SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ

Nestranačka licnost

Dr Sanda Rašković Ivić je rođena 8. januara 1956. godine u Zagrebu, kao ćerka dr Jovana Raškovića.

Osnovnu školu i gimnaziju završila u Šibeniku, a na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu diplomirala je 1980. godine. Specijalistički ispit iz psihijatrije položila 1986. godine, poslediplomske studije iz psihoterapije 1989, a 1993. godine doktorirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je mnogih stručnih radova iz oblasti psihijatrije i psihoterapije. Učestvovala je na mnogim kongresima i simpozijumima u zemlji i inostranstvu. Član je Svetskog udruženja psihoterapeuta, Srpskog lekarskog društva i humanitarne organizacije Žene pomažu ženama.

Od februara 2001. do februara 2003. bila je republički komesar za izbeglice Republike Srbije. Član je DSS od 2003. godine, a bila je član Saveta DSS i predsednik Odbora za socijalna pitanja, rad i zapošljavanje, kao i član Odbora za evropske integracije, i član Parlamentarne skupštine Centralno-Evropske inicijative. Bila je izabrana je za potpredsednicu DSS na Skupštini DSS 5. juna 2005. godine. Od 2005. do 2011. vršila je funkciju ambasadora Srbije u Italiji. Od 2005. godine bila je i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Komisije za primenu Vojnotehničkog sporazuma i Koordinacionog tela za Jug Srbije.

Na izborima 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu sa liste DSS – Vojislav Koštunica.

Nakoh izbora 2014.godine i debakla DSS na parlamentarnim izborima, 2012.godine je izabrana za predsednicu DSS. U koaliciji sa Dverima, na izborima 24. aprila 2016. godine, vraća se u parlament kao narodna poslanica.

Udata je za akademika Aleksandra Ivića i ima troje dece: kćerku Anu i sinove Dražena i Jovana. Govori engleski, francuski i italijanski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 53
  • 0
  • 58
  • 0
  • 5 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Pitanje udruženja u vezi uzgoja životinja isključivo radi proizvodnje krzna

čeka se odgovor 2 meseca i 15 dana

Poštovana, Pišem Vam u ime udruženja Sloboda za životinje, a povodom pitanja zakonske zabrane uzgoja životinja isključivo radi krzna koje je trenutno aktuelno u našoj zemlji. Zanima me kakav je Vaš stav po pitanju uzgoja životinja isključivo radi krzna u Srbiji i kako biste glasali ukolik...

Pismo za narodne poslanike- pitanja za Vladu

čeka se odgovor 1 godina i 22 dana i 13 sata

Poštovani/a, Obraćamo Vam se, kao predstavniku/ci građana, da na sednici za postavljanje poslaničkih pitanja poslednjeg četvrtka u mesecu (26. oktobra 2017. godine), iskoristite vaše poslaničko pravo i postavite ova pitanja predstavnicima Vlade Republike Srbije u ime nas građana.

Inicijativa za izmene i dopune Porodičnog zakona

čeka se odgovor 1 godina i 2 meseca i 24 dana

Poštovani, U ponedeljak, 14. avgusta 2017. pokrenula sam inicijativu "Naše dete - naša odluka", za izmene i dopune Porodičnog zakona. Prema aktuelnom Porodičnom zakonu roditelji nemaju pravo da odrede potencijalne staratelje svoje dece u slučaju porodične tragedije, pa je odluka o deci...

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Hvala, gospođo predsednice.

Moje prvo pitanje ide na adresu kabineta predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića. Zanima me odakle je potekla netačna informacija da će predsednik Vučić dobiti visoko odlikovanje od Ruskog predsednika Vladimira Putina? Naime, ta vest vrtela se u medijima koji su vrlo bliski samom Aleksandru Vučiću i režimu i na kraju je ispalo loše i po predsednika Vučića i po Srbiju. I, zanima me da li će zbog ove, ipak, lažne i krivotvorene vesti neko biti odgovoran?

Moje drugo pitanje ide ka Višem javnom tužilaštvu i glasi – zašto Više javno tužilaštvo nije reagovalo i pokrenulo istragu, kako na osnovu podataka lista „Danas“, tako i na osnovu traženja u maju Saveza za Srbiju u gradskoj Skupštini grada Beograda, tako i u septembru od strane Transparentnosti „Srbija“. Naime, činjenica stoji da je 208,5 miliona dinara jednokratne socijalne pomoći beogradski Centar za socijalni rad raspodelio korisnicima. Međutim, raspodeljeno je po 15.000 na 13.900 osoba iz opština Obrenovac, Barajevo, Vračar, Grocka, Sopot i Lazarevac, a da oni pritom nisu korisnici usluga Centra za socijalni rad. Bez obzira na postojanje ili ne postojanje krivične prijave, Tužilaštvo je dužno da reaguje po službenoj dužnosti upravo zbog zloupotrebe službenog položaja, a pošto se mi približavamo EU, otvoreno je Poglavlje 23, onda bi to bilo jako važno.

Treće pitanje ide ministru odbrane, gospodinu Aleksandru Vulinu, a vezano je za uvođenje konjice. Da li je gospodin Vulin uvodeći konjicu u Vojsku Srbije, da li je on uopšte se savetovao i konsultovao sa nadležnom upravom u Generalštabu i u Ministarstvu odbrane? Zanima me kolika sredstva i koja sredstva treba izdvojiti i koja je svrha uvođenja konjice u 21. veku?

Ovo pitam i zbog toga što postavljam i sledeće pitanje – Da li je istina da su prošle nedelje sve operacije, ceo jedan dan na VMA, bile otkazane zato što nije bilo anestetika? Zašto ima za arapske konje, a nema za spasavanje građana Srbije? Hvala na pažnji.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 31.10.2018.

Hvala, gospođo predsednice.

Gospođo ministarka, gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas treba da diskutujemo o 17 zakona koji su jako važni. Ja ću se pridružiti lamentima mojih prethodnika koji smatraju da zaista nije trebalo uraditi to da se ovoliko zakona diskutuje pod samo jednom tačkom, zato što su mnogi od ovih zakona, naime, sve su to zakoni koji su važni, ali mnogi su i životni i bilo bi interesantno da smo i dobro i korisno, da smo imali više vremena da o svemu porazgovaramo. Ali, dobro, to je već neka ustaljena prakse i moje retorsko pitanje bi bilo – dokle će se sa tom praksom ići, ali zaista, samo retorsko pitanje. Na njega, bojim se, ne mogu da očekujem nikakav odgovor.

Prvo ću krenuti od 1. tačke dnevnog reda, odnosno prvog Zakona o smanjenju rizika od katastrofa i upravljanju rizicima. Tu je jako dobro bilo što sam čula od ministra da je vrlo često bila upotrebljavana reč preventiva. Preventiva je zaista jako važna, pogotovo je to kod nas u našoj zemlji. Srbija je, hvala Bogu, svojim geografskim i klimatskim položajem blagoslovena što nemamo nikakve ni uragane, ni tajfune, nemamo neke ni jake zemljotrese, nemamo cunamije, ali zato imamo neke druge nepogode koje baš možemo kroz preventivno delovanje odlično da predupredimo.

Ono što bi bila moja primedba, odnosno primedba naše cele poslaničke grupe jeste da mi smatramo da je šteta što ovaj sektor nije podignut na nivo neke direkcije koja bi imala možda šire, više, bolje ingerencije. Na taj način bi, mislim, i kadrovski i logistički, kad kažem kadrovski, ne mislim na gospodina Marića, mislim da on dobro radi svoj posao i, ja iz opozicije hoću i da ga pohvalim, ali mislim na ove druge zaposlene, jer ono što ja čujem od ljudi koji rade u MUP, mnogi kažu da upravo u taj Sektor za vanredne situacije dolaze ljudi, dolaze policajci i ljudi zaposleni u MUP kao po nekoj kazni, ljudi koji su već možda pred penzijom, koji nisu mnogo zainteresovani za to, a znamo i da logistički mi nismo baš kao država, to znači i taj sektor, najbolje opremljeni, a o čemu nam svakako svedoči i ona situacija, koja je doduše vezana za lokalnu samoupravu, ali opet taj sektor je kapa, ono što se desilo u Novom Pazaru kada su izgorele dve žene, jer nije bilo sredstava, nije bilo merdevina, nije bilo pravog načina, odnosno nije bilo sredstava da se taj požar ugasi.

Moja sledeća pažnja u diskusiji biće na tački 13, odnosno na Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti. Šteta je da je to tek tačka 13. Svi znamo boljku ove Skupštine, a to je da se obično na prva dva zakona ili možda čak samo na prvi zakon, na prvih nekoliko članove podnose stotine amandmana.

Ovde smo videli da su primedbe stavili već pomenuti Poverenik, gospodin Šabić, ali stavila je i primedbe SPC i ja sam sigurna da ja nisam jedini narodni poslanik koji je dobio pismo od crkve, gde se crkva buni i stavlja primedbe, govoreći da je ona učestvovala vrlo prilježno u javnoj raspravi, međutim, da ni jedna od njenih teza i njenih nekih stvari koje je želela da promeni nije usvojena. Naravno, ništa nije usvojeno ni od strane Poverenika, koji je dao svoje mišljenje na 27 strana.

Ono na šta bih se ja skoncentrisala u ovom trenutku jeste član, mislim da se radi o članu 40, gde je reč „zakonom“, odnosno reč „zakon“ izbačena. Zaista je malo apsurdno da mi donosimo dopunu zakona gde izbacujemo reč zakon, i to je vrlo ozbiljna stvar zato što su te informacije od posebnog značaja. Ako se ta zakonitost izbaci, to je urušavanje pravnog sistema i ono je u suprotnosti sa Ustavom, sa zakonom, sa međunarodnim dokumentima i konvencijama i ozbiljno narušava princip vladavine prava. Narušava, takođe, i naš Ustav, Ustav Srbije, koji u svom članu 42, koji ću ja ovde citirati, jemči zaštitu podataka o ličnosti. Stavom 2. istog člana određeno je, citiram, „Da se prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuje zakonom“.

Sada postavljam pitanje gospođi ministarki Kuburović – da li će se zaštita podataka onda, ako se ne uređuje zakonom, uređivati „Informerom“? Mi smo bili svedoci, pre neku nedelju, kako je zdravstveni karton jedne naše sugrađanke osvanuo u „Informeru“, u tom dnevnom tabloidu, i da je žena bila stavljena na stub srama. Danas ta žena, sutra može neko drugi, može neko od nas ili može i čak neko od vas ko u tom trenutku ne bude baš u najboljoj milosti.

Mislim da reč „zakon“ treba vratiti u zakon, jer se na taj način uopšte zakon obesmišljava. Ako te reči „zakonska ograničenja“, ta reč „zakon“ nije samo obična reč, ona je i paradigma i ona govori o tome da zakon zaista treba da nas štiti.

Dalje bih rekla nekoliko reči o Predlogu zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku. To je vrlo kratka dopuna. Međutim, ja nekako imam utisak da je predložena izmena člana 204. Zakona o parničnom postupku u stvari nastavak politike kreiranja društvenog ambijenta pod uticajem krupnog kapitala u konkretnom slučaju poslovnih banaka.

Naime, zaista poslovne banke kod nas su zacarile, one su više nego dobro zaštićene i ta ideja da se ljudi ni ne pitaju da li žele da sa nekim drugim, kada banka digne ruke, odnosno kad taj kredit bude prodan, da budu prodati i oni poput nekih srednjevekovnih kmetova.

Naime, o čemu se radi? Radi se o tome da, recimo, čovek uzme kredit, servisira ga neko vreme, kao što je bio slučaj sa ovih iks hiljada, čini mi se 20.000 ljudi koji imaju kredite u švajcarcima, a koje nažalost samo Srbija iz celog okruženja, iz centralne Evrope nije uspela da reši, a svi ostali jesu, i nakon određenog broja godina ili meseci, ali češće godina, čovek počne da, kolokvijalno rečeno, štuca sa isplatama, odnosno servisiranjem tog kredita i banka ga tuži.

Sad se tu pojavljuju neke firmice koje će taj njegov kredit da otkupe. On naravno mora da izađe iz tog stana, sve gubi. Ako npr. od 50.000 švajcarskih franaka već isplatio 60, ali treba da isplati još, a on dalje za to nema i ne samo to, onda ta firma bez pitanja, jer s tom firmom koja je otkupila njegov kredit nije on nikada bio u ni u kakvom ugovornom odnosu, njega niko ne pita po zakonu da li on želi da prihvati, da ima sada nekog novog tužitelja, tog tuženog niko ništa ne pita, banka jednostavno trljajući ruke dobro obeštećena izađe i ako je mogla mirno, pošto je dobila sav novac nazad i vrlo često i mnogo preko toga, da se prosto povuče i da taj deo kredita otpiše.

Znači, mi sad imamo situaciju koja je vrlo ružna, rekla bih, a to je da je uveden jedan princip nejednakosti, da je uveden princip forsiranja onih koji imaju nad onima koji imaju manje ili nemaju, nad onima koji ne mogu da budu i nisu deo sistema, jer su fizička lica, naspram banaka koje su predstavnice krupnog kapitala. U državama obično imate to da građani više ili manje maskirani dođu pa pljačkaju banke. Kod nas ispada da banke pljačkaju građane, i to da ih pljačkaju još i osnažene, i to sa novim, inoviranim i pojačanim zakonskim rešenjima. Znači, to je stvar koju bi svakako trebalo izbeći.

Što se tiče ovog Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, naravno, mi podržavamo to da se ovaj drugi tehnički pregled skida sa dnevnog reda, iako mislimo da bi bilo dobro, s obzirom da mi živimo u državi u kojoj većina građana vozi automobile koji su stariji od 15 godina, jer nam tako dobro ide. Mislim da bi ipak trebalo a se urade dva pregleda tehnička, ali da bude u stvari cena samo jednog tehničkog pregleda, upravo zarad bezbednosti saobraćaja.

Što se tiče Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, ovaj zakon je usvojen pre 15 godina, a pre dve godine tadašnji premijer, sadašnji predsednik države, gospodin Aleksandar Vučić je rekao da je država nemoćna pred navijačima, huliganima i tim navijačkim grupama.

Ja bih svakako i kao majka i kao građanka ovde napravila jednu distinkciju između navijača, odnosno momaka i devojaka, češće momaka, koji navijaju za svoj tim, oblače majice, šalove, idu, viču, pevaju i onih koji su huligani, koji prave nered i huligana koji su povezani sa kriminalnim grupama, a znamo dobro i da su te kriminalne grupe vrlo često povezane i sa određenim državnim strukturama. O tome ću reći par reči nešto kasnije.

Takođe bih rekla, što se tiče samog problema tih navijača, ja ću ih tako zvati i ako ne mislim na ovu prvu grupu navijača o kojoj sam pričala, jer ne želim da te ljude na taj način uvredim, mislim da je problem što ovde nije samo reč o tim huliganima, bolje da ih tako nazovemo, koji svoje nezakonito ponašanje pokazuju na samoj tribini, najčešće su to ipak fudbalske tribine, nego je problem što se to prostire i dalje, odnosno što ide, što je to uvezano sa nameštanjem rezultata u sportskim kladionicama i takođe sa trgovinom narkoticima.

Takođe bih rekla da je policija i do sada imala dosta odvezane ruke u načinu na koji je mogla da deluje prema tim huliganskim grupama. Međutim, evo imamo situaciju, recimo, prošle godine imate slučaj sa onim derbijem na stadionu Partizana u kome su u sukobu učestvovali takođe i navijači iz Hrvatske. Policija i Tužilaštvo su pred sud izveli samo grupu koja je u tom sukobu dobila teške batine, a nisu izveli onu grupu koja je pod zaštitom. To je javna tajna i znamo da postoje određene grupe koje su pod zaštitom.

To znači da su to tzv. „naši huligani“ koje ne treba dirati i koje treba štititi. Ako znamo da su, recimo, na tom stadionu i oko njega sve je pokriveno kamerama, a nikada ti vinovnici nisu došli pred lice pravde.

Takođe, zna se vrlo dobro koliko su određene vođe navijačkih grupa bili povezani sa organizovanim kriminalom i koliko puta i koliko godina su oni odlagali svoj odlazak ne samo na sud, nego i na izvršenje tog dela.

Referisaću se na istraživanja KRIK-a koja govore o Aleksandaru Stankoviću. On je sada pokojni, ubijen je negde u ovo vreme, čini mi se, pre dve godine, u jednom mafijaškom obračunu. On je poznatiji pod svojim nadimkom Sale Mutavi. Stanković je bio vođa navijačke grupe „Janjičari“, koja je bila poznata po nasilnim incidentima, a kažu zli jezici da je on bio i jedan od izvođača radova u Savamali, ali to su zli jezici, ja u to neću da ulazim.

Znači, ta huliganska skupina, i društvo koje se skupljalo oko nje, je obezbeđivala beogradske splavove, a Stanković kažu da je imao veze u policiji, jer on nikada nije odslužio petogodišnju zatvorsku kaznu na koju je osuđen kao organizator šverca droge. Znači, ne zato što se tukao, nego je bio organizator šverca droge.

„Krik“ je otkrio da mu je sud, citiram – 12 puta odložio odlazak u zatvor zbog navodno lošeg zdravlja. Stanković je međutim u isto vreme, kada je bio jako bolestan pa nije mogao da se javi organima gonjenja, bio viđen na tribinama i učestvovao je u tučama. Takođe, želim da podsetim da je čovek koji je vrlo blizak Stankoviću i koji je deo ekipe ubijenog narko dilera i tog pokojnog vođe huligana, učestvovao i bio u obezbeđenju predsednika Aleksandra Vučića, upravo u maju mesecu, mislim 31. maja 2017. godine kada je predsednik inaugurisan i polagao svoju zakletvu ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

O tome da se deca visokih funkcionera viđaju i u pratnji i u društvu sa ljudima koji su navijači huliganskog tipa, tzv. žestoki momci koji imaju krivične prijave, o tome je već ovde bilo reči, a to ću samo pomenuti.

Imam na kraju jedno pitanje za ministra policije, odnosno volela bih da mi iznese podatak koliko je krivičnih dela ubistava u poslednjih pet godina povezano sa navijačkim grupama? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje ide ka predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću i ono glasi, kada će nam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić reći koja je njegova politika u vezi sa KiM?

Naime, on je pre nekoliko nedelja na glavnom odboru rekao da narod ne želi ono što on nudi i da je njegova politika poražena. Moram da kažem da nije do kraja ostalo jasno šta je on to nudio, niti na osnovu čega je video da to narod neće. Marko Đurić je pre neki dan na Beogradskom bezbednosnom forumu pomenuo, citiram – otvorena pitanja statusa i teritorije, govoreći o KiM i predložio je razmenu teritorije.

Moje pitanje zašto se istovremeno vršilo biranje da se povuku priznanja nezavisnosti Kosova, a u isto vreme se govori i plasira ideja o razmeni teritorije kada znamo da razmena teritorije podrazumeva državnost, jer granica i teritorija su svojstvene državama. Moje dalje pitanje je, da li je predsednik Vučić instruirao šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića da sa tako visokog mesta plasira, odnosno kao probni balon baci ovu temu razmene teritorije.

Moje drugo pitanje, ide za ministra MUP, gospodina Stefanovića, a ono je vezano za bezbednost kako u Beogradu tako i u Srbiji. Moje pitanje je što ministar unutrašnjih poslova i MUP uopšte planira da preduzme kako bi se povećala bezbednost. Evo, i sinoć je došlo do pucnjave i to mediji javljaju da je ta pucnjava bila u blizini dečije igraonice. Mi smo svedoci da ovde u našem gradu lete u vazduh automobili sa ljudima, da se vrše mafijaške likvidacije i moram da kažem da premlaćivanja ovako običnih prolaznika postaju svakodnevna pojava. Znači, šta gospodin ministar i MUP uopšte misle da preduzmu da se poboljša bezbednost u Beogradu i u Srbiji?

Treće pitanje ide ka premijerki Brnabić i ministru privrede i ono se tiče tekstilne industrije, da li je moguće da u zemlji koja je imala besprekornu tekstilnu industriju kao što je imala Srbija, danas vlast mora da dovodi turske investitore da bi zapošljavali žene i muškarce da samo šiju za njih. Naglašavam to šiju, jer tu nema ni kreiranja ni odabira materijala, ni odabira modela, a mi sa druge strane imamo jako mnogo preduzetnika koji su spremni i koji su mali i srednji preduzetnici i bave se tekstilnom industrijom i tekstilom. Ti ljudi nemaju nikakva podsticajna sredstva za razliku od turskih investitora, a Turska je velesila u tekstilu i ispada kao da je Turska dovedena ovde da pogasi i potpuno uguši tekstilnu industriju Srbije. Moje pitanje je, zašto se to u Srbiji radi i zašto se ona sredstva podsticajna koja se daju stranim investitorima u tekstilu ne daju domaćim preduzetnicima? Hvala vam.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.11.2018.

Hvala, gospođo predsednice.

Moje prvo pitanje ide na adresu kabineta predsednika Republike, gospodina Aleksandra Vučića. Zanima me odakle je potekla netačna informacija da će predsednik Vučić dobiti visoko odlikovanje od Ruskog predsednika Vladimira Putina? Naime, ta vest vrtela se u medijima koji su vrlo bliski samom Aleksandru Vučiću i režimu i na kraju je ispalo loše i po predsednika Vučića i po Srbiju. I, zanima me da li će zbog ove, ipak, lažne i krivotvorene vesti neko biti odgovoran?

Moje drugo pitanje ide ka Višem javnom tužilaštvu i glasi – zašto Više javno tužilaštvo nije reagovalo i pokrenulo istragu, kako na osnovu podataka lista „Danas“, tako i na osnovu traženja u maju Saveza za Srbiju u gradskoj Skupštini grada Beograda, tako i u septembru od strane Transparentnosti „Srbija“. Naime, činjenica stoji da je 208,5 miliona dinara jednokratne socijalne pomoći beogradski Centar za socijalni rad raspodelio korisnicima. Međutim, raspodeljeno je po 15.000 na 13.900 osoba iz opština Obrenovac, Barajevo, Vračar, Grocka, Sopot i Lazarevac, a da oni pritom nisu korisnici usluga Centra za socijalni rad. Bez obzira na postojanje ili ne postojanje krivične prijave, Tužilaštvo je dužno da reaguje po službenoj dužnosti upravo zbog zloupotrebe službenog položaja, a pošto se mi približavamo EU, otvoreno je Poglavlje 23, onda bi to bilo jako važno.

Treće pitanje ide ministru odbrane, gospodinu Aleksandru Vulinu, a vezano je za uvođenje konjice. Da li je gospodin Vulin uvodeći konjicu u Vojsku Srbije, da li je on uopšte se savetovao i konsultovao sa nadležnom upravom u Generalštabu i u Ministarstvu odbrane? Zanima me kolika sredstva i koja sredstva treba izdvojiti i koja je svrha uvođenja konjice u 21. veku?

Ovo pitam i zbog toga što postavljam i sledeće pitanje – Da li je istina da su prošle nedelje sve operacije, ceo jedan dan na VMA, bile otkazane zato što nije bilo anestetika? Zašto ima za arapske konje, a nema za spasavanje građana Srbije? Hvala na pažnji.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.10.2018.

Hvala.

Moje prvo pitanje ide ka predsedniku Srbije, gospodinu Aleksandru Vučiću i ono glasi, kada će nam predsednik Srbije, Aleksandar Vučić reći koja je njegova politika u vezi sa KiM?

Naime, on je pre nekoliko nedelja na glavnom odboru rekao da narod ne želi ono što on nudi i da je njegova politika poražena. Moram da kažem da nije do kraja ostalo jasno šta je on to nudio, niti na osnovu čega je video da to narod neće. Marko Đurić je pre neki dan na Beogradskom bezbednosnom forumu pomenuo, citiram – otvorena pitanja statusa i teritorije, govoreći o KiM i predložio je razmenu teritorije.

Moje pitanje zašto se istovremeno vršilo biranje da se povuku priznanja nezavisnosti Kosova, a u isto vreme se govori i plasira ideja o razmeni teritorije kada znamo da razmena teritorije podrazumeva državnost, jer granica i teritorija su svojstvene državama. Moje dalje pitanje je, da li je predsednik Vučić instruirao šefa Kancelarije za KiM, Marka Đurića da sa tako visokog mesta plasira, odnosno kao probni balon baci ovu temu razmene teritorije.

Moje drugo pitanje, ide za ministra MUP, gospodina Stefanovića, a ono je vezano za bezbednost kako u Beogradu tako i u Srbiji. Moje pitanje je što ministar unutrašnjih poslova i MUP uopšte planira da preduzme kako bi se povećala bezbednost. Evo, i sinoć je došlo do pucnjave i to mediji javljaju da je ta pucnjava bila u blizini dečije igraonice. Mi smo svedoci da ovde u našem gradu lete u vazduh automobili sa ljudima, da se vrše mafijaške likvidacije i moram da kažem da premlaćivanja ovako običnih prolaznika postaju svakodnevna pojava. Znači, šta gospodin ministar i MUP uopšte misle da preduzmu da se poboljša bezbednost u Beogradu i u Srbiji?

Treće pitanje ide ka premijerki Brnabić i ministru privrede i ono se tiče tekstilne industrije, da li je moguće da u zemlji koja je imala besprekornu tekstilnu industriju kao što je imala Srbija, danas vlast mora da dovodi turske investitore da bi zapošljavali žene i muškarce da samo šiju za njih. Naglašavam to šiju, jer tu nema ni kreiranja ni odabira materijala, ni odabira modela, a mi sa druge strane imamo jako mnogo preduzetnika koji su spremni i koji su mali i srednji preduzetnici i bave se tekstilnom industrijom i tekstilom. Ti ljudi nemaju nikakva podsticajna sredstva za razliku od turskih investitora, a Turska je velesila u tekstilu i ispada kao da je Turska dovedena ovde da pogasi i potpuno uguši tekstilnu industriju Srbije. Moje pitanje je, zašto se to u Srbiji radi i zašto se ona sredstva podsticajna koja se daju stranim investitorima u tekstilu ne daju domaćim preduzetnicima? Hvala vam.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 04.10.2018.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Imam najpre pitanje za predsednika Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića. Naime, ono se tiče posete Moskvi i moje je pitanje – koji je stvarno bio sadržaj te posete i šta se tamo desilo? Naime, ta poseta je na velika zvona najavljivana, ona je bila odlično propraćena. Predsednik je rekao – dobili smo sve ono što smo tražili, ali javnost ipak nije saznala ni šta je to Srbija tražila, ni šta smo to mi dobili.

Postoji jedna diskrepanca u medijskom izveštavanju. Naime, domaći mediji, a tu, naravno, vode tabloidi koji su pod kontrolom vlasti, odnosno režima, govore o tome da, eto, maltene Rusija dolazi ovde sa vojskom da pomogne Srbiji da oslobodi svoju južnu pokrajinu. S druge strane, ruski mediji, ja ću citirati list „Komersant“, kažu da je Putin odbio Vučićevu molbu da Rusija stavi veto na stolicu Kosova u UN, a za uzvrat Srbija neće ući u NATO. Šta je od ovoga istina? Da li je istina da je zaista Vučić to tražio i bio odbijen ili „Komersant“ laže? Neko tu laže. Znači, lažu ili ruski mediji ili naši mediji.

Moje drugo pitanje je pitanje koje se odnosi na REM, upućeno je REM-u i ministru kulture gospodinu Vladanu Vukosavljeviću. Naime, pitanje je sledeće – šta će REM i šta će ministar kulture uraditi da „Pinku“ bude oduzeta nacionalna frekvencija koja je, da citiram ono što u Ustavu piše, „javno dobro od opšteg interesa“ i koje, prema članu 87. stav 2. Ustava Republike Srbije, predstavlja državnu imovinu?

Dakle, pre dva dana srpska javnost je bila svedok da se ova kuća narugala, kroz usta jednog učesnika rijalitija „Zadruge“, maloj Milici Rakić, ispričavši jedan užasan vic o tom nesrećnom detetu koje je poginulo mučeničkom smrću u NATO bombardovanju 1999. godine. Znam ja, kao i svi ostali, da je taj diskvalifikovan iz „Zadruge“, ali reč je krenula, uvreda je krenula. Uvređena je i ponižena ne samo mala Milica Rakić, nego i sva naša deca koja su poginula u NATO bombardovanju i izvrgnuta su ruglu, izvrgnuta su ismevanju, izvrgnuta su, da izvinete na izrazu, teškoj sprdnji i omalovažavanju. Tako da, ja zaista ne znam šta još treba da se desi, a da ova medijska kuća trpi određene sankcije?

Ovo je urađeno sa državne imovine. Znači, nije to urađeno ni sa nekog „Tvitera“, ni sa nekog „Fejsbuka“, nego je urađeno sa državne imovine. Ovo nije verbalni delikt, ovo je delikt časti. Ovakvo omalovažavanje dece koja su poginula mučeničkom smrću nikada nije bilo, ovo se nikada nije do sada videlo u Srbiji i to treba da prestane. Zato je moje pitanje ministru kulture i REM-u – šta ćete uraditi da „Pink“ izgubi nacionalnu frekvenciju?

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
- Visoka medicinska škola Milutin Milanković (strukovni profesor) Redovan rad Mesečno 79000.00 RSD 25.08.2011 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:41