ĐORĐE VUKADINOVIĆ

Nestranačka licnost

Rođen 23. oktobra 1962. godine u Somboru. Živi u Novom Sadu.

Diplomirao je filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Predavao je filozofiju i logiku u Karlovačkoj gimnaziji. Od 1990. godine radi na Filozofskom fakultetu u Beogradu na predmetima „Uvod u teoriju društva“ i „Filozofija politike“.

Bavi se temama iz klasične i savremene nemačke filozofije, filozofije istorije i političke filozofije, kao i publicistikom iz oblasti političke teorije. Objavio je više desetina stručnih članaka i nekoliko samostalnih studija. U više navrata bio je član uprave Srpskog filozofskog društva i učestvovao u uređivanju stručnih časopisa i publikacija od nacionalnog i internacionalnoj značaja. Objavljuje analitičke članke po domaćoj i međunarodnoj periodici. Stalni je kolumnista Politike i NIN-a i politički komentator RTS, kao i više stranih TV stanica.

Izdao je knjige Između dve vatre (Beograd, 2007), Od nemila do nedraga (Beograd, 2008) i Pompeja na Balkanu (Beograd, 2012). Osnivač je i glavni urednik časopisa Nova srpska politička misao.

Na parlamentarnim izborima u Srbiji 2012, Vukadinović je bio kandidat na listi stranke Nijedan od ponuđenih odgovora. Ova stranka je registrovana kao partija vlaške nacionalne manjine u Srbiji, a na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine po prvi put postaje narodni poslanik na listi Demokratske stranke Srbije.
Predsedništvo Demokratske stranka Srbije isključilo je Vukadinovića iz poslaničkog kluba DSS 5. oktobra 2016. godine, i samim tim postao je samostalni poslanik.
3. februara 2017. godine se priključio novoformiranom poslaničkom klubu "Za spas Srbije".

Osnovne informacije

Statistika

  • 172
  • 0
  • 58
  • 0
  • 1 postavljeno / 0 odgovoreno

Pitanja građana

Set medijskih zakona

čeka se odgovor 1 godina i 11 meseci i 22 dana

1. Da li smatrate da je dobro da Srbija ima jedan regionalni javni servis? 2. Da li je normalno da građani Južne i Istočne Srbije plaćaju javni servis koji nema nikakvu obavezu prema njima i koji nije ni vidljiv u tom regionu? 3. Da li je to diskriminacija? 4.

VIDI SVE POSTAVI PITANJE

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Ja bih naravno imao pravo i na repliku, s obzirom da je pomenut predsednik, odnosno predsednica moje poslaničke grupe, ali …

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

… imam, ali ne treba dovoljno je po amandmanu.

Dakle, da odgovorim kolegi Markoviću, svaki poslanik ima pravo, kao što ima pravo da predlaže amandmane kakvi god bili, makar i besmisleni, očigledno sa namerom da se opstruira diskusija, tako imam pravo da reagujem na to prisustvom ili ne prisustvom na sednici. Uopšte nije obaveza bilo kog poslanika da polaže račun i da objašnjava zašto je tu i zašto nije tu, osim ako je odsustvo koje se opravdava predsedniku ili predsedavajućem Skupštine.

Dakle, ja govorim u svoje ime, ja sam tu. S druge strane, potpuno razumem one koji ne žele tu da budu, jer mi već tri dana, čuli smo i od uvaženog kolege, tri dana razgovaramo i stigli smo do trećeg člana na prvi zakon. Dakle, očigledno se ona praksa sa podnošenjem amandmana koji služe da se zapravo ne raspravlja o temi, nastavlja, produžava ja bih rekao na štetu i samog predloga i samih predlagača.

Ono što je motiv ovoga puta, sem inercije ja bih rekao, to je želja da se ne govori o onome što je najvažnije u ovom zakonu i što je najkontraverznije u ovom predlogu zakona, a to je ta famozna pretpostavljena saglasnost. Ja sam o tome malo govorio prošli put, bio kritikovan i prozvan od strane ministra, ali on zapravo nije odgovorio na tu ključnu dilemu. To je ono što javnost zanima i moram priznati da ja isto mislim da su kolege trebale tu da budu, ali to je moje mišljenje, kažem, oni imaju pravo da reaguju, da bojkotuju, da direktno ili indirektno ne žele da prisustvuju ili kako oni kažu da učestvuju u nekoj vrsti farse.

Dakle, gospodo, sve je lepo i hvaljenje rezultata Vlade i pohvala napretku u oblasti zdravstva koju ovde kolege izlažu, mada građani najbolje znaju koliki je taj napredak. Ja sam sam ovde, više puta pohvalio ili govorio pozitivno o nekim predlozima zakona, kao i o trudu medicinskih radnika širom Srbije, čak sam se i našalio i rekao, kao, još jedan zakon koji ću moći da ne podržim. Tako da, na žalost, ne podržim, ali ne bih imao ništa protiv da se on podrži.

Poenta je u tome, drage kolege, da mi imamo vrlo kontroverzan predlog, koji ima svoje argumente za i protiv, i drago mi je što iz redova opozicije ima nekih koji to podržavaju. Ja prosto mislim, a i neka svetska iskustva o kojima sam se raspitao, pokazuju da uvođenje ove pretpostavljene saglasnosti, gde su svi građani Srbije obavezni donori, ne povećava automatski broj donora, a šta više ponegde u nekim zemljama čak je došlo i do smanjenja broja donora.

To je recimo stvar o kojoj bi trebali da razgovaramo ovde i ministar i mi sa ove strane koji imamo primedbe. Dakle, ja sam najdobronamernije, makar jednim delom i u nekom šaljivom tonu pomenuo da bi bolje bila jedna akcija, motivaciona da se podrže, ohrabre građani da budu pravi, stvarni i dobrovoljni donori organa, a ne da se polazi od toga da su svi donori osim ako se eksplicitno ne izjasne.

Tako da, mislim da se gospodin ministar malo ogrešio, ne samo o mene, nego i o neke poslanike opozicije, jer je sve primedbe u tom pravcu diskvalifikovao kao nestručne ili nedovoljno upućene. Ja sam pitao, šta ako porodica ima poslednju reč? Šta ako unutar porodice dođe nesaglasnosti? Kaže ministar, u tom slučaju nema ništa od donorstva, ali to ne piše u ovom predlogu zakona. To tako ne stoji, to je moglo u takvom zakonu koji ima nekoliko stotina stranica, mogla se naći koja rečenica da se i to uvede.

Građani su zbunjeni, građani su, moram malo priznati, neprijatno iznenađeni ovim predlogom. Ja nisam za to da se smanjuje broj donora, ja sam za to da se on povećava. Moja najdobronamernija primedba jeste da se ovakvim zakonom, pogotovo u ovakvoj atmosferi, ovakvoj polarizaciji, jer, kažem, uzajamnih optužbi. Znači, gospodine ministre, ja vas nisam nazivao ni doktor smrt, ni ne znam čime su vas sve ovde nazivali, vrlo sam sa uvažavanjem govorio o vama i o vašim saradnicima i o vašim predlozima uzgred budi rečeno, a dobio sam napade i diskvalifikacije.

Kada ste vi sigurni ili kada je predlagač siguran i vladajuća većina da je zakon dobar, onda ne bi bilo potrebe za tim i da ste sigurni da je on tako dobar i da je nesporan. Nije nesporan. Da, ima u svetu, ima u Evropi primera da se uvodi i da je uveden, ali ne moramo mi uvek biti veći katolici od pape. Da, uveden je u Hrvatskoj, Sloveniji, nekim drugim evropskim zemljama, ali rezultati su daleko od toga da su nesporni, vrlo su diskutabilni. Uostalom, jedna analiza BBS od prošle godine pokazuje da bez nekih dodatnih mera, samo uvođenje institucije ovog podrazumevanog, odnosno pretpostavljenog donorstva, ne povećava broj transplantacija i broj dobrovoljnih davaoca organa.

Dakle, to su stvari o kojima bi ovde trebali da raspravljamo, a ne da slušamo tri dana kako je stanje u zdravstvu dobro i kako je super i kako ministar odlično radi. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 23.07.2018.

Član 104. koji se tiče i koji reguliše pravo na repliku. Ja se pitam samo, gospodine predsedavajući, šta treba da se izrekne ovde da bih ja dobio pravo na repliku. Ali, svejedno, dakle, povređen je ovaj član i obrazložiću vam zašto. Zbog toga što ovde nije tema prisustvo ili neprisustvo Sande Rašković Ivić ili nekoliko desetina drugih opozicionih poslanika, nego jedan zakon koji, pored niza dobrih stvari i strana, ima i nekoliko kontroverznih stvari koje su uznemirile javnost, ili bar izazvale dileme među građanima.

To gde je sada ovaj ili onaj poslanik, zaista kažem, nije tema za raspravu, niti ja u ovom trenutku znam. Znam da je gospođa Sanda Rašković Ivić bila uvodničar, da je ona govorila kao šef poslaničke grupe i govorila je na početku ove rasprave. Ali, zaista vam kažem, drage kolege, jel vi zaista mislite da treba neko da sedi i mazohistički sluša ove amandmane? Znači, ja ničim nisam uvredio niti dostojanstvo ove Skupštine, niti poslanika. Jedina reč koju sam upotrebio jeste i ponavljam je – da su amandmani besmisleni. To znaju i oni koji podnose, to zna i ministar.

Zato, pitam vas, koliko je usvojeno amandmana, drage kolege, koliko je usvojeno ovih vaših amandmana? Svi su odbijeni sa istim obrazloženjem, jer tome i služe, da samo malo skrenu pažnju sa centralne teme. Naši, moji, tri ili četiri amandmana su usvojena, naravno, ne ova ključna, za ključne stvari, nego koji su se ticali nekih pravno-tehničkih stvari. Dakle, mi smo podneli pet, šest ili sedam amandmana, od toga su četiri usvojena. Evo, vidite sad ko podnosi smislene amandmane, a ko podnosi besmislene amandmane.

Dakle, još nešto, ovde ima jako malo predstavnika opozicije i vrlo pristojno govore, čast nekim izuzecima, kada to nije tako. I vama je to teško i kolegama je to teško da progutaju. Pa, šta vi hoćete? A kad nema opozicije, onda kažu – što ih nema da sučeljavamo mišljenja? Kako da sučeljavamo mišljenje, kada na moju jednu blagu diskusiju, kritičku, i završavam time, krene deset reklamacija Poslovnikom i pusti još nekoliko replika. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 19.07.2018.

Zahvaljujem.

Moje pitanje se nadovezuje na onaj prvi deo pitanja koleginice Macure i tiče se ovlašćenja odnosno platforme sa kojom predsednik Republike Srbije učestvuje u briselskom dijalogu.

Dakle, videli smo ponovo juče da su u delegaciji Prištine, pored Hašima Tačija, prisutni i premijer ili tzv. premijer republike Kosovo, da je tu predsednik Skupštine republike Kosovo, takozvane, a u srpskoj delegaciji, mi kao poslanici narodnog parlamenta ne znamo, ne da ne učestvuju predsednik Vlade ili predsednik Skupštine, nego zapravo Skupština ne zna o čemu se razgovara, nego mora da gleda iz tabloida i da čita između redova, a neretko čak i iz prištinskih medija. To pitanje je upućeno predsedniku Vlade i ministru spoljnih poslova.

Povodom toga, a zapravo je vrlo konkretno i tiče se izjava visokog ruskog funkcionera Jedinstvene Rusije, vladajuće ruske stranke i člana Odbora za spoljne poslove Ruske dume, koji je nekoliko puta, poslednji put pre dva dana, upozorio, podsetio, savetovao, apelovao, kako god hoćete i hoćemo da to shvatimo, srpske vlasti da budu oprezne u vezi sa pregovorima i tzv. sveobuhvatnim sporazumom sa Prištinom, jer, on je rekao, a to je rado i često viđen gost u Srbiji i u redovima aktuelne srpske vlasti i srpske vladajuće stranke, SNS, sada vas, gospodo, gospodin Železnjak, upozorava da bi, citiram, i to nije prvi put: „Zahtevi da se potpiše sporazum između Beograda i Prištine dovešće do teritorijalnog raspada Srbije na protektorate NATO i verovatno biti uvod u dalje cepanje i dalji raspad države Srbije“.

Dakle, ponavljam i naglašavam – visoki ruski funkcioner ruske vladajuće stranke, čest i rado viđen i citiran gost u vladajućim medijima, odnosno vlasti bliskim medijima u Srbiji, sada šalje poruku koja, gle čuda, odjednom više ne nailazi na takav odjek niti jedva biva zabeležena u našim zvaničnim medijima. Dakle, da li Ministarstvo spoljnih poslova ima komentar, odnosno Vlada Srbije, povodom ovih izjava? Čak vrlo, rekao bih, surovo, ali, ja se plašim, tačno, gospodin Železnjak podseća i poredi ove pregovore i ovaj sporazum koji bi trebalo da potpiše Beograd odnosno Srbija sa Kosovom, poredi sa Minhenskim sporazumom, odnosno sporazumom koji je doveo do raspada Čehoslovačke, a na kraju nije doneo ni mir, kao što je bilo najavljivano i čime je pravdan, nego je bio zapravo uvod u Drugi svetski rat. Dakle, Čehoslovačka se raspala, rasparčana je, a na kraju, kažem, niti je to spasilo taj ostatak Čehoslovačke od potpune okupacije, niti je sprečilo Drugi svetski rat. Ovo je vrlo važno upozorenje sa prijateljske strane, upozorenje na koje ne reaguju, bar za sada, naši predstavnici vlasti.

Ja sam zahvalan nadležnim ministarstvima koji vrlo često i uredno odgovaraju na moja pitanja, ali, nažalost, najvažnija pitanja, sa najvažnijih adresa, uglavnom ostaju bez odgovora. Ovo je primer takvih pitanja. Dakle, sve što se tiče pregovora sa Kosovom, sve što se tiče tzv. briselskog dijaloga, sve što se tiče tzv. sveobuhvatnog sporazuma koji se ovde najavljuje, ostaje nekako u senci ili se gura pod tepih.

Zašto je to tako, možda možemo da pretpostavimo, s obzirom da je upravo ova vlast, ne mislim ova Vlada ali ova vlast, 2013. godine u aprilu potpisala Briselski sporazum, koji još uvek nije realizovan upravo u onim tačkama koje se tiču ili bi trebalo da se odnose na srpsku stranu i 2015. godine, takođe, i to lično Aleksandar Vučić, potpisao je drugi Briselski sporazum nakon kojeg je, ponavljam i citiram, čestitao preko Tvitera i rekao da: „naš narod na KiM ima razlog za zadovoljstvo, postigli smo dobre sporazume, večeras se uspostavlja zajednica srpskih opština“. To je bio 25. avgust 2015. godine. Briselski sporazum je bio dve godine ranije.

Znači, prošlo je tri, odnosno pet godina od te objave, ništa ni od zajednice srpskih opština, ništa ni od prekida dijaloga, ništa ni od revizije ili odustajanja od sporazuma u onim aspektima koji uopšte nisu realizovani od strane Prištine i zato vas pitam i tražim odgovor i od Vlade i od ministra spoljnih poslova po tom pitanju, posebno s obzirom na ove stavove ruske strane, odnosno gospodina Železnjaka. Hvala.

Deveto vanredno zasedanje , 17.07.2018.

Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Ministarstva kulture i informisanja i tiče se navoda koje je vlasnica i urednik KTV televizije iz Zrenjanina, nedavno javno obelodanila pritiske na sebe, svoju porodicu, svoju televiziju. S obzirom na činjenicu da je reč o jednoj malog broja TV stanica u Srbiji koje, ja bih rekao objektivno ili koliko toliko objektivno, trude se da daju šansu i vlasti i opoziciji da iznese svoje stavove.

Daleko od toga da je reč o nekoj opozicionoj televiziji, naprotiv, ali mnogi od nas i vas sa jedne i druge strane smo gostovali u tim emisijama i znamo da su one relativno izbalansirane i objektivne.

Gospođa Radić, vlasnika i urednica te televizije iz Zrenjanina je rekla da se na nju vrši pritisak od strane gradske vlasti da proda svoju televiziju, odnosno da je taj pritisak stigao od strane, mada ne lično, ali indirektno od strane gospodina Gašića, visokog funkcionera vladajuće stranke i trenutno šefa BIA. To je loše. U svakom slučaju zavređuje, treba da bude ispitano i očekujem od ministarstva da mi odgovori, odnosno da samo istraži činjenice u vezi sa tim slučajem.

Ovo je, rekao bih, indikativno i uvod u drugo i glavno moje pitanje, a s obzirom na činjenicu da je medijska scena, medijski prostor u Srbiji toliko zatvoren da svi, koliko god da pamtimo i stariji i mlađi od onog jednopartijskog, jednoumnog vremena, preko 90-tih do 2000. godina, uz sve zamerke koje smo imali, s razlogom mogli imati na medijske slobode u tim režimima, nikada stanje nije bilo gore u medijima.

Dakle, svega nekoliko, na prste jedne ruke možete da prebrojite stanice i to lokalne stanice koje uopšte daju prostora opoziciji. Zašto je to tako? To je sada posebna tema, ali mislim da je jedan od razloga, jedan od važnijih razloga tog medijskog zatvaranja u Srbiji upravo to da se ne saznale neke činjenice koje su, kao što rekoh, u vezi sa mojim narednim pitanjem.

Naime, praktično javnost u Srbiji ne zna ili je na kašičicu obaveštena o tome da stav, odnosno kakav je stav Ruske Federacije i visokih zvaničnika Ruske Dume po pitanju pregovora i ovog potencijalnog potpisivanja, naravno, sveobuhvatnog sporazuma sa Kosovom, odnosno sa Prištinom.

U više navrata, diskretno, diplomatski obazrivo, ali ipak dovoljno jasno visoki predstavnici, kao što rekoh, Ruske Dume i ruske vladajuće stranke su poslali poruku da stav Moskve prkosi, za razliku od onoga što se obično široko publikuje, vrlo čvrst i principijelan po pitanju KiM i da Rusija tu ne odustaje od svojih principijelnih pozicija, a to je da baza razgovora i eventualnih dogovora može biti samo Rezolucija 1244, a nikakvi sveobuhvatni sporazumi i nikakve korekcije granica i slično ne dolaze u obzir barem kada je reč o Ruskoj Federaciji, da je to njihov principijelni stav.

Oni su taj svoj stav ponovili u razgovoru sa delegacijom Otadžbine, sa predstavnicima Srba sa KiM i nekih drugih organizacija, gde su jasno ponovili i naglasili podršku i privrženost Srbiji, ali i privrženost Rezoluciji 1244 i poštovanju međunarodnog prava.

Ta informacija i takva informacija i zato moje pitanje ide na adresu Ministarstva spornih poslova i generalnog sekretara, odnosno generalnog sekretarijata predsednika Republike, da li su obavešteni, da li su upoznati sa tim stavom, da li su upoznati sa tim stavom Ruske Federacije, odnosno Ruske Dume i da li je politika koju vode i pregovori u koje ulaze i koje vode u Briselu sa predstavnicima Prištine usklađena sa time?

Mi smo imali priliku da se upoznamo, odnosno da čujemo šta su crvene linije Prištine pred ovu novu rundu pregovora. Vrlo jasno su to rekli njihovi predstavnici Tači, Haradinaj i ostali. Mi ne znamo šta su crvene linije naše vlasti, pa evo upravo bi mogla ova poruka koja je poslata u razgovoru sa predstavnicima Otadžbine od strane ruskih zvaničnika, mogla da bude primer, ilustracija i baza tih crvenih linija, kažem, koje mi ne znamo da li postoje, a plašim se da ih i nema.

Konačno, moje treće pitanje na adresu predsednika, odnosno rukovodstva Skupštine – kada će biti zakazana posebna sednica na temu Kosova i Metohije? Mislim da je apsolutno krajnje vreme i apsolutno nema nikakvog opravdanja što takvog razgovora ovde u Skupštini nema. Hvala.

Osmo vanredno zasedanje , 26.06.2018.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Nešto vam ovaj sistem elektronski nije baš, javio sam se prvi, ali nije ni važno.

Dakle, imam dva pitanja na dve najvažnije adrese u Republici Srbiji. Prva je predsednik ili predsednica Vlade gospođa Ana Brnabić i to je pitanje u vezi sa njenim odgovorom, koji je ovde pred svima nama u Narodnoj skupštini dala i to dva puta, kada je Vlada gostovala, odnosno odgovarala na pitanja poslanika. Naravno, pohvalio sam taj gest.

Ona je tada direktno, čak pomalo ljutivši se, rekla: „Kako vam pada na pamet da bismo mi mogli dozvoliti da se nama taj ZSO (zajednica srpskih opština) ponudi kao uslov ili u paketu sa potpisivanjem pravno-obavezujućeg sporazuma“? To je upravo ono što sam je ja pitao, da li posle, evo, već pola decenije, više od pet godina nakon potpisivanja briselskog sporazuma, to je stavka koja navodno jedino odgovara Srbima ostala je neispunjena, da li je moguće da je to činjeno zbog toga da bi sada onda sledeći novi paket ustupaka koji se traži od Srbije išao sa tim, kao dobićete konačno tu vašu, kao, ZSO (zajednicu srpskih opština), ali hajde onda još i ovo potpišite, pravno-obavezujući sporazum, a da prethodni nije ispunjen.

Dakle, ona se, maltene, ljutnula „kako vam tako pada na pamet“, a sudeći po informacijama koje stižu iz Brisela, ne samo od strane, znači, ovih predstavnika tzv. republike Kosovo, nego i ostalih, mi zaključujemo da upravo stvari idu u tom pravcu. Dakle, da će se to formiranje prolongirati do negde upravo potpisivanja ili sklapanja tog pravno-obavezujućeg sporazuma. Dakle, još jedna gorka pilula, još jedno poniženje za građane Srbije i za državu Srbiju.

S tim u vezi, moje drugo pitanje ide na adresu našeg glavnog pregovarača, odnosno predsednika Republike i krajnje ozbiljno pitam i javnost i gospodina Vučića, s obzirom na njegove izjave nakon ovog poslednjeg nedeljnog sastanka u Briselu, kakav je to rat sprečen, kakav je to mir obezbeđen? On je, naime, rekao obezbedili smo mir za naš narod. Ja nisam znao da preti neka neposredna ratna opasnost. Evo, mi imamo ovde poslanika sa Kosova, i sa jedne i sa druge strane i oni mogu da kažu da li je bilo nekih vanrednih okolnosti i da li je stanje teže nego što je inače, a inače je teško.

Ako je reč o incidentima, mi i sada imamo, danas, jutros smo imali jedan opet težak tehnički incident i građani srpske, znači, sinoć, jutros su stalno izloženi direktnoj, indirektnoj pretnji i teroru. To, nažalost, nije novo i pitanje je šta naše vlasti čine i koliko čine uz apel na međunarodnu zajednicu da se u toj stvari spreče. Ali, to je jedan par rukava.

Druga stvar je ako je postojala neka opasnost od, a to je ono što je upravo predsednik Republike sugerisao, od nekog novog „Pogroma“, od neke nove „Oluje“ za naše ljude na severu. To je suviše ozbiljna stvar da bi se time mogli igrati, na stranu što i nema prostora za neku novu „Oluju“ ili „Bljesak“, s obzirom da su kao učinak i delovanje ove vlasti upravo je sever miran, korak po korak, tihi podzeman način, u suštini, već prešao u nadležnost Prištine. Dakle, ono što je pre pet-šest godina bilo nezamislivo, sada je realnost za naše građane na Kosovu i to da, kada hoće da sklope ugovor o telefoniji moraju da uzimaju ličnu kartu, kosovsku ličnu kartu, kada hoće da registruju kola, moraju da uzimaju dokumenta kosovske vlasti, kada žele da obave bilo kakav posao administrativni moraju da idu u kosovske opštine. Dakle, to je učinak, neposredni, praktični, opipljivi učinak pola decenije, više od pola decenije, vladavine ove politike koju vodi i čiji je glavni protagonista upravo SNS i Aleksandar Vučić.

S tim u vezi, znajući šta se čuje, dakle, i šta se govori, u međuvremenu, moram da kažem, nemojmo se ili nemojte se tešiti time šta su učinili prethodnici. Prethodnici su učinili to što su učinili, nešto dobro, nešto loše, da su učinili dobro, ne bi bili prethodnici, ne bi bili bivši. Hajde da pogledamo, to važi i za ovu aktuelnu vlast, a i za neku buduću, ako buduće ikada bude, hajde da pokušamo da ne pogoršamo stanje na Kosovu i Metohiji i da naše opcije kakve su takve su i koliki su ti naši aduti da ih još ne proigravamo. Dakle, hoću da kažem, umesto da se vadimo na prethodnike, hajde da učinimo da stvari ne budu gore.

Poslednja stvar u vezi sa tim, gospodin Vučić je rekao - evo mi sad moramo da se borimo da spasemo nešto ni iz čega, da spasimo što se spasiti može, s obzirom da nemamo ništa. Ja bih rekao da ured relativizacije, Rezolucija 1244 nije ništa, Rezolucija 1244…

(Predsedavajući: Privodite kraju kolega.)

Završavam.

Rezolucija 1244 jeste nešto što su neki prethodnici izborili. Da li je mnogo ili malo, svejedno, ali u svakom slučaju, nemojte da derogiramo, devaliramo mi sami taj adut i tu kartu u vidu Rezolucije 1244, koju predsednik Vučić dugo nije pomenuo. Hvala.

Imovinska karta

(Novi Sad, 02.07.2016.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 95000.00 RSD 03.06.2016 -
Poslednji put ažurirano: 27.02.2017, 12:27