Dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SRS podneo sam amandman kojim se briše član 136. predloženog zakona. Radi se o odeljku koji govori o vrstama kolektivnog ugovora, a da bi građanima Srbije bilo jasnije - u članu 135. se kaže da se opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor za određenu granu, grupu, podgrupu ili delatnost, zaključuje za teritoriju Republike Srbije.
Sačekajte gospodine ministre, prihvatićete ovaj amandman.
Odredba člana 136. je u direktnoj suprotnosti sa članom 135. i predstavljaće nepremostivu teškoću u svemu onome što bi trebalo da se dogodi, u svemu onome što bi trebalo da se odigra po samim odredbama ovog zakona.
Naime, imate, recimo, tekstilce koji se udružuju na nivou cele Republike Srbije, a onda dajete mogućnost da se prave posebni kolektivni ugovori za teritoriju jedinice teritorijalne autonomije. Znači, nemojte da se udružuju tekstilci iz Milanovca, tekstilci iz Aranđelovca, tekstilci iz Novog Sada, Kragujevca ili nekog drugog mesta, nego samo će da se udružuju tekstilci iz jednog mesta u Vojvodini, sa tekstilcima iz drugog mesta u Vojvodini.
Zašto i kome je to potrebno, zašto se ograničava prethodni član, koji je razuman, koji je prihvatljiv, koji je sama Vlada napisala, član 135. i sada će se praviti posebni kolektivni ugovori za jedinice teritorijalne autonomije. Za tako nešto prosto nema nikakvog opravdanja.
Sada će se davati takve ingerencije i sada treba još da se pravi i ekonomski geto, mimo političkog geta, da sami mogu - što bi oni iz Pančeva da sarađuju sa tekstilcima u Beogradu, kada im je mnogo bliže da sarađuju sa tekstilcima u Somboru? Pa kakva je to logika? Zašto bi ovo trebalo da ostane. Ako su ovo neki politički razlozi, zbog kojih treba da postoji ovakav član, dobro bi bilo da nam je neko iz Vlade to rekao, ali mislim da još nismo krenuli u cepkanje Srbije i ekonomsko rasturanje, u ovom političkim smislu reči, razume se.
I, žao mi je što ministar nije ovde, i žao mi je što neće da prihvati ovaj amandman, jer je ovaj član potpuno nepotreban, potpuno besmislen, i samo loše, samo zlo može da donese; nikakvo dobro niko od ovoga neće imati.

Mi iz SRS moramo da izlazimo za govornicu, jer je stigla striktna zabrana u mnoge televizije da nas puštaju uopšte, pa molimo za razumevanje i pokušavamo da ukažemo na loše članove i da nešto promenimo u ovakvim zakonima.
Naime, amandmanom narodnog poslanika Tomislava Nikolića na član 140. u stavu 1, broj 15 zamenjuje se brojem 20, a u stavu 2, broj 10. zamenjuje se brojem 20.
Naime, reprezentativnim sindikatom za zključivanje kolektivnog ugovora kod poslodavca smatra se sindikat u koji je učlanjeno najmanje, pa umesto "15% zaposlenih kod poslodavca", naš predlog je da to bude "20% zaposlenih", a u drugom stavu, u kome se govori da reprezentativnim sindikatom za zaključivanje kolektivnog ugovora na nivou Republike, odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, smatra se sindikat u koji je učlanjeno najmanje 20% zaposlenih u grani ili delatnosti za koju se zaključuje kolektivni ugovor.
Dakle, tu je izmena, umesto na 10%, da bude 20%, čini mi se iz potpuno jasnih i opravdanih razloga; da bi se izbegle manipulacije, da nam ne dolaze ovde neki koji se lažno predstavljaju kao sindikalci, kao predstavnici sindikata, a koji u stvari ne predstavljaju nikoga; predstavljaju Vladu, predstavljaju režim; nego da imamo one koji zaista jestu reprezenti radničkih interesa i na globalnom nivou, dakle na nivou pojedinih preduzeća, pojedinih firmi ili pojedinih delatnosti i grana, kako god hoćete.
Mislim da je to nešto pošteno i korektno prema sindikatima, prema onima koji zastupaju radničke interese. Mislim da bi Vlada trebalo da prihvati ovaj amandman.

Dame i gospodo narodni poslanici, zanimljivo je da nekome replika može da traje i šest minuta, ali opomenu neće dobiti. Važno je zato da se  daju opomene, oduzima reč i udaljuju sa sednice opozicioni poslanici, poslanici SRS.
Moram samo da kažem, što se tiče laži i istine, da mi govorimo istinu, a ne laži, a što pokazuje i činjenica da se najviše plašite naših reči. Zato ste i stigli da zabranite svuda da se pojavljujemo, da se emituje ono što mi govorimo.
Što se tiče razgovora sa predstavnicima poslaničke grupe SRS, to su strane 23. i 24. programa o kojem sam već govorio, kaže se: "Da su predstavnici poslaničke SRS-a istakli da daju principijelnu podršku zahtevima sindikata i da istu neće instrumentalizovati". Razlika između poslaničke grupe SRS-a i današnje većine, možda i nekoga iz nekadašnje vlasti, ali posebno u odnosu na današnju većinu, nekadašnju opoziciju, suštinska razlika je u tome što mi nikada nismo instrumentalizovali sindikate.
Vi ste u vašu, ne poslaničku grupu, već u vašu koaliciju za izbore stavili jedan sindikat. Pa, kakav mi je to sindikat kad se on nalazi na listi političke stranke koja izlazi na izbore? Ne, to je kriminalan stranački sindikat, a ne radnički sindikat, kakav god da je, da li je sindikat ministra Milovanovića ili nekog drugog. To nije radnički sindikat, to je zloupotreba sindikata, to je zloupotreba radnika na najgori mogući način.
Čak su i oni bili u svom proglasu dovoljno korektni da stave da smo rekli da ne želimo niti mi njih, niti bilo koga drugog u sindikalnoj radničkoj borbi da instrumentalizujemo. Onog trenutka kada se sindikati, odnosno političke stranke uključe u sindikalnu borbu, tog trenutka ta borba više nije borba za radnička prava već borba za političke poene. Smešno je.
Drugo, oni su čak rekli da je naša poslanička grupa glasala protiv uvršćivanja u dnevni red Predloga zakona o radu, a da je odluka doneta sa minimalnom većinom, oko 90 za i 50 protiv. Dakle, i to su čak napisali, što je bilo naše vrlo jednostavno i logično objašnjenje. Ali, smešno je da govorite bilo kome kako je civilizovan, necivilizovan ili ne znam kakav. Smešno je, jer to vam je jedini argument koji ćete da potegnete stotinu puta, kao i priču o reformama - mi smo za reforme, mi smo reformski blok, a oni drugi su antireformski blok.
Nataša Jovanović je necivilizovana samo zato što je rekla da je Čedomir Jovanović ili bilo ko iz Čedinog jata i te poslaničke grupe obmanuo sindikate, samo zato što je rekla istinu i sve ono što su predstavnici sindikata ponovili juče, što ponavljaju danas, što će, siguran sam, ponoviti i sutra.
(Predsednik: Vreme.)
Neću da ulazim u to kakva je trgovina između DSS-a i DS-a, u čemu je tu reč, da neko ne glasa za zakon u načelu, ali će da glasa za zakon u celini. Mene odnosi unutar režima uopšte ne interesuju. Trgovinom se ne bavimo u politici, nikada se nismo niti ćemo se baviti, a oni koji hoće trgovinom na takav način da se bave, neka razmišljaju posle toga o političkim posledicama. Mi da lažemo nećemo. Istinu ćemo da govorimo, pa makar nam bila sva vrata, svuda gde možemo da govorimo, zatvorena. Ali, ne možete nam zatvoriti ulice, trgove, ne možete nam zapušiti usta u parlamentu.
(Predsednik: Gospodine Vučiću, upozoravam vas na vreme.)
Vreme je hladno, sneg pada, a ja završavam. Dakle, ne možete nam zabraniti da na legitiman i legalan način, najnormalniji, najpristojniji - zato što radimo i zato što se borimo u Narodnoj skupštini, a ne čitamo novine, ne grickamo semenke - da nam govorite da smo necivilizovani ili da lažemo, ili da smo ovakvi ili onakvi. Mi imamo pravo da kritikujemo, mi smo opozicija. To ćemo činiti sve dok budemo u ovom sazivu.

Dame i gospodo narodni poslanici, pažljivo sam slušao ministra Milovanovića šta će i kako će reći. Ukazaću vam tačno na član koji je povređen. Povređen je član 102.
Za sve ono što je rekao gospodin Milovanović, morali ste da mu izreknete opomenu, a izrekao je niz laži.
Pozivam vas, gospodine Milovanoviću, da kažete - kada je Srpska radikalna stranka obezbedila platu, dnevnicu, obrok, sendvič, prevoz i jednom jedinom radniku u Srbiji za bilo koji skup Srpske radikalne stranke? Izađite i navedite, jedan jedini skup na koji smo došli, obezbedili ili garantovali bilo kome sendvič, prevoz, bilo kakve dnevnice, plate ili nešto drugo. I jedan skup ako pomenete, istog trenutka ću podneti ostavku na mesto narodnog poslanika, a ako ne, ostaćete zapamćeni kao lažov. Kažem da sve što ste rekli tim povodom je potpuna neistina. Ni jednom nismo zloupotrebili ni jedan sindikat. Nikada nismo imali naše ljude tamo. Ni jedan od čelnih ljudi nikada nije bio radikal, ili neki član Srpske radikalne stranke, da kažem nevažan član, iako su svi jednako važni, ali neko ko bi bio u rukovodstvu, nije bio.
Time nikada nismo manipulisali, a to što ste vi radili, možete možda nekim drugima da prebacujete, a nama ne.
Evo vam vaš sindikat, i to u kolektivu gde ste predsednik upravnog odobra, gospodine Milovanoviću, kome kažete: "Na osnovu postignutog dogovora sindikata sa upravom IMT-a, svim radnicima koji učestvuju u sredu, 5.12. ispred Skupštine Srbije, biće obezbeđen sendvič, organizovan prevoz autobusima iz IMT-a i plaćena dnevnica". To srpski radikali nisu nikada radili i nikada neće raditi.
Što se tiče umrlica i onoga ko se, koliko i za koga zalagao, gospodine ministre, u vaše vreme - mene je sramota što niko ne zna u ovoj sali ni imena tih ljudi, zato što to ne sme da se pominje - dva radnika su se ubila zbog onoga što ste im podelili otkaze u Kragujevcu. O tome ne sme ni da se govori, a sa umrlicama i da ne pričamo šta se sve dešava.
U vreme kada je plata bila deset maraka mi smo tražili smenu Vlade, a za nas niko u Srbiji nije ni znao.
Što se tiče i tih deset maraka, kada smo tražili smenu te vlade, sa tih deset maraka je teško moglo da se živi nekih sedam ili osam dana, a sa sadašnjih dvesta maraka, kolika bi mogla da bude plata, ne može da se živi ni tri dana, kolike su cene i kakve ste troškove i namete ovom narodu stavili.

Dame i gospodo narodni poslanici, apelujem na vas da prihvatite amandman narodnog poslanika Srpske radikalne stranke, Nataše Jovanović. Očekujem da ćete ga prihvatiti, jer ministar koji je u stanju da izgovori sve ono što je malopre izgovorio, nemajući argumentaciju i ne znajući šta da mi kaže, na ono što sam mu rekao da srpski radikali nikada nisu instrumentalizovali sindikate, može da izađe pa da govori o nečem trećem. Dužan sam da kažem samo nekoliko rečenica i nadam se da me nećete reketirati, jer su mnogi govorili o takvim stvarima.
Niko od nas u Srpskoj radikalnoj stranci nije toliko glup, ma šta vi mislili, da je pomislio da ćemo svojevremeno da dobijemo mnogo poena i da će narod mnogo da nas voli zato što smo ušli u koaliciji sa levičarskim strankama. Znali smo kako će ljudi na to da reaguju, ali nismo imali alternativu.
Alternativa je bila da vi dođete na vlast, što je prava katastrofa za Srbiju. To smo bar neko vreme uspeli da sprečimo, makar godinu ili dve smo tu katastrofu uspeli da sprečimo, da bi nešto bilo bolje radnicima i građanima Srbije.
U obrazloženju Vlade Republike Srbije zbog čega ne prihvata amandman na član 141. kaže se da je amandman nejasan.
Jasno je da je reč o nečemu što je zasluživalo ispravku i što je trebalo da piše u prethodnom članu, ali Vlada nevešto okarakteriše nejasnim sve ono što joj se ne dopada. Čini mi se da svakome ko je čitao zakon ili ko je hteo da gleda bilo šta u zakonu, potpuno je jasno o čemu je reč. Time bismo unekoliko popravili prava radnika. Ne mislimo da bi to bilo značajno popravljeno, ali dobro bi bilo da veliki borac za prava radnika, pošto mi to nismo a on jeste, sada izađe malo na sneg i obrati se radnicima, prosto da vidimo kako će da ga dočekaju.
Ministar Milovanović je sada rekao da to nisu radnici. Šta su, gospodine Milovanoviću? Stidite se radnika. Stidite se ljudi samo zato što protestuju protiv vas. Dobri su samo oni koji će da vas podržavaju. Dobri su samo oni koji će da budu uz vas. Oni koji će da protestuju, oni koji su protiv vas, oni nisu dobri i oni nisu radnici.
Ministar koji za radnike kaže da nisu radnici trebalo bi da se stidi.

Dame i gospodo narodni poslanici, u članu 147. na kraju stava 2. briše se tačka i dodaju se reči koje glase: "srazmerno broju članova". O čemu je ovde reč? Pročitaću ceo član da bi i oni koji nemaju Zakon ispred sebe, a i građani Srbije, mogli da čuju o čemu je ovde reč: "Pojedinačni kolektivni ugovor zaključuju reprezentativni sindikat kod poslodavca i direktor. Ako u zaključivanju kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana učestvuje više reprezentativnih sindikata obrazuje se odbor za pregovore. Članove odbora iz stava 2. ovog člana određuju reprezentativni sindikati. U postupku pregovaranja radi zaključivanja kolektivnog ugovora iz stava 1. ovog člana reprezentativni sindikat je dužan da ostvari saradnju sa sindikatom u koji je učlanjeno najmanje 10% zaposlenih kod poslodavca, radi izražavanja interesa zaposlenih koji su učlanjeni u taj sindikat".
Dakle, mislim da potpuno jasan amandman. Mi želimo samo da u ovom odboru za pregovore učestvuju članovi sindikata, srazmerno broju članova sindikata, jer to je jedini mogući način da to bude ono što se u zakonu kaže - prava reprezentativnost. Ako će neko režimskim pritiskom nakalemiti ovih 10% koliko je potrebno i da onda tih 10% ima istu ulogu kao i ostalih 90%, čini mi se da je to nešto što je potpuno nelogično i što niko ne može da prihvati. Insistiramo na tome da bude srazmerno broju članova sačinjena i napravljena reprezentativnost sindikata. Mislim da je to nešto što je prihvatljivo za sve u ovoj sali. Očekujem da Vlada Republike Srbije prihvati ovaj amandman, posebno imajući u vidu činjenicu da su sličan amandman, kao ovaj koji su podneli poslanici SRS, podneli pojedini predstavnici vlasti. Ako nećete da uvažite predstavnike SRS zato što vam se možda ne dopada iz koje smo političke organizacije, prihvatite ovaj amandman i zbog činjenice da su ga, gotovo u istovetnom tekstu, podneli i predstavnici nekih vaših političkih stranaka.

Gospođo Mićić, prekršili ste Poslovnik, jer ste morali da date pravo na repliku gospođici Jovanović, morali ste da date zato što je direktno pominjana, i to u najnegativnijem mogućem kontekstu. Ne znam za šta bi to neko trebalo da dobije pravo na repliku, ako za ovo što se sada dogodilo neko nije mogao da dobije.
Ja onda ne znam u šta se to pretvara ova Narodna skupština i kako ćemo morati da reagujemo i šta će sve biti u predstojećem periodu, ali bi bilo dobro da s vremena na vreme slušate narodne poslanike šta govore, pa biste onda, osim zle namere, mogli da kažete, ne biste mogli da nađete izgovor da niste čuli šta se to dogodilo ili šta se nije dogodilo.
Što se tiče SRS, nismo nikada u socijalnim nemirima tražili svoju političku šansu. Za razliku od svih ostalih, ili većine drugih na političkoj sceni Srbije, svoju političku šansu smo uvek tražili u izborima, koji nisu bili gotovo nikada demokratski, poslednji ponajmanje, čak nisu bili ni legalni, ali smo uzimali učešće i uvek priznavali volju građana i naroda.
Ima li nekoga u ovoj sali ko može da kaže da SRS nekada nije priznala volju naroda, ma kakva ona da je bila; uvek smo prvi izlazili sa rezultatima, najtačnijim rezultatima, pa čak i na poslednjim izborima svojim političkim protivnicima smo dali zapisnike sa mesta gde ih nisu imali, da bismo rekli zaista kakva je istina o onome što se u Srbiji dogodilo.
Toliko oko toga ko traži interes u nekim socijalnim nemirima, da ne podsećam na namerno organizovane štrajkove u predizbornoj kampanji, njihovu zloupotrebu, ko je sve išao tamo, tražio podršku pojedinih ljudi. To je jedna od stvari u kojoj se mi iz SRS razlikujemo od vas, to je nešto što mi nikada nismo radili. Naš posao je potpuno drugačiji i obavljamo ga na najbolji mogući način.
Što se tiče amandmana, rekao bih da bi bilo važno da se ovaj amandman prihvati zbog oba stava o kojima je ovde reč. Dakle, reč je o članu 149. u kome se brišu reči: "odnosno jedinice teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave". O tome smo već govorili, ako se ne varam, u članu 136. i u još jednom članu, a posle toga je takođe amandman na taj član odbijen.
Bilo bi dobro da se prihvati ovaj amandman, zato što bismo time izbacili te reči, taj stav Vlade u Predlogu zakona, de fakto iz prethodnih članova, da na takav način ne ograničavamo udruživanje poslodavaca po granama, po delatnostima, da ih ne ograničavamo tako što ćemo reći - ograničeni ste na teritoriju AP Vojvodine, ili ko zna na koliko će se sve teritorijalnih autonomija Srbija podeliti novim ustavom, koji pišu vajni stručnjaci, i na koji način, pa će svuda oni biti ograničeni upravo tim principima.
Što se tiče drugog stava, na kraju stava 2. briše se tačka i dodaju se reči: "srazmerno broju članova", dakle, tu je reč o reprezentativnim sindikatima - da ne ostane princip iz prethodnog člana, o kome smo takođe govorili, gde su reprezentativni sindikati oni koji imaju preko 10% članova kod poslodavca, već da imamo potpuno jasno definisano koliko koga sindikat predstavlja, da se tačno zna da 90% i 10% ne može da bude isto.
Zanimljivo mi je da pojedini predstavnici vlasti, koji su podneli amandman u gotovo istovetnom tekstu kao poslanici SRS, budu uzdržani, ili glasaju protiv tog amandmana. To je nešto što ja ne mogu da razumem, o čemu je tu reč, šta je tu u pitanju, o tome neka zaključuju građani, a ne mi. (Dobacivanje iz sale.)
Gospođo predsedniče, lepo bi bilo kada biste malo upristojili poslanike većine, ali ću vam reći samo da tražim da se glasa o povredi Poslovnika, zato što niste dali pravo na repliku Nataši Jovanović, a zatim da stavite amandman na glasanje.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da prihvatite ovaj amandman, zato što bismo želeli da se član 151. Predloga zakona promeni i glasi: "Opšti kolektivni ugovor i poseban kolektivni ugovor neposredno se primenjuje i obavezuje (odnosi se na) sve zaposlene i poslodavce".

Obrazloženje Vlade Republike Srbije, odnosno stručnih službi, zbog čega se amandman ne prihvata jeste da to mora da važi isključivo za članove pojedinih udruženja poslodavaca, koji se na to obavezuju.

Mislim da bismo na ovakav način dali veći značaj opštim kolektivnim ugovorima, a istovremeno ih obavezali na poštovanje onoga što je usaglašeno i time bismo imali radnike koji bi bili neuporedivo zaštićeniji, nego što je to slučaj u ovom trenutku, ali džabe ja pričam. (Žagor u sali.)

Dame i gospodo narodni poslanici, svaki put kad izlazim za govornicu neki pominju pojedine kriminalce. Ne znam zašto i odakle im ta potreba. Ne plašim se ni gorih kriminalaca od tih, ako ih ima. Ne znam, možda računate njima da pretite ili ne znam šta da radite.
Poslanička grupa SRS će podržati ovaj amandman zato što smatramo, pre svega, da obrazloženje Vlade o ovlašćenjima inspektora rada nije na mestu, posebno što će se barem nekako dati veće osiguranje i veće obezbeđenje za zaposlene kojima je prestao radni odnos, ukoliko se ovaj amandman prihvati.
Sada, na kraju rasprave u pojedinostima o Zakonu o radu, rekao bih da smo imali šansu da ovaj loš zakon oborimo.
Očigledno je da je došlo do različitih dogovora, nama u SRS-u nejasnih, ali nije ni važno kakvi su to dogovori, niti nas se tiče kako su ponovo zajedno svi oni koji su do juče bili suprotstavljene strane. To je njihova stvar, imaju pravo na to. Mi zbog toga ne žalimo, naprotiv, tome se radujemo. Smatramo da je dobro da svi budu na jednom mestu.
Što se poslaničke grupe SRS-a tiče, dužan sam da kažem - sve ono što smo prihvatili kao sporazum, kao dogovor sa predstavnicima sindikata, mi smo u Narodnoj skupštini poštovali, borili smo se za svaki od naših amandmana, borili smo se i za amandmane nekih drugih, za koje smo smatrali da taj zakon popravljaju.
Mi u ovoj vašoj utakmici, u vašoj trgovini, nećemo da učestvujemo.
Čini mi se da je poslanička grupa SRS-a po ovom zakonu pokazala potpunu principijelnost, ne želeći da se meša u sve sindikalne borbe, ali i dokazala kakvo nam loše vreme predstoji i koliko će teške i katastrofalne posledice primena ovog zakona izazvati.

Dame i gospodo narodni poslanici, doneo sam ovde na sednicu Narodne skupštine Republike Srbije jednu paklu cigareta, inače nisam pušač, ali sam je kupio u trafici ovde u Beogradu, i nema nigde nikakve akcizne markice (pokazuje paklu cigareta). Država na ovome nije dobila ništa i država nigde u najvećem delu ne dobija ništa.
Reći ću vam jednu stvar koja se dešava svuda, a vi možete da se pravite da to ne znate, da to ne razumete. Kada imate u trafikama po jednu paklu cigareta sa akciznim markicama, obično se iz kola ili sa nekog drugog mesta donose čitave kutije cigareta bez akciznih markica. To je veliki problem, a sada ako neko hoće da kaže da to nije problem, da toga nema u Srbiji, da nema kriminala, da sve fantastično funkcioniše - možda može i to da kaže! Svačega smo se naslušali, kao da živimo, inače, u jednoj virtuelnoj Srbiji, virtuelnoj stvarnosti pa je svakoga dana neko novo svetsko čudo. Kako koji kontejner iz Evropske unije dođe, tako nam se saopšti kako nam je stigla velika pomoć i kako živimo mnogo bolje.
Poslanička grupa SRS ima predlog, za koji očekujemo da dobijemo podršku od narodnih poslanika, o samom obrazovanju anketnog odbora. Mi tražimo da sve poslaničke grupe budu ravnopravno zastupljene, a ne proporcionalno.
Smatramo da to na najbolji mogući način odslikava suštinu postojanja i funkcionisanja anketnih odbora, jer da nećemo anketni odbor, mogli smo da iznesemo raspravu pred narodne poslanike u Narodnoj skupštini, da oni sami donose odluke o tome, e, tada bi bilo značajno koliko poslanika u kojoj poslaničkoj grupi ima. Ne znam sada tačno koliko ih ima, bilo je na početku četiri poslaničke grupe, a sada ih ima 7, 8 ili 9, ali iz svake poslaničke grupe da bude po jedan predstavnik, mislimo da bi to bilo najbolje rešenje u formiranju ovakvog anketnog odbora.
Što se tiče SRS, naš predstavnik u tom anketnom odboru ukoliko se donese odluka o obrazovanju Anketnog odbora, biće Nataša Jovanović.
(Glas iz sale: Pušačica.)
Naime, mi smo ovde suočeni sa nekoliko činjenica.
Molio bih vas da upristojite poslanike koji dobacuju kada sam reko da će to biti Nataša Jovanović, a čovek je dobacio da je - pušačica. Molio bih vas da sa takvim bezobrazlucima prekinete, gospodine Radosavljeviću, da to nikada više ne izgovorite narodnom poslaniku, nemojte da se pravite naivni da ne znate, to ste vi izgovorili i to su čuli svi koji su u sali Narodne skupštine i molim vas da barem takve stvari ostavite za neko drugo mesto! Tako možete u svojoj kući da se ponašate, a ne u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Srpska radikalna stranka podržava zahtev za formiranje anketnog odbora zbog činjenica (što nije pisanje "Gardiana", "Fajnenšl tajmsa" ili nekog drugog lista), zbog onoga što se dešava u Saveznoj Republici Jugoslaviji i Republici Srbiji, a to je donošenje uredbi. Neću da ulazim u to ko je potpisao, a uredbu koju imam kod sebe, potpisao je Nebojša Čović.
U toj uredbi se kaže, između ostalog - uredba o uslovima i načinu obračunavanja javnih prihoda, sadržini i načinu vođenja evidencije za promet robe sa AP Kosovo i Metohija.
U članu 4. objavljenom u "Službenom glasniku RS", Beograd, 6. avgust 2001. godine, kaže se - depozit, odnosno bankarska garancija iz člana 2. stav 1. ove uredbe ne polaže se; tačka 3. za robu koja se sa teritorije Republike Crne Gore upućuje na teritoriju AP Kosovo i Metohija preko teritorije Republike Srbije.
U članu 5. stav 2. kaže se - taksa iz stava 1. ovog člana obračunava se i plaća po stopi od 5% na osnovicu koju čini vrednost robe utvrđene po carinskim propisima.
Sledeći stav kaže - izuzetno pored takse iz stava 2. ovog člana za upućivanje derivata nafte i cigareta, plaća se taksa u iznosu od 168.000 dinara, u deviznoj protivvrednosti po cisterni, odnosno po šleperu.
E, sada, malo matematike, da vidimo kako i ko to gubi, i koliko država na takav način gubi. Do donošenja te uredbe, recimo sva roba iz Crne Gore je (pre stupanja na snagu) išla preko prelaza Rožaje-Kula, tamo je taksa duplo veća, UNMIK naplaćuje za cisternu 13.800 nemačkih maraka. Danas na prelazima, na dva carinska punkta za prelaz na Kosovo i Metohiju kod Raške - Rudnica i Ribarića - Brnjak, dnevno prođu desetine šlepera i cisterni; plaća se od 5.000 maraka, to je tarifa za naftu, i 7.000 maraka za benzin. Pri svemu tome, moguće je i manje platiti ukoliko se pogodite sa ljudima na licu mesta i ukoliko se plati određeni reket.
Da vidimo sada koliko država gubi - taksa koja se plaća od 168.000 dinara (to je 5.600 nemačkih maraka) prava vrednost akciza, carine i porezi, u proseku je oko milion i po (što je negde oko 50.000 nemačkih maraka) tako da država naplaćuje, ako to dobro izračunate i dobre proporcije napravite, svega oko 11% svojih prihoda. Govorim o ovom drugom delu gde država nema nikakvu kontrolu i gde nema nikakvih markica. To su, ne govorim o tome da li su, i koliko su u pitanju, protivustavne i protivzakonite uredbe, o tome nije potrebna ničija inicijativa i ne bi bila potrebna da mi imamo Ustavni sud kao što ga nemamo, i kao što očigledno nikome ne pada na pamet da ga formira, jer polovina zakona koji se donose nemaju veze sa tim.
Želeo bih nešto da kažem, o čemu se mnogo pisalo i govorilo u javnosti. Očigledno da nije mnogo dokazano, bez namere da bilo koga branim ili o bilo kome nešto govorim. Svojevremeno smo svi "znali" (ovo znali pod znacima navoda) kako je tržištem cigareta u Srbiji upravljao Marko Milošević. Svi su pričali: da, to je on, on je taj koji to drži, on je taj koji to kontroliše. Još nisam čuo da je protiv njega pokrenuta bilo kakva krivična prijava zbog toga, ili bilo šta.
Danas imamo, i zato je veoma važno da se o tome raspravlja, pisanje pojedinih medija, i dobro bi bilo da se to ustanovi da nije tačno - dobro bi bilo da neko kaže da to nije tačno - pisanje medija koja govore o direktnoj umešanosti srpske vlade i srpskih vlasti u organizovani kriminal šverca cigareta. Pominju se imena Stanka Subotića - Caneta, najvećeg balkanskog mafijaša, tako bar kažu, Zorana Đinđića predsednika Vlade i pominju se još neka imena, manje značajnih ljudi. Da bude situacija još zanimljivija: pre tri dana, upravo kada se gospodin "sirtaki i suvlaki" vratio iz Soluna da bi glasao naknadno, u tom trenutku u Solunu je uhvaćen neki brod ili, ne znam ni ja, tanker, šta li već. Rekli su da je to najveća šverc - tura cigareta na Balkanu, u koju su umešani neki ljudi iz Hrvatske i SRJ.
Dakle, nemoguće je da je cela priča bez ikakvog osnova. Da vidimo ko su ti ljudi, da vidimo da li je bilo ko umešan od predstavnika vlasti ili nije. Najbolje da nije. Najbolje da nije. Da vidimo da li je to tačno. Da vidimo, da to Anketni odbor ispita. U pravu je gospodin Jovanović kada kaže - ne može se unapred izricati osuda. Zato mi predlažemo sledeću stvar: da se kaže da li su, dakle, prvo postavljamo pitanje da li su oštećeni budžeti, i onda naravno, ako se ustanovi da jesu, da idemo sa pitanjem - koliko. To bi bilo pravo pitanje u ovome što je poslanička grupa DSS podnela Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje. To bi bilo nešto što bi, čini mi se, na najbolji mogući način moglo da odredi zadatke i ciljeve formiranja ovakvog Anketnog odbora.
Poslanička grupa SRS smatra da pošto se radi, ... ne znam da li većina građana to zna, ali je važno to istaći, da je prihod od cigareta za državu možda najvažniji prihod. To je najveći prihod. Ni od čega ne možete toliko dobiti, toliko naplatiti kao što možete od cigareta i nafte. Zato je to najvažnije, imati pod striktnom i direktnom kontrolom, da se zna šta se dešava, ne može iko da uđe bez plaćene akcize, kao što je to ovde slučaj, kao što je to slučaj u svakoj trafici na koju ćete da odete i gde ćete moći da kupite bilo koju paklu cigareta. To je nešto što u Srbiji mora da se reši. Da vidimo, za svu ovu računicu koju smo izveli - da vidimo gde je to, gde se to krije, ko je za to odgovoran, ako je odgovoran i ko će za to da snosi političke i pravne konsekvence, razume se.
Neko za to mora da odgovara. Ako, naravno, to nije istina, onda da vidimo kako, zašto i na koji način su te priče usledile. Ali, podsećam vas na nešto što su činjenice ovo što smo izneli; podatke vezane za uredbe, priča vezana za pojedine prelaze, šta se, i gde se dešava, i kako se dešava. To su činjenice, tu nema nikakve laži i to je samo pitanje želi li država to da zna, želi li neko iz državne vlasti to da čuje ili prosto ne želi da čuje.
Dakle, SRS će glasati za formiranje Anketnog odbora. Tražimo da zastupljenost ne bude srazmerno broju poslanika. Nećemo mi tu ništa dobiti, već je to normalno i podrazumeva se kada imate formiranje anketnog odbora, jer mi tražimo samo jednog člana od 10, ako se ne varam. Samo jednog člana, ali da se tu ne odlučuje time - ja imam 50 poslanika, a ja 30 poslanika, već da se odlučuje argumentima, činjenicama, papirima kojima raspolažemo.
Imam veliku zamerku poslaničkoj grupi DSS, zašto nam niste dali te carinske deklaracije u materijalu. Čuvali ste carinske deklaracije za svoju diskusiju, a mi nismo dobili carinsku deklaraciju koja bi tu priču mogla da potvrdi. Mi znamo da se preko Raške uvozi "partner", preko Raške, što znači da ide preko hiljadu kilometara okolo - naokolo, a kome i zarad čijih interesa, to ne znamo, ali to ste morali da stavite u materijale. To bi predstavljalo jedan od ključnih dokaza u raspravi u ovom vašem predlogu. Ne želim u ime poslaničke grupe SRS da ulazim u unutar -koalicione i unutarstranačke sukobe između partija u DOS-u ko je prvi kome tu rekao, čiji je ministar to odobrio, čiji ministar nije to odobrio. To nas naročito ne interesuje.
Ne znam zašto se na kraju krajeva svi izvinjavaju bračnom paru Živković, ili bilo kome, šta je to tako strašno. Čemu tolika izvinjenja, ili ne znam ni ja šta. Može da radi njegova žena šta hoće, na bilo kojem drugom poslu, a ne baš da bude u politici i baš da zavisi na takav način kako će da se ponaša. Kao ni žena Vojislava Koštunice, u krajnjoj liniji. To je stav SRS. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, jedanput sam ukazao na član 102. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Jedanput sam pogrešio sa skupštinske govornice. Govorio sam istinu, za to je neko baš rekao da ne govorim istinu, ali da bi to moglo na drugačiji način da se protumači. Tada sam se zakleo u dete. Pogrešio sam, neću to da činim. Lažete, gospodine Radosavljeviću, vi ste rekli, vi ste rekli to za Natašu Jovanović....

Ja imam i oca i majku, vaspitali su me, nisam lagao tako nešto, i to su čuli svi poslanici oko vas. Nemojte da izigravate moralnog heroja ovde sa govornice. U stanju ste da kažete svašta. Nije vam ovo prvi put. Ne držim vam moralne pridike...

Dopuštam vam da dobacujete, ali nemojte da damama to dobacujete, hoćete li opet meru da mi izričete? Hoćete li opet pare da tražite?

Hoćete da izvučem iz džepa i da vam odmah ostavim pare. Koliko vam treba?

Koliko vam treba para da izvučem iz džepa, da vidim koliko imam.
(Poslanik Vučić stavlja novac na sto ispred predsednika.)