Naravno da najmanje polovina građana Srbije ne koristi društvene mreže, ne informiše se preko interneta i naravno da je to upravo glasačka baza i gro glasačke baze vaše stranke, odnosno vladajuće stranke kojom se ponosite. Ali, ostavimo to sada, to je činjenica. Na to se možemo ljutiti. Nema razloga da osporavamo elementarne činjenice. Kada bi glasali samo oni sa društvenih mreža, rezultati bi bili drugačiji, ali bolje da proširimo mogućnosti i oslobodimo medije da svi građani imaju pravovremenu i ispravnu koliko-toliko informaciju.

Isto tako, hvaljenje rezultatima o smanjenju nezaposlenosti, na to utiče zapravo to što su mnogi otišli iz zemlje mladi, radno sposobni, obrazovani i tako se, nažalost, smanjuje stopa nezaposlenosti, u najvećoj meri. Ali, ostavimo to.

Iskoristio bih priliku da je tu i gospodin Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova, da uputim i jednu pohvalu i ozbiljnu zamerku, pitanje i dilemu i njemu.

Vi ste mi takođe, gospođo Brnabić, ostali dužni odgovora povodom pravno obavezujuće sporazuma i te moje sumnje ili dileme da li će nam upravo zajednica srpskih opština biti ponuđena kao utešna nagrada za prihvatanje pravno obavezujućih sporazuma.

Dakle, nešto što se tiče prethodnog sporazuma i obaveza albanske strane iz prethodnog sporazuma, što nije ispoštovano, što je naivno potpisano, ja bih rekao glupo potpisano, olako potpisano, taj Briselski sporazum, a onda ta tačka, ta stavka, taj famozni ZSO bude ponuđen i kaže – evo, vi ste dobili sad zajednicu srpskih opština, pa onda prihvatite, maltene, stolicu Kosovo u UN.

Moje pitanje za gospodina Dačića se tiče i prva pohvala, to je ova mera uzvratna za hrvatskog ministra, malo tu je i pohvala Vladi, ministra odbrane, koji proglašen za personu non grata odnosno nije poželjan u Srbiji. To je izuzetna mera za ono što je Hrvatska učinila sa ministrom Vulinom.

Ne odobravam postupke, izjave, najveći deo postupaka izjava ministra Vulina, ali mislim da Vlada koja drži do sebe mora posle toga ili da izbaci, odnosno zahvali gospodinu Vulinu na članstvu u Vladi ili da uradi ovo što je uradila. Dakle, to je prosto normalan proces kojem treba da se pribegne. Ali bih voleo da ta vrsta odlučnosti koja je pokazana sada prema hrvatskoj strani, koju pozdravljam, gde je primenjena, recimo prilikom priprema za ovaj Sofijski samit, EU i zapadni Balkan, odnosno malo je neprijatna situacija u kojoj Španija i Marijano Rahoj, mnogo više brane poziciju Srbije po pitanju Kosova, nego srpska Vlada, ili je bar to moj utisak i voleo bih da mi to jednim delom objasnite i premijerka i ministar spoljnih poslova. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Pozdravljam gospodu ministre. Drago mi je i nadam se da će ta praksa da Vlada dolazi redovno biti nastavljena i što bude češća ta praksa, to će biti i manje tenzija i više mogućnosti da se nešto kvalitetno i kaže, jer je to važna kontrolna funkcija parlamenta. Kao što vidite, nije tako strašno i ne boli. Ali, vrlo je važno da svi mogu da dođu do reči, u većoj ili manjoj meri, nikada dovoljno.

Meni je žao što tu nema nekoliko ministara kojima bih imao mnogo toga da kažem, ali još više mi je žao ako, evo, već sat i po pričamo ovde, a nije pomenuta tema i nisu pomenuti događaji na Kosovu i Metohiji. Tako da ću ja morati predsednici Vlade, kao politički najodgovornijoj ličnosti, da uputim to pitanje, a mnogo je pitanja i dilema u vezi sa tim, kao što je i veliki žal što Skupština Srbije još uvek nije o tome raspravljala, ni nakon ubistva Olivera Ivanovića, ni sada, nakon ovih najnovijih nemilih scena u Kosovskom Mitrovici.

S tim u vezi, gospođo Brnabić, da li znate čija je ovo izjava i čije su ovo reči: „Mislim da naš narod na Kosovu i Metohiji ima razlog za zadovoljstvo. Postigli smo dobre sporazume. Večeras se uspostavlja Zajednica srpskih opština“? To su reči od 25. avgusta 2015. godine, reči tada predsednika Vlade, vašeg prethodnika i sadašnjeg predsednika, Aleksandra Vučića. Dakle, avgusta 2015. godine on je čestitao građanima Srbije i Kosova i Metohije uspostavu i odluku o uspostavljanju Zajednice srpskih opština.

Iste večeri, njegov bliski saradnik i tadašnji i sadašnji šef Kancelarije za Kosovo i Metohiju, objavio je svoje čuvene reči o pet prema nula za Srbiju, kako smo pobedili i kako onaj ko gubi ima pravo da se ljuti. Da ne kažemo da je to iz 2015. godine izgleda samo repriza već jedne prethodne pobede, naravno, u navodnicima, iz 2013. godine, kada je potpisan prvi Briselski sporazum, a ovo je bio drugi Briselski sporazum.

Dakle, pet godina posle toga, te famozne Zajednice srpskih opština nema, a videli smo i sami, i sam gospodin Đurić se mogao uveriti, nažalost, i na svoju i na našu žalost, na sopstvenoj koži šta i kako stoji stvar sa srpskom stvari na severu Kosova i Metohije.

To što se dogodilo gospodinu Đuriću, što je taj vandalski čin i taj masakr i mrcvarenje koje je pretrpeo, jeste jednim delom, naravno, i posledica ishitrenog, pogrešnog, naivnog i koju drugu reč da upotrebimo, neku težu neću sada, potpisivanja Briselskog sporazuma. Mislim da je to politička greška i odgovornost za one koji su u tome učestvovali. Zanima me vaše mišljenje o tome i šta Vlada namerava da preduzme u vezi sa tim?

Kao što rekoh, dobro je razgovarati, čak i kada se ne slažemo. Ali, ne mogu da se složim, nažalost, sa ovom konstatacijom koju ste sada rekli kako je Briselski sporazum potpuna pobeda Republike Srbije. Mislim da gorke plodove te pobede, nažalost, gledamo i gledaju Srbi na Kosovu i Metohiji svih ovih godina.

Svejedno, slažem se u drugom delu onoga što ste rekli, a to je da je besmisleno razgovarati o bilo čemu dalje dok se ne primeni ono što je prethodno. Tačno, ali mislim da je to zaključak do koga je trebalo doći mnogo ranije, i ne samo vi, nego i vaši prethodnici na mestu predsednika Vlade. Drugim rečima, već gospodin Ivica Dačić kao premijer, pa onda, naravno, i gospodin Aleksandar Vučić, pa i vi, jer i vi, evo, tu ste neko vreme, morali ste doći do istog zaključka koji sada kažete, a i sada nije jasno koliko je tvrd.

Dakle, besmisleno je da se pravi bilo kakav dogovor, sporazum na pijaci, privredni, kakav god, trgovinski, a kamoli sporazum koji se tiče najvažnijeg državnog i nacionalnog pitanja Republike Srbije, na taj način da se vi, odnosno mi, država Srbija, obaveže da primenimo sve, doslovno sve, bolne i, po meni, neprihvatljive stvari koje u suštini znače širenje teritorijalnog integriteta Prištine na čitavu teritoriju, tj. na sever, uključujući i ukidanje sudstva lokalnih, bezbednosnih snaga, naravno, dodelu telefonskog broja, međunarodnog telefonskog broja Prištini, odnosno na Kosovu, a da oni za to vreme ne urade ništa.

Neke bi moje kolege, neki bi na mom mestu upotrebili mnogo teže kvalifikacije, gospođo Brnabić. Pominjale bi se izdaje, prodaje, predaje, veleizdaje. Ja neću to. Evo, moj kolega Slaviša mi dobacuje. Ali, ja vam kažem, u najboljem slučaju, radi se o naivnosti, nesposobnosti i nekompetentnosti. Ne može se na taj način pregovarati o bilo čemu, a kamoli o najvišem pitanju. Ja neću da kažem da nije bilo dobre volje. Prosto, mislim da je bila greška. Da li ste prevareni, da li ste obmanuti, da li je bio pritisak? Da li je, možda, neko time plaćao ili određivao dozvolu da se formira Vlada 2012. godine? Ja u to ne ulazim. Ali, evo, ja vas pitam konkretno – šta sad nameravate da učinite po tom pitanju?

Da li ste spremni da prihvatite da sramnu primenu Briselskog sporazuma, zakasnelu u formi formiranja Zajednice srpskih opština i da vam to bude kompenzacija za, recimo, davanje stolice Kosovu u UN ili za potpisivanje pravno obavezujućih sporazuma? Dakle, to je nešto što je trebalo da se uradi pre pet godina, pre četiri godine, pre tri godine, a ne da vam to sada, ili nekome, posluži… Evo, dobili ste na kraju tu Zajednicu srpskih opština i sada, hajde, idemo dalje, dajte Kosovu, priznajte nezavisnost Kosova. Dakle, hoću da kažem, Ministarstvo spoljnih poslova mi je to potvrdilo više puta pismeno odgovor na moje pitanje da ne dolazi u obzir stolica za Kosovo u UN i da ne dolazi u obzir niti direktno, niti indirektno priznanje kosovske nezavisnosti, a to znači ni potpisvanje pravno obavezujućih sporazuma, jer zna se šta znači pravno obavezujući sporazum između dve ravnopravne strane. Hvala.

Zahvaljujem.

Pozdravljam gospodu ministre i predsednicu Vlade. Hteo bih samo da apelujem na sve nas, dakle, da ova nervoza danas nije bila potrebna, da smo možda malo bolje organizovali se. Bez obzira na sve šta piše u Poslovniku i šta su prava i obaveze, bio bi red da smo uspeli da izvedemo na barem po pet iz vlasti i opozicije da stigne da pita poslanika, bilo bi korektno, a Vlada i gospođa premijer umeju da odgovaraju i da se brane, ne treba ih braniti time što ćemo sprečavati ili nekako opstruirati da predstavnici opozicije dođu na red. Ja sam treći iz opozicije koji će uspeti nešto da kaže, a pitanja je previše.

Elem, prvo pitanje gospođi Brnabić, na vas se odnosi. Nije vam malo neprijatno ili nelagodno makar kada slušate i vidite u medijima ovih dana kako, evo, 100 dana obeležavate, a priča se o tome da se spremaju neki novi vanredni parlamentarni izbori. Da li smatrate da je to umesno, da li smatrate da je to pozitivno i pri tome nismo ni vi ni ja ti koji puštamo ili koji možemo na taj način da utičemo da mediji o tome pišu. Potpuno je jasno odakle se stvara ta atmosfera i ta špekulacija sa izborima, u trenutku kada je Vlada obeležila 100 dana.

Drugo važnije pitanje, takođe na vašu adresu, a posle nema nekih ministara koje sam hteo da pitam, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u četvrtak 19. oktobra rekao – što se mene tiče, dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle današnje sednice dala odobrenje. Misli se na odobrenje da srpski tužioci i sudije polože zakletvu pred Hašimom Tačijem i zakunu se na vernost kosovskom pravosudnom sistemu i kosovskom ustavu. Dakle, ponavljam, citiram – dao sam odobrenje kao predsednik, a Vlada Srbije je posle završene sednice takođe dala odobrenje u četvrtak 19. oktobra. Vi ste, pretpostavljam, imali sednicu neku, četvrtkom obično imate sednice. Dakle, kako izgleda to odobrenje i kako može Vlada da da odobrenje da njeni tužioci i sudije polože zakletvu na ustavni i pravni poredak jedne samoproglašene nazovi države Kosovo. Mislim da to prosto nije ni moguće, a i prosto bih voleo da vidim kako to izgleda, da me obavestite, da pokažete naknadno kako izgleda ta odluka Vlade, jer je predsednik rekao da je Vlada odobrila.

S tim u vezi, pitao bih gospodina ministra unutrašnjih poslova Stefanovića, koji inače milim da je bio vrlo dobar spiker, odnosno predsednik parlamenta, ali mislim da je vrlo loš ministar unutrašnjih poslova, možda grešim u jednom, možda grešim u drugom, ali mislim da je dobro radio onaj posao. Dakle, govorio je povodom godišnjice Jajinaca, baš je ovih dana ta godišnjica, šta se dogodilo sa tom istragom i tom aferom koja je danima potresala medije, pričali su o državnom udaru, pokušaju atentata na predsednika i tako dalje. Na kraju, od svega nije bilo ništa, kao i obično. Hvala.

Zahvaljujem.

Ne sumnjam ja da policija radi, ne sumnjam da ima mnogo dobrih profesionalaca u policiji, ja samo govorim o jednoj vrsti zloupotrebe, medijsko političke zloupotrebe, sa inače siguran sam savesnim radom policije, ili barem najvećeg dela ljudi u policiji. U tom smislu ne mogu a da se ne osvrnem na te naslovne strane, ne opet mojih privatnih ili opozicionih novina nego listova i medija koja slove kao neka vrsta ne službenih, službenih glasnika aktuelne vlasti gde se licitiralo, ne sumnjalo nego unapred licitiralo – sprečen atentat na premijera, spremili atentat na Vučića, zoljom hteli da ubiju Vučića, Vučića zoljom hteli da raznesu u sokaku, ubica došao iz Bosne i tako dalje. Ako nađu DNK znači da je bio atentat, Vučića gađali stranci i tako dalje.

A onda dobijemo odgovor od vašeg ministarstva i od Ministarstva pravde, uzgred rečeno dobar i savestan odgovor, vidi se da se neko potrudio oko toga nije samo onako ofrlje kao što često znaju da budu ti odgovori, gde kažu da je tužilaštvo saopštilo da sagledavajući i ocenjujući rezultate svih preduzetih radnji utvrđeno je da nema dokaza da je izvršeno bilo koje krivično delo za koje se gonjenje preuzima po službenoj dužnosti.

Dakle, nema ništa od toga. Pri tome ste vi obavestili koliko ste ljudi saslušali, uzeli uzoraka DNK. To je što se tiče toga, znači, neodgovorno dizanje panike. Naravno da treba svaku pretnju ispitati prema bilo kome, a pogotovo prema najvažnijim državnim funkcionerima.

Druga stvar, gospođo Brnabić, vi ste rekli i ja se slažem da je Kosovo pokrajina u Srbiji. Pa, ako je tako, zaista ne znam u kojoj realnosti živimo, da li vi hoćete da kažete da su srpske sudije i tužioci zakleli, položili zakletvu na Ustavu Kosova ili na Ustavu Srbije ili na Ustavu AP ili na Ustavu…? Ono se već smatra nezavisnom državom. Ne mora Miroslavljevo jevanđelje, kao što se ovde zaklinjalo neka bude samo na Ustavu Srbije. Naravno da ne, oni su položili zakletvu pred predsednikom nečega što se zove nezavisno Kosovo, što ima svoje institucije i oni su prešli iz jednog pravnog sistema u drugi pravni sistem. To je ono što je problem.

Ja sam imao pitanja, naravno i za gospodina Ivicu Dačića, naravno on je otišao tako da to preskačem, ali moram barem ovo malo vremena da pomenem gospođu Zoranu Mihajlović, da ne ispadne da je ona zapostavljena. Neću o tome da li ljudi žive gore ili bolje. Svako oseti i zna da li živi bolje ili gore, kao što i svako ima sud o tome da li su mediji bolji ili gori. Ali, vi ste gospođo Mihajlović potpisnik ako se ne varam ugovora „Beograd na vodi“. Vi ste potpisali taj ugovor, nije ga potpisao Aleksandar Vučić nego vi, pa vas pitam prosto i po tome, kako stoji taj projekat, kako napreduje, da li ste zadovoljni realizacijom? Trebalo je krajem 2016. godine da budu useljene neke kule, prve kule da budu useljene. Nisam stručnjak za tu oblast, ali verujem stručnjacima iz Akademije nauka i stručnjacima iz Akademije arhitekture da taj projekat od početka je problematičan. Poštujem vaš rad, odnosno rad na raščišćavanju terena, podržavam ali ne i ovo što se posle toga rad. Hvala vam.

Drugo pitanje odnosi se na ovaj skorašnji incident, u stvari jučerašnji incident sa Benar Anri Levijem, koji je posetio Beograd i koji je doživeo taj incident sinoć u Beogradu. Moje pitanje se odnosi na Ministarstvo spoljnih i Ministarstvo unutrašnjih poslova i njihovu adresu, da li je Ministarstvo spoljnih poslova znalo da gospodin Benrar Anri Levi dolazi u Beograd, da li je imao neki stav povodom te posete i da li je moguće da nije znalo, a ako je znalo, znajući, a gledaoci to ne moraju znati, reč je o jednom poznatom, najeminentnijem srbomrscu, čovek koji je aktivno podržavao ne samo bombardovanje Srbije 1999. godine nego i sve antisrpske projekte i poduhvate i aktivni je lobista kosovskih Albanaca. S toga je moglo, po mom mišljenju, toj osobi je trebalo biti uskraćeno pravo boravka u Srbiji i Beogradu ili mu je trebala biti pružena adekvatna zaštita, a ne da mu se sada nakon ovog incidenta i torte koju je dobio u lice, sada on dodatno pojača svoju propagandu i svoju agitaciju, kritikujući vlast i ne samo vlast, ja kritikujem vlast, ali kritikujući narod Srbije i prozivajući nas zbog toga.

Dakle, moje pitanje, da li je Ministarstvo spoljnih poslova znalo zašto Bernar Anri Levi nije proglašen personom nongrata u Srbiji. Mislim da zaslužuje po raznim osnovama da bude proglašen za nepoželjnu osobu u Srbiji. Posebno u tom kontekstu, zašto na tu listu nije stavljen, recimo i Toni Bler, koji je samo da je dolazio u Srbiju nego je bio do skora i na funkciji savetnike Vlade Srbije.

U tom smislu, ja vas osuđujem naravno svaki incident i svaku prozivku, i svaki napad na bilo koga u ovoj zemlji, ali sa druge strane isto tako mislim da ima osnova za odgovornost naših nadležnih organa zbog ili ne budnosti ili nečeg goreg od toga, što su dozvolili da osoba poput Benar Anri Levija ili osoba poput Tonija Blera da dolazi u Beograd, gostuje u Beogradu i da još na kraju može da se predstavlja kao žrtva.

Poslednje pitanje, odnosno apel i predsedniku Skupštine i nadležnima u Vladi, i opet smo dobili materijale, brojne materijale u kojima se ne navodi, u biografijama se ne pominje prosečna ocena studija. Molim, dakle, predsednicu, da apeluje na Vladu, kao što je molim i nadležne u Vladi kad nam šalju biografije da nam kažu te osobe da li su završile fakultet, koji fakultet i sa kojom prosečnom ocenom.