ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Osnovne informacije

Statistika

  • 121
  • 0
  • 3
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 7 meseci i 27 dana i 1 sat

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Imam dva pitanja, u stvari tri, s tim što je prvo ponovljeno, a bilo je namenjeno Sektoru za vanredne situacije pri MUP-u. Moje pitanje se ticalo protivgradne zaštite i očekivao sam odgovor, nije stigao, možda se negde zaglavio u ovoj šumi birokratije.

Dakle, svi znamo kakvoj je pošasti Srbija svake godine, pa i ove izložena od strane grada. Očigledno je da sistem protivgradne zaštite ne funkcioniše dobro. U tom smislu sam postavio vrlo jasno i konkretno pitanje i nije nikakva vojna tajna i utoliko pre očekujem odgovor. Šta je sa tim sistemom? Zašto nije stupio na snagu? Da li se planira da stupi na snagu integrisani sistem protivgradne zaštite i dokle se u tom pravcu odmaklo? Zašto se ne napreduje brže?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Moje drugo pitanje ili prvo današnje pitanje tiče se jučerašnje izjave rumunskog predsednika Vlade, rumunskog premijera koje je eksplicite rekao da je i Srbija odustala od projekta autoputa Beograd–Bukurešt. To je izjavio rumunski premijer. Ja bih voleo da čujem, znači, tiče se Ministarstva za saobraćaj, očekujem odgovor od ministra saobraćaja da kaže da li je to tačno i očekujem detaljniju informaciju na tu temu. Potpuno je strašno, ne samo zbog značaja saradnje sa Rumunijom, koja nam je jedan od malobrojnih suseda sa kojima nemamo ili bar nemamo velikih problema, nego govorim i o građanima Banata, južnog Banata, a i inače vrlo važan projekat, vrlo važan pravac, i rumunski premijer, možda on to radi iz svojih nekih interesa, možda su i neki njihovi unutrašnji razlozi, ali svejedno, ako je rumunski premijer javno rekao, očekujem da naša Vlada, po mogućstvu premijer, javno i odgovori – da li Srbija nema interese za taj koridor, gde je zapelo?

Pogotovo je to pomalo zastrašujuće s obzirom na činjenicu da Srbija vrlo intenzivno, bar sudeći po javnim istupima, gradi jedan drugi navodno strateški pravac Niš–Priština, dakle, nešto što je detektovano u delu javnosti kao autoput velike Albanije. Ne poričući značaj nijednog putnog pravca, nisam siguran da nam je put prema Prištini i Draču važniji od puta prema Bukureštu, odnosno prema Rumuniji. Da ne govorim o ovim pretnjama Hašima Tačija i drugih albanskih predstavnika sa Kosova, možda i budućeg premijera, kako će otprilike Kosovo proširiti do Niša, a mi otprilike pomažemo, izlazimo u susret zalažući se za taj projekat autoputa. Zanima me na osnovu koje ekspertize, kog projekta, sem obećanja i želje da se dodvorimo Angeli Merkel ili nekom drugom u Briselu ko je insistirao na tom putnom pravcu, ko je procenio da je putni pravac prema Prištini i Draču od strateškog značaja i od strateškijeg značaja od pravca prema Temišvaru, odnosno Bukureštu.

Moje poslednje pitanje, dakle, treće pitanje danas, tiče se upravo jučerašnje izjave srpskog poslanika u skupštini Kosova Aleksandra Jablanovića. Gospodin Jablanović je eksplicite rekao, to moje treće pitanje adresovano je na Kancelariju za Kosovo i Metohiju i na adresu predsednika Vlade, znači od predsednika Vlade i od Kancelarije za Kosovo i Metohiju očekujem odgovor na ovo pitanje – da li je tačna njegova tvrdnja, ja bih voleo da je demantuju, da su po nagovoru Kancelarije, konkretno Marka Đurića, dakle šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici srpske liste dali kvorum za izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova? Dakle, da li je tačno, ponavljam još jednom, da su predstavnici srpske liste dali kvorum i doprineli na taj način izboru Hašima Tačija za predsednika Kosova? Možda su postojali neki važni državni razlozi za to. Ako jesu, zašto ih kriti? Zašto se ne pohvaliti time, ako je u interesu Srbije, da Hašim Tači bude izabran? Ako nisu, ako je to kleveta, očekujem od pre svega gospodina Đurića, jer on je direktno prozvan, ali i od predsednika Vlade da tu gnusnu klevetu demantuju.

Dakle, jedno je boriti se po medijima i tabloidima i televizijama protiv velike Albanije, a drugo je davati podršku i glasati za izbor Hašima Tačija, a i sada kaže gospodin Jablanović – na sadašnjoj listi, znači danas podnetoj, juče podnetoj listi, srpskoj listi za izbore u Prištini, odnosno na Kosovu, takođe se nalaze tri poslanika koji su glasali za izbor Hašima Tačija. Hvala.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja , 22.05.2017.

Zahvaljujem.

Skrećem pažnju da ću koristiti vreme ovlašćenog izlagača.

Potpuno je jasno o čemu se ovde radi. Mi smo predložili da se izbriše, odnosno da se preformuliše to da zakon stupa na snagu osmog dana po objavljivanju i rekli smo da stupa na snagu narednog dana. Zašto? Zbog toga što je, evo i predlagač je ovde i oni koji brane ovaj zakon, odnosno ove izmene, insistiraju na hitnosti i na potrebi da se sačuvaju i očuvaju sredstva građana.

U tom smislu, ako je u proceduru ovaj predlog došao 12. maja, ako je 17. maja zakazana sednica Skupštine, ako je 18. maja ekspresno održana sednica, odnosno zasedanje Skupštine, onda, kada je tako hitno, kada je, kao što je predlagač rekao, izbegnuta javna rasprava baš zbog važnosti i urgentnosti situacije da se spreči odliv ili potencijalni gubitak koji imamo, da građani znaju o čemu se radi, radi se o tome da je Agencija obavezna da drži devizna sredstva deponovana u stranim bankama, a stranke banke daju u ovom trenutku negativnu kamatu. Drugim rečima, država plaća stranim bankama da bi držala sredstva u tim bankama, odnosno Agencija u ovom konkretnom slučaju.

Mi plaćamo da bi one čuvale naš novac, zbog sigurnosti države Srbije. U tom smislu, kad je tako hitno, kada je uz, ja bih rekao ponižavanje Skupštine i u svakom slučaju maltretiranje narodnih poslanika, videli smo da kolege iz skupštinske većine su imale problem da obezbede kvorum, jer su bili njihovi poslanici zatečeni time da se Skupština zakazuje od juče, odnosno danas za sutra, iz svih tih razloga, kada je tako hitno, a hitnost je glavni navedeni argument i očuvanje sredstava, odnosno ne dalje trošenje novca poreskih obveznika, onda je najbolje da stupi na snagu dan nakon objavljivanja.

Naravno da ja ne mislim da će sada propasti i neke velike pare se tu potrošiti, ali jeste bitno, jer, podsetio bih drage kolege da smo koliko prošle nedelje usvojili amandman istovetnog sadržaja, odnosno sličnog sadržaja, na Predlog zakona o sudijama, koji je kolega Petar Petrović predložio. Pazite, na prvi pogled se ne vidi zašto je bilo hitno da Zakon o sudijama stupi na snagu dan nakon objavljivanja u „Službenom glasniku“, kada je zaista uobičajeni termin osam dana.

Dakle, ovaj je stupio dan nakon objavljivanja i izgleda procenjeno da će neke sudije u međuvremenu morati da odu u penziju ili iz nekog drugog razloga. Nije obrazloženo u čemu je ta hitnost bila da Zakon o sudijama stupi na snagu dan nakon objave, a ovaj zakon koji je važniji, radi se o važnijoj materiji, u krajnjoj liniji, ide po uobičajenoj proceduri. Kao što rekoh, sve je bilo hitno, postojala je jedna atmosfera hitnosti i u tom smislu, rekao bih, ima smisla da se ovaj amandman usvoji.

Isto tako, voleo bih da, povodom ovog prvog, odnosno rasprave, da se nadovežem na ono što je govorio kolega Krasić, imam utisak da ovde, čak i kada su amandmani najdobronamerniji, a tako sam shvatio i ovaj njegov amandman, kao i ovaj naš amandman, kao da postoji jedna volja, jedno nastojanje da se čak i konstruktivni amandmani ne usvajaju zato što dolaze od strane opozicije.

Rekao bih, u konkretnom slučaju, da je mogao pokazati dobru volju tim pre što je ministar Vujović, takođe, tokom rasprave upravo demonstrirao tu vrstu spremnosti na tolerantan i argumentovan dijalog. Sam se složio sa tim. Mislim da ovaj amandman koleginice Tomić, koji je išao u istom duhu, kao što je išao i naš prethodno odbijeni amandman, samo što smo ga mi konkretizovali i išli smo na jedno obuhvatnije rešenje, ne ad hok rešenje.

Šta je bio smisao tog našeg rešenja? Da se sredstva ovog Fonda mogu ulagati u domaće hartije od vrednosti koje emituje država Srbija, odnosno Narodna banka, bez ovog limitiranja samo dok traju vanredne okolnosti na svetskom deviznom tržištu. Tu prepoznajem ne poverenje u domaće faktore i institucije koje možda ima smisla, ali mi već na neki način olakšavamo i dajemo mogućnost našim institucijama i agenciji i Narodnoj banci da ovim izmenama, koje su predložene, oni mogu da ulažu u domaće hartije od vrednosti.

Zašto to ne bi bio princip? Zašto to ne bi bilo načelo, pa ako neko pogreši i ogreši se o to, onda da odgovara da bude sankcionisan. U ovome prepoznajem odsjaj ili odjek jedne neoliberalne filozofije i ideologije i ekonomske politike, koja vlada godinama u Srbiji, i posebno poslednjih deceniju i više, po kojoj sve što je domaće loše je, sve što je strano dobro je.

Znači, strane banke su dobre čak i kada daju negativnu deviznu kamatu, a plasman domaće tržište, domaće firme, domaće kompanije, pa i domaće banke su, apriori, rđeve i loše. Ne, videli smo da i strane banke propadaju, videli smo da i strane banke ojade svoje klijente, kao što je i domaća firma, domaća kompanija, pa čak i domaća banka može da posluje uspešno.

Dakle, uvek zavisi od ljudi kao što smo govorili u vezi sa onim drugim zakonom. Uvek zavisi u krajnjoj liniji od ljudi i od institucija. U tom smislu mislim da je greška što nije usvojen naš amandman koji daje na neki način više mogućnosti, više maneverskog prostora, i Narodnoj banci i Agenciji za depozit, na kraju krajeva državi Srbiji, da raspolaže tim sredstvima po nahođenju, uz rizik i odgovornost, naravno, koji uz ta veća ovlašćenja idu. Ako imaju veća ovlašćenja da procene šta je bolje, šta je unosnije za fond i šta je unosnije za državu Srbiju.

Ovako smo na neki način samo malo razlabavili ovo rešenje da moraju da ulažu u strane finansijske institucije, ali nismo u suštini skinuli tu vrstu obaveze, a obrazloženje koje je dato prilikom odbijanja tog našeg prethodnog amandmana, mislim da ne stoji, jer ono na neki način je na liniji i na tragu te, kao što rekoh, pogubne neoliberalne ideologije i filozofije po kojoj je sve domaće loše, a sve strano dobro. Zahvaljujem.

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Imam dva pitanja, u stvari tri, s tim što je prvo ponovljeno, a bilo je namenjeno Sektoru za vanredne situacije pri MUP-u. Moje pitanje se ticalo protivgradne zaštite i očekivao sam odgovor, nije stigao, možda se negde zaglavio u ovoj šumi birokratije.

Dakle, svi znamo kakvoj je pošasti Srbija svake godine, pa i ove izložena od strane grada. Očigledno je da sistem protivgradne zaštite ne funkcioniše dobro. U tom smislu sam postavio vrlo jasno i konkretno pitanje i nije nikakva vojna tajna i utoliko pre očekujem odgovor. Šta je sa tim sistemom? Zašto nije stupio na snagu? Da li se planira da stupi na snagu integrisani sistem protivgradne zaštite i dokle se u tom pravcu odmaklo? Zašto se ne napreduje brže?

Četvrta sednica Prvog redovnog zasedanja, 23.05.2017.

Moje drugo pitanje ili prvo današnje pitanje tiče se jučerašnje izjave rumunskog predsednika Vlade, rumunskog premijera koje je eksplicite rekao da je i Srbija odustala od projekta autoputa Beograd–Bukurešt. To je izjavio rumunski premijer. Ja bih voleo da čujem, znači, tiče se Ministarstva za saobraćaj, očekujem odgovor od ministra saobraćaja da kaže da li je to tačno i očekujem detaljniju informaciju na tu temu. Potpuno je strašno, ne samo zbog značaja saradnje sa Rumunijom, koja nam je jedan od malobrojnih suseda sa kojima nemamo ili bar nemamo velikih problema, nego govorim i o građanima Banata, južnog Banata, a i inače vrlo važan projekat, vrlo važan pravac, i rumunski premijer, možda on to radi iz svojih nekih interesa, možda su i neki njihovi unutrašnji razlozi, ali svejedno, ako je rumunski premijer javno rekao, očekujem da naša Vlada, po mogućstvu premijer, javno i odgovori – da li Srbija nema interese za taj koridor, gde je zapelo?

Pogotovo je to pomalo zastrašujuće s obzirom na činjenicu da Srbija vrlo intenzivno, bar sudeći po javnim istupima, gradi jedan drugi navodno strateški pravac Niš–Priština, dakle, nešto što je detektovano u delu javnosti kao autoput velike Albanije. Ne poričući značaj nijednog putnog pravca, nisam siguran da nam je put prema Prištini i Draču važniji od puta prema Bukureštu, odnosno prema Rumuniji. Da ne govorim o ovim pretnjama Hašima Tačija i drugih albanskih predstavnika sa Kosova, možda i budućeg premijera, kako će otprilike Kosovo proširiti do Niša, a mi otprilike pomažemo, izlazimo u susret zalažući se za taj projekat autoputa. Zanima me na osnovu koje ekspertize, kog projekta, sem obećanja i želje da se dodvorimo Angeli Merkel ili nekom drugom u Briselu ko je insistirao na tom putnom pravcu, ko je procenio da je putni pravac prema Prištini i Draču od strateškog značaja i od strateškijeg značaja od pravca prema Temišvaru, odnosno Bukureštu.

Moje poslednje pitanje, dakle, treće pitanje danas, tiče se upravo jučerašnje izjave srpskog poslanika u skupštini Kosova Aleksandra Jablanovića. Gospodin Jablanović je eksplicite rekao, to moje treće pitanje adresovano je na Kancelariju za Kosovo i Metohiju i na adresu predsednika Vlade, znači od predsednika Vlade i od Kancelarije za Kosovo i Metohiju očekujem odgovor na ovo pitanje – da li je tačna njegova tvrdnja, ja bih voleo da je demantuju, da su po nagovoru Kancelarije, konkretno Marka Đurića, dakle šefa Kancelarije za Kosovo i Metohiju, predstavnici srpske liste dali kvorum za izbor Hašima Tačija za predsednika Kosova? Dakle, da li je tačno, ponavljam još jednom, da su predstavnici srpske liste dali kvorum i doprineli na taj način izboru Hašima Tačija za predsednika Kosova? Možda su postojali neki važni državni razlozi za to. Ako jesu, zašto ih kriti? Zašto se ne pohvaliti time, ako je u interesu Srbije, da Hašim Tači bude izabran? Ako nisu, ako je to kleveta, očekujem od pre svega gospodina Đurića, jer on je direktno prozvan, ali i od predsednika Vlade da tu gnusnu klevetu demantuju.

Dakle, jedno je boriti se po medijima i tabloidima i televizijama protiv velike Albanije, a drugo je davati podršku i glasati za izbor Hašima Tačija, a i sada kaže gospodin Jablanović – na sadašnjoj listi, znači danas podnetoj, juče podnetoj listi, srpskoj listi za izbore u Prištini, odnosno na Kosovu, takođe se nalaze tri poslanika koji su glasali za izbor Hašima Tačija. Hvala.

Treća sednica Prvog redovnog zasedanja , 11.05.2017.

Dobar dan.

Poštovanje, imam nekoliko konkretnih pitanja koja se ovoga puta tiču života. Srbija je ponovo poharana gradom i ja imam pitanje za Vladu Republike Srbije, odnosno premijera, jer nema nadležnog ministarstva koje bih mogao uputiti to pitanje, a pod b) za Sektor za vanredne situacije pri MUP, šta se preduzima na tome da Srbija konačno bude i zaštićena od ovoga.

Znači, grad je desetkovao čitavih krajeve i Srbije, o tome se ne piše i to ne zanima naše medije i naše tabloide, ali zanima građane Srbije, tim pre, što, kao što znamo grad jeste prirodna nepogoda, ali i bolest kolera, boginje, kuga su takođe prirodna pojava, pa se i te kako leče, saniraju i vakcinišu i preventiraju. Zato pitam vrlo jasno nadležna tela i organe.

Šta je sa sistemom protivgradne zaštite? Zašto ne funkcioniše? Šta je sa daljinskom odbranom od grada? Da li je tačno da je Vlada raskinula ili da nije produžila ili nije realizovala ugovor sa našim domaćim proizvođačem „Trejalom“ iz Kruševca, koji radi te sisteme i obezbeđuje protivgradnu zaštitu, mi se junačimo i hvalimo avionima, kamionima i sistemima koje ćemo dobiti i koje nabavljamo po skupe pare od kojih uglavnom nema ništa.

Moje pitanje je zašto se ne uloži deo tog novca u domaću proizvodnju, u domaću firmu koja obezbeđuje zaštitu domaćim poljoprivrednim proizvođačima koji su izloženi ovoj elementarnoj nepogodi.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:27