ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Osnovne informacije

Statistika

  • 57
  • 0
  • 17
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 9 meseci i 27 dana i 20 sati

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Treće vanredno zasedanje , 20.07.2017.

Za ovo malo vremena što je ostalo poslaničkoj grupi, ja bih pokušao da se vratim na temu ove naše dvodnevne sesije koja kao da je samo spoljašnji povod da bi se onda u vezi sa tim pričalo o svemu i svačemu. Mislim da je ton tome dala skupštinska većina, a to se pogotovo videlo danas, sa jednom dozom agresije i netrpeljivosti koja je natprosečna čak i za naše standarde ovde u Skupštini, a navikli smo na svašta.

Posebno je izgleda to izraženo u trenucima kada nema argumenata. Jer, što je manje argumenata, to je više uvreda za opoziciju i to je više pričanja van teme. Naravno, to važi i obrnuto.

Kao što rekoh, ima nas raznih, nismo svi cvećke, ni sa jedne, ni sa druge strane. Kao što ni kandidati naši nisu uvek jednako savršeni, ali u ovom slučaju je ipak odgovornost na parlamentarnoj većini. Zato je vaša odgovornost, drage kolege, kao što bi bila odgovornost predsednika parlamenta da, recimo, upozori na atmosferu i da nam obezbedi tišinu, da se može nešto čuti u ovoj sali, a vi to ne činite.

Elem, odgovornost je skupštinske većine da gleda koga predlaže i da onda bude spremna da istrpi konsekvence tog svog predloga.

Mi smo ovde videli da se ubedljivo najviše vremena potrošilo na kritiku rada bivšeg Zaštitnika građana, i to iz dva razloga. Prvi je zato što ga se jednim delom izgleda plaše, zaziru od njega ove kolege iz vladajuće većine, a s druge strane zato što nemaju mnogo toga dobroga da kažu o svom kandidatu.

Mene čudi nešto drugo, što nisu više vremena posvetili opravdanim pohvalama drugim kandidatima koji su mogli, koji su ovde predloženi, nego su se ustremili samo na Zaštitnika građana, i to na gospodina Jankovića. On je sada politička figura. Bilo je šta je bilo, vi ste glasali za njega, nisam ja glasao za njega.

S druge strane, predložili ste čoveka koji je, kao što smo čuli, studirao 13 godina i ima prosek 6,73 ili 6,75. Dakle, to je relevantna činjenica. Da ne govorimo o tom članstvu u upravnim odborima Crvene Zvezde i Partizana. Ja sam siguran, a to je poenta, drage kolege, da biste vi iz svojih redova mogli naći bolje kandidate, a sigurno ste mogli, i među poslanicima i među članovima Odbora za pravosuđe. I nije u redu da na ovaj način se blamira institucija Skupštine koja sada treba, i vi, pa onda posredno i mi svi kao parlament, da izglasamo takav predlog.

Nije slučajno predsednik Vučić, koji, naravno, zna šta radi, on je položio i čovek ima prosek 9,55, on je mogao da nađe nekog isto tako, nekog indijanca, pa da kaže – ali, on je strašno talentovan, on je genije i radiće dobro svoj posao. Ali, on to nije uradio, prepustio je vama da se blamirate.

Poslednji put vas molim, apelujem, povucite svoj predlog, pa onda poentirajte na ovim drugim predlozima koji su kvalitetni više ili manje i mi tu nećemo imati bog zna šta da prigovorimo. Hvala.

Treće vanredno zasedanje, 19.07.2017.

Zahvaljujem.

Ovde imamo tri predloga, tri kadrovska predloga i bilo bi lepo posvetiti se bilo čemu od toga, najviše medijske pažnje je imao predlog za Zaštitnika građana. Imamo vrlo važnu Agenciju za borbu protiv korupcije i članove Fiskalnog saveta.

Srećom, kolege su već nešto rekle o pojedinim rešenjima, pa ću se nadovezati. Odmah da kažem da ja i moje kolege, bar kada je reč o izboru ombudsmana, odnosno Zaštitnika građana, glasaćemo protiv, a kada je reč o drugim predlozima, tu prepuštamo savest svakom od poslanika, odnosno člana poslaničke grupe i ima razloga da se tu ako ne glasa za, bar bude uzdržan.

Ovi predlozi članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije po onome što smo mogli da vidimo su relativno pristojni predlozi. To su ljudi koji su više ili manje kompetentni, mogu da obavljaju taj posao, nema nekih vidljivih prepreka. Neki su čak i vrlo dobri. Dakle, nije nam cilj da odbacujemo automatski svaki predlog koji dođe ili iz vladajuće većine ili iz institucija aktuelne vlasti, nego razmatramo stvari kako treba od slučaja do slučaja.

Kada je reč o članovima Fiskalnog saveta, tu je stvar malo specifičnija i o tome ću govoriti u drugom delu današnjeg izlaganja. Tu imamo više ili manje nesporne biografije i kompetentne ličnosti, ali dosta spornu instituciju i tu bih se složio sa jednim delom u onome što je govorio i kolega Krasić, a verovatno će na toj liniji govoriti još neke kolege iz opozicije. Dakle, kako rekoh oni su više-manje dobri protagonisti, govorim o članovima Fiskalnog saveta, više ili manje dobri protagonisti jedne generalno problematične ili po mom mišljenju problematične ekonomske politike.

Kada je reč o Zaštitniku građana, što je tema koja najviše zanima javnost u ovom trenutku iz više razloga, tu ima jedna proceduralna stvar koja je više od proceduralne i koja ne može da ne bude apostrofirana. Ja sam o tome govorio i prilikom nekih prethodnih sednica ovde. Ne volimo da vidimo i mislim da nije dobro da vidimo biografije koje su nepotpune na elementarni način, biografije u kojima su, ne znam pet, šest, sedam, osam stranica gde su relativno nebitni podaci, a podatak koji je bitan i koji je od opšteg značaja za bilo koju funkciju, za bilo koju dužnost ili mesto da se kandidujete i konkurišete, dakle na najvažnija mesta, imate godine studiranja, šta ste završili i prosečna ocena.

Mi imamo kandidata koji nema tu navedenu sitnicu, onda mi iz medija moramo da saznajemo da je on studirao 13 godina i da ima, navodno, prosek 6,75. Sada, pazite, postoje izuzetni pojedinci koji nisu ni završili škole i fakultete i mogu da budu jako dobri u nekim oblastima. Mogu da budu sjajni pronalazači, mogu da budu sjajni novinari, neki od najboljih srpskih novinara nisu završili fakultete, ne znam, od Miroslava Radojčića, što znaju stariji, do Tirnanića ili Tijanića, koje pamtimo, manje više svi.

Dakle, nije to neophodno, ali ako vršite funkciju, državnu funkciju, na ovakav način, na ovakvom nivou, onda je potrebno, naravno ne samo da imate fakultet, nego da budete istaknuti u struci i da se ta istaknutost, između ostalog, manifestuje i može videti i po tome kako ste, gde ste, kako i koliko studirali.

Čak, imao bih razumevanja da se kaže, i da predlagači kažu, da je reč o čoveku koji je bio veoma uspešan, ne znam, tokom svoje karijere, uradio je to i to, i zbog toga može da se ignoriše, ili zanemari, ili suspenduje, ili stavi u zagradu taj njegov očajno neslavan, školski bilans, barem na početku njegovog školovanja, zato što je, kažem, bio sjajan. Tako je svojevremeno kada je biran gospodin Tijanić za direktora RTS-a, on nije kupovao diplome, a mogao je da je kupi kao mnogi drugi, nego se kandidovao bez i bio izabran za direktora RTS, i bio je dobar direktor, to će reći i oni koji su bili tada i vlast i opozicija.

Dakle, u ovom slučaju pak, ja bih pozdravio, ili barem imao razumevanja da je neko naveo te podatke pa rekao, ali uprkos tome mi smatramo iz tog i tog razloga, da gospodin, nije bitno, Pašalić, u ovom slučaju, treba da bude izabran na mesto Zaštitnika građana. Ali ne, ovde je taj podatak skriven, i to je ono što nije dobro. Posebno nije dobro kada vidimo da ima to, i to se često dešava, bilo je to i u slučaju ovih tužilaca, gde je takođe bilo takvih skrivenih podataka, i sve češće nam dolaze takve biografije.

Nasuprot tome, istakao bih i kao pohvalan primer, ali istovremeno i kao komparaciju koju treba da imate na umu i koja mi služi za kritiku, a to je predlog, i to, pazite, predsednika Republike za člana odbora Agencije za borbu protiv korupcije. Znači, predsednik predlaže gospodina Miloša Stankovića. Rekao sam da svi manje ili više ispunjavaju uslove, i mislim da mogu dobro da se snađu na tom mestu, videćemo da li će se snaći, da li će biti samo transmisija aktuelne vlasti, ili će raditi samostalno. Ali, bilo kako bilo, gospodin Stanković u svom CV namerno stavlja rezultate svog školovanja, navodi srednju ocenu koja je izvanredna 9.55, stavlja čak i to da je završio Dvanaestu beogradsku gimnaziju kao nosilaca Vukove diplome, dakle u

srednjoj školi, što nije uobičajeno, i nije neophodno, to se ređe stavlja, pa čak stavlja da je završio osnovnu školu Karađorđe u Beogradu, kao nosilac Vukove diplome i najbolji učenik u svojoj generaciji.

Dakle, gospodin Stanković, koga predlaže predsednik Republike, naglašavam kao dobrog kandidata, stavlja i osnovnu školu, i srednju školu, i da je bio Vukovac, i naravno, godine studija i koju je srednju ocenu imao na studijama. Što je lepo i za pohvalu. Kažem, možda je malo štreberski, moglo je bez ove osnovne i srednje, ali ništa tu nemam da zamerim.

Ali, utoliko pre, utoliko više bode oči činjenica da kada je reč o predlogu za Zaštitnika građana, nema ni elementarnih podataka. Nije morala osnovna i srednja škola, ali mogao je fakultet, a ne da kao što rekoh, i ponavljam, i naglašavam, 13 godina i 6,75 srednja ocena.

Ponekada iz nekih razloga profesionalnih, biografskih, porodičnih, ljudi se opredele za brzo završavanje i onda ne obraćaju pažnju na prosek, nego idu samo da završe, pa onda dalje nastavljaju na postdiplomskim i kasnije se usavršavaju u struci, i mogu da budu vrlo dobri stručnjaci.

Znači, hoću da kažem, nije prosek uvek važan pokazatelj, ali problem je u tome što je ovde problematična i prosečna ocena i dužina studija. Znači, nije on završio za četiri godine, pa kažete - nije važno kolika mu je srednja ocena, samo je ganjao da završi, i obrnuto.

Dakle, za ovako važnu i delikatnu funkciju, za ovako važno i delikatno mesto, mislim da dolazi čovek koji, već samim tim mu je to ozbiljan hendikep. Na stranu što, o tome će govoriti više moja koleginica Dijana, na stranu to što je njegova karijera nakon diplomiranja i završetka školovanja tekla tako da se vidi da se on zapravo nije bavio ljudskom pravnom problematikom. Dakle, najmanje u njegovoj biografiji, ili skoro ništa, na to je takođe skrenuta pažnja, se tiče te tematike kojom bi trebalo sada da se bavi.

Suviše je to važna i istaknuta funkcija da bi mogle preporuke biti ono što se nalazi ovde u biografiji. U tom smislu pitam i kolege iz vladajuće većine, a onda posebno i šefove stranaka, bar dve glavne stranke koje su predložile ovog kandidata ili ove kandidate, znači gospodin Vučić i gospodin Dačić. Gospodin Vučić se više puta hvalio svojim ocenama, sam govorio da je štreber, da je bio jedan od boljih studenata, najboljih studenata, Ivica Dačić, takođe na Fakultetu političkih nauka. Kada je tako, kako se onda nisu potrudili, kada su oni takvi bili, i jako im je stalo do toga i ponosni su na taj deo, s razlogom, svoje biografije, što se onda nisu postarali da onda njihove poslaničke grupe, ako ih nisu lično imali u vidu, malo više pažnje obrate na tu sitnicu, tu sitnicu koja se zove, ne znam, 13 godina studiranja i prosečna ocena ispod sedam, kandidata koje predlažu njihove poslaničke grupe, koje vi predlažete i istovremeno u njihovo ime.

Kao što je, ponavljam, naglašavam, neću se više na to vraćati, gospodin Stanković, kojeg predlaže predsednik Republike, i te kako vodio računa da stavi sve što mu odgovara, sve što je pozitivno i sve čime ima da se hvali.

Voleo bih da to bude princip, ne da zavisi od dobre volje kandidata. On može porodično stanje, seminare koje je pohađao, kurseve, itd, može da stavi ili ne stavi, po nahođenju, ali koji je fakultet završio, u kom roku i sa kojom srednjom ocenom, mislim da to mora da bude standard od kojeg polazimo, a ne da ovde iz medija, indirektno, preko društvenih mreža se informišemo. Čak i ne znam da li je tačno ovo sve što sam čuo o Zvezdi i Partizanu, da je reč o osobi koja ima tako univerzalan i široki zahvat, da je stigao da bude član uprave i fudbalskog kluba Crvena Zvezda i fudbalskog kluba Partizan. Ne znam da li je to preporuka, možda za obavljanje ove dužnosti Zaštitnika građana, pošto ima razumevanja, valjda će onda imati i za navijače Zvezde i Partizana.

Šalu na stranu, dakle, prosto mislim da za sve funkcije i za sve biografije koje nam ovde stižu, o kojima se mi pitamo i odlučujemo, molim, i to molim rukovodstvo Skupštine čak da automatski vrati takvu vrstu predloga, ako nije kompletna, i ako u njemu nema ovog detalj koji se tiče fakulteta, škole, dužine studiranja i prosečne ocene. Ne mora to, ponavljam i završavam sa tim, ne mora to biti glavni i jedini razlog, ali jeste bitan i treba da ga imamo na umu, a ne da se indirektno, privatno ili preko medija o tome obaveštavamo.

Što se tiče Fiskalnog saveta, i time ću da završim ovaj deo, tu je problem nešto drugo, tu imamo kompetentne kandidate, ali instituciju koja je po mnogo čemu problematična i koje se, evo, i bez obzira što sam slušao koleginicu Tomić koja je to pokušala da jednim delom objasni, znači slažem se sa onim što je rekla što se tiče ličnosti i biografije kandidata, tu stvarno ne bih sporio više ili manje, naravno. Ali, jeste sporno nešto drugo, a to je uloga Fiskalnog saveta u našoj politici, našoj ekonomskoj politici, koja se vodi i koja nije najnegativnija, daleko od toga. Ona je takođe rekla da se nekad i kolege iz opozicije, mi se iz opozicije ponekad pozivamo na neke podatke koje Fiskalni savet objavio, kritikujući i nudeći argumentaciju za kritiku te aktuelne ekonomske politike.

Dakle, Fiskalni savet je jedna od institucija koje je, po mom mišljenju, jedna od nezavisnijih u odnosu na aktuelnu izvršnu vlast, što je pozitivno i oni se i usude da kažu, a imaju načina da se to i čuje, da kažu i po nešto kritički na račun ove oficijalne mantre o sili na ekonomskim uspesima. To je dobro, i zaista su ti podaci više-manje relevantni.

Ono što je sporno, a o tome ću, kao što je rekoh, pričati kasnije, jeste što oni zaista nastupaju, i tu i njihovi članovi ovde, koji u intervjuima, pitaju ih i novinari, i oni se od toga brane, zaista ponekad deluju kao veći MMF od MMF. Dakle, zaista nekad deluju nezavisno od toga što su oni, njihova misija je naravno nezavisna od misije MMF, ali vrlo često deluju ili kao produžena ruka ili čak kao radikalniji od onoga što sam MMF nudi i predlaže. Evo sad, upravo, pre neki dan, jedan od članova Fiskalnog saveta, Vladimir Vučković, i kaže to da je on nezadovoljan što je MMF ponekada suviše blag u svojim zahtevima, znači oni bi bili još čvršći u tome i po tom pitanju.

Nije loše imati nezavisno telo koje brine o fiskalnoj stabilnost, ali nije dobro ako je samo to imperativ, jer da ne bude da, kao što ona stara poslovica kaže – operacija uspela, a pacijent umro. Kada je reč o našim merama fiskalne stabilizacije, ponekad imam taj utisak da se ide upravo u tom pravcu da brojke budu sjajne, da se kaže da je deficit pao, da su bilansi pozitivni, a da je stanovništvo i da su građani Srbije na neki način, ako ne baš umrli, ali u vrlo teškom položaju. Dakle, ili teško žive, štrajkuju na svakom koraku ili gledaju što pre da pokupe pasoš i da odu iz Srbije.

To je nešto što je veoma važno i o čemu čak i telo poput Fiskalnog saveta, bez obzira što je njegova misija specifična, ipak o tome mora voditi računa. Hoću da kažem da mora voditi računa i o socijalnoj ceni tih naizgled dobrih i pozitivnih ekonomskih i fiskalnih mera koje predlažu. Hvala.

Deveta posebna sednica , 29.06.2017.

Ima jako malo vremena za jako mnogo tema, tako da mnogi prigovori neće moći biti izrečeni, na mnoge neistine neće moći biti odgovoreno.

Ali, evo, gospođa Brnabić se žalila juče na napade i klevete kojima je izložena, verujte, vi bar imate vremena koliko hoćete i možete na to da odgovorite, ali vas razumem i kada preskočimo neke. Dobar deo direktnih ili indirektnih uvreda je, zapravo, dolazio davno pre nego što se znalo da ćete vi biti mandatar, upravo od strane poslanika vladajuće koalicije.

Bilo kako bilo, vi ste se i žalili, kada je reč o opoziciji, na reči fikus, i šta znam, Mirko Cvetković, nisam znao da je Mirko Cvetković uvreda kada se nekom kaže, ali svejedno.

Dakle, vi demantujte ih, gospođo Brnabić, demantujte, pa pokažite, nećete biti fikus, ili već kako se to, da nećete biti marioneta u rukama predsednika Republike. Naravno da predsednik Republike, i ne samo zbog svog mandata i tog položaja, ali njegova funkcija je ipak reprezentativna i, naravno, ima određen legitimitet koji proističe iz načina na koji je izabran. Ali, i vi ste, nažalost, rekao bih nažalost, najvažnija politička funkcija u državi Srbiji, i čekam da se ponašate u skladu sa tom funkcijom.

S druge strane, kažem, biće mi drago ako me demantujete i pokažete da ćete moći da vodite taj tim koji znamo i vi i ja i Bog, niste sami birali, nego je u velikoj meri nametnut. Ovde nema dovoljno stolica, odnosno mesta, za sve članove Vlade, a obećana nam je mala Vlada. Samo bih podsetio da smo mi imali, u okruženju, dakle ne moramo daleko, Mađarska ima osam resora, Slovačka, Češka, oko 14, plus minus jedno, Rumunija, Bugarska 16. Hoću da kažem da je ovo jedna od većih vlada u regionu.

Ovde se govori o Vladi kontinuiteta, da, ali taj kontitnuitet je, zapravo, rekao bih, loš, što ne znači da nije učinjeno po nešto dobro, i što ne znači da ponešto treba pohvaliti, i sa ministrima iz ove Vlade smo ponekada umeli, kada je bilo prilike, vodili konstruktivne razgovore, kada su dolazili ovde sa konkretnim i dobrim predlozima. Nažalost, to je više bio izuzetak nego pravilo.

Kada se hvalite rezultatima prethodne Vlade, čiji ste nastavak, onda bih podsetio na podatak koji se mnogo manje poznaje i mnogo manje promoviše, ne samo porast duga sa 15,3 na 24,3 milijarde, nego da su robne rezerve ove zemlje opale sa 12 milijardi na 9,4 milijarde. To je značajan pad od dolaska stupanja na snagu, ne od prethodne, nego vaše SNS vlade. Znači, devizne rezerve opadaju, dug raste, bio je i veći, sada je opao za nekoliko procenata, to smo raspravili sa gospodinom Vujovićem.

Pošto ste vi najvažnija politička funkcija u državi, od sutra i od danas, onda moram da vas pitam – šta je sa suspenzijom pravnog poretka u Savamali? Šta vi nameravate da preduzmete povodom toga? Šta je sa pokušajem atentata, ili navodnim pokušajem atentata, na premijera Vučića u Jajincima? Šta je sa davanjem diplomatskog statusa Ruskom humanitarnom centu u Nišu? Dakle, to su par ekselans politička pitanja, i očekujem od vas kao najvažnije političke ličnosti, par ekselans političke odgovore. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Imam dva pitanja, u stvari tri, s tim što je prvo ponovljeno, a bilo je namenjeno Sektoru za vanredne situacije pri MUP-u. Moje pitanje se ticalo protivgradne zaštite i očekivao sam odgovor, nije stigao, možda se negde zaglavio u ovoj šumi birokratije.

Dakle, svi znamo kakvoj je pošasti Srbija svake godine, pa i ove izložena od strane grada. Očigledno je da sistem protivgradne zaštite ne funkcioniše dobro. U tom smislu sam postavio vrlo jasno i konkretno pitanje i nije nikakva vojna tajna i utoliko pre očekujem odgovor. Šta je sa tim sistemom? Zašto nije stupio na snagu? Da li se planira da stupi na snagu integrisani sistem protivgradne zaštite i dokle se u tom pravcu odmaklo? Zašto se ne napreduje brže?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Moje drugo pitanje ili prvo današnje pitanje tiče se jučerašnje izjave rumunskog predsednika Vlade, rumunskog premijera koje je eksplicite rekao da je i Srbija odustala od projekta autoputa Beograd–Bukurešt. To je izjavio rumunski premijer. Ja bih voleo da čujem, znači, tiče se Ministarstva za saobraćaj, očekujem odgovor od ministra saobraćaja da kaže da li je to tačno i očekujem detaljniju informaciju na tu temu. Potpuno je strašno, ne samo zbog značaja saradnje sa Rumunijom, koja nam je jedan od malobrojnih suseda sa kojima nemamo ili bar nemamo velikih problema, nego govorim i o građanima Banata, južnog Banata, a i inače vrlo važan projekat, vrlo važan pravac, i rumunski premijer, možda on to radi iz svojih nekih interesa, možda su i neki njihovi unutrašnji razlozi, ali svejedno, ako je rumunski premijer javno rekao, očekujem da naša Vlada, po mogućstvu premijer, javno i odgovori – da li Srbija nema interese za taj koridor, gde je zapelo?

Pogotovo je to pomalo zastrašujuće s obzirom na činjenicu da Srbija vrlo intenzivno, bar sudeći po javnim istupima, gradi jedan drugi navodno strateški pravac Niš–Priština, dakle, nešto što je detektovano u delu javnosti kao autoput velike Albanije. Ne poričući značaj nijednog putnog pravca, nisam siguran da nam je put prema Prištini i Draču važniji od puta prema Bukureštu, odnosno prema Rumuniji. Da ne govorim o ovim pretnjama Hašima Tačija i drugih albanskih predstavnika sa Kosova, možda i budućeg premijera, kako će otprilike Kosovo proširiti do Niša, a mi otprilike pomažemo, izlazimo u susret zalažući se za taj projekat autoputa. Zanima me na osnovu koje ekspertize, kog projekta, sem obećanja i želje da se dodvorimo Angeli Merkel ili nekom drugom u Briselu ko je insistirao na tom putnom pravcu, ko je procenio da je putni pravac prema Prištini i Draču od strateškog značaja i od strateškijeg značaja od pravca prema Temišvaru, odnosno Bukureštu.

Moje poslednje pitanje, dakle, treće pitanje danas, tiče se upravo jučerašnje izjave srpskog poslanika u skupštini Kosova Aleksandra Jablanovića. Gospodin Jablanović je eksplicite rekao, to moje treće pitanje adresovano je na Kancelariju za Kosovo i Metohiju i na adresu predsednika Vlade, znači od predsednika Vlade i od Kancelarije za Kosovo i Metohiju očekujem odgovor na ovo pitanje – da li je tačna njegova tvrdnja, ja bih voleo da je demantuju, da su po nagovoru Kancelarije, konkretno Marka Đurića, dakle šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici srpske liste dali kvorum za izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova? Dakle, da li je tačno, ponavljam još jednom, da su predstavnici srpske liste dali kvorum i doprineli na taj način izboru Hašima Tačija za predsednika Kosova? Možda su postojali neki važni državni razlozi za to. Ako jesu, zašto ih kriti? Zašto se ne pohvaliti time, ako je u interesu Srbije, da Hašim Tači bude izabran? Ako nisu, ako je to kleveta, očekujem od pre svega gospodina Đurića, jer on je direktno prozvan, ali i od predsednika Vlade da tu gnusnu klevetu demantuju.

Dakle, jedno je boriti se po medijima i tabloidima i televizijama protiv velike Albanije, a drugo je davati podršku i glasati za izbor Hašima Tačija, a i sada kaže gospodin Jablanović – na sadašnjoj listi, znači danas podnetoj, juče podnetoj listi, srpskoj listi za izbore u Prištini, odnosno na Kosovu, takođe se nalaze tri poslanika koji su glasali za izbor Hašima Tačija. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Dobar dan.

Poštovanje, imam nekoliko konkretnih pitanja koja se ovoga puta tiču života. Srbija je ponovo poharana gradom i ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, odnosno premijera, jer nema nadležnog ministarstva koje bih mogao uputiti to pitanje, a pod b) za Sektor za vanredne situacije pri MUP, šta se preduzima na tome da Srbija konačno bude i zaštićena od ovoga.

Znači, grad je desetkovao čitavih krajeve i Srbije, o tome se ne piše i to ne zanima naše medije i naše tabloide, ali zanima građane Srbije, tim pre, što, kao što znamo grad jeste prirodna nepogoda, ali i bolest kolera, boginje, kuga su takođe prirodna pojava, pa se i te kako leče, saniraju i vakcinišu i preventiraju. Zato pitam vrlo jasno nadležna tela i organe.

Šta je sa sistemom protivgradne zaštite? Zašto ne funkcioniše? Šta je sa daljinskom odbranom od grada? Da li je tačno da je Vlada raskinula ili da nije produžila ili nije realizovala ugovor sa našim domaćim proizvođačem „Trejalom“ iz Kruševca, koji radi te sisteme i obezbeđuje protivgradnu zaštitu, mi se junačimo i hvalimo avionima, kamionima i sistemima koje ćemo dobiti i koje nabavljamo po skupe pare od kojih uglavnom nema ništa.

Moje pitanje je zašto se ne uloži deo tog novca u domaću proizvodnju, u domaću firmu koja obezbeđuje zaštitu domaćim poljoprivrednim proizvođačima koji su izloženi ovoj elementarnoj nepogodi.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:27