SLAVIŠA RISTIĆ

Demokratska stranka Srbije

Rođen je 1961. godine. Živi u Zubinom Potoku.

Po zanimanju je diplomirani ekonomista.

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik.

Osnovne informacije

Statistika

  • 15
  • 0
  • 10
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Imam obavezu da u ime onog dela Srba državljana Republike Srbije koji na KiM ne priznaju tzv. institucije nezavisnog Kosova i koji tzv. poslanike Srpske liste ne priznaju za svoje predstavnike, uputim nekoliko vrlo kratkih pitanja predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, naravno, posle njegove podrške da Srpska lista uđe u tu Vladu i podrži ratnog zločinca i teroristu Ramuša Haradinaja.

Ja ću ta pitanja isčitati, pošto nisu lično moja, da bih ih što verodostojnije preneo. Kratka su pitanja, neću vas dugo zadržavati.

Prvo pitanje, na koje očekujemo jasan i nedvosmislen odgovor, je – jesu li tzv. poslanici tzv. Srpske liste odluku o podršci zločinca Ramuša Haradinaja doneli sami i uz malu konsultaciju i pomoć Marka Đurića, kako tvrdi Aleksandar Vučić, ili je tu odluku doneo lično Aleksandar Vučić, kao što je slučaj uglavnom kod svih odluka kada je u pitanju Kosovo i Metohija? Šta je zapravo ovde istina i ko ovde obmanjuje javnost, da li tzv. poslanici Srpske liste, koji kažu da su taj nalog dobili od predsednika Republike, Aleksandra Vučića, ili su to učinili sami?

Drugo pitanje na koje javnost, a pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji očekuju odgovor, je da im se kaže i objasni ko su sada, nakon sramne podrške Haradinaja i učešća u njegovoj tzv. vladi, „haradinijevi“ i „tačijevi“ Srbi, kako su predstavnici SNS-a, a i Aleksandar Vučić sam, žigosali sve one koji su pokušali mimo Srpske liste da učestvuju na tzv. parlamentarnim kosovskim izborima? Čiji će sada biti oni Srbi na Kosovu i Metohiji ukoliko se drznu da mimo Srpske liste učestvuju na tzv. lokalnim separatističkim izborima?

Dakle, to je drugo pitanje, verovatno, to je moj komentar, ali hajde da ne bih dobio opomenu od predsedavajućeg, verovatno će to biti Srbija Ajbina Kurtija sada.

Treće pitanje, odnosi se na bezbednost srpskog naroda na KiM i s obzirom, da je Aleksandar Vučić u svom obraćanju građanima Srbije objasnio da je podrška ratnom zločincu i teroristi usledila kao jedino moguće rešenje kako ne bi usledio ponovni pogrom Srba na KiM. Dakle, iz bezbednosnih razloga mi upućujemo pitanje gospodinu predsedniku - gospodine predsedniče, Aleksandre Vučiću, objasnite preostalim nedoklanim Srbima na KiM, a pre svega ostatku porodica žrtava kidnapovanih i pobijenih od strane Ramuša Haradinaja, kako to zamišljaju da terorista, ratni zločinac i koljač srpske dece, kakvim ga i vi s pravom nazivate, brine o bezbednosti preostalih Srba na KiM.

Jeste li ikada pomislili, vi i Srpska lista, da kopate po živim ranama onih majki koje su ostale bez svojih sinova i kćeri zaslugom zločinca Ramuša Haradinaja?

Na kraju četvrto pitanje i poruka gospodinu predsedniku – zašto gospodine predsedničke Vučiću, obmanjujete srpsku javnost tvrdnjom da se u ovom slučaju nije imalo drugog rešenja, da su postajala, kako vi tvrdite na konferenciji za štampu u obraćanju javnosti, samo tri rešenja? Jedno je da se podrži Ajbin Kurti, drugo je da Srbi ne podrže nikoga i da sami sebe dovedu u situaciju pred nekim novim bezbednosnim rizikom i pogromom i treće je da se podrži Haradinaj.

Gospodine predsedniče, nije tačno da nije postojalo rešenje da ste prilikom obraćanja građanima Srbije poneli Ustav Republike Srbije umesto program Ajbina Kurtija i da ste čitali Ustav Republike Srbije, ne taj program, došli biste do rešenja za pitanje KiM, došli bismo svi do odgovora kako da se država Srbija i srpski narod na KiM ponašaju. Hvala vam. Očekujem ovaj odgovor, naravno, ne preko medija, ne na konferenciji za štampu, ne prilikom novog obraćanja naciji predsednika Republike, već kako Poslovnik kaže pisanim putem. Hvala.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Hvala, gospođo predsedavajuća.

Gospođo Brnabić, u ovom kratkom vremenu koje kao poslanička grupa imamo, govoriću samo o onom delu vašeg programa koji se odnosi na Kosovo i Metohiju. Odmah na samom početku moram reći jednu zabrinjavajuću činjenicu, o Kosovu i Metohiji ima svega sedam rečenica, izbrojao sam slovima i brojem, a 13 gusto kucanih stranica o digitalizaciji. To je ono što se bojim da će biti zapravo da unapred govori o vašem stavu i vašoj brizi o Kosovu i Metohiji.

Neću govoriti u ovom delu u kom se poglavlju nalazi Kosovo i Metohija, o tome je govoreno, a nalazi se u poglavlju povezivanja Srbije sa Evropom i svetom i saradnja sa regionom. Dakle, u prvoj rečenici vi pozivate, kada je u pitanju Kosovo i Metohija, na istorijski kompromis. Mene zanima o kom istorijskom kompromisu mislite kada govorite o Kosovu i Metohiji? To govorite vi, a o tome govori i Aleksandar Vučić. Moram da vas podsetim, kada je u pitanju teritorijalna celovitost zemlje, tu ne može biti kompromisa. Nije sporno mirno rešavanje problema, ali kompromisa oko teritorije nema.

Dakle, u zadnjoj rečenici takođe kažete da ćete nastaviti kontinuitet prethodne Vlade i da ćete se u najvećoj meri oslanjati na predsednika Republike Aleksandra Vučića i na njegovu dosadašnju politiku. U ime Srba sa Kosova i Metohije, ja vas zaista molim, nemojte to činiti, jer je Aleksandar Vučić potpisao Briselski sporazum i predao suverenitet zemlje separatističkim vlastima u Prištini. O posledicama Briselskog sporazuma nemam vremena zaista da sada ovde govorim do kraja. Ali, priznaćete, mi koji živimo na Kosovu i Metohiji imamo pravo da imamo taj utisak izdaje i utisak da smo izdati od strane države i od strane ove vlasti.

Juče je gospodin Boško Obradović rekao da su potpisnici Briselskog sporazuma Aleksandar Vučić i Ivica Dačić izdajnici. Ja ne mogu da se složim unapred sa tom njegovom tvrdnjom, ne zato što ću ovde biti kažnjen od strane predsednika Skupštine, to je najmanje važno, već što oko toga ima različitih mišljenja i u samim Dverima. Recimo, prof. dr Kosta Čavoški, koji je predsednik političkog saveta te stranke, tvrdi da oni nisu izdajnici, da izdajnik može biti vojnik koji napusti front, već da su oni, po njegovim rečima, citiram ga – potpisnici Briselskog sporazuma su veleizdajnici, kaže prof. dr Kosta Čavoški. Hvala.

Druga vanredna sednica, 26.06.2017.

Uvaženi narodni poslanici, želim da koristim vreme poslaničke grupe, naravno, da govorim o amandmanu, ali, na samom početku, da sam sebi i vama postavim jedno pitanje, pošto pripadam poslaničkoj grupi koja je predložila brisanje ovog amandmana, a u sledećem amandmanu predložila amandman vezano za ministarstvo za Kosovo i Metohiju, pošto sam sebi postavljam pitanje – da li ja, koji živim 50 metara od reke Ibra, imam pravo da predlažem takve stvari i da brinem o Kosovu i Metohiji, ili ima neko više koji živi daleko iza Save? Ja mislim da ravnopravno treba da imamo svi to pravo, a ne da budemo na taj način diskriminisani.

Mi zaista smatramo da to ministarstvo treba da se formira ovim novim zakonom. Znamo da predlagač ovog zakona to, naravno, neće prihvatiti i potpuno je jasno zašto neće prihvatiti, ali ne može obrazloženje biti ovo koje čujemo od predlagača, da ćemo mi navodno formiranjem novog ministarstva za Kosovo i Metohiju na neki način priznati nezavisno Kosovo, odreći se te teritorije, itd.

Ta priča bi mogla zaista da pije vodu, da nemamo, nažalost, na drugoj strani, od strane ove vlasti i od strane samog predlagača, činjenicu da mi na prostoru naše Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija podstičemo, pozivamo narod, na silu ga teramo da izlazi na separatističke izbore. I mi, umesto da pravimo naše organe vlasti, naše organe uprave, naša ministarstva, mi na taj način pravimo ministarstva tzv. nezavisnog Kosova i to su činjenice koje niko ne može da ospori. To su žalosne činjenice koje niko ne može da ospori. Koje su činjenice? Naša država i naša vlast traži od naših predstavnika da budu ministri u tim ministarstvima.

Nažalost, ova vlast ne sme od onih prema kojima je preuzela obavezu, da napravi bilo kakav organ uprave države Srbije koji se odnosi na Kosovu i Metohiji, pa samim tim i ovo ministarstvo. To je glavni razlog, a ne ovi izgovori da ćemo mi priznati nezavisno Kosovo na način što ćemo formirati novo ministarstvo za Kosovo i Metohiju.

Kad smo već kod Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ovde su iznošene neke paušalne cifre. Gospodine Martinoviću, nikakvih 400 miliona, ne znam šta ste pročitali, ja sam dugo godina predsednik opštine Zubinog Potoka i pratio sam te cifre i kad je bio u pitanju Koordinacioni centar i kada je bilo u pitanju jedno, drugo ministarstvo. Možda ste pročitali negde četiri i po milijarde, da li Samardžićevo ili Bogdanovićevo ministarstvo, ali, radi se o nekih četiri i po milijarde dinara tog budžeta, a ne o 400 miliona.

Bilo bi dobro, zaista, da jednom ozbiljno porazgovaramo o tim ciframa. Nažalost, u ovoj Skupštini se nikada ne nađe vreme da ozbiljno porazgovaramo o tome. Ja bih postavio, recimo, jedno pitanje koje zanima naše stanovništvo dole i zato nam treba ovo ministarstvo – recimo, cifra od milion evra koja je prebačena, naravno u dinarima, opštini Zubin Potok, prošle godine za, navodno, neki turistički objekat na jezeru Gazivode. Taj novac je prebačen opštini Zubin Potok od strane budžeta Republike Srbije, a onda iz opštine Zubin Potok nekoj firmi „Radujko invest“, sve pod izgovorom strogo poverljivo, vojna tajna, itd.

Mi bismo trebali zaista da porazgovaramo o ciframa, i vi ste tu u pravu, ali ne na ovaj način, gde ćemo iznositi neke lažne cifre i praviti neke paralele gde, navodno, nekada nije brinuto o Kosovu i Metohiji, da nije finansirano, a danas se finansira. Nije tačno. Koordinacioni centar, to prvo telo, imalo je šest milijarde dinara, a vi ste rekli, ako se ne varam, pet i nešto milijarde dinara. Dakle, govorite istinu ovde, a nemojte zamajavati javnost. Zahvaljujem se.

Peto vanredno zasedanje , 21.09.2017.

Hvala, gospodine predsedavajući.

Imam obavezu da u ime onog dela Srba državljana Republike Srbije koji na KiM ne priznaju tzv. institucije nezavisnog Kosova i koji tzv. poslanike Srpske liste ne priznaju za svoje predstavnike, uputim nekoliko vrlo kratkih pitanja predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, naravno, posle njegove podrške da Srpska lista uđe u tu Vladu i podrži ratnog zločinca i teroristu Ramuša Haradinaja.

Ja ću ta pitanja isčitati, pošto nisu lično moja, da bih ih što verodostojnije preneo. Kratka su pitanja, neću vas dugo zadržavati.

Prvo pitanje, na koje očekujemo jasan i nedvosmislen odgovor, je – jesu li tzv. poslanici tzv. Srpske liste odluku o podršci zločinca Ramuša Haradinaja doneli sami i uz malu konsultaciju i pomoć Marka Đurića, kako tvrdi Aleksandar Vučić, ili je tu odluku doneo lično Aleksandar Vučić, kao što je slučaj uglavnom kod svih odluka kada je u pitanju Kosovo i Metohija? Šta je zapravo ovde istina i ko ovde obmanjuje javnost, da li tzv. poslanici Srpske liste, koji kažu da su taj nalog dobili od predsednika Republike, Aleksandra Vučića, ili su to učinili sami?

Drugo pitanje na koje javnost, a pre svega Srbi na Kosovu i Metohiji očekuju odgovor, je da im se kaže i objasni ko su sada, nakon sramne podrške Haradinaja i učešća u njegovoj tzv. vladi, „haradinijevi“ i „tačijevi“ Srbi, kako su predstavnici SNS-a, a i Aleksandar Vučić sam, žigosali sve one koji su pokušali mimo Srpske liste da učestvuju na tzv. parlamentarnim kosovskim izborima? Čiji će sada biti oni Srbi na Kosovu i Metohiji ukoliko se drznu da mimo Srpske liste učestvuju na tzv. lokalnim separatističkim izborima?

Dakle, to je drugo pitanje, verovatno, to je moj komentar, ali hajde da ne bih dobio opomenu od predsedavajućeg, verovatno će to biti Srbija Ajbina Kurtija sada.

Treće pitanje, odnosi se na bezbednost srpskog naroda na KiM i s obzirom, da je Aleksandar Vučić u svom obraćanju građanima Srbije objasnio da je podrška ratnom zločincu i teroristi usledila kao jedino moguće rešenje kako ne bi usledio ponovni pogrom Srba na KiM. Dakle, iz bezbednosnih razloga mi upućujemo pitanje gospodinu predsedniku - gospodine predsedniče, Aleksandre Vučiću, objasnite preostalim nedoklanim Srbima na KiM, a pre svega ostatku porodica žrtava kidnapovanih i pobijenih od strane Ramuša Haradinaja, kako to zamišljaju da terorista, ratni zločinac i koljač srpske dece, kakvim ga i vi s pravom nazivate, brine o bezbednosti preostalih Srba na KiM.

Jeste li ikada pomislili, vi i Srpska lista, da kopate po živim ranama onih majki koje su ostale bez svojih sinova i kćeri zaslugom zločinca Ramuša Haradinaja?

Na kraju četvrto pitanje i poruka gospodinu predsedniku – zašto gospodine predsedničke Vučiću, obmanjujete srpsku javnost tvrdnjom da se u ovom slučaju nije imalo drugog rešenja, da su postajala, kako vi tvrdite na konferenciji za štampu u obraćanju javnosti, samo tri rešenja? Jedno je da se podrži Ajbin Kurti, drugo je da Srbi ne podrže nikoga i da sami sebe dovedu u situaciju pred nekim novim bezbednosnim rizikom i pogromom i treće je da se podrži Haradinaj.

Gospodine predsedniče, nije tačno da nije postojalo rešenje da ste prilikom obraćanja građanima Srbije poneli Ustav Republike Srbije umesto program Ajbina Kurtija i da ste čitali Ustav Republike Srbije, ne taj program, došli biste do rešenja za pitanje KiM, došli bismo svi do odgovora kako da se država Srbija i srpski narod na KiM ponašaju. Hvala vam. Očekujem ovaj odgovor, naravno, ne preko medija, ne na konferenciji za štampu, ne prilikom novog obraćanja naciji predsednika Republike, već kako Poslovnik kaže pisanim putem. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 18.05.2017.

Poštovano predsedništvo, poštovani narodni poslanici, upućujem poslaničko pitanje Vladi Republike Srbije, Kancelariji za Kosovo i Metohiju i „Telekomu Srbije“ i tražim objašnjenje u pismenoj formi, s tim da predlažem da ta informacija bude dostavljena Narodnoj skupštini Republike Srbije, gde ćemo tu informaciju razmatrati, da konačno bacimo svetlost na sporazume koji su potpisani u Briselu, vezano za telekomunikacije. Jer, imamo potpuno različita dešavanja na terenu prilikom implementacije tog sporazuma u odnosu na ono što smo čuli i 2015. godine, a i kasnije u novembru mesecu 2016. godine kada smo od vlasti, pre svega od Marka Đurića, dobili informaciju da smo eto sačuvali imovinu „Telekoma“ na Srbiju, da će „Telekom“ nastaviti da radi na prostoru Kosova i Metohije bez ikakvih smetnji, da je to jedna od naših najvećih diplomatskih pobeda itd, itd.

Na terenu se dešavaju potpuno druge stvari, vi ste čuli da su 1. maja prestali da funkcionišu drugi operateri, „VIP“ i „Telenor“, na prostoru Kosova i Metohije, a „Telekom Srbije“ je nastavio da radi kao ćerka firme „Telekoma“ iz Beograda, međutim na način što se registrovao kod institucija nepriznate države Kosova. Dakle, imamo situaciju da smo dozvolili da naša kompanija se registruje kod tzv. nezavisnog kosova, kod države koju ne priznajemo, odnosno kod države koju tobož ova vlast ne priznaje.

S druge strane, tu se javljaju i mnogi drugi problemi, mi imamo situaciju da će, dakle, ta ćerka firma za koju tvrdimo da je naša srpska plaćati sve poreske dažbine tzv. nezavisnom kosovu i pomagati finansijski nezavisno kosovo.

Imamo takođe situaciju da su svi zaposleni koji su radili u „Telekomu Kosova“ na prostoru KiM dobili raskid ugovora kod „Telekoma Srbije“ i morali su da sklapaju nove ugovore o radu sa tom novom kćerkom firmom, s tim što im je generalni direktor Predrag Ćulibrk naredio da moraju prosto da kao uslov izvade lična dokumenta tzv. nezavisnog kosova. Morali su dakle da promene svoje državljanstvo da bi mogli da nastave da rade.

Takođe, od 15. korisnici telekomovih usluga na prostoru KiM već sada imaju niz problema. Jedan od tih problema je da ne mogu recimo da plaćaju putem telefona razne vrste usluga ovde u Srbiji. Ja lično sam juče probao da platim parking na ovaj 064 broj. Probao sam da platim parking ovde u Beogradu i dobio sam poruku – poštovani korisniče ova usluga vam nije dozvoljena.

Potpuna je laž da se ništa nije promenilo. Mi nažalost sada imamo tamo ne srpsku već albansku kompaniju.

Napravili smo to preduzeće, tu kćerku firmu „Telekoma Srbije“ i na njenom čelu, na čelu upravnog odbora te kompanije nove kosovske nalazi se Zoran Milojević Zelja, inače široj javnosti poznat kao ekspert SNS za lokalne izbore u Mionici, Lučanima, Vrbasu, Zaječaru itd. koji po sopstvenom priznanju kaže da je privatni preduzetnik, ali očigledno da ima daleko veće kvalitete, čak i za ovu oblast telekomunikacija, a inače kao ekspert za lokalne izbore znamo da je u okviru kampanje koju je vodio prevaspitavao birače i odborničke kandidate, one koji nisu hteli da slušaju.

Da stvar bude ozbiljna, ono što je najgore u ovom sporazumu, radi se o tome da korisnici telefonskih usluga na KiM moraće da sklapaju nove ugovore sa tom kćerkom firme i kao jedan od uslova traži se da svi mi koji smo do sada koristili te usluge moramo izvaditi lična dokumenta tzv. nezavisnog kosova, a kao uslov za ličnu kartu tzv. nezavisnog kosova je državljanstvo republike kosova.

Ja pitam premijera i sve one koji su potpisali ovaj sporazum – ko im je dozvolio da nam menjaju državljanstvo i da to postavljaju kao uslov?

Pitanje sasvim kratko za vas, gospođo predsednice – kada ćete zakazati posebnu sednicu za KiM kada ćemo razmatrati ova pitanja?

Druga sednica Prvog redovnog zasedanja, 25.04.2017.

Poštovani narodni poslanici, gospođo predsednice, moje pitanje se odnosi ili upućuje se premijeru Aleksandru Vučiću i ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru.

Naime, kao što znate, nedavno je Vlada Republike Srbije usvojila kadrovski plan Ministarstva zdravlja koji podrazumeva zapošljavanje preko dve hiljade novozaposlenih u zdravstvu, tačnije 2.010 novozaposlenih. Čuli smo takođe i ministra Lončara koji je obrazlažući taj plan rekao da se prvi put u novijoj istoriji Srbije dešava od strane ove Vlade, da se sektor zdravstva posmatra, dakle, pre svega kao neki sektor ne kao plen već kako sektor koji se mora i može unaprediti. Mogli smo da vidimo na sajtu Ministarstva zdravlja o kojim se zdravstvenim ustanovama širom Srbije, kako se kaže, radi koji će raspisati konkurse i iskoristiti tu mogućnost, odluku Vlade, između ostalog Klinički centar Vojvodine 229 novozaposlenih, Opšta bolnica Subotica, Kragujevac, pa do Novog Pazara.

Dakle, kaže se širom Srbije, a na spisku nema ni jedne zdravstvene ustanove sa prostora KiM, da li po aršinima Aleksandra Vučića i ove Vlade, Kosovo i Metohija se ne nalaze u tim njihovim zamišljenim granicama Srbije.

Moram da kažem da iz Zdravstvenog centra u Kosovskoj Mitrovici poslednjih nekoliko godina preko 30 lekara je otišlo u penziju, nažalost, na njihovo mesto niko nije primljen. Mnogi, da tako uslovno kažem, mlađi lekari u Kosovskoj Mitrovici, koji su dobili specijalizaciju, nisu u mogućnosti da odu na usavršavanje i da iskoriste tu mogućnost iz prostog razloga što na njihovim mestima nema ko da radi u domovima zdravlja i ustanovama na Kosovu i Metohiji.

Takođe, tokom predizborne kampanje Aleksandar Vučić je govorio o velikim i brojnim investicijama u okviru zdravstva širom Srbije. Takođe, ni na tom spisku nema zdravstvenih ustanova sa prostora Kosova i Metohije. Očito je da Vlada Republike Srbije, mimo Ustava, odriče zdravstvenog sistema na prostoru Kosova i Metohije, koji po Briselskom ultimatumu očigledno treba, kako se priča, do kraja 2018. godine, da se integriše u tzv. zdravstveni sistem samoproglašenih vlasti u Prištini.

Takođe, uoči i ovih poslednjih izbora naročito je, to moram da kažem, isticano i pozivani su Srbi sa KiM da glasaju masovno za Aleksandra Vučića i ovu Vladu, da nikako, po bilo koju cenu, ne glasaju za predstavnike kosovske vlasti, jer su oni navodno priznali Kosovo, jer su oni najviše zla i najviše štete napravili Kosovu. Moram samo vrlo kratko da kažem, za vreme uprave te tzv. dosovske vlasti, Vlada Srbije na KiM je izgradila nekoliko, samo ću pobrojati: Dečiju kliniku u Kosovskoj Mitrovici, Dom zdravlja u Štrpcu, Infektivno odeljenje u Kosovskom Mitrovici, Dom zdravlja u Prilužju, Odeljenje za nefrologiju i dijalizu u Kosovskoj Mitrovici i rekonstruisan je Dom zdravlja i Internistički blok u Kosovskoj Mitrovici, nabavljen savremeni skener itd.. Ono što je bitno, tadašnja vlast nije za ove investicije tražila niti od EU, niti od Angele Merkel bilo kakvu vrstu dozvole.

Moram na kraju, zarad istine, da kažem da je činjenica da je uoči poslednjih parlamentarnih izbora 2016. godine Aleksandar Vučić otvorio porodilište u Pasjanima u opštini Gnjilane. To jeste istina, ali ono što nije rekao srpskoj javnosti, da to porodilište nije Vlada Republike Srbije finansirala, niti on, već je to porodilište, nažalost, finansirala samoproglašena vlast na Kosovu. Hvala.

Imovinska karta

(Zubin Potok, 01.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 30000.00 RSD 03.03.2016 -
- Poreska uprava Republika Mesečno 86000.00 rsd 04.10.2013 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 13:45