ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Osnovne informacije

Statistika

  • 83
  • 0
  • 41
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 1 godina i 1 mesec i 18 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem.

Moram da kažem da za razliku od nekih kolega, nemam loše iskustvo sa odgovorima većine funkcionera državnih kojima sam uputio pitanje. Nekad su ti odgovori informativniji, nekada su sadržajniji, nekada su malo prazniji, formalniji, ali uglavnom svi stižu. U tom smislu, apelujem i na kolege iz vlasti i opozicije da ne zloupotrebljavamo ovu instituciju radi nekih atraktivnih beseda. Ovo danas su sve bila smislena i suvisla pitanja i važna pitanja.

Sećam se, verovatno i stariji među gledaocima i ovde u sali, znaju kako su nekad u jednopartijskoj skupštini strahovali državni funkcioneri od pitanja, recimo gospodina Batrića Jovanovića, kako je bilo važno i kako su se pratila ta pitanja i odgovori na njih. Tako da molim da sačuvamo ovu instituciju od neke dnevno političke instrumentalizacije. Naravno da su neka pitanja prijatnija i važnija, neka možda manje, ali sva treba da budu važna i relevatna.

Ima jedan izuzetak, postoji jedan izuzetak kod toga, a to je jedna adresa sa koje nikako da stigne odgovor, a to je adresa predsednika odnosno predsedništva Republike, koju sam pitao ili kojeg sam pitao, u vezi sa izjavom koju je dao 26. septembra u „Upitniku“, gde je na jedan neprimeren način pomenuta mogućnost dobijanja stolice UN za Kosovo. Rekao sam, možda je to omaška, možda je to tako neka formulacija trapava, zato sam tražio razjašnjenje.

S druge strane, nekoliko dana kasnije, 5. oktobra, ministar spoljnih poslova, gospodin Ivica Dačić, je rekao da ne dolazi u obzir nikakva stolica.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Naravno.
Gospodin Ivica Dačić je rekao da ne dolazi u obzir stolica za Kosovo u UN, i da može da, eventualno, dobiju samo hoklicu ili šamlicu. Taj izraz je upotrebio. Pošto je spoljna politika jedinstvena i vodi je Vlada Srbije, preko Ministarstva spoljnih poslova, ja od Ministarstva spoljnih poslova i od predsedništva još jednom, zahtevam razjašnjenje i odgovor na pitanje – da li pod bilo kojim uslovima postoji mogućnost da Kosovo dobije ili da Srbija prihvati stolicu u UN za Kosovo. Mislim da bi to bilo apsolutno neprihvatljivo i strašno bez obzira na obrazloženje.
Ponavljam da je formulacija gospodina predsednika bila da Kosovo neće ući u UN, osim ako mi ne budemo nečim zadovoljni. Šta je to što može zadovoljiti Srbiju da prihvati, u navodnicima ili bez navodnika, zadovoljiti Srbiju i gospodina Vučića da prihvati stolicu za Kosovo u UN. Neka mi kažu da je to omaška, neka kažu da je politika Srbije ono što i zvanično se kaže da jeste i ja ću u tom pogledu biti zadovoljan. Znači, Ministarstvo spoljnih poslova i predsedništvo Republike.
Moje drugo pitanje i poslednje ide na adresu Ministarstva unutrašnjih poslova i molim gospodina ministra i šefa BIA da jasno i glasno odgovore ovde, pismeno ili na neki drugi način, da li postoje neki paralelni, tajni ili privatni prislušni centri u Srbiji? Drugo, da li se prate na direktan ili indirektan način ili prisluškuju razgovori narodnih poslanika i lidera opozicije?
Dakle, za mene je važno da imam zvaničan odgovor sa zvanične adrese, pa ćemo posle da vidimo šta ćemo sa tim podatkom i sa tim saznanjem. Postoje različite špekulacije, nadam se da su netačne, nadam se da su glasine, ali upravo zbog toga, poštujući i ovaj dom i instituciju, na poslaničko pitanje želim jasan i glasan odgovor na to pitanje.
Ponavljam i naglašavam, da li postoje paralelni ili privatni prislušni centri, po saznanjima MUP-a, odnosno nadležnih bezbednosnih agencija, izvan sistema bezbednosnih agencija, ili ne postoje. I drugo, i poslednje, da li se pod nekim, bilo kojim izgovorom, ili opravdanjem, prate ili prisluškuju razgovori narodnih poslanika i lidera opozicije? Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

U punom duhu onoga o čemu je govorio i kolega Vesović, pridružujem se većem delu onoga što je on govorio, a Boga mi još neke kolege i levo i desno, ovde od naših klupa.

Dakle, svi i ova leva, desna, koja god hoćete opoziciona grupacija skreće vam pažnju na dve i tri osetljive tačke i ključne i bolne tačka po nama ovog zakona. Dobra namera tu meni zaista nije sporna, i tu se slažem sa onim što je rekao kolega Vesović. Ima tu i nekog koncepta, mada možda je i redosled kako ti zakoni ulaze u parlament bi trebao biti drugačiji. Ali, taj zakon, i to sam rekao mislim juče ili prekjuče, stoji i pada sa ulogom Privredne komore. Nisu slučajno svi na to ukazivali. To što je to interesna organizacija to je jedna stvar, to što je tu veliki upliv politike, to je druga stvar.

Treća stvar, Privredna komora je bila gotovo zamrla, gotovo u agoniji. Kao organizacija oživela je ne toliko privrednom aktivnošću poslednjih godina koliko odredbama, odnosno naredbom da svi privredni subjekti moraju da budu učlanjeni u privrednu komoru, pa i sada ona, kako bih rekao, malo došla u bolju kondiciju. Da li će ona u takvom stanju biti kroz nekoliko godina kada ovaj zakon treba da stupi na snagu i postane delotvoran, to je veliko pitanje.

Neobično je kao što rekoh, gospodine ministre, što ste se vi negde izmakli koliko može ministarstvo zadržavši se i uglavnom na kontrolnoj, nadzornoj ulozi ovde. Kao što sam rekao, zašto ima komisija koju formira Privredna komora, a da je onda ministarstvo ima jednog člana u toj komisiji. Zašto nije obrnuto. Zašto Privredna komora nema jednog člana u komisiji koju formira ministarstvo, govorim kada je reč o komisijama za akreditaciju poslodavaca.

Isto tako i sada kada je reč o ovim drugim stvarima. Dakle, prosto previše pada što na samom poslodavcu, što na Privrednoj komori. To su rekao bih najosetljivije tačke ovog koncepta, inače namera nije loša, bez obzira što je prevelika reklama i propagiranje toga zakona dovelo do toga da ga ljudi počinju upotrebljavati u malo pežorativnom smislu. Tu su neke kolege bile u pravu, kao neku vrstu maltene pretećeg argumenta ili batine, ići ćeš ti meni na dualno. Nije to loše.

Ne sumnjam da ste vi imali dobre primere, da ste gledali dobre primere od Nemačke, Austrije i Švajcarske. Ne sumnjam ni da je tu bilo, kako rekoh da nije bilo pukog prepisivanja, ali mislim da je prezahtevno, preambiciozno i da smo možda udaljili malo kuću od krova, ali u svakom slučaju čitava taj sistem nije postavljen na onako ili bar onim redosledom kako stižu ti zakoni ovde u Skupštinu. Možda, kao što rekoh redosled je mogao biti drugačiji.

Ima vremena, još dve godine, dok to ne postane operativno. U suštini mislim da se može u tom periodu stvari popraviti i apelujem da se poprave. Naravno, vi nećete povući zakon. Naravno da će on biti izglasan. Neću da tu trošim vaše i tuđe vreme apelujući na to, ali ono na šta zaista apelujem to je da razmislite jer ima vremena da se možda nekim naknadnim popravkama, dopunama tog zakona u narednim mesecima u narednih godinu dana, nešto od ovoga što poslanici predlažu. Naravno, nekada i malo politički, politikanski, demagoški ili motivisano onim ili ovim. Ali, ako se pet, deset, potpuno različitih poslanika koji se međusobno ne slažu ni oko čega, ili skoro ni oko čega slože da je ovo osetljiva i slaba tačka ili potencijalno slaba i bolna tačka zakona, onda o tome treba makar razmisliti. Hvala vam.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 02.11.2017.

Zahvaljujem.

Moram da kažem da za razliku od nekih kolega, nemam loše iskustvo sa odgovorima većine funkcionera državnih kojima sam uputio pitanje. Nekad su ti odgovori informativniji, nekada su sadržajniji, nekada su malo prazniji, formalniji, ali uglavnom svi stižu. U tom smislu, apelujem i na kolege iz vlasti i opozicije da ne zloupotrebljavamo ovu instituciju radi nekih atraktivnih beseda. Ovo danas su sve bila smislena i suvisla pitanja i važna pitanja.

Sećam se, verovatno i stariji među gledaocima i ovde u sali, znaju kako su nekad u jednopartijskoj skupštini strahovali državni funkcioneri od pitanja, recimo gospodina Batrića Jovanovića, kako je bilo važno i kako su se pratila ta pitanja i odgovori na njih. Tako da molim da sačuvamo ovu instituciju od neke dnevno političke instrumentalizacije. Naravno da su neka pitanja prijatnija i važnija, neka možda manje, ali sva treba da budu važna i relevatna.

Ima jedan izuzetak, postoji jedan izuzetak kod toga, a to je jedna adresa sa koje nikako da stigne odgovor, a to je adresa predsednika odnosno predsedništva Republike, koju sam pitao ili kojeg sam pitao, u vezi sa izjavom koju je dao 26. septembra u „Upitniku“, gde je na jedan neprimeren način pomenuta mogućnost dobijanja stolice UN za Kosovo. Rekao sam, možda je to omaška, možda je to tako neka formulacija trapava, zato sam tražio razjašnjenje.

S druge strane, nekoliko dana kasnije, 5. oktobra, ministar spoljnih poslova, gospodin Ivica Dačić, je rekao da ne dolazi u obzir nikakva stolica.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospodu ministre i predsednicu Vlade. Hteo bih samo da apelujem na sve nas, dakle, da ova nervoza danas nije bila potrebna, da smo možda malo bolje organizovali se. Bez obzira na sve šta piše u Poslovniku i šta su prava i obaveze, bio bi red da smo uspeli da izvedemo na barem po pet iz vlasti i opozicije da stigne da pita poslanika, bilo bi korektno, a Vlada i gospođa premijer umeju da odgovaraju i da se brane, ne treba ih braniti time što ćemo sprečavati ili nekako opstruirati da predstavnici opozicije dođu na red. Ja sam treći iz opozicije koji će uspeti nešto da kaže, a pitanja je previše.

Elem, prvo pitanje gospođi Brnabić, na vas se odnosi. Nije vam malo neprijatno ili nelagodno makar kada slušate i vidite u medijima ovih dana kako, evo, 100 dana obeležavate, a priča se o tome da se spremaju neki novi vanredni parlamentarni izbori. Da li smatrate da je to umesno, da li smatrate da je to pozitivno i pri tome nismo ni vi ni ja ti koji puštamo ili koji možemo na taj način da utičemo da mediji o tome pišu. Potpuno je jasno odakle se stvara ta atmosfera i ta špekulacija sa izborima, u trenutku kada je Vlada obeležila 100 dana.

Drugo važnije pitanje, takođe na vašu adresu, a posle nema nekih ministara koje sam hteo da pitam, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak 19. oktobra rekao – što se mene tiče, dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle današnje sednice dala odobrenje. Misli se na odobrenje da srpski tužioci i sudije polože zakletvu pred Hašimom Tačijem i zakunu se na vernost kosovskom pravosudnom sistemu i kosovskom ustavu. Dakle, ponavljam, citiram – dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle završene sednice takođe dala odobrenje u četvrtak 19. oktobra. Vi ste, pretpostavljam, imali sednicu neku, četvrtkom obično imate sednice. Dakle, kako izgleda to odobrenje i kako može Vlada da da odobrenje da njeni tužioci i sudije polože zakletvu na ustavni i pravni poredak jedne samoproglašene nazovi države Kosovo. Mislim da to prosto nije ni moguće, a i prosto bih voleo da vidim kako to izgleda, da me obavestite, da pokažete naknadno kako izgleda ta odluka Vlade, jer je predsednik rekao da je Vlada odobrila.

S tim u vezi, pitao bih gospodina ministra unutrašnjih poslova Stefanovića, koji inače milim da je bio vrlo dobar spiker, odnosno predsednik parlamenta, ali mislim da je vrlo loš ministar unutrašnjih poslova, možda grešim u jednom, možda grešim u drugom, ali mislim da je dobro radio onaj posao. Dakle, govorio je povodom godišnjice Jajinaca, baš je ovih dana ta godišnjica, šta se dogodilo sa tom istragom i tom aferom koja je danima potresala medije, pričali su o državnom udaru, pokušaju atentata na predsednika i tako dalje. Na kraju, od svega nije bilo ništa, kao i obično. Hvala.

Druga sednica Drugog redovnog zasedanja , 26.10.2017.

Zahvaljujem.

Ne sumnjam ja da policija radi, ne sumnjam da ima mnogo dobrih profesionalaca u policiji, ja samo govorim o jednoj vrsti zloupotrebe, medijsko političke zloupotrebe, sa inače siguran sam savesnim radom policije, ili barem najvećeg dela ljudi u policiji. U tom smislu ne mogu a da se ne osvrnem na te naslovne strane, ne opet mojih privatnih ili opozicionih novina nego listova i medija koja slove kao neka vrsta ne službenih, službenih glasnika aktuelne vlasti gde se licitiralo, ne sumnjalo nego unapred licitiralo – sprečen atentat na premijera, spremili atentat na Vučića, zoljom hteli da ubiju Vučića, Vučića zoljom hteli da raznesu u sokaku, ubica došao iz Bosne i tako dalje. Ako nađu DNK znači da je bio atentat, Vučića gađali stranci i tako dalje.

A onda dobijemo odgovor od vašeg ministarstva i od Ministarstva pravde, uzgred rečeno dobar i savestan odgovor, vidi se da se neko potrudio oko toga nije samo onako ofrlje kao što često znaju da budu ti odgovori, gde kažu da je tužilaštvo saopštilo da sagledavajući i ocenjujući rezultate svih preduzetih radnji utvrđeno je da nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti.

Dakle, nema ništa od toga. Pri tome ste vi obavestili koliko ste ljudi saslušali, uzeli uzoraka DNK. To je što se tiče toga, znači, neodgovorno dizanje panike. Naravno da treba svaku pretnju ispitati prema bilo kome, a pogotovo prema najvažnijim državnim funkcionerima.

Druga stvar, gospođo Brnabić, vi ste rekli i ja se slažem da je Kosovo pokrajina u Srbiji. Pa, ako je tako, zaista ne znam u kojoj realnosti živimo, da li vi hoćete da kažete da su srpske sudije i tužioci zakleli, položili zakletvu na Ustavu Kosova ili na Ustavu Srbije ili na Ustavu AP ili na Ustavu…? Ono se već smatra nezavisnom državom. Ne mora Miroslavljevo jevanđelje, kao što se ovde zaklinjalo neka bude samo na Ustavu Srbije. Naravno da ne, oni su položili zakletvu pred predsednikom nečega što se zove nezavisno Kosovo, što ima svoje institucije i oni su prešli iz jednog pravnog sistema u drugi pravni sistem. To je ono što je problem.

Ja sam imao pitanja, naravno i za gospodina Ivicu Dačića, naravno on je otišao tako da to preskačem, ali moram barem ovo malo vremena da pomenem gospođu Zoranu Mihajlović, da ne ispadne da je ona zapostavljena. Neću o tome da li ljudi žive gore ili bolje. Svako oseti i zna da li živi bolje ili gore, kao što i svako ima sud o tome da li su mediji bolji ili gori. Ali, vi ste gospođo Mihajlović potpisnik ako se ne varam ugovora „Beograd na vodi“. Vi ste potpisali taj ugovor, nije ga potpisao Aleksandar Vučić nego vi, pa vas pitam prosto i po tome, kako stoji taj projekat, kako napreduje, da li ste zadovoljni realizacijom? Trebalo je krajem 2016. godine da budu useljene neke kule, prve kule da budu useljene. Nisam stručnjak za tu oblast, ali verujem stručnjacima iz Akademije nauka i stručnjacima iz Akademije arhitekture da taj projekat od početka je problematičan. Poštujem vaš rad, odnosno rad na raščišćavanju terena, podržavam ali ne i ovo što se posle toga rad. Hvala vam.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:27