MILAN LAPČEVIĆ

Demokratska stranka Srbije

Rođen je 8. oktobra 1969. godine. Živi u Nišu.

Po zanimanju je diplomirani inženjer mašinstva.

Bio je izabran za narodnog poslanika 2008. kada je bio šef odborničke grupe DSS u Skupštini grada Niša i član grupa prijateljstva sa Rumunijom i Češkom.

Član je Glavnog odbora Demokratske stranke Srbije, predsednik Gradskog odbora i šef odborničke grupe DSS-a u Skupštini grada Niša.

Nakon izbora 2012. izabran je za narodnog poslanika, a mandat mu je potvrđen i nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanim 24. aprila 2016. godine.

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanici
  • Niš
  • 08.10.1969.
  • inženjer

Statistika

  • 76
  • 7
  • 138
  • 1
  • 4 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 16 dana i 17 sati

Poštovani, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo poslanicima - pitanja za vladu

čeka se odgovor 1 godina i 25 dana i 2 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 26 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Sednica Šestog vanrednog zasedanja , 06.06.2018.

Poštovani narodni poslanici, prethodnih sat vremena se razvila jedna živa diskusija o tome ko je tu koga nadmudrio i ko je u ratu između banaka i stanovništva pobednik. Naravno da tu ne treba trošiti reči, uvek će banke biti te koje će profitirati iz svakog posla, samo je pitanje koliko će država uspeti ili hteti svojih mehanizmima da zaštiti stanovništvo od nekog nekorektnog posla koje banke svojim primamljivim reklama nude stanovništvu.

U ovom slučaju, i ja sam jedan od tih kome je bilo ponuđeno primamljivo rešenje da uzme kredit u švajcarcima. Na svu sreću, uzeo sam to na kraći period pa sam se iz toga izvukao. Kamate su različite u različitim valutama i svako ima pravo da bira u kojoj će se valuti zadužiti i koliko će mu biti kamata, odnosno koliko će rizikovati u tom poslu.

Sa druge strane, sam podatak da bankarski sektor već godinama ili više od dve decenije je najprofitabilnija grana privrede u ovoj zemlji i da svake godine profiti banaka rastu, jasno govori o tome da su banke i krediti koje one daju u Srbiji, sigurno nisu korektne i nisu tržišno regulisane. Taj podatak se može lako uporediti i sa okruženjem, zemljama u okruženju i sa EU, ubedljivo najveće profite u odnosu na broj plasmana i visinu plasmana i ubedljivo najveće kamate, drže banke u Srbiji.

Na Odbor za finansije, govoreći o zakonima koje je predložila Narodna banka, guvernerka je rekla da kada je reč o Zakonu o platnim karticama, odnosno visinama naknada za platne kartice da se čekalo godinama da tržište reguliše naknade za platne kartice, ali da se to očigledno nije desilo i da je sada Narodna banka rešila da administrativnim merama, odnosno zakonom reguliše visinu naknada što je svakako pohvalno.

Svi zakoni koji su predloženi i danas su na dnevnom redu jesu korak napred i u tom smislu jesu za pohvalu, kao i stabilizovanje finansijskog tržišta i snižavanje kamata zadnjih godina globalno. Dakle, to je potvrda da je Narodna banka dosta toga učinila.

Međutim, kada je reč o kamatama generalno i za privredu i za stanovništvo, očigledno je da tržište koje ovde funkcioniše bar 20 godina, nije regulisalo te kamate i da su te kamate suviše visoke. Mnogo veće, za 50 do 70% veće nego kamate u okruženju, a u odnosu na zemlje EU sigurno i duplo veće. Zato su i profiti banaka ogromni.

Zadatak je i Narodne banke i države da u slučajevima kada tržište ne funkcioniše, u ovom slučaju ja mislim da tržište nedovoljno dobro reguliše kamatne stope, da se primene one druge možda manje popularne mere, ali država je tu kao sistem da garantuje, da obezbedi građanima i sigurnost sa jedne strane i sa druge strane da ih zaštiti od lošeg uticaja ili neregulisanog tržišta.

Brojni su primeri ogromnih naknada koje banke naplaćuju za sve i svašta, nešto sam o tome govorio na Odboru za finansije, pomenuću samo neke stvari. Banke su smislile kako da uzimaju na razne načine novac od građana, pa imate naknadu za održavanje računa, naknadu za zatvaranje računa, naknadu za izdavanje čekova, naknadu za registraciju čekova, naknadu za nerealizovane čekove, naknadu za plaćanje pre podne manju, a popodne veću, itd.

Mislim da u ovom segmentu gde se izmišljaju različite naknade za usluge banaka, koje nekad i nisu tako male, mislim da Narodna banka ima i obavezu, a i mogućnost i prostor da reguliše i da preispita kolike su te naknade, i koje su uopšte, i da li banke na to imaju pravo, a sve u funkciji da zaštite građane od jednog vrlo lihvarskog pristupa banaka prema stanovništvu i privredi.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 16.04.2018.

Evo, da se uključimo malo u ovu zanimljivu raspravu. Razumem i da Vlada mora da izdvaja određena sredstva za subvencije velikim kompanijama, ali bih voleo da čujem, verovatno da imate taj podatak, kakav je odnos u isplaćenim subvencijama domaćim kompanijama u odnosu na strane kompanije. Koliko je to novca došlo za subvencije, zapošljavanje novih ljudi, otvaranje novih radnih mesta, domaćim. Kada kažem domaćim, mislim na domaće osnivače, ljude koji žive u ovoj zemlji i koji su rezidenti i koji sav svoj novac i svoj biznis baziraju na svom kapitalu i onome što su do sada radili.

Naravno, da moramo da se takmičimo i sa zemljama u okruženju da ne bi neke zainteresovane strane kompanije otišle u susedstvo i da što veći broj ljudi može da dođe do posla, ali bih vas zamolio da ubuduće Vlada napravi takve mehanizme da vodi računa o ravnomernom regionalnom razvoju. Dakle, lepo je to što imamo fabriku u Obrenovcu koja se bavi proizvodnjom turbo punjača gde su plate kako sam čuo prosečno 55 hiljade dinara i to je vrlo pristojna plata, ali bih vas molio ili da upotrebite autoritet Vlade, ministarstva da kada takve kompanije koje se bave proizvodnjom visoko tehnoloških proizvoda i gde je nužno i uobičajno da plate budu znatno veće nego što su minimalne, da probate da sugerišete ili da dodatnim stimulativnim merama podstaknete da te kompanije otvaraju svoje pogone u nerazvijenijim područjima.

Znate, lepo je to što je u topličkom kraju, u Nišavskom okrugu, u Leskovačkom, u Jablaničkom okrugu, otvoreno je nekoliko fabrika koje zapošljavaju puno ljudi, ali prosečne plate su tamo jako niske, jedva nekih 25 do 30 hiljada dinara. Bolje je i to nego ništa, ne kažem da je to loše ali bi bilo mnogo bolje da je recimo, ta fabrika, turbo punjača, bazirana negde na jugu Srbije, pa da podstaknemo razvoj tog nerazvijenog dela Srbije ili je na kraju krajeva nebitno da li je to jug, može to da bude i na zapadu Srbije. Ima puno nerazvijenih delova Srbije, gde je nužno ako već Vlada subvencioniše te strane kompanije da vodi računa o tome da tamo gde su najniže plate, najniži proseci primanja, da dolaze kompanije koje će davati veća primanja.

Da se osvrnem kratko i na priču oko niškog i beogradskog aerodroma. Da, država je dala koncesiju beogradskom aerodromu, dobilo je dobru ponudu od francuske kompanije.

Koliko sam ja razumeo razlog za davanje koncesija je to što država kao upravljač aerodroma nije dovoljno sposobna da napravi veći, brži razvoj, da podigne broj putnika i da na ovaj način kroz davanje koncesija, da će tako država više prihodovati. Dobiće određenu svotu novca za investicije, jednokratno će u budžet Republike Srbije, koliko sam ja razumeo ući 200 i nešto miliona evra, i dobijaće koncesionu naknadu sve godine.

Dakle, apro po te priče, država nije bila dovoljno sposobna da ima dovoljno prihoda od aerodroma, ako ona upravlja. Nasuprot tome se zahteva da se prenese u vlasništvo države niški aerodrom, onda je sposobna i može da upravlja njime i tako će napraviti brži razvoj.

Mogu i to da razumem da postoje razlozi za to, ali bi bilo pošteno i korektno od strane države da kaže, da, Niš je zadnjih 20, 30 godina uložio ozbiljne svote novca da bi održao taj aerodrom u životu, izdvajao iz svog budžeta na uštrb određenih investicija, sređivanje ulica, puteva, kanalizaciju, vodovod, vrtiće, čega sve ne i dajte da onda država proceni kolika su ulaganja budžeta, kolika su ulaganja države Srbije, jer se tako jednostavno dođe do procentualnog udela u vlasništvu i svi smo mirni i nema nikakve potrebe ni za kakvim dizanjem tenzija.

Mislim da bi to bio pošten i korektan pristup. Nadam se da će Vlada razmišljati na ovaj način. Hvala.

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja , 26.03.2018.

Poštovani predsedavajući, kolege narodni poslanici, nas troje smo predložili da se izmeni Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji i to u tački koja reguliše obaveze i nadležnosti jedince lokalnih samouprava u pogledu isplate ličnih primanja zaposlenima u obrazovanju.

Naime, svima vam je poznato širom Srbije je bilo problema u svim jedinicama lokalne samouprave kada je u pitanju isplata jubilarnih nagrada zaposlenima u obrazovanju i prevoza, odnosno isplate troškova prevoza za zaposlene u osnovnim i srednjim školama.

Ovo je jedinstveni slučaj da u jednoj oblasti zaposleni, u ovom slučaju zaposleni u osnovnim i srednjim školama, njihov poslodavac je Ministarstvo Republike Srbije, dakle, republički nivo, a jedan deo tih ličnih primanja koji se odnosi na jubilarne nagrade i na troškove prevoza do i sa posla su obaveze jedinica lokalnih samouprava.

Prosto, kakvo je stanje u budžetima lokalnih samouprava, s jedne strane, i sa druge strane kao nedovoljna nadležnost, odnosno jedinice lokalne samouprave nemaju direktnu nadležnost nad osnovnim i srednjim školama, ni u kom smislu, ova obaveza koja se tiče isplate ličnih primanja u pogledu jubilarnih nagrada i troškova prevoza je shvatana kao alternativna obaveza, i skoro da nema lokalne samouprave u Srbiji ili je to redak primer, da nije dolazilo do kašnjenja u isplatama jubilarnih nagrada i troškova prevoza i da nije dolazilo u ogromnom broju slučajeva i do tužbi od strane zaposlenih u obrazovanju za neizvršavanje ovih obaveza, po tom osnovu su nastajale i mnogo veće štete po budžet tih lokalnih samouprava, odnosno generalno po budžet Republike Srbije.

Mi smo predložili da se ove dve stavke, koje su sada obaveze jedinica lokalnih samouprava, brišu i da se to prebaci na nadležnost poslodavca, odnosno glavnog poslodavca Ministarstvo prosvete Republike Srbije, da pored isplate plata i svih ostalih drugih socijalnih davanja zaposlenima u obrazovanju, da to bude obaveza i isplata jubilarnih nagrada i troškova prevoza, jer je to logično s jedne strane. S druge strane, to će delimično rasteretiti i onako problematične budžete lokalnih samouprava i dati im, da kažem, malo više prostora za neke druge stvari, pre svega u oblasti investicija na lokalnom nivou.

Zato vas pozivam da podržite ovaj predlog.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Mislim da danas imamo vrlo smislena pitanja i široke odgovore i mislim da je ova atmosfera veoma konstruktivna i da bi trebalo da nastavimo u ovom tonu da pričamo i dalje. Verujem u premijerove radne navike i radnu etiku i mislim da bi mogli da nastavimo i da čujemo i poslanike i drugih poslančkih grupa.

Moje pitanje danas će biti upućeno premijeru Republike Srbije, a tiče se onoga što je Vlada i on na čelu sa njom i njegova skupštinska većina, što radile u prethodne četiri godine, a na polju suvereniteta i integriteta države Srbije.

Pre dve nedelje je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, Marko Đurić izašao na konferenciju za štampu i rekao da je za Srbiju više neprihvatljivo da popušta pred stalnim ultimatumima. Jedan ultimatum je bio da se otima celokupna imovina „Telekoma Srbije“ na Kosovu, a drugi ultimatum je bio preotimanje „Trepče“ i da u slučaju da se to desi, da on više neće biti na tom mestu.

Odmah sutradan ste vi rekli da je Srbija posvećena dijalogu i da će nastaviti i dalje da produbljuje dijalog sa Prištinom, pa nas je pre neki dan neprijatno iznenadilo dostavljanje Sporazuma o formiranju Fonda za zapadni Balkan, koji smo juče raspravljali u parlamentu, a koji su potpisale pet država naših susednih i Kosovo. Taj dokument, kako kaže obrazloženje, je u formi međunarodnog ugovora koji potpisuju suverene zemlje.

Da li je posle SSP-a, Euleksa, katastra, saobraćajnih dozvola, ličnih karata, integrisanih granica, Briselskog sporazuma, sramnog i izdajničkog, koji je ukinuo sve institucije na KiM, koji je raspustio srpske opštine na severu KiM, formirao po albanskim zakonima, ukinuo naše sudske institucije, policiju integrisao u policiju Kosova, odredio da je zakonodavstvo zakonodavstvo Kosova, ima li kraja tom daljem ponižavanju i pravljenju ustupaka?

Ovo je prvi dokument koji dolazi u Republički parlament kojim se direktno stavljaju potpisi i države Srbije i tzv. Kosova u formi međunarodnog ugovora. Da li gospodine premijeru ima kraja ovom ponižavanju o snishodljivom odnosu Srbije i dokle će Srbija da popušta i kakvu korist Srbija od toga ima?

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja, 27.10.2016.

Ja se slažem, gospodine predsedniče Vlade, da govorimo ozbiljno i sa argumentima, pa očekujem to od vas. Da, u naše vreme je potpisan Sporazum o CEFTA. Potpisnik sa strane KiM je UNMIK, kao civilni administrator uprave na KiM, nije predstavnik Kosova, niti ministar spoljnih poslova tzv. Kosova.

Kosovo sa zvezdicom, dali smo interpretativnu izjavu mi da mi ne tumačimo da je to Kosovo nezavisno. Da li su ga oni prihvatili? Da li EU prihvata tu interpretativnu izjavu?

(Jadranka Joksimović, s mesta: Da.)

Potpisali? Pa, onda bi napisali, onda bi ovde u samom tekstu to stavili da prihvataju to. Rekli su – u redu, vi dajete tu izjavu, ali to je vaša stvar.

Licemerno je, gospodine predsedniče Vlade, govoriti o tome da vi činite sve na KiM kao da drugi ne čine sve i da ste veći patriota od svih drugih. Nismo ni mi vajni patrioti od vas i radili smo sve što smo mogli. Ali, ono što se desilo od 2008. godine jeste uništavanje institucija države Srbije na KiM, raspuštanje srpskih opština, raspuštanje institucija sudske vlasti, policija je integrisana u policiju Kosova, prihvaćen je ustav Kosova i njegove pravne norme za naše institucije.

Ima li boljeg dokaza da Srbije ima sve manje na KiM? Ima li boljeg dokaza? Znam da situacija nije laka, ali izvinite, prebacivati drugima da su oni krivi za nešto što se desilo u to vreme, a to je proglašenje KiM, nezavisnosti i prebacivati nama šta smo mi učinili, pa, koliko se ja sećam, i vi ste tada učestvovali u tome što smo mi radili. I vi ste podržali Deklaraciju u Skupštini Srbije. Zašto sada bežite od toga? Zašto perete ruke od toga?

Samo hoću da kažem da je akt koji je došao ovde međunarodni sporazum. Zašto u ovom aktu nije bilo, ako je BiH, zašto nije bilo i Republike Srbije, npr?

Imovinska karta

(Niš, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 103000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:27