suverene zemlje.

Da li je posle SSP-a, Euleksa, katastra, saobraćajnih dozvola, ličnih karata, integrisanih granica, Briselskog sporazuma, sramnog i izdajničkog, koji je ukinuo sve institucije na KiM, koji je raspustio srpske opštine na severu KiM, formirao po albanskim zakonima, ukinuo naše sudske institucije, policiju integrisao u policiju Kosova, odredio da je zakonodavstvo zakonodavstvo Kosova, ima li kraja tom daljem ponižavanju i pravljenju ustupaka?

Ovo je prvi dokument koji dolazi u Republički parlament kojim se direktno stavljaju potpisi i države Srbije i tzv. Kosova u formi međunarodnog ugovora. Da li gospodine premijeru ima kraja ovom ponižavanju o snishodljivom odnosu Srbije i dokle će Srbija da popušta i kakvu korist Srbija od toga ima?

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Ja se slažem, gospodine predsedniče Vlade, da govorimo ozbiljno i sa argumentima, pa očekujem to od vas. Da, u naše vreme je potpisan Sporazum o CEFTA. Potpisnik sa strane KiM je UNMIK, kao civilni administrator uprave na KiM, nije predstavnik Kosova, niti ministar spoljnih poslova tzv. Kosova.

Kosovo sa zvezdicom, dali smo interpretativnu izjavu mi da mi ne tumačimo da je to Kosovo nezavisno. Da li su ga oni prihvatili? Da li EU prihvata tu interpretativnu izjavu?

(Jadranka Joksimović, s mesta: Da.)

Potpisali? Pa, onda bi napisali, onda bi ovde u samom tekstu to stavili da prihvataju to. Rekli su – u redu, vi dajete tu izjavu, ali to je vaša stvar.

Licemerno je, gospodine predsedniče Vlade, govoriti o tome da vi činite sve na KiM kao da drugi ne čine sve i da ste veći patriota od svih drugih. Nismo ni mi vajni patrioti od vas i radili smo sve što smo mogli. Ali, ono što se desilo od 2008. godine jeste uništavanje institucija države Srbije na KiM, raspuštanje srpskih opština, raspuštanje institucija sudske vlasti, policija je integrisana u policiju Kosova, prihvaćen je ustav Kosova i njegove pravne norme za naše institucije.

Ima li boljeg dokaza da Srbije ima sve manje na KiM? Ima li boljeg dokaza? Znam da situacija nije laka, ali izvinite, prebacivati drugima da su oni krivi za nešto što se desilo u to vreme, a to je proglašenje KiM, nezavisnosti i prebacivati nama šta smo mi učinili, pa, koliko se ja sećam, i vi ste tada učestvovali u tome što smo mi radili. I vi ste podržali Deklaraciju u Skupštini Srbije. Zašto sada bežite od toga? Zašto perete ruke od toga?

Samo hoću da kažem da je akt koji je došao ovde međunarodni sporazum. Zašto u ovom aktu nije bilo, ako je BiH, zašto nije bilo i Republike Srbije, npr?

Imovinska karta

(Niš, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:27