ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Osnovne informacije

Statistika

  • 64
  • 0
  • 20
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 11 meseci i 26 dana i 11 sati

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrto vanredno zasedanje , 28.08.2017.

Kolege su već rekle više, manje nekoliko bitnih stvari zbog kojih sam i ja podneo ovaj amandman i vidite da se ljudi koji nisu iz istih poslaničkih grupa u osnovi slažu.

Oko osnovne intencije se slažemo mi sa većinom poslanika iz skupštinske većine, pa verovatno i sa predlagačem zakona, koji je ostao dužan neka pitanja i nadam se da će iskoristiti priliku da odgovori sada.

Generalno, kada neko predloži „briše se“, to ne znači da je destruktivan, ne znači da je negativan. Ako brišete loše rešenje, nešto što smatrate lošim rešenjem, to je vrlo konstruktivan predlog, pošto je bilo i takvih primedbi od strane skupštinske većine.

S druge strane, kasnije smo ja i moje kolege predložili neke konkretne formulacije amandmana koje će možda, nadamo se da će se prihvatiti, a očigledno se neće prihvatiti, ovo je radikalna mera, mislim, nije ona radikalna, ali je radikalna sa stanovišta skupštinske većine, jer ona zaista faktički znači suspenziju SSP i suspenziju pregovora sa EU.

Ja sam protiv tog SSP bio i u vreme kada je on donošen i kada je pregovaran i nakon toga i to sam i danas. Naravno da tu ima i dobrih stvari. Ovo je problematično, ovo je loše. Sada je pokušala skupštinska većina da na neki način zadovolji, to je poenta, da zadovolji EU i da zadovolji svoje građane, odnosno one koji su, a to je velika većina, protiv prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima. Ja mislim da neće uspeti ni jedno ni drugo, jer je poenta pogrešno postavljeno, drage kolege. Sprečimo mi prodaju, rasprodaju ili faktičku rasprodaju državnog zemljišta. Malo privatno poljoprivredno dobro od 2 ha neće upropastiti, niti će stranci navaliti da kupuju pod ovakvim uslovima, naravno da neće navaliti.

Mislim da je ovo jedna zamena teza. Pričaćemo o tome u nastavku. Mi prosto ovim zakonom na neki način bacamo prašinu u oči, radimo nešto što EU neće pozdraviti, ali neće ih mnogo ni zaboleti, neće znati uopšte da ste vi vešto izbalansirali, kao što je to rečeno, da zadovoljite i svoje, tj. naše poljoprivredne proizvođače i EU, već zbog toga što zapravo EU zna da to njihovim velikim proizvođačima, to je „Tenis“ i mnogi drugi, kako naš gospodin ministar kaže „Teniz“, kako ste ga akcentovali profesionalno, dakle, to je problem. To boli, te stotine hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta koje preko kombinata ili na drugi način zapravo prelazi u ruke stranaca ili tajkuna.

Znam da ćete vi reći, ja nemam ništa protiv da je taj proces uveliko u toku i da su tu prethodne vlasti u tome učestvovale, jesu, naravno, ali ih vi zaustavite. Evo, gospodine ministre, imate priliku odgovarajući na ove ili na neke druge amandmane. Šta je bilo sa gospodinom „Tenizom“? Šta je sa PKB? Ja sam sa time završio moje izlaganje u petak. Evo, pokažite na primeru PKB kako brinemo o poljoprivrednom zemljištu protiv smo otuđenja poljoprivrednog zemljišta, a ne tako što ćete nekom malom Peri, Žiki, Miki iz Vojvodine ili centralne Srbije sprečiti da on proda svoju crkavicu od 2 ha i možda zaradi nešto.

Poenta je, i završavam za ovu ruku, poenta je da sprečimo što još možemo sprečiti ili da povratimo, ako možemo nešto povratiti ono što je raskrčmeno u prethodnim godinama od državnog zemljišta, a nemojmo da vodimo brigu o ovom hektaru ili dva, ili tri koje bi neki mali domaći poljoprivredni proizvođač prodao nekom „Hansu“ i „Pjeru“ ako se slučajno takav neko našao zainteresovan. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 28.08.2017.

Samo da ponovim, drago mi je da se vratimo na temu.

Suviše je važna ova tema da bismo je trošili o replikama i o važnim reklamiranjima Poslovnika, koji takođe služe za replike.

Ovo malo vremena koje imam pokušavam da iskoristim da kolege i javnost koja ovo prati, vratim ili podsetim na suštinsku temu i pitanje. To je smisao mog amandmana, a vidim i nekih drugih opozicionih kolega.

Naravno da i mi možemo da mašemo fotografijama, kopijama ugovora, nadimcima iz tabloida i tako dalje, ali to nas nigde neće odvesti drage kolege i vi to dobro znate.

Ono što jeste važno i zbog čega sam uzeo ponovo reč da obrazložim svoj predlog to je da se zbilja stvara pogrešan utisak u javnosti da je ovo predlog zakona kome se sprečava prodaja zemljišta strancima.

To je onaj utisak i zbog toga i podrška koju vidim u anketama, neke su i tačne, neke su i medijske, nisu montirane, ipak, većina ljudi to podržava, podržava moj otac jer kaže – baš je dobro što ste su ovim sprečili da se prodaje zemljište strancima. Biće drago ministru to da čuje.

Hajde da budemo ozbiljni. Mi ovim, zapravo menjamo nešto što formalno stoji u zakonu, da se ne može prodavati zemljište strancima, menjamo za formulaciju da se može prodavati, ali pod uslovima koji zapravo znače da se ne može prodavati.

To je neka vrsta „zavođenja za Goleš planinu“, što bi rekli naši prijatelji i vraća sa Kosova, a postoje i neke druge narodne poslovice, koje mogu dobro ilustrovati ali ih neću citirati, koje dobro mogu ilustrovati šta mi ovde ili šta ovde vlast radi, da zadovoljimo EU, da ne ispadne da smo protiv EU SSP, a da zapravo sprečimo prodaju, pri čemu ključni problem i to svi kažu, nezavisno od toga da li DJB ili Radikali ili ja, svi vam kažu, da u suštini ključni problem jeste državno zemljište, jesu i ti zakupi.

Znamo i mi drage kolege razliku između prodaje i zakupa, ali za stanovišta poljoprivrednog proizvođača, onog ko obrađuje zemlju nema velike razlike.

Problem institucije je, o tome govorio kolega Mirčić vrlo dobro i ne možemo pred time zatvarati oči, naravno da je tema ovaj zakon, ali naša primedba upravo jeste zašto ste sa ovim izašli, a ne sa sistemskim predlogom, gospodine ministre? Znate da će to doći prvi … na dnevni red, napravite taj predlog, nije nikakav problem da ga podržimo.

U petak sam pohvalio amandman SPS-a, u nekoj formi ugrađen. Pohvalio sam izlaganje kolege iz SNS-a, ne znam kako se zove, koji je govorio o skandaloznoj privatizaciji, nekog poljoprivrednog kombinata, valjda u Dobanovcima, ako se ne varam, mnogo je takvih primera.

Hajde zajednički to da rešavamo, svi mi zajedno da se skupimo i završavam time, svi mi zajedno da se skupimo ne možemo jedva jednu možda dobru Vladu možemo da sastavimo, ali nama je lakše da se delimo i sektaški svađamo, ali ako je cilj samo prikupljanje političkih poena, onda je ovaj predlog odličan.

Da, vi ste stvorili utisak u javnosti da je to predlog kojim se sprečava prodaja poljoprivrednog zemljišta strancima, ali suština problema zapravo nije rešenje preko preduzeća, preko zajedničkih firmi, zapravo to zemljište i to državno zemljište i dalje će curiti i odlaziti. Naveo sam primer PKB-a, naveo sam primer tenisa, vi ste namerno ignorisali, tenis namerno ignorišete i bežite od teme PKB-a.

Dakle, propagandni efekat je ne sporan, za to vam „skidam kapu“, čestitam, ali suštinski znamo i vi i ja i Bog da se neće ovim rešiti problem, ono što tišti naše poljoprivrednike i što jeste problem za državu Srbiju. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 28.08.2017.

Zahvaljujem.

Znači, ja sam u ovom prvom amandmanu išao, kako bih rekao radikalno, integralnom, sistemskom rešenju koje je očito previše oštro ili neprihvatljivo za vladajuću većinu, da se taj problem reši tako da bismo prosto stavili van snage ovaj zakon, odnosno ove izmene i ostali na formulaciji koja je i bila, a to je važeća formulacija, to je zabrana prometa, odnosno prodaje privatnog zemljišta.

Ovo je jedan tehnički amandman ali koji kaže – ako to već nećete, ako već hoćete da barem formalno omogućite ili omogućimo strancima da mogu da kupuju poljoprivredno zemljište, onda hajde da ta intencija koja je otprilike očigledna i niko je tu nije osporio, a neke od kolega iz vladajuće većine su to i direktno rekli, da i mi zapravo to omogućavamo, a zapravo im onemogućavamo i sprečavamo. U tom smislu, rekao bih da moje kolege, neke iz Dveri su suviše bile prestroge kada kažu da će ovo sada naveliko omogućiti prodaju poljoprivrednog zemljišta. Neće, ta 2 ha, po 2 ha, kažem, oni koji su zainteresovani uz sve ove blokade i uslove koji su postavljeni stvarno neće biti previše motivisani da navale i da kupuju. Oni koji kupuju, posebno ovi špekulativni, međunarodni kapital, on će ići na otvaranje preduzeća, zajedničkih firmi i na taj način će otuđivati, odnosno preuzimati zemljište kao što je to činio i do sada u Srbiji.

Moj apel ministru jeste i Vladi, bilo kojoj vladi, sadašnjoj i nekoj budućoj, nadam se da što pre preduzme neke mere. Nije jednostavno, ali da sprečimo.

Što se tiče SSP, da, ja za razliku od koleginice Čomić zaista mislim da je loše ispregovaran, pogotovo u nekim aspektima, to uopšte nije sporno i da je trebalo tu da se interveniše. Ali, kada pogledamo loše je ispregovaran i Briselski sporazum, uzgred budi rečeno, tako da nemamo pravo da se žalimo, odnosno vladajuća većina da se žali samo na Briselski sporazum i prethodnu vlast jer je i ona još gore i katastrofalnije ispregovarala, sadašnja Vlada Briselski sporazum o Kosovu.

Bilo kako bilo, upravo zbog toga, a nisam slučajno spomenuo Briselski sporazum, upravo zbog tog Briselskog sporazuma možda je moguće da EU neće reagovati kritički prema ovakvim izmenama iako i oni nisu slepi i jasno je i njima da se zapravo na ovaj način u suštini sprečava ili omogućava istovremeno onemogućava promet poljoprivrednog zemljišta.

Meni je to malo naivno, malo providno, rekao bih malo neozbiljno, a onda sam hteo da malo ovim amandmanom smanjim tu neozbiljnost tako što bi izbrisali ovu tačku 4. u ovom članu 72đ gde se traži pored svih onih 10 godina, pored svega drugog koliko trebaju da imaju registrovano domaćinstvo, koliko treba da su nastanjeni, stalno nastanjeni u jedinici lokalne samouprave. Pa, koliko je tih Hansova i Pjerova je stalno nastanjeno 10 godina u jedinici lokalne samouprave, pa im se još traži da imaju u vlasništvu mehanizaciju i opremu za obavljanje poljoprivredne proizvodnje. Pri tome se ne specifikuje šta znači ta oprema i mehanizacija. To može da znači kompletna mehanizacija, a može da znači traktor, a može da znači prskalicu za voće, može da znači kosilicu za travu, za šišanje trave.

Prosto, mi deluje malo neozbiljno pored ovih ozbiljnih stavki, uslova koji se tu stavljaju, strogih, ponekad čak i prestrogih, ali razložno strogih, da se tako uvodi i neozbiljan kriterijum kao što je mehanizacija i to bez specifikacije šta znači mehanizacija i oprema za obavljanje proizvodnje. Znači, mogu da budu i obične grabulje, pa da to bude uslov ili da ne bude uslov. Prosto, to bi se moglo izbaciti, ne bi bolelo, a pokazalo bi se ili bi bar malo delovalo ozbiljnije, ovaj predlog zakona sa kojim idete, kojim ponavljam i time završavam, time neće biti predmet kritike od Brisela samo zbog toga što su zadovoljni nekim drugim stvarima koje vlast odrađuje pre svega na Kosovu i na nekim drugim poljima. Kada budu nezadovoljni, onda će pokrenuti ovo pitanje i naterati vas da promenite ovaj zakon. Hvala.

Četvrto vanredno zasedanje , 24.08.2017.

Zahvaljujem.

Imam nekoliko pitanja. Prvo pitanje se odnosi i upućeno je Ministarstvu spoljnih poslova, a tiče se ovog najnovijeg incidenta, rekao bih i skandala, u odnosima sa Republikom Makedonijom.

Pitanje otprilike glasi i molba - da Ministarstvo spoljnih poslova na jedan iscrpan i korektan način, kao što su činili nekoliko puta, objasni šta je to što je navelo pre svega Ministarstvo spoljnih poslova, jer ministar nosi tu odluku, a onda i državni vrh, da povuče takav drastičan i neuobičajen potez kao što je povlačenje kompletnog diplomatskog osoblja iz ambasade u Skoplju.

Jako je dobro brinuti o dostojanstvu zemlje i ja podržavam svaki akt, svaki potez koji ide u pravcu očuvanja dostojanstva države, ali ovo je, to će vam reći svako ko se iole razume u diplomatsku praksu, krajnje neuobičajena mera. Naša država nije povlačila takve poteze ni prema zemljama koje su priznale Kosovo, a nije povlačila takve poteze ni prema zemljama koje aktivno rade na implementaciji nezavisnosti Kosova. Štaviše, ima mnogo primera vrlo snishodljivog i udvaračkog odnosa prema najmoćnijim, pre svega zapadnim, ali najmoćnijim zemljama koje su sponzori nezavisnosti Kosova, a istovremeno prema jednoj zemlji koja je u suštini prijateljska, sa svojim problemima, sa svojim mukama koje su u nekim stvarima čak i veće od naših, povlače se takvi drakonski potezi.

Uostalom, samo u slučaju neposredne ratne opasnosti, pa čak ne uvek ni tada, u slučaju rata između dve zemlje se povlači mera ovog tipa. Može da se povuče ambasador na konsultacije, može da se protera ili zamoli ambasador zemlje da napusti zemlju, mogu neki diplomatski predstavnici da se povuku ili proglase nepoželjnim i to je ono što se uobičajeno radi. Povlačenje, ponavljam i naglašavam, kompletnog personala ambasade u Skoplju liči na meru nakon koje sledi bombardovanje i rat. To je ili veštačko izazivanje panike u domaćoj javnosti, u srpskoj javnosti, ili postoje neke stvari, neke informacije koje mi ne znamo. Zato bih molio Ministarstvo da ih podeli ili sa javnošću ili barem sa narodnim poslanicima, po mogućstvu na sednici Skupštine Srbije, ali makar onda u internoj informaciji zainteresovanom narodnom poslaniku.

Dakle, ovako kako je, bar ono što je iz javnosti vidljivo, sa svim pratećim tabloidnim naslovima: „Nož u leđa“, „Zaev objavio rat Srbiji“ itd, deluje najblaže rečeno neumesno i neukusno, te imam utisak da smo se kao zemlja, ne branili dostojanstvo, nego smo se blamirali, tim pre što se danas i juče najavljuje već povratak naših diplomatskih predsednika.

Moje drugo pitanje tiče se i ide na adresu Ministarstva saobraćaja, koje se takođe jednom prilikom dosta potrudilo da odgovori, kada je reč bilo o auto-putu prema Temišvaru, pa se nadam da će i ovog puta biti upola toliko iscrpno. Pitanje se tiče rada našeg nacionalnog avio-prevoznika, odnosno „Er Srbije“ i informacija koje postoje u javnosti da je on već treću godinu posluje sa gubitkom, odnosno da se veštački neki mali profit prijavljuje, a da je cena tog profita enormno visoka u vidu direktnih i indirektnih davanja države Srbije.

Predsednik Nadzornog odbora „Er Srbije“, gospodin Siniša Mali, koji je nekoliko puta ranije kada je naglašavao zašto JAT mora da se likvidira i zašto su morale biti neke mere preduzete, naglašavao je kako je država po 30 miliona evra ulagala u JAT. Prema ovim informacijama relevantnih stručnjaka i eksperata, davanja države Srbije, bilo direktno, bilo preko aerodroma, bilo preko odricanja od dobiti od takse, su gotovo 60 miliona evra godišnje. Dakle, „Er Srbija“, kao zajedničko preduzeće sa „Etihadom“, košta državu Srbiju između 50 i 60 miliona evra godišnje. S toga bih voleo da vidim izveštaj Ministarstva saobraćaja, da li su ti podaci tačni i šta namerava da učini tom prilikom.

Poslednje pitanje, nažalost, ide na adresu Kancelarije za Kosovo i Metohiju, ja bih voleo lično da je ministarstvo, ali svejedno, koje glasi – koja je to državna procena, koja je to ekspertska procena dovela do zaključka da Srpska lista treba na Kosovu i Metohiji, odnosno u parlamentu Kosova, samozvanog, samoproglašenog Kosova, da glasa za Ramuša Haradinaja? Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Imam dva pitanja, u stvari tri, s tim što je prvo ponovljeno, a bilo je namenjeno Sektoru za vanredne situacije pri MUP-u. Moje pitanje se ticalo protivgradne zaštite i očekivao sam odgovor, nije stigao, možda se negde zaglavio u ovoj šumi birokratije.

Dakle, svi znamo kakvoj je pošasti Srbija svake godine, pa i ove izložena od strane grada. Očigledno je da sistem protivgradne zaštite ne funkcioniše dobro. U tom smislu sam postavio vrlo jasno i konkretno pitanje i nije nikakva vojna tajna i utoliko pre očekujem odgovor. Šta je sa tim sistemom? Zašto nije stupio na snagu? Da li se planira da stupi na snagu integrisani sistem protivgradne zaštite i dokle se u tom pravcu odmaklo? Zašto se ne napreduje brže?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Moje drugo pitanje ili prvo današnje pitanje tiče se jučerašnje izjave rumunskog predsednika Vlade, rumunskog premijera koje je eksplicite rekao da je i Srbija odustala od projekta autoputa Beograd–Bukurešt. To je izjavio rumunski premijer. Ja bih voleo da čujem, znači, tiče se Ministarstva za saobraćaj, očekujem odgovor od ministra saobraćaja da kaže da li je to tačno i očekujem detaljniju informaciju na tu temu. Potpuno je strašno, ne samo zbog značaja saradnje sa Rumunijom, koja nam je jedan od malobrojnih suseda sa kojima nemamo ili bar nemamo velikih problema, nego govorim i o građanima Banata, južnog Banata, a i inače vrlo važan projekat, vrlo važan pravac, i rumunski premijer, možda on to radi iz svojih nekih interesa, možda su i neki njihovi unutrašnji razlozi, ali svejedno, ako je rumunski premijer javno rekao, očekujem da naša Vlada, po mogućstvu premijer, javno i odgovori – da li Srbija nema interese za taj koridor, gde je zapelo?

Pogotovo je to pomalo zastrašujuće s obzirom na činjenicu da Srbija vrlo intenzivno, bar sudeći po javnim istupima, gradi jedan drugi navodno strateški pravac Niš–Priština, dakle, nešto što je detektovano u delu javnosti kao autoput velike Albanije. Ne poričući značaj nijednog putnog pravca, nisam siguran da nam je put prema Prištini i Draču važniji od puta prema Bukureštu, odnosno prema Rumuniji. Da ne govorim o ovim pretnjama Hašima Tačija i drugih albanskih predstavnika sa Kosova, možda i budućeg premijera, kako će otprilike Kosovo proširiti do Niša, a mi otprilike pomažemo, izlazimo u susret zalažući se za taj projekat autoputa. Zanima me na osnovu koje ekspertize, kog projekta, sem obećanja i želje da se dodvorimo Angeli Merkel ili nekom drugom u Briselu ko je insistirao na tom putnom pravcu, ko je procenio da je putni pravac prema Prištini i Draču od strateškog značaja i od strateškijeg značaja od pravca prema Temišvaru, odnosno Bukureštu.

Moje poslednje pitanje, dakle, treće pitanje danas, tiče se upravo jučerašnje izjave srpskog poslanika u skupštini Kosova Aleksandra Jablanovića. Gospodin Jablanović je eksplicite rekao, to moje treće pitanje adresovano je na Kancelariju za Kosovo i Metohiju i na adresu predsednika Vlade, znači od predsednika Vlade i od Kancelarije za Kosovo i Metohiju očekujem odgovor na ovo pitanje – da li je tačna njegova tvrdnja, ja bih voleo da je demantuju, da su po nagovoru Kancelarije, konkretno Marka Đurića, dakle šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici srpske liste dali kvorum za izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova? Dakle, da li je tačno, ponavljam još jednom, da su predstavnici srpske liste dali kvorum i doprineli na taj način izboru Hašima Tačija za predsednika Kosova? Možda su postojali neki važni državni razlozi za to. Ako jesu, zašto ih kriti? Zašto se ne pohvaliti time, ako je u interesu Srbije, da Hašim Tači bude izabran? Ako nisu, ako je to kleveta, očekujem od pre svega gospodina Đurića, jer on je direktno prozvan, ali i od predsednika Vlade da tu gnusnu klevetu demantuju.

Dakle, jedno je boriti se po medijima i tabloidima i televizijama protiv velike Albanije, a drugo je davati podršku i glasati za izbor Hašima Tačija, a i sada kaže gospodin Jablanović – na sadašnjoj listi, znači danas podnetoj, juče podnetoj listi, srpskoj listi za izbore u Prištini, odnosno na Kosovu, takođe se nalaze tri poslanika koji su glasali za izbor Hašima Tačija. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:27