Dame i gospodo narodni poslanici, (žamor u sali).... hoćete li da umirite ovo čudovište? Ovde ste najveći problem vi, gospođo Mićić,  nemojte nikome da govorite da je problem. Ali, ima jedan još veći od vas, pogrešio sam kada sam rekao da ste najveći, najveći je problem onaj kome je palo na pamet da vas tu postavi.
Što se tiče ovog amandmana, ima gore još neko ko bi želeo nešto da kaže, pa izađite za ovu govornicu, nemojte mnogo pametni da se pravite sa mesta, a pošto jedino što znate jeste da čitate novine i grickate semenke u slobodno vreme...

Gospođo Mićić, nemojte da mi dajete ni prvo, ni poslednje, jer ste vi morali da vodite računa o primeni Poslovnika. Dobro čujete koliko su pojedini poslanici dobacivali, neću da kažem da su glupi i primitivni, bilo bi nepristojno, ali takve su im tvrdnje i dosetke. U svakom slučaju, ako nešto hoće da kažu, neka izađu za ovu govornicu, a novine neka pročitaju ujutru, neka ustanu malo ranije.
Što se tiče člana 31.

Što se tiče člana 31, na koji sam podneo amandman, a gospođo Mićić, bilo bi dobro da slušate, on je u bliskoj korelaciji sa članom 30, na koji je narodni poslanik Milorad Mirčić podneo amandman.
Molio bih vas da svoj primitivni osmeh i podsmeh zadržite za neko drugo vreme i neko drugo mesto, a ne to da pokazujete narodnim poslanicima iza leđa, zato što ne mogu da imam ogledala sa leve i desne strane, da bih mogao da uočim koliko ste primitivni.

Zašto mi izričete?

Izričite mi opomenu zato što ste vi primitivni, drski i bezobrazni.

Izričete mi opomenu zato što ste vi drski i bezobrazni, zato mi izričete opomenu.

E dobro, da znamo da ste zato izrekli opomenu. Kažem vam, gospođo Mićić, vaša drskost, vaše ponašanje...

Dame i gospodo narodni poslanici, narode i građani Srbije, poslanička grupa SRS protiv je predloženog amandmana iz više razloga. Ne zato što on suštinski menja ono što je predloženo Predlogom zakona o utvrđivanju nadležnosti, već zato što on na jedan psihološki način pokušava da kaže građanima Srbije i svim poslanicima u Narodnoj skupštini Republike Srbije da bismo mi morali da damo još veća prava, ingerencije i prerogative vlasti autonomnoj pokrajini, odnosno budućoj republici Vojvodini.
Zašto sam ovo rekao? Ovde je danas bila jedna neverovatna rasprava o tome koji su poslovi povereni autonomnoj pokrajini, a koji su poslovi u njenoj isključivoj nadležnosti. Postavlja se sada pitanje, ako su i ovo povereni poslovi, a jesu povereni poslovi, ko je taj koji će kao nadzorni organ, kao upravni odbor ili bilo koje drugo telo vršiti kontrolu nad radom poverenih poslova bilo kome u Radio-televiziji Novi Sad ili bilo kojoj drugoj ustanovi, koju će od ovog trenutka na izvestan način kao poverenim poslom upravljati AP Vojvodina.
Mislim da mi ovde radimo nešto drugo. Pravimo jedan presedan, koji će biti dovoljan osnov za kasnije, drugačije pravno-političko tomačenje i za formalno-pravno izdvajanje, i u ovoj sferi društvenog života, AP Vojvodine iz celokupnog sistema Republike Srbije, pa čak i u medijskoj sferi.
Zašto smo protiv ovog amandmana? Kao što sam rekao, ne menja ništa značajno, osim što kaže kako će odgovorne urednike birati osnivač, odnosno autonomna pokrajina, pa se postavlja pitanje kako je moguće za nešto, gde je najvišim pravnim aktom Srbije ustanovljeno da je osnivač neko drugi, kako iznenada može postati AP Vojvodina osnivač? Kako, ukoliko je to imovina nekog drugog? Kome će to biti dato na upravljanje?
Kažete da treba da se napravi javni servis od Radio-televizije Srbije, a da neće postojati više državni mediji, već će biti privatizovani i da će morati da rade profesionalno i objektivno, a malopre nam je predstavnik, odnosno predlagač ovog amandmana, sa ove govornice uputio upozorenje da sve treba da nam liči na Urbans, onako kako on to misli. Mislim da je to najgori program, da je to antisrpski program. Mislim da Srbi to očima ne mogu da gledaju u Vojvodini. Ne zaboravite - Srbi, kojih je preko 80% u severnoj srpskoj pokrajini.
On je svoje lično mišljenje predstavio i rekao - to je objektivno, to tako mora da bude. Ako ne može to tako da bude i ako postoji neko ko će se, recimo, drznuti i braniti Radovana Karadžića, Ratka Mladića, ostale srpske rodoljube, taj ne može tako da se ponaša. Zato što to ne odgovara Grubačkom ili bilo kome drugom. Zato što je on zamislio da to bude objektivno, onako kako se to njemu sviđa, onako kako bi to oni želeli.
Zašto nam ne kažete da je to suština takvih predloga? Zašto nam ne kažete šta želite da uradite sa Vojvodinom, šta želite da uradite sa Republikom Srbijom na takav način, potpuno otvoreno? Ovo je dobro, bar smo konačno čuli šta je cilj predlagača zakona i predlagača amandmana. Za svaki slučaj da se obezbede da se niko drugi slučajno ne upliće u takav posao. Ne znam koji su i čiji kadrovi. Ne mogu da kažem, predlagač amandmana nije ništa ni govorio o bilo kome iz Srpske radikalne stranke, ali moram da kažem nešto, da ako vi govorite o objektivnosti te televizije, da ne govorim o drugim televizijama, ali to je državna televizija i ne zaboravite da je plaćaju i oni koji su glasali za SRS u Vojvodini, a odmah iza DOS-a Srpska radikalna stranka je na decembarskim izborima dobila najviše glasova, iza jedinstvenog DOS-a na teritoriji AP Vojvodine, za one koji ne znaju.
Tamo nema srpskih radikala, nema ih ni za živu glavu, ali ćete zato da dovodite Sonju Biserko, Natašu Kandić, sve moguće antisrbe da govore Srbima kako ne treba i ne mogu da budu Srbi, sve što im padne na pamet, na način na koji im padne na pamet i tada ćete reći - to je demokratija, to je ono za šta se mi zalažemo. Sačuvaj nas bože takve demokratije, sačuvaj nas bože takvog vašeg uspeha, vaše pobede u ovom vrhovnom zakonodavnom telu. Nadam se da ovaj zakon, koji unosi haos u pravni poredak, u pravom smislu te reči unosi haos u pravni poredak, zato što se ne zna koji zakoni važe danas, koji zakoni ne važe, neće proći.
(Predsedavajuća: Pet minuta i 30 sekundi.)
Završiću, video sam, gospođo predsedavajuća, vi me bar ne prekidate tri sekunde pošto pređe to vreme, sačekali ste 30. Dakle, ne zna se koji je ledž specialis u odnosu na koji zakon, koji će biti pozitivni, koji će dakle važiti, a koji neće važiti i zato vas pozivam da ovakav zakon, naravno i ovakve amandmane, ne prihvatimo. Jer ako ne prihvatimo ovakav zakon pokazaćemo da nam je stalo do prava, do države, a prihvatanjem ovakvih amandmana pokazali bismo celokupnom narodu Srbije, svim građanima naše Republike, da nam nije stalo ni do građana Srbije, ni do građana Vojvodine, ni do Vojvodine kao teritorije, ni do Srbije kao države.

Dame i gospodo narodni poslanici, narode i građani Srbije, slušali smo nekoliko godina, a posebno godinu i po dana sve i svašta o srpskom narodu, o srpskoj državi. Svako kome je palo na pamet usudio se da sprovodi nekakvu denacifikaciju, jer tobože u Srbiji žive nacisti, žive oni koji su stvarali nacističku Srbiju, srećom pa je njihov projekat propao, a sada su došli novi, fini i pametni koji će od toga da izleče narod i građane Srbije, da nas odvedu u Evropu, da mi budemo mnogo bolji, finiji i drugačiji nego što smo bili do sada.
To je, gospodo, sramota za Srbiju i to je nakazno lice Srbije. Nakazno, jer sve ono što je srpsko hoćete da bacite pod noge i za sve ono što su ljudi radili i borili se prethodnih godina, decenija i vekova, hoćete da kažete da je bila najveća i najgora sramota za naš narod. Tako su za vas Srbi koji su se borili za slobodu istočne Slavonije i zapadnog Srema nacisti, zločinci, pa se izvinjavate Hrvatima i ustašama, kako god hoćete, za ono što su oni počinili, ubijajući pripadnike srpskog roda koji su branili i štitili svoja ognjišta, u stanju ste da njihovim velikodostojnicima otkrivate spomenike ...

Ne govorim o povredi Poslovnika, nego repliciram gospodinu Grubačkom. On nije dobio repliku na moje izlaganje, već ko zna na čije, trojicu koje je pomenuo, čak se na njih nije ni pozvao.
Nemojte da reagujete, gospođo predsedavajuća, a vreme ćete mi uračunati zbog dobacivanja nekih iz klupa, koji govore da im se ne dopada ovo što pričam, pa bi želeli da me prekinu.

Onda vam je potpuno dovoljno to što je vređao, ne samo narodne poslanike, nego i celokupan narod u Srbiji.

Ali, mogu li da završim svoju diskusiju?

Dakle, predsedavajuća je morala da spreči, izrekne opomenu govorniku koji je takve uvrede na račun srpskog naroda i na račun narodnih poslanika iznosio. Zašto to čine pojedini narodni poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Oni argumenata nemaju. Njihovi argumenti su da samo oni govore, a da se njihovim političkim protivnicima ne pruži nikakva šansa da im kažu bilo šta, ono što misle.
Da vam kažem nešto, možete vi da pričate o Srbiji, o denacifikaciji, možete da pričate o lustraciji, možete da govorite o čemu god hoćete, ali ta sramota koju ste ostavili na obrazu srpskog naroda, neće se lako izbrisati, budite sigurni. Ali, bez obzira na to, nije Vojvodina vaša, ne branite vi Vojvodinu i nećete vi da govorite da su tamo nacisti. Moji su odande koliko i vaši.
Neće biti da biste vi tamo dobili više glasova nego mi srpski radikali. Ne biste dobili ni 2% glasova. Neki drugi su vas uveli u ovu skupštinu, govoreći da se nikada ne bi zalagali za republiku Vojvodinu, govoreći neke druge priče, a ne priče o denacifikaciji Srbije.
Nije ova Srbija vaša prćija. Nisu u njoj nacisti, već jedan slobodoljubivi narod, narod koji je branio svoju slobodu, svoju otadžbinu, svoje ognjište. Nećete vi, zato što biste želeli da gledate Urbans, zato biste želeli da Srbe optužite zato što su ubijani u Kninu, u Benkovcu, u Vojniću, u Klini, Petrovcu, Ključu, Drvaru, da za sve to optužite srpski narod i da kažete - za vas Srbe je omča, za vas je lomača.
Vi, demokrate, mislite da ćete moći na takav način da upravljate Autonomnom Pokrajinom Vojvodinom. Neće moći tako, budite uvereni. (Glasovi: Tako je Vučiću.)

Dame i gospodo narodni poslanici, kada sam u replikama govorio o statusu severne srpske pokrajine, govorio sam o državnom pitanju, a ne o partijskom stanovištu, o bilo čijem odnosu, bilo koje političke stranke prema našoj Vojvodini, i to je ono što nije tačno u izlaganju mog prethodnika i nije dobro to svojatanje Vojvodine.
O Vojvodini ovde govore samo oni koji su poreklom iz Vojvodine, kažu kako je to njihovo i kako baš oni imaju pravo da o tome odlučuju.
U poslaničkoj grupi Srpske radikalne stranke je više od trećine poslanika iz Vojvodine, iz svih vojvođanskih okruga su ovde poslanici. Srpska radikalna stranka je bila ubedljivo druga na poslednjim decembarskim izborima u Vojvodini. Mi ovde imamo predstavnike naše stranke i iz Srema, iz Sremskog okruga, iz Južnobačkog, Zapadnobačkog i Severnobačkog, Severnobanatskog, Srednjebanatskog i Južnobanatskog okruga. Zato niko ne može da nam kaže da više voli Vojvodinu od predstavnika Srpske radikalne stranke.
Od nas niko nije mogao da čuje bilo šta ekstremno, kao što su to neki od jutros želeli da predstave javnosti. Mi se ne zalažemo ni za šta što je čudno, smešno, i nismo nešto loše bilo kome uradili. Mi tražimo samo jednu stvar - da građani Vojvodine, bilo koje nacionalnosti oni bili, budu ravnopravni i jednaki sa svim drugim građanima Srbije, da se ni u čemu ne razlikuju. Nikakve razlike nema između moje majke koja je poreklom iz Bečeja, ako hoćete i starosedelac, ili mog oca koji je prečanin. Oboje su Srbi, samo je neko imao sreću ili nesreću da se rodi 200 kilometara istočno ili zapadno od reke Drine ili Dunava.
Nemojte da govorite našem narodu kako će se razlikovati zbog nekih naročitih posebnosti, specifičnosti, kada nikakve razlike između pripadnika srpskog naroda nema, osim želje da se dalje čini šteta našem nacionalnom tkivu, da se dalje čini šteta našoj državi i da se ide na dalje rasparčavanje, na dalje uništavanje Srbije.
Da li su reformske one političke snage koje se danas u Srbiji zalažu za to da Vojvodina dobije ovakvu autonomiju, da dobijamo jedan pravni haos, da se ne zna kakav će nam biti pravni poredak i koji će to zakoni važiti a koji neće, ili ćemo imati pravo i priliku da imamo jednom jedinstvenu Srbiju, a to je Srbija bez pokrajina, jer pokrajine nisu oblik decentralizacije već su oblik teritorijalne autonomije.
To gospodin Pajtić sigurno zna, za razliku od nekih drugih koji su ovde juče izlazili za ovu govornicu. Dakle, to nikada do sada nismo probali. Dobro bi bilo da jednom probamo to rešenje. Kada bismo imali takvo rešenje, kada bismo imali jedinstvenu Srbiju, onda bismo mogli da govorimo o tome kakvi su joj nedostaci, da dajemo šire ingerencije opštinama, šire ingerencije lokalnoj samoupravi, da idemo na decentralizovanu Srbiju, ali ni u kom pogledu i ni na koji način da podržavamo i tražimo, da hoćemo i da želimo dalje rastakanje Srbije, dalje rasturanje Srbije.
I to nije pitanje Demokratske stranke, nije to pitanje nijedne stranke. To je pitanje države, pitanje našeg naroda i Srpska radikalna stranka bi uvek to tako tumačila. Srpska radikalna stranka voli Vojvodinu, voli Srbiju, voli svoju zemlju i voli svoj narod i nećete zato ni na koji način moći da prebacite ni nama...

Čudi me da mi niste dali opomenu.