SANDA RAŠKOVIĆ IVIĆ

Nestranačka licnost

Dr Sanda Rašković Ivić je rođena 8. januara 1956. godine u Zagrebu, kao ćerka dr Jovana Raškovića.

Osnovnu školu i gimnaziju završila u Šibeniku, a na Medicinskom fakultetu Sveučilišta u Zagrebu diplomirala je 1980. godine. Specijalistički ispit iz psihijatrije položila 1986. godine, poslediplomske studije iz psihoterapije 1989, a 1993. godine doktorirala je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Autor je mnogih stručnih radova iz oblasti psihijatrije i psihoterapije. Učestvovala je na mnogim kongresima i simpozijumima u zemlji i inostranstvu. Član je Svetskog udruženja psihoterapeuta, Srpskog lekarskog društva i humanitarne organizacije Žene pomažu ženama.

Od februara 2001. do februara 2003. bila je republički komesar za izbeglice Republike Srbije. Član je DSS od 2003. godine, a bila je član Saveta DSS i predsednik Odbora za socijalna pitanja, rad i zapošljavanje, kao i član Odbora za evropske integracije, i član Parlamentarne skupštine Centralno-Evropske inicijative. Bila je izabrana je za potpredsednicu DSS na Skupštini DSS 5. juna 2005. godine. Od 2005. do 2011. vršila je funkciju ambasadora Srbije u Italiji. Od 2005. godine bila je i predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, Komisije za primenu Vojnotehničkog sporazuma i Koordinacionog tela za Jug Srbije.

Na izborima 2012.godine izabrana je za narodnu poslanicu sa liste DSS – Vojislav Koštunica.

Nakoh izbora 2014.godine i debakla DSS na parlamentarnim izborima, 2012.godine je izabrana za predsednicu DSS. U koaliciji sa Dverima, na izborima 24. aprila 2016. godine, vraća se u parlament kao narodna poslanica.

Udata je za akademika Aleksandra Ivića i ima troje dece: kćerku Anu i sinove Dražena i Jovana. Govori engleski, francuski i italijanski jezik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 36
  • 0
  • 12
  • 0
  • 2 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Latinica

čeka se odgovor 3 meseca i 15 dana i 7 sati

Poštovana gospođo Rašković Ivić, S obzirom da je pismo srpskog jezika ćirilica, a da je latinica u Srbiji ostala u upotrebi isključivo kao zaostavština iz stare Jugoslavije (u kojoj je sasvim sigurno imala smisla kao pismo hrvatskog jezika - gde je pismo i bilo jedina razlika između jezi...

Obeštećenje akcionara Agrobanke

čeka se odgovor 11 meseci i 21 dan i 8 sati

PITANJE ZA POSLANIKE DSS: KADA ĆE BITI OBEŠTEĆENI OPLJAČKANI AKCIONARI AGROBANKE? NAJNOVIJE saopštenje akcionara Agrobanke povodom 4 godine od nelegalnog zatvaranja Agrobanke i pljačke njenih akcionara. B92| sreda, 25.05.2016.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Hvala gospođo predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, 5. jula 2016. godine poslanička grupa DSS kojom sam ja tada bila predsednik, je dala predlog da se u ovom parlamentu razmatra i usvoji Rezolucija o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Ja više danas nisam u DSS, u jednom sam drugom poslaničkom klubu, a ovo napominjem zbog toga što želim odmah da kažem da je ova jako važna i velika tema, tema patnje i genocida nad srpskim narodom, u nezavisnoj državi Hrvatskoj nad Jevrejima i nad Romima, tema koja prevazilazi politikanstvo, koja prevazilazi određene poslaničke klubove i koja prevazilazi pripadnost nekoj partiji ili nekom pokretu.

Poštovane koleginice i kolege, ovde je bila jedna potresna i sjajna izložba o Jasenovcu. Ta izložba, ja čestitam onima koji su tu izložbu organizovali, uradili, ali ona bi imala mnogo veću vrednost da ovaj parlament usvoji Rezoluciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Mi smo danas dužnici žrtvama, dužnici smo našim precima, dužnici smo istini i dužnici smo budućim generacijama koje treba da se ozbiljno i naučno bave proučavanjem. Proučavanjem ove nesreće upravo zbog toga da ostane istorijski zapisano, ali ne zbog osvete nego zbog toga da se više nikada takve stvari ne ponove.

Pogledajte Jermene, koji su usvojili u svom parlamentu Rezoluciju o genocidu nad Jermenima 1915. godine i danas ta Rezolucija ide po raznim svetskim parlamentima i zna se za taj genocid nad Jermenima. Jermeni su narod koji je brojčano manji od Srba i mislimo, mišljenja sam i mišljenja je cela poslanička grupa kojoj pripadam, ali ja sam uverena da tako isto mišljenje ima većina poslanika u ovom parlamentu pa bezmalo svi da je to prilika da se sazna za srpske žrtve.

Vidite, ako putujete po svetu svi su čuli za „Mauthauzen“ i za „Dahau“ i za „Aušvic“, a nisam baš sasvim sigurna da su svi čuli za „Jasenovac“. Kažem, nikoga ne želim ovim da vređamo, ovo nije osvetnička Rezolucija. Ja pozivam narodne poslanike, jer znam kako će glasanje danas proći, da će izostati glasovi vladajuće koalicije. Molim vas, sastanimo se i učinimo tekst Rezolucije usvojiv.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Hvala, gospođo predsednice.

Gospođo ministarka, uvažena gospodo iz Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, kao što su i moji prethodnici stavljali primedbe na to da smo dobili saziv sa 43, a sada je iskrsla i 44. tačka, jako je teško govoriti o svim tačkama, pa ću se ja onda skoncentrisati na prvu i drugu tačku dnevnog reda, odnosno na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sudijama i o njemu ću najpre govoriti.

Ovde vidimo da se skraćuje mandat predsednika sudova sa pet na četiri godine i da je moguć reizbor i da se produžava radni vek sudiji koji pored navršenih godina života može da obavlja funkciju do isteka sudijskog mandata.

Ovde je, takođe, u obrazloženju rečeno da se ovo sve radi da bi se postigla veća efikasnost. Nisam uspela da odavde razumem u čemu se ta efikasnost sastoji. Naime, imamo situaciju da ćemo produžavati radni vek sudijama koji danas sede na piramidama predmeta i po načinu na koji su, evo i tužioci, birani, mnoge sudije birane, možemo, uz moju ogradu da tu sigurno ima i časnih ljudi, zaključiti da se radi o poslušnim ljudima koji će završavati poslove za vlast, odnosno za SNS.

Što se same efikasnosti tiče, videli smo da efikasnost u određenim slučajevima postoji. Efikasnost je, recimo, pokazana izvanredno onda kada je dr Nebojša Stefanović privatnom tužbom tužio NIN, pa je onda sud vrlo brzo presudio, pa je onda sledeća instanca tu presudu oborila. Tu smo videli efikasnost.

Međutim, efikasnost, odnosno bolje rečeno neefikasnost suda mogli smo videti na slučaju „Savamale“, gde je istraga još uvek u toku, gde ne znamo ni ko su okrivljeni, iako je gospodin Vučić, premijer i predsednik, još pre godinu dana, rekao da se radi o kompletnim idiotima iz vrha gradske vlasti.

Očevidno ti kompletni idioti iz vrha gradske vlasti su se prepoznali, složili su se s tim da su kompletni idioti i nisu se naljutili, nisu tužili gospodina premijera za uvredu, tako da ni mi danas, a ni oni, nismo mogli da vidimo kakva je to efikasnost današnjih sudova.

Mi možemo menjati zakon koliko god hoćemo, međutim, ostaje jedan gorak ukus od istraživanja koje je rađeno putem anonimne ankete o tome koliko sudije u Srbiji trpe pritisak. Po toj anonimnoj anketi 44% sudija se izjasnilo da trpe pritisak. Da li se radi o pritisku koji trpe iz viših instanca sudske vlasti ili o pritiscima iz izvršne vlasti, to nije definisano do kraja, ali je nađeno da su najčešći pritisci, znači, iz viših instanca sudske vlasti i iz redova izvršne vlasti.

Mi smo takođe bili i svedoci, što se tiče čak i Ustavnog suda Srbije i taj Ustavni sud Srbije je, takođe, trpeo vrlo velik pritisak i to od samog predsednika Republike, koji je prvo otezao s tim da se izjasni u vezi sa Briselskim sporazumom, i još u vezi sa mnogim drugim stvarima, jer, navodno, eto treba da malo sačeka dok se ne usvoji Ustavni zakon. Znači, to je jedno flagrantno mešanje izvršne vlasti u rad pravosudnih organa, pa je tako bivši sudija Ustavnog suda, prof. Ivošević, Ustavni sud prozvao Zaustavni sud, odnosno kasnije i Zauzdani sud.

Takođe, ovde nema, kada se govori o efikasnosti, ni reči o tome šta se dešava sa zastarama. Naime, u časopisu „Nova ekonomija“ iz maja 2017. godine, govori se o zastarama i naročito povezuju se zastare sa ulaženjem u SNS, kao recimo, kod slučaja Brace Kertesa, ulaženjem u koaliciju ili davanja određenih pogodnosti i finansiranja SNS.

Ovde nema ni reči, u ovoj reformi, o reformi budžeta ne traži se nikakav veći budžet, a znamo da ako pravosudni organi nemaju vlastiti budžet, da oni nemaju svoju autonomiju i ako oni čekaju na kašičicu ili na kapaljku da im neko da pare da neće moći da budu dovoljno samostalni.

Sve nam ovo govori o tome da je pritisak na pravosuđe veliki, da je način na koji se biraju i sudije i tužioci, ponavljam, sigurna sam da ima i časnih ljudi, ali jedan veliki deo je svakako pod uticajem sadašnje vlasti. Tu bih citirala i Stivena Spilberga koji je, opisujući jednu banana Republiku, a to se može odnositi i na ovu našu Domanićevsku ''Stradiju'', rekao – ako ne vladaš sudovima, ne vladaš uopšte. Meni se čini da ste upravo vi, kao današnja vlast, uzeli tu maksimu, i vi ćete zaista vladati sudovima da biste vladali.

Druga tačka o kojoj bih želela nešto da kažem, jeste Sporazum o zajmu. To je prvi programski zajam za razvojne politike u oblasti javnih rashoda i javnih preduzeća, između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj. Prvo, ono što je meni bilo posebno zanimljivo, jeste bio rok otplate. Naime, ovde obično biva tako da je rok otplate svakog zajma negde pet do sedam godina, ali ovde ispada da je fantastičan rok otplate do 15. novembra 2036. godine. Rekli bismo, na prvi pogled, jao divno, ne moramo da vraćamo pare do 2036. godine, međutim sve vreme dok otkucava taj sat mi moramo, kao država, da plaćamo kamate, a ovaj zajam treba, inače, da povučemo već do marta 2018. godine.

Mi znamo da je stanje, inače, i u svetu vrlo nestabilno i da su svetske ekonomske prilike jako nestabilne, tako da komponente koje određuju stopu kamate mogu jako da variraju, posebno gledano sa aspekta ovako dugačkog vremenskog perioda.

Pronašla sam ovde u Odeljku 2, u okviru Programa, gde u Paragrafu A stoji, u opštim odredbama kaže – zajmoprimac može povlačiti sredstva zajma u skladu sa odredbama ovog Odeljka i dodatnim instrukcijama koje banka može utvrditi u obaveštavanju zajmoprimcu. Kakve su to dodatne instrukcije? Šta to zapravo znači?

Dalje se nastavlja u Paragrafu V, uslovi za povlačenje tranše, gde kaže – povlačenje sredstava iz jedinstvene tranše zajma neće se vršiti ukoliko banka nije zadovoljna, pod A) realizacijom programa od strane zajmoprimca i pod B) adekvatnošću okvira makroekonomske politike zajmoprimca. Ovde se postavlja pitanje naše ekonomske nezavisnosti ili zavisnosti, jer ovaj zajam koji država uzima može jednostavno da se ukine ukoliko zajmodavac nije zadovoljan sa onim kako se stvari ovde odvijaju, drugim rečima, nije zadovoljan kako ova država sluša, odnosno ne sluša.

Naravno, pored ovih stvari, obratila bih pažnju i na to da mi uzimamo kredit od 182 miliona i 600 hiljada evra, da bi mogli da reanimiramo, odnosno pomognemo rad javnih preduzeća. Ovde se najviše pominje preduzeće „Elektroprivreda Srbije“.

Pošto nisam iz te branše, konsultovala sam šta o tome kaže Fiskalni savet, a Fiskalni savet, dame i gospodo, je neko koga uvažavamo i mi ovde i koga uvažavate, uostalom vi, vi ste taj Fiskalni savet i postavili. Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta kaže da EPS nije uradio sistematizaciju radnih mesta, da su investicije u EPS-u manje od amortizacije i da je EPS jedna tempirana bomba gde je odbrojavanje eksplozije upravo u toku i to na čelu sa generalnim direktorom Miloradom Grčićem.

Tu se, u članku koji je pisao gospodin Ćulibrk u NIN-u, a referišući se na nalaze Fiskalnog saveta, kaže da su štete od poplava u 2014. godini za EPS bile 100 miliona evra, a ove godine je u prva tri meseca EPS iskeširao 50 miliona dolara, jer nije uspeo da proizvede struju. Zašto nije uspeo tu struju da proizvede? Nije uspeo da proizvede struju jer nema investicija, amortizacije su veće, ne zna se kada će proraditi „Kostolac“.

Agencija za privredne registre je svrstala, za 2016. godinu, EPS na drugo mesto rang liste firmi sa ukupnim gubicima od 103,5 milijarda dinara, odmah iza „Srbijagasa“.

Takođe, član Fiskalnog saveta, gospodin Vladimir Vučković upoređuje rad EPS-a sa radom ČEZ-a, odnosno Češke elektroprivrede i kaže – ČEZ je napravio novu sistematizaciju. Sada u ČEZ-u radi 26.000 zaposlenih i ČEZ prihoduje 10 milijardi evra godišnje, dok EPS ima 30.000 radnika i prihoduje dve milijarde evra i vidimo koja je tu ogromna razlika.

Ovaj manjak investicija u odnosu na amortizaciju, koju sam ja već pomenula, iznosi između 15 i 20 milijardi dinara, što znači da ovo preduzeće ni ne održava ove proizvodne kapacitete, a kamoli da ih uvećava, a finansijski dug EPS-a se od 2009. godine pa do kraja 2015. godine udvostručio i iznosi 1,1 milijardu evra.

Naravno, u EPS-u pored svega ovoga nisu jasni ni mehanizmi upravljanja. Nije jasno ni šta će biti sa radnicima EPS-a sa teritorije KiM.

Meni ne bi bilo žao da se mi zadužujemo da podignemo EPS na noge, ali ja vidim da su javna preduzeća partijski plen. To vidimo i po menadžmentima, odnosno po upravljačkim timovima koji u javnim preduzećima sede.

Mi vidimo da ovde, ovde je već rečeno, a ja ću ponoviti, imali smo gospodina Babića koji je stavljen na čelo „Koridora“ koji nema apsolutno nikakve kvalifikacije da bude na tom mestu.

Imamo gospođu koja je v.d. direktora „Pošte“ takođe bez kvalifikacija da bude na tom mestu.

Mi imamo i u EPS-u razne direktore koji su bili vlasnici pečenjara. Tako da imamo neukost koja ovde caruje Srbijom, a mi se zadužujemo i zadužujemo svoju decu i svoje unuke sa još dodatna 182 miliona evra.

To nije ekonomija.To je vatrogasna ekonomija. To je gašenje požara i sada postoje samo dve stvari - ili je nekom u interesu da EPS potpuno rasturi i tako ga rasturenom onda kao spasilac ponudi nekom stranom investitoru ili ćemo nastaviti ovako do beskraja da se zadužujemo i da dalje postavljamo ljude koji ničim ne zaslužuju da vode preduzeća i koja će upropastiti i Srbiju i sve ljude u njoj. Hvala vam.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospođo predsednice, vi ste bili dužni da ovde uvedete red i mir i da se diskutuje o temi. Upravo je prethodni mladi kolega govorio potpuno van teme. Ja nisam pomenula nikakvo finansiranje SNS i mene je njegova diskusija jako podsetila na to kada ja studenta pitam – koji su simptomi šizofrenije, a on meni počne da priča o tome kada je rođen Napoleon. Znači, to nije imalo ama baš nikakva veze i prestanite molim vas da se stalno vadite na neke izmišljene veze moje ili ovog kluba sa Vukom Jeremićem oko priče od toga da smo eto mi svi koji smo bili ranije sve upropastili. Pa vi gospodo gazdujete šestu godinu …

(Predsednik: To je replika, poslanice. Izvinjavam se što vas prekidam. To je replika.)

Pa evo replika liči na njegovu.

Imovinska karta

(Beograd, 28.06.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.06.2016 -
- Visoka medicinska škola Milutin Milanković (strukovni profesor) Redovan rad Mesečno 79000.00 RSD 25.08.2011 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:41