MILAN LAPČEVIĆ

Demokratska stranka Srbije

Rođen je 8. oktobra 1969. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer mašinstva.

Bio je izabran za narodnog poslanika 2008. kada je bio šef odborničke grupe DSS u Skupštini grada Niša i član grupa prijateljstva sa Rumunijom i Češkom.

Član je Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, predsednik Gradskog odbora i šef odborničke grupe DSS-a u Skupštini grada Niša.

Nakon izbora 2012. izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Niš
  • 08.10.1969.
  • inženjer

Statistika

  • 57
  • 3
  • 66
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 18 dana

PITANJE ZA POSLANIKE DSS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Hteo bih da podržim ovaj amandman kolege Vukadinovića, jer je on potpuno razložan. Dakle, uvoditi nova ministarstva za evrointegracije, dakle, šaljete neku poruku. Do sada smo imali nivo odnosa sa EU preko Kancelarije za saradnju za evropske integracije koja je vodila koja i dan danas vodi uglavnom tehničke stvari u vezi pripremanja Srbije za pregovarački proces po pojedinim poglavljima.

Podizanjem odnosa na nivo ministarstva vi šaljete određenu poruku. Dakle, Srbiji je važno da organizuje ovaj posao preko ministarstva što u prevodu može da se tumači na sledeći način. Vodeće članice EU poput Nemačke, Francuske i Italije i drugih su odmah posle proglašenja nezavisnosti Kosova priznale Kosovo, a iz tih vodećih zemalja EU stižu svakodnevno poruke da Srbija na putu evropskih integracija kada bude došla do kraja tog pregovaračkog procesa će morati da prizna i samu nezavisnost Kosova.

Zvanična vlast u Srbiji odbacuje takve predloge i govori da joj je do Kosova veoma stalo, da će učiniti sve da Kosovo nikada ne postane nezavisno, ali joj je važnije da se prikloni vodećim članicama EU koje su već priznale Kosovo i koje govore da će morati to Srbija da uradi, pa podižu nivo odnosa sa EU na nivo ministarstva, nego sa druge strane da podignu svoju operativnost u smislu sprovođenja politike prema Kosovu i Metohiji na nivo ministarstva.

Izvinite to nije logično. Ako sa jedne strane govorite da vam je važno državna celovitost, da hoćete sve da učinite da sačuvate južnu Pokrajinu u sastavu Srbije, da ćete učiniti sve da pomognete narod na Kosovu i Metohiji, onda je valjda logično ako ste već napravili, ako želite da napravite ministarstvo za evropske integracije, da to uradite i sa ministarstvom za Kosovo i Metohiju, kako je to nekada bilo u nekim normalnim vladama koje su vladale ovom državom.

Sa treće strane nema nikakve logike barem u današnjem aktuelnom političkom trenutku da formirate ministarstvo za evropske integracije u trenutku kada je Evropa i sama suočena sa svojom budućnošću i da se apsolutno ne zna u kom će pravcu to ići.

Posle prošlogodišnjeg Bregzita i najave Velike Britanije i pripreme za vođenje pregovora o razdruživanju sa EU i sa rastućim evropskepcitizmom u svim zemljama članicama EU, vrlo je logično izvesno očekivati da će doći do dezintegracije EU, nego što će biti nekog kohezionog faktora i mogućeg jačanja EU.

Na kraju krajeva, najave zvaničnika EU, da niko neće biti primljen u EU pre 2025. godine i najave pomenutih zvaničnika da ćemo biti uslovljeni sa priznavanjem nezavisnosti dela naše teritorije su valjda dovoljni razlozi da se nivo odnosa Srbije i srpske Vlade i srpske politike ne podiže na nivo ministarstva. Ono što treba da radimo, da razvijamo dobre evropske odnose, ali nikako da šaljemo poruku da nam je važnije da se priklonimo stavovima vodećih članica EU koje vode Kosovo ka nezavisnosti, nego da pravimo priču u kojoj će Srbija izgubiti deo južne Pokrajine.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Lepo je to što smo čuli od ministra Nedimovića, da je javna rasprava o sistemu plata na lokalnom nivou završena, a da je krenula javna rasprava o platama u javnim službama.
Postavlja se jedno logično i opravdano pitanje, na vašu konstataciju da je smanjen broj zaposlenih u javnom sektoru i na lokalu za sedam i po hiljada, a ministarka Brnabić je iznela podatak da oko 33 hiljade ljudi manje radi u državnom sektoru, da konačno dobijemo tačne podatke koliko ljudi je zaposleno u javnom sektoru kompletnom, koliko ljudi radi u lokalnoj samoupravi, koliko ljudi radi u državnoj upravi, da bismo mogli uopšte da pratimo i da dajemo vrednosne ocene da li je to što vi govorite tačno, pošto postoje podaci od pre sedam, osam ili deset godina, postoje podaci od pre tri godine, da vidimo koliko tačno ljudi radi u državnoj upravi, u javnom sektoru kompletnom i na nivou lokalne samouprave.
Siguran sam da ministarka Brnabić zna te podatke i bilo bi od velikog značaja da nam iznese tačan podatak koliko ljudi je zaposleno u državnoj upravi Srbije, pošto je juče, koliko sam pročitao, održan sastanak radne grupe za određivanje maksimalnog broja zaposlenih u kompletnom javnom sektoru, gde je rečeno da će do kraja 2017. godine biti urađen tačan plan koliko ljudi može da radi u kom delu javnog sektora, na osnovu analiza. Sada se i tu postavlja jedno logično pitanje – a zašto je tek juče konstituisan taj savet i šta se radilo, ako ne više od toga, a ono bar od kad ste vi ministar, poslednjih pet meseci? Da li je moguće da za pet meseci nismo mogli da napravimo nikakvu analizu i da bar imamo okvirne podatke koliko ljudi radi u pojedinim delovima javnog sektora i koliko ljudi, prema nekakvim standardima, treba da bude zaposleno u nekom delu javnog sektora?
Takođe ste izneli stav da će najveći broj ljudi ostati bez posla u delu prosvete, zdravstva, u socijalnim službama i u lokalnim samoupravama. Uopšte niste pominjali da ima viška u državnoj upravi. Da li je moguće, gospođo ministarka, da niste primetili u vašem ministarstvu, u drugim ministarstvima Vlade Republike Srbije, da ima viška zaposlenih? Kako je to moguće da uvek ima višak zaposlenih u lokalnim samoupravama i u nekim drugim sektorima, ali nikad nema viška u državnoj upravi, u ministarstvima? Gde god da odete, u bilo koje ministarstvo, garantovano vas kod svakog ministra, pomoćnika, zamenika, državnog sekretara, savetnika, čeka bar po jedna do dve sekretarice. Kako je moguće da tu nema viška, a ima viška u lokalnim samoupravama? Kako je moguće da ima viška u prosveti, u zdravstvu, a svedoci smo ogromnih redova u svakoj zdravstvenoj ustanovi? Svake godine nam iz državnog sektora, od zaposlenih lekara, ode više hiljada ljudi u inostranstvo, a opet govorimo o tome da ima viška u zdravstvu. Ko će te ljude da leči?
Koju poruku šaljemo mladim ljudima ako kažemo da i pored toga što su očigledni redovi i očigledno da nam je zdravstvo oronulo, da očigledno morate da provedete ceo dan čekajući pregled kod lekara, kada ljudi odlaze iz te službe u inostranstvo, vi kažete da i dalje ima viška, šta onda mladi ljudi koji završavaju fakultete mogu da očekuju? Koja je poruka njima? Nemojte uopšte da računate da ćete se ikada zaposliti u državnom zdravstvu.
Mislim da je jako važno da nam kažete tačne podatke koliko ljudi radi u državnoj upravi i koliko je to viška, koliko ste to ljudi smanjili, da bismo prosto mogli da pratimo vaš rad, da znamo da li je zaista ova Vlada racionalna, da li vodi računa o državnim troškovima, da li je smanjila broj ljudi ili je možda prethodno zaposlila svoje partijske kadrove pa po osnovu prirodnog odliva govori o smanjenju broja zaposlenih?

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 27.12.2016.

Povreda Poslovnika. Članovi 41. do 44, čl. od 70. do 81. i čl. od 124. do 127.
Pitanje za predsednicu parlamenta, da nam objasni, kako je moguće, a obrazložiću u čemu je povreda Poslovnika… Ovi članovi, koje sam citirao, se odnose na formiranje stalnih radnih tela u Skupštini Srbije, na način odlučivanja u tim stalnim radnim telima i na njihovu nadležnost.
Radna tela Narodne skupštine su odbor…

Imovinska karta

(Niš, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:27